Sombor vesti

Gladni ste i umorni uprkos zdravoj ishrani?

Možda vam nedostaje proteina. Dr Mark Hyman objašnjava zašto je ovaj ključni nutrijent neophodan za energiju, sitost i zdravlje.

Poznati stručnjak za zdravlje, fitnes i ishranu, dr Mark Hyman, ističe da osećaj iscrpljenosti ili stalne gladi, čak i kod osoba koje se hrane zdravo, može ukazivati na manjak proteina. Ovaj ključni sastojak u ishrani neophodan je za obnovu mišića, proizvodnju hormona i kao izvor energije.

Nedostatak proteina može vas učiniti slabim, podložnima infekcijama, pa čak i dovesti do stres-fraktura. Takođe, kako objašnjava dr Hyman, može izazvati konstantan osećaj gladi i pad energije.

"Ako ste često gladni ili umorni, iako se hranite zdravo, moguće je da vašem telu nedostaje dovoljno proteina – nutrijenta koji reguliše apetit, stabilizuje nivo glukoze u krvi i podržava rad mozga", poručuje dr Hyman - piše ljepotaizdravlje.hr.

Koliko nam je proteina zapravo potrebno?

Prema preporukama, žene bi trebalo da unose oko 45 grama proteina dnevno, dok muškarci oko 55,5 grama. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da su ove količine često preniske, naročito za osobe koje se oporavljaju od bolesti ili povreda.

Dr Hyman sugeriše da unos od 30 grama proteina po obroku može napraviti veliku razliku:

"Kada unosite 30 g proteina tokom svakog obroka, osećaj sitosti traje duže, smanjuje se žudnja za grickalicama, a vaše telo dobija sve što mu je potrebno za jačanje mišića, stabilizaciju nivoa šećera u krvi i podršku mentalnom zdravlju."

"Pored toga, istraživanja pokazuju da ta količina podstiče proizvodnju hormona koji kontrolišu apetit i doprinose osećaju energije i fokusa. Postepeno povećavanje unosa proteina može vam pomoći da lakše usvojite zdravije navike, čineći zdravu ishranu održivijom i jednostavnijom."

Ako još uvek ne unosite proteine u svaki obrok, dr Hjman savetuje da krenete polako, prilagodite unos svojim mogućnostima i postepeno povećavate količinu.

"Važno je da krenete od svoje trenutne rutine i gradite je korak po korak", zaključuje dr Hyman.

Izvor: reporter-info.com

Ljudi kažu da ne treba suditi o knjizi po koricama, ali to je lakše reći nego učiniti. Nije ni čudo što su čvrst stisak ruke i samouveren osmeh neki od dokazanih načina da ostavite dobar prvi utisak.

Ali prema rečima psihologa Lesli Zebrovic, doktora nauka, sa Univerziteta Brandeis, nije najvažniji oblik vaših očiju ili veličina vašeg nosa. Ljudi će vas najverovatnije proceniti na osnovu četiri prilično neobične crte lica. Naime, istraživanje dr Zebrovic, objavljeno u časopisu „Current Direction in Psychological Science“, ispitalo je kako formiramo prve utiske o drugim ljudima, piše Politika.

Analizirajući kako mozak reaguje na određena lica, ona je svela najpovoljnije karakteristike lica na četiri osobine:

1. bejbifejs
2. poznatost
3. spremnost
4. emocionalna sličnost.

Bejbifejs opisuje ljude sa „bejbifejs“ ili one koji imaju velike oči, kratke brade, okrugla lica i velika čela. Slično tome, što je vaše lice poznatije i „spremnije“  izgleda, to će vas ljudi više proceniti kao nekoga ko je „simpatičan, inteligentan i sposoban“. I na kraju, pokazivanje pozitivnih emocionalnih izraza na licu je dobar znak onoga što dr Zebrovic naziva „emocionalnom sličnošću“.

Benedikt Džons, doktor nauka, profesor na Institutu za neuronauku i psihologiju na Univerzitetu u Glazgovu, koji pomaže u vođenju Laboratorije za istraživanje lica, dodaje da ove osobine takođe spadaju pod dve različite procene koje donosimo o nepoznatim ljudima.

„Prvo je pouzdanost i čini se da odražava našu percepciju o tome koliko je verovatno da će nam neko naneti štetu“, kaže dodajući da je drugo dominacija i čini se da odražava naše utiske o tome koliko je osoba sposobna da nam nanese štetu.

Ponašanje osobe, uključujući suptilne osmehe i mrštenje, delimično je način na koji ljudi određuju pouzdanost, prema dr Džonsu, koji nije bio uključen u studiju. U međuvremenu, ljudi delimično određuju dominaciju na osnovu bebećeg izraza lica, snage i godina osobe. Jedna stvar koja je još uvek nepoznata u vezi sa istraživanjem prvog utiska lica je kako se oni razlikuju u različitim kulturama, nešto što dr Džons još uvek istražuje, prenosi Readers Digest.

Tokom života nam se stalno govori da kontrolišemo svoj životni put i sve dok donosimo mudre odluke, sve će ispasti kako treba. A kada stvari ne ispadu kako treba, izreka koju uvek čujemo je da se sve dešava sa razlogom. Brajan Klas, profesor globalne politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i autor knjige „Slučajnost: Šanse, haos i zašto je bitno sve što činimo“ (Fluke: Chance, Chaos, and Why Everything We Do Matters), tvrdi da ništa od ovoga nije tačno.

Nije istina da kontrolišemo svoj životni put, tvrd profesor Brajan Klas, ali utičemo na sve. Istovremeno, iluzija kontrole koju imamo i spajanje sa narativom da sve dešava sa razlogom dovodi do toga da pogrešno razumemo svet i pravimo greške, prenosi rts.rs.

Mnogo stvari se jednostavno dešava. A kada pogledamo uzročni lanac događaja koji proizvode ishode, on nije uredan i jasan. Neuredan je. Govore nam da ignorišemo buku i fokusiramo se na signal, ali to je greška jer buka je mesto gde se dešavaju mnogi od najvažnijih i najznačajnijih događaja u životu.

Jedna od ključnih ideja profesora Klasa je da kada verujemo da imamo uticaj na zbivanja, ali veoma ograničenu kontrolu, počinjmo da vidimo svet drugačijim očima, počinjemo da se ponašamo drugačije i prihvatamo ograničenja onoga što možemo, a šta ne možemo da uradimo.

Kada zamišljamo da se sve dešava sa razlogom, to nas dovodi do kognitivnih grešaka. Takođe nas tera da iza događaja u našim životima upisujemo ideje koje su fundamentalno pogrešne. Naučni dokazi pokazuju da se sve ne dešava sa razlogom i stoga je potrebna filozofska promena u načinu na koji razmišljamo o svetu ako se neke stvari dešavaju proizvoljno, nasumično ili kao nusproizvod teorije haosa koja stvara lutke kakve smo svi mi od slučajnih događaja.

Želja da uredimo svet

Istorija ideja u svetu, po mišljenju prof. Klasa, u osnovi je istorija pokušaja da se složenost i nered sveta uguraju u zaista urednu i sređenu priču o tome zašto se stvari dešavaju. A ovo je delimično izvedeno iz religije gde su ljudi želeli da imaju uređen svet dat od boga. Ideja da postoji ova vrsta slučajne prirode stvarnosti potpuno je u suprotnosti sa idejom da je sve planirano od strane višeg bića.

Kako se nauka razvijala i naučna revolucija, dolazi do još jedne promene. Nije nužno da je sve u vezi sa bogom, već se sve vrti oko mehaničkih modela fizike. I u tom slučaju se mora eliminisati buka i slučajnost da bi se dobila jasna jednačina. Bilo da je to Adam Smit koji govori o ruci koja vodi našu ekonomiju ili načinima na koje je Isak Njutn predstavio promene i dao neverovatno moćne jednačine da objasni svet, uvek smo pokušavali da pronađemo objašnjenje koje deluje uređeno i racionalno.

Svi smo povezani, a pretvaramo se da nije tako – priča iz života

Na letovanju u Grčkoj, izvesni Ivan, koji nije baš najbolji plivač, ulazi u more, a plima ga praktično usisava i odvlači na pučinu. Njegovi prijatelji su prilično uznemireni zbog toga jer nestaje iz vidokruga i ne mogu da ga pronađu. I posle 24 sata Ivana nema, što ih navodi na zaključak da se udavio. Međutim, baš u trenutku kada će Ivan potonuti pod talase i udaviti se, on ugleda fudbalsku loptu kako se njiše na površini vode. On se dokopa lopte i na kraju biva spasen.

Ali neobičniji deo priče je kada je ova vest dospela na grčku televiziju. Jedna žena koja je gledala vesti i kada je videla fudbalsku loptu na ekranu, prepoznaje je i shvata da su njena deca tu loptu slučajno šutnula sa litice 100 kilometara dalje od mesta gde ju je Ivan pronašao 10 dana kasnije.

Ispostavilo se da je taj udarac spasao život drugoj osobi koja je bila na ivici da se udavi. Kada tako razmišljamo, očigledno je da postoji međusobna veza između tih života. Ivan nije spasen zahvaljujući nekoj magiji, već se stvari odvijaju tako da smo stalno pogođeni postupcima ljudi koje možda nikada nećemo videti i nikada nećemo sresti.

I tu se pojavljuje izreka na koju se profesor Brajan Klas vraća kroz celu knjigu: Ne kontrolišemo ništa, ali utičemo na sve.

Na kraju kada se pogleda intelektualna istorija sveta, slučajnost je sistematski uređena. Kada pokušavamo da razumemo zašto su nam se neke stvari dogodile u životima, naš mozak je evoluirao da bi imao smisla u obrascima, zato što je prednost preživljavanja u otkrivanju obrazaca.

Obrasci nam pomažu da preživimo

Ako zamislimo da smo praistorijski lovac-sakupljač koji vidi poleglu travu ili čuje zvuk, pomislićemo ili da tamo nema ničega ili da je možda u blizini sabljasti tigar koji čeka da nas pojede. Ako pretpostavimo da tamo nema ničega, a ispostavi se da je sabljasti tigar, umrećemo. Ali ako kažemo: „U redu, mislim da je to nešto na šta treba da obratim pažnju“, čak i ako tamo nema ničega, onda ćemo preživeti. Tako su kroz preživljavanje najsposobnijih i evolutivne obrasce, naši mozgovi hiper-usklađeni na otkrivanje obrazaca.

To znači da kada nam se dešavaju slučajne ili naizgled slučajne stvari, alergični smo na objašnjenje da je to bilo samo proizvoljnost. I tako smo sklopili urednu i čistu priču od A do B. To je problem jer kada nam se dešavaju stvari nad kojima nemamamo kontrolu i pripisujemo im ovu vrstu namernosti, pogrešno smo naučili lekciju, tvrdi prof. Klas.

Prošlost razumemo, a sadašnjost ne

Zanimljivo je i to što ovo razumemo kada razmišljamo o prošlosti, ali ne razumemo kada razmišljamo o sadašnjosti. Dakle, kada gledamo naučnofantastične filmove, na primer, koji zamišljaju putovanje kroz vreme, upozorenje koje se uvek izdaje, a koje ljudi u osnovi prihvataju, jeste da ne smeju ništa da menjaju jer će tako izbrisati sebe iz budućnosti ili fundamentalno promenite obrasce kojima će se zatim vratiti kada se vrate u svoje sadašnje vreme.

Problem je što kada razmišljamo u sadašnjosti, nikada ne razmišljamo na taj način. Nikada ne zamišljamo da ako zgnječimo bubu ili ako razgovaramo sa nekim, da tako menjamo budućnost. Ali, naravno, obrasci uzroka i posledice se ne menjaju bez obzira da li su u prošlosti ili sadašnjosti. Oni funkcionišu isto sve vreme.

Zato je mentalitet koji imamo prema prošlosti ispravan – da stalno menjamo budućnost, da je ono što radimo važno – ali smo istovremeno na to pomalo alergični, jer nam je zastrašujuća pomisao da svaki naš čin ima nepredviđene efekte talasa koji će promeniti svet i preoblikovati našu budućnost, što je zbunjujuće, ali je takođe istinito, naglašava Klas.

Kada pažljivo pogledamo prirodu uzročnosti, stvarnosti i postojanja jeste da se stvari koje su zbunjujuće dešavaju sve vreme, a mi ih jednostavno ignorišemo. A kada zavirimo u njih, počinjemo da vidimo jedan sasvim drugačiji svet i onaj koji može biti ispunjavajući ako zaista prihvatimo da se neke stvari ne dešavaju sa razlogom i da zapravo imamo život i društvo koje je zaokupljeno teorijom haosa.

