Sombor.info

Do sada su iz somborskog Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ i bezdanskog JKP „Vodovod“ povezali na bezbedna izvorišta Stapar, Bački Monoštor, Svetozar Miletić, Kljajićevo i Čonoplju.

Mreža se dalje širi na sever gradskog područja, u okviru državnog projekta „Čista Srbija“, koji je, kada je Sombor u pitanju, započeo 2023. godine i koji bi trebalo da reši i problem odvođenja otpadnih voda, odnosno seoskih kanalizacija. Tako je ovih dana Grad Sombor podneo zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gravitacione kanalizacione mreže u naselju Stanišić, ka kojem je istovremeno u toku izgradnja dovodnika gradske vode za piće. U zahtevu su opisani mogući štetni uticaji projekta na životnu sredinu i predložene mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje takvih uticaja. Kako uveravaju iz lokalne samouprave, životna sredina nije ugrožena jer će se otpadna voda putem kanalizacije transportovati do postrojenja za prečišćavanje - piše Dnevnik.rs.

„Zbog niskih kota terena u Ulici cara Lazara i severnom delu Dalmatinske ulice od kućnog broja 212 nije bilo moguće te delove naselja spojiti na vakuumski sistem kanalizacije. Iz ovog razloga je u tom delu predviđen klasični gravitacioni sistem odvodnje sa jednom pumpnom stanicom, šahtnog tipa na kraju Ulice cara Lazara koja vodu prepumpava u šaht u ulicu Oslobođenja kod kućnog broja 196, gde se fekalna voda uvodi u vakuumski sistem kanalizacije”, piše u podnetom zahtevu, i navodi da se svi podaci i dokumentacija iz zahteva mogu dobiti na uvid u Gradskoj upravi u Somboru, u kancelariji broj 50 u vremenu od 8 do 12 časova ili putem interneta. Javnost, zainteresovani organi i organizacije mogu da dostave svoje mišljenje u pisanoj formi.

Ovog vikenda odigraće se 32. međunarodni rukometni turnir „Dragan Šveljo – Pinje„. U pitanju je turnir sa velikom tradicijom i jakim učesnicima.

Po rečima organizatora, ovogodišnji učesnici turnira su ORK Dalmatinac Riđica – domaćin turnira i član Druge republičke lige „Vojvodina“. Riđičanci će se predstaviti sa malo izmenjenim i podmlađenim sastavom u odnosu na prošlu sezonu. Iako su protvnici na turniru dosta kvalitetniji biće ovo dve jake i zahtevne pripremne utakmice – navode predstavnici ekipe iz Riđice.

Pored domaćina, nastupiće RK Bjelin Spačva Vinkovci i RK Osijek, članovi Paket24 Premijer lige Hrvatske, te RK Dinamo iz Pančevo – član Super rukometne lige Srbije i ekipa koja je u samom vrhu srpskog rukometa, prošlogodišnji polufinalista plej-ofa u borbi za titulu.

Uprava RK Dalmatinac uputila je poziv navijačima i svim ljubiteljima rukometa, da u subotu, 30. avgusta od 16 časova dođu u sportsku halu u Riđici i uživaju u rukometnoj predstavi koju će prirediti učesnici najviših rangova srpskog i hrvatskog rukometa, u međusobnim duelima i sa našom ekipom. Ovogodišnji turnir podržali su Rukometni savez Srbije, Rukometni savez Vojvodine i Sportski savez grada Sombora - piše somborsport.org.

Juče je, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Na akciju se odazvalo 45 građana, dok su krv nakon lekarskog pregleda dale 42 osobe. Zabeležena su dva prva davanja, a od ukupnog broja davaoca 11 njih su žene.

U ovom periodu leta sve je više dece kod kojih se ispoljava alergija na ambroziju i druge korove, koja samo može da oteža polazak u vrtić i školu.

Do kada traje sezona alergija i kako da je prepoznamo objasnio je dr Saša Milićević.

"Ambrozija zaista iz godine u godinu sve više zauzima prostor, naročito u ovom periodu godine. Roditelji će to primetiti tako što deca imaju jutarnje kijanje, svrab u nosu, okice mogu da budu crvene. Nekada se kod dece koja su sklonija, koja imaju atopijski dermatitis, to ispoljava tako što otežano dišu, naročito pri naporu, igranju ili trčanju", objašnjava dr Milićević. Lekar dodaje:

"Ambrozija pre svega deluje preko organa za disanje, očiju, ali i preko kože. Ukoliko se deca dugo igraju u travi, bilo bi dobro da se zaštite sa odećom – dugim nogavicama i dugim rukavima, ali to jeste pomalo nemoguće tokom leta."

Pedijatar ističe da je kod dece koja imaju alergiju važno da se počne sa preventivnom terapijom, koja izuzetno pomaže.

"Teško je izbeći ambroziju, jer je praktično svuda, a deca moraju da izlaze napolje. Antihistaminici kao preventivna terapija su važni", istakao je dr Milićević.

Trećina privrede Srbije neće moći da isplati minimalnu zaradu za 2026. godinu ako se poveća na 550 evra, koliko je predložila Vlada Srbije, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković.

On je za Betu rekao da taj deo privrede smatra da je povećanje minimalne zarade sadašnjih 53.500 ili 457 evra na 58.630 dinara, odnosno na 500 evra od 1. oktobra, koje će važiti do kraja 2025. dovoljno i za 2026. godinu.

„Novo povećanje ‘minimalca’ za 2026. godinu sa 500 na 550 evra biće za trećinu privrede veliko opterećenje, jer nema dovoljno prihoda da to isplati i neke firme će morati da ugase proizvodnju, ili traže druga rešenja“, rekao je Atanacković posle sastanka na kome se danas pregovaralo o minimalnoj zaradi za 2026. godinu - piše Danas.rs.

Povećanju minimalca za 2026. godinu se, prema njegovim rečima protive, ne samo male firme, već ima i velikih koje proizvode delove za auto-industriju.

„I u velikim firmama iz sektora automobilske industrije rekli su da im je neprihvatljivo povećenje ‘minimalca’, jer su izgubili deo tržišta, pošto je Nemačka u recesiji“, rekao je Atanacković.

Sindikati su na sastanku zatražili da se minimalna neto zarada po satu poveća na 400 dinara po radnom satu, odnosno da minimalna zarada iznosi 600 evra ili 70.000 dinara.

Vlada Srbije, odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana i pre početka pregovora rekao je da će minimalac od 1. oktobra biti povećan na 500 evra, a da će od 1. januara 2026. biti 550 evra.

Atanacković je rekao da je dobrostojećim preduzećima, u kojima su zarade 90.000 i 100.000 dinara, svejedno u ovom trenutku koliko će se povećati „minimalac“, jer oni i sada isplaćuju plate veće od tog iznosa.

Ta preduzeća će, prema njegovim rečima, čak dobiti „poklon“ od 600 dinara po jednoj zaradi zbog povećanja neoporezivog iznosa zarade sa 28.423 dinara na 34.322 dinara.

On je rekao da će minimalna zarada sa povećanjem na 550 evra u januaru pokriti i premašiti troškove minimalne potrošačke korpe za 11 odsto.

Sindikati, prema rečima Atanackovića, traže i da Vlada poveća i ostale zarade u javnom sektoru kako ne bi došlo do kompresije, odnosno približavanja iznosa minimalne zarade sa ostalima.

U Ministarstvu finansija su, kako je naveo, rekli da će u budžetu za 2026. godinu biti opredeljena sredstva za povećanje zarada u javnom sektoru za pet odsto.

Atanacković je rekao da poslodavci predlažu da Vlada ukine porez na zarade na „minimalac“, ali za sada nema odgovora Ministarstva finansija.

Event Horizon Telescope (EHT) postao je poznat širom sveta 2019. godine kada je objavio prvu fotografiju crne rupe u istoriji. To je bilo moguće zahvaljujući tehnici (VLBI). Naime, u pitanju je tehnika uz pomoć koje više teleskopa istovremeno prikuplja svetlost kako bi se dobila kompletna slika nekog objekta.

Prva fotografija prikazivala je supermasivnu crnu rupu u centru galaksije Mesije 87, udaljene 55 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Nakon toga usledile su slike relativističkih mlazeva iz dve svetle galaksije, kao i Sagitarijusa A*, supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta.

U međuvremenu, naučnici iz EHT kolaboracije koriste superračunare kako bi bolje razumeli okruženje neposredno izvan horizont događaja, spoljne granice crne rupe - piše Nova.rs.

Simulacije na superračunarima

Tim koji predvodi Endru Čeil, istraživač sa Prinstona i član Princeton Gravity Initiative, sproveo je simulacije crne rupe u M87 koristeći superračunare Stampede2 i Stampede3 na Teksaškom centru za napredno računanje (TACC). Rezultat simulacija je slika koja prikazuje kako se svetlost vrelih elektrona spiralno kreće odmah izvan „senke“ crne rupe.

Čeilov istraživački tim je među mnogima koji koriste napredne simulacije da bi modelovali dinamiku senki crnih rupa, uključujući ponašanje visokoenergetskog plazma gasa, magnetna polja i ogromnu gravitaciju. Sve te sile zajedno omogućavaju crnim rupama da privlače materiju, oslobađaju ogromne količine zračenja i stvaraju relativističke mlazove koji mogu da se protegnu milionima svetlosnih godina.

Nova otkrića o temperaturi elektrona i protona

U simulacijama je korišćeno 11 modela opšte relativističke magnetohidrodinamike (GRMHD), koji posmatraju plazmu kao fluid pod uticajem gravitacije i magnetnih polja.

Čeil i njegov tim napravili su korak dalje od tradicionalnih modela koji elektrone i protone tretiraju kao jednu celinu. Njihov kod omogućio je da se proučavaju odvojeno, pa su otkrili da su elektroni oko M87 znatno topliji nego što se ranije mislilo i do stotinu puta hladniji od protona.

Ova razlika u temperaturi ključna je, jer upravo ona utiče na osvetljenost i druge osobine slike crne rupe.

Crna rupa koja se menja kroz vreme

Čeilov tim planira da svoj kod primeni na nove EHT podatke o M87 i napravi video koji bi pratio promene crne rupe kroz vreme.

Njihova ranija studija iz januara, sprovedena pomoću superračunara Stampede2 i Jetstream, pokazala je da iako veličina i struktura „senke“ crne rupe ostaju stabilne, na njoj ipak dolazi do promena. Najsjajnija tačka na fotonskom prstenu pomera se kroz vreme, usled haotičnih procesa u dinamičnom plazma okruženju blizu horizonta događaja. Kako se pojedini regioni plazme zagrevaju i hlade, izgled crne rupe se postepeno menja.

Snaga simulacija

„Crne rupe su izuzetno komplikovana okruženja. Najbolje oruđe koje imamo su superračunarske simulacije. Neverovatno je da smo uspeli da razvijemo tehnologiju i kodove koji nam omogućavaju da tačno modelujemo ono što se dešava u ovako čudnim i složenim sistemima“, rekao je Čeil.

„Simulacije nam daju sigurnost da uzimamo u obzir sve efekte, čak i kada oni deluju nepredvidivo i međusobno se prepliću.“

Video snimljen iz svemira zabeležio je upečatljiv prizor uragana Erin dok se kretao ka severozapadu kroz Karibe, sa maksimalnom brzinom vetra od 169 kilometara na sat.

Nasa je objavila snimak na kojem se vidi Međunarodna svemirska stanica kako leti 420 kilometara iznad uragana u utorak, 19. avgusta.

Uragan se u petak, 22. avgusta, udaljio od Sjedinjenih Država, nakon što je pogodio spoljna ostrva Severne Karoline i izazvao poplave u drugim delovima istočne obale.

Kada je u pitanju psihologija, često smo sami sebi najgori neprijatelji, a to dvostruko važi za naš efektivni koeficijent inteligencije.

Ovaj koncept manje mari za apstraktne brojeve i u potpunosti se fokusira na ono što zapravo dobijamo iz svog mozga. To je praktična mešavina kognitivnih performansi, izvršnih funkcija, fluidne inteligencije i strane inteligencije koja se odnosi na primenu u stvarnom svetu, podsećajući na ono što bi Sternberg nazvao „uspešnom inteligencijom“, piše Psychology Today.

Kada se fokusiramo na praktične izbore koji ili izoštravaju ili otupljuju naše razmišljanje, vidimo koliko je ishod u našim rukama.

Samosabotaža nije ništa novo, a usmeravanje ka pametnijim navikama počinje time što ćemo odrediti šta je to što nas koči - prenosi N1.

Psiholozi navode pet glavnih mentalnih grešaka koje nas čine manje inteligentnim:

Ne shvatamo svoj mozak kao mišić za treniranje

Ubedljivo najveća navika koja smanjuje performanse jeste tretiranje mozga kao da je fiksni element. Psiholozi to nazivaju entitetskom teorijom inteligencije - to je verovanje da je sposobnost razmišljanja urođena i nepromenljiva.

Efikasnija alternativa vidi inteligenciju kao nešto što se može izgraditi trudom i strategijom.

Oni ukazuju na primer na to da su učenici srednjih škola koji su postepeno ali stalno poboljšavali svoje rezultate iz matematike, imali bolje rezultate kada bi im bio predstavljen novi nastavni plan i program - njihovi mozgovi su "sami sebi govorili" da imaju potencijal da novi materijal savladaju.

Lišavamo svoj mozak sna koji mu je potreban

Decenije istraživanja pokazuju da je san mnogo više od običnog odmora. On nosi duboku evolutivnu težinu.

San je period kada mozak uvežbava, popravlja i preusmerava ono što je naučio tokom dana. Preskočite san i degradirate performanse na merljive načine gde naša izvršna funkcija otupljuje, a naše donošenje odluka posustaje.

U jednoj EEG studiji, Zing i dr. su otkrili da 24 sata uskraćivanja sna značajno povećava latenciju (stanje prividne neaktivnosti u organizmu) i vreme reakcije, što je jasan marker kognitivnog otpora.

Druga istraživanja pokazuju da čak i skromno noćno smanjenje broja sati sna narušava pažnju, radnu memoriju, raspoloženje i rasuđivanje.

Pijemo alkohol

Alkohol je možda najočigledniji oblik samosabotaže.

Svako ko je popio više od čaše vina zna kako se razmišljanje menja pod uticajem, ali šteta može dostići mnogo dublje nego što očekujemo.

Nedavna otkrića Hustoa i saradnika pokazuju da je konzumiranje osam ili više alkoholnih pića nedeljno povezano sa jasnim markerima povrede mozga. U velikoj studiji zasnovanoj na autopsiji na 1.781 osobi, teški pijanci imali su 133 odsto veće šanse za vaskularne lezije mozga; čak su i bivši teški pijanci imali 89 odsto veću verovatnoću da imaju ove lezije u poređenju sa onima koji nisu pili.

Tau spletovi, obeležja Alchajmerove bolesti, bili su 41 odsto češći kod teških pijanaca i 31 odsto češći kod bivših teških pijanaca.

Stoga, čini se da čak i umereno pijenje može dugoročno uticati na vašu kognitivnu prednost. Ako vam je stalo do mentalne jasnoće i dugovečnosti, smanjenje alkohola može biti jedan od najpametnijih izbora koje ćete napraviti.

Ne dajemo strukturu svome mozgu

Naš mozak napreduje zahvaljujući strukturi, svrsi i rokovima. Bez njih, lutamo nefokusirano, sabotirajući svaku iskru kreativnosti koju smo se nadali da ćemo zapaliti.

Studija Rinaldija i kolega iz 2021. godine otkrila je da studenti koji odugovlače imaju merljiva oštećenja u izvršnim funkcijama.

To otkriće snažno pogađa sve nas koji patimo od odugovlačenja i nagoveštava kako čak i najbriljantnijim misliocima treba disciplina da bi funkcionisali punim kapacitetom.

Stavljamo naš mozak u "loše društvo"

Konačno, ponekad ostavljamo naš mozak u najgorem mogućem društvu.

To je mentalni ekvivalent ostavljanja slatkiša na stolu kada ste na dijeti: Možda ćete se neko vreme opirati, ali na kraju vam oprez popušta.

Isto se dešava i sa umom. Stavite ga u konstantan mlaz loših unosa, tračeva, negodovanja i omalovažavanja, i on će se neizbežno prilagoditi.

Kontekst je veoma važan za ono što naš mozak na kraju radi. U jednoj analizi, raspoloženja tinejdžera su vremenom postajala sličnija raspoloženjima njihovih vršnjaka, a negativno raspoloženje se pokazalo posebno zaraznim (Eyre, House, Hill, & Griffiths, 2017).

Drugim rečima, vaša mentalna osnova se tiho menja kako bi se uskladila sa emocionalnom „dijetom“ kojom je hranite.

Zato bi valjalo pripaziti čemu ga izlažete.

U Somboru, u Ulici Ivanjskoj bb, uskoro će početi da se gradi fabrika betona. Investitor, firma STBB doo iz Sombora već je najavio da je urađen Urbanistički projekat urbanističko - arhitektonske razrade lokacije za izgradnju proizvodnog kompleksa fabrike.

Idejno rešenje projekta uradio je Atelje 34, a odgovorni urbanista je Aleksandra Zlatanović Despotović.

Na parceli površine 5.665 m2 planirana je izgradnja proizvodnog kompleksa fabrike betona što podrazumeva izgradnju fabrike betona, poslovnog objekta – administracije P+0, objekta za odmor radnika P+0, kolske vage sa vagarskom kućicom P+0, Portirnice P+0 i MBTS P+0.

Parcela se, prema PGR-u dela grada Sombora, nalazi u bloku 87 koji je namenjen poslovnim, proizvodnim, uslužnim i skladišnim funkcijama, vodi se kao gradsko građevinsko zemljište, u privatnoj je svojini i neizgrađena je.

Parcela na kojoj će biti izgrađena fabrika je gotovo pravilnog oblika pravougaonika, orijentisana u pravcu jugozapad – severoistok i u njenoj blizini se nalaze neizgrađene građevinske parcele - piše eKapija.

U okviru slobodnog prostora parcele planirana je izgradnja manipulativnih površina i parkinga za teretna i putnička vozila. Ostale površine su planirane kao zelene.

Betonjerka ima tri silosa od po 100 t.

Površina prizemlja fabrike betona iznosi 123 m2, bruto površina prizemlja poslovnog objekta 131, objekat za radnike imaće 29 m2, a uz još nekoliko manjih objekata koji su planirani, veliki deo zauzimaće površina pod zelenilom - čak 1.767 m2.

Za razliku od većine sela ovdašnjeg atara, čiji su meštani tokom jednopartijskog sistema bivše Jugoslavije, zanemarili proslave svojih naselja vezane za verske praznike, Staparci nikada nisu prekidali tradiciju obeležavanja Velike Gospojine.

Otvarali su svoje domove i slavske trpeze za sve goste njihovog sela, uz legendarnu doskočicu da „teget odelo i ovčiji paprikaš nikad ne izlaze iz mode”. Ova tradicija formalizovana je zvaničnom manifestacijom „Staparske Velikogospojinske večeri”, koja ovog leta beleži svoje 28. izdanje.

Program u organizaciji Mesne zajednice Stapar, a uz podršku Grada Sombora, počeo je u petak u sali Crkvene opštine, te bogosluženjem u crkvi Vavedenje Presvete Bogorodice.

Drugog dana manifestacije održana je klikerijada i 18. fijakerijada i Memorijal „Dušan Dokmanov – Duša“, koji se sutradan nastavio takmičenjem u pecanju u organizaciji Sportsko ribolovnog kluba „Staparac“, smotrom mladih golubova, kao i posebnim programom za decu koji je uključivao pena parti i vožnju konjskih zaprega.

Bogat program Velikogospojinskih večeri u Staparu završiće se idućeg vikenda sportskim programom, takmičenjem u kuvanju ovčijeg paprikaša i turnirom u fudbalu za mlađe kategorije.