Nedavna istraživanja pokazuju da se raspon ljudske koncentracije postepeno smanjuje na globalnom nivou. Međutim, postoji rešenje i jednostavnije je nego što mislite.
Ako osećate da vam je sve teže da održite pažnju, da ne možete da završite knjigu ili da je jedini način da smirite um i ruke beskrajno listanje društvenih mreža – niste sami, prenosi Tportal.
Istraživanja pokazuju da prosečna osoba sada održava pažnju na jednoj stvari manje od jednog minuta, dok je 2004. godine ova brojka bila dvostruko veća.
Savremeni život, stalne promene, obaveštenja i vesti koje stižu svakih nekoliko minuta oblikuju mozak tako da stalno traži novu stimulaciju.
Naši mozgovi su evoluirali da brzo reaguju na promene - nekada je to bio zvuk u šumi koji je mogao da znači opasnost, danas su to zvuci obaveštenja i vibracije ekrana.
Pandemija koronavirusa je dodatno pojačala ovaj obrazac jer provodimo više vremena ispred ekrana nego ikada ranije, često bez jasne strukture našeg dana. Ovo je mnogim ljudima poremetilo osećaj za vreme i dodatno smanjilo njihovu sposobnost koncentracije, piše AP News.
Kako raditi na pažnji?
Međutim, stručnjaci ističu da se pažnja može ponovo poboljšati, poput mišića koji jača vežbanjem. Jedan efikasan način da se tome pristupi jeste uvođenje aktivnih pauza - to mogu biti kratke šetnje dok posmatrate okolinu, priprema obroka ili kreativne aktivnosti koje nas odvajaju od ekrana.
Važno je da to nisu pasivne radnje poput skrolovanja na telefonu, već da uključuju mentalno ili fizičko učešće. Čak i jednostavne promene, poput isključivanja obaveštenja ili ostavljanja telefona u drugoj sobi, mogu pomoći mozgu da pronađe prostor za fokusiranje.
Umesto da pokušavate da radite više stvari odjednom, preporučuje se fokusiranje na jednu aktivnost istovremeno. Ovaj pristup podstiče dublju koncentraciju i smanjuje kognitivni umor.
Mnogi ljudi smatraju da je tehnika rada u intervalima korisna - na primer, 25 minuta fokusiranog rada, zatim kratka pauza. Na ovaj način, mozak ulazi u ritam koji podržava produktivnost bez preopterećenja.
Početak je najvažniji, a najlakši način da počnete je sa nečim što vas već zanima. Ako volite da čitate, nemojte odmah posezati za zahtevnom literaturom – lakši, zabavniji sadržaji mogu poslužiti kao ulazna tačka za dublji fokus.
Takođe je korisno imati cilj: naučiti da svirate pesmu, završiti projekat ili postati bolji u hobiju. Ovo pruža osećaj svrhe i motivaciju za povratak koncentraciji.
Važno je zapamtiti da svi imamo dobre i loše dane. Pažnja nije statična i varira u zavisnosti od zadatka, dana i okolnosti.
Ključ je doslednost i razumevanje sebe. Vremenom i trudom moguće je ponovo izgraditi sposobnost da ostanemo prisutni, fokusirani i povezani sa onim što nam je zaista važno.