Ako je opadanje kose izraženije ili traje duže od nekoliko meseci, bilo bi dobro da uradite analize krvi: feritin, vitamin D, B12, TSH (štitna žlezda), kao i kompletnu krvnu sliku.

Bujna i kvalitetna kosa, posebno sa godinama, itekako zavisi od ishrane odnosno vitamina. Zato ako vam neki nedostaju imaćete problema sa pojačanim opadanjem kose, piše Politika.

Evo koje vitamine bi u tom slučaju trebalo da nadoknadite:

Vitamin D – Njegov nedostatak je često povezan s alopecijom (gubitkom kose), jer je važan za folikule dlake.

Vitamin B7 (biotin) – Esencijalan za rast kose, njegov manjak može izazvati pojačano opadanje kose i lomljivost.

Vitamin B12 – Utiče na zdravlje crvenih krvnih zrnaca i dotok kiseonika do folikula dlake. Nedostatak može dovesti do stanjivanja kose.

Gvožđe – Manjak (često u obliku anemije) je jedan od najčešćih uzroka opadanja kose kod žena.

Cink – Nedostatak može izazvati opadanje kose i slab rast.

Vitamin A – I previše i premalo ovog vitamina može dovesti do problema sa kosom.

Vitamin E – Deluje kao antioksidans i podržava zdravlje skalpa.

Da biste pouzdano znali kakav vam je vitaminski status organizma, najbolje je uraditi krvnu sliku i konsultovati se s lekarom ili nutricionistom pre uzimanja suplemenata. Vitamini i minerali koji su važni za zdravlje kose mogu se nadoknaditi na tri glavna načina: ishranom, suplementima i pravilnom negom. Evo konkretno kako:

Prehrambeni izvori

Vitamin D
Sunčeva svetlost (15–20 min dnevno)

Masna riba (losos, sardina, tuna)

Jaja (žumance)

Pečurke (posebno one izložene UV zracima)

Biotin (Vitamin B7)
Jaja (kuvana, jer sirova mogu vezivati biotin)

Orašasti plodovi (bademi, orasi)

Banane, avokado

Slatki krompir

Vitamin B12
Meso, riba, jaja

Mlečni proizvodi

Kod vegetarijanaca: obavezno suplementacija ili obogaćeni proizvodi (npr. biljna mleka s dodatkom B12)

Gvožđe
Crveno meso, džigerica

Spanać, sočivo, cvekla

Uz biljne izvore gvožđa uzimaj vitamin C (npr. limun, paprika) da poboljša apsorpciju

Cink
Seme bundeve, susam, leblebija

Meso, morski plodovi

Vitamin A
Šargarepa, batat, tamnozeleno lisnato povrće

Jetra (u umerenim količinama)

Vitamin E
Orašasti plodovi, semenke suncokreta

Biljna ulja (suncokretovo, maslinovo)

Avokado

Dodaci ishrani (suplementi)
Multivitamini specijalno formulisani za kosu, kožu i nokte sadrže često B kompleks, cink, biotin i vitamin D. Biotin se često koristi u dozama od 1000–5000 mcg dnevno, ali nije za svakoga. Uzimajte suplemente samo uz savet lekara, jer prekomerni unos vitamina (posebno A i D) može biti štetan.

Nega kao dodatna podrška
Maske i serumi s uljima bogatim vitaminima (arganovo, ricinusovo, kokosovo ulje)

Blagi šamponi bez sulfata

Redovan piling kože glave (da se podstakne cirkulacija)

Jubilarni 45. somborski polumaraton juče je u Sombor okupio oko 1200 učesnika iz 23 države, koji su trčali discipline od 7, 14 i 21 km.

Najstarija ulična trka u Srbiji i ove godine je takmičare vodila kroz gradsko jezgro, a učešće je uzeo i rekordan broj Somboraca, njih 225.

U apsolutnoj kategoriji staze na 21km u muškoj konkurenciji najbrži su bili Кenijci: prvo mesto zauzeo je Albert Кipkorir Tonui, drugo mesto Hilari Кiptum Maijo Кimaijo, a treće Кenedi Кipkemoi Rono. U istoj disciplini u ženskoj konkurenciji najbrža je bila Jasinta Кavindu Paul iz Кenije, drugoplasirana bila je Valentina Jebet iz Кenije, a trećeplasirana Tinde Sabo iz Mađarske.

Dužinu od 14km najbrže je istrčao Filip Stanković, drugoplasirani je bio Ivan Lanc, a treći Miloš Stojiljković, dok je uženskoj konkurenciji najbrža bila Nora Trklja Boca, na drugom mestu našla se Sanja Despotović, a treće mesto pripalo je Milici Stojaković.

Na 7km najbrža je bila Emilija Milanović, drugo mesto pripalo je Tijani Кabić, a treće Ziti Elek. U muškoj konkurenciji trke na 7km najbolji plasman ostvario je Aleksandar Stajić, drugoplasirani je bio Srđan Mate, a trećeplasirani Strahinja Jovanić.

Pre samog starta prisutne je pozdravio član Gradskog veća za oblast sporta, omladine i dece, Ognjen Andrinčin poželevši učesnicima dobru trku i gostima prijatan boravak u Somboru, a svečanom otvaranju prisustvovao je i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić.

U okviru manifestacije tradicionalno je održana i „Trka pužića“ u kojoj je učešće uzeo veliki broj najmlađih sugrađana.

45. Somborski polumaraton i ove godine besprekorno je organizovao ARК „Somaraton“ uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, kao i mnogobrojnih partnera, te volontera Crvenog krsta Sombor.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je juče upozorenje.

Očekuje se promenljivo uz smenu sunčanih intervala i oblačnosti, koja će u severnim, zapadnim i centralnim krajevima Srbije lokalno uslovljavati kratkotrajnu kišu ili pljusak sa grmljavinom, a u Vojvodini je ponegde moguća i kratkotrajna pojava sugradice.

Vetar slab i umeren, na severu Srbije i u planinskim predelima povremeno jak, zapadni i jugozapadni, a u oblasti pljuskova u Vojvodini ponegde i sa udarima olujne jačine. Najviša temperatura od 19 do 23 °S.

Sportski savez opštine Apatin, u saradnji sa Specijalnom bolnicom za rehabilitaciju „Junaković” i uz podršku Opštine Apatin, i ove godine će organizovati besplatnu školu plivanja za decu uzrasta od 5 do 14 godina.

Biće to osma godina zaredom kako će se ovaj program sprovesti, a do sada je kroz školu prošlo više od 1500 mališana, koji su uz stručne instruktore savladali prve plivačke pokrete u bazenima bolnice „Junaković”.

Škola je namenjena neplivačima sa teritorije čitave opštine, a građani će o terminima i načinu prijave biti blagovremeno obavešteni krajem maja, kada će početi i zvaničan upis.

Generalni sekretar Sportskog saveza opštine Apatin, Radomir Radujko, ističe da je škola plivanja jedan od najvrednijih programa koje Savez sprovodi:

– Plivanje nije samo sport, već i životna veština, posebno u gradu koji leži na velikoj reci kao što je Dunav. Ponosni smo na poverenje koje nam roditelji ukazuju godinama i na entuzijazam naših instruktora koji deci približavaju vodu na bezbedan i zanimljiv način.

Iz Sportskog saveza pozivaju roditelje i decu da budu strpljivi, prate informacije, i da – kada se otvori prijava – iskoriste priliku da deca nauče da plivaju besplatno i pod stručnim nadzorom.

Škola plivanja je jedan od načina na koji Opština Apatin ulaže u bezbednost dece, zdrav način života i sportsko samopouzdanje najmlađih.

Izvor: soapatin.org

U prostorijama Gradske uprave danas su svečano dodeljeni ugovori o sufinansiranju projekata udruženja u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, kao i projekata udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite.

Ugovore je predstavnicima udruženja uručio član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić, zahvalivši se ovom prilikom udruženjima što su pouzdani partneri lokalnoj samoupravi na putu ka sagledavanju različitih potreba naših sugrađana.

„Samo u poslednjih nekoliko godina, u budžetu grada izdvajamo značajnije povećane iznose za projekte iz vaših oblasti, ali podržavamo vaš rad i na drugačije, logističke načine, kako bismo ostvarili naš zajednički cilj – a to je da naš grad bude po meri svih naših sugrađana, ili barem malo bolje mesto za život svih bez obzira da li živimo u selu ili gradu, da li smo mladi ili stariji ili pak da li smo u stanju neke od socijalnih potreba“ poručio je dr Stanić.

Za sufinansiranje projekata udruženja u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite iz gradskog budžeta izdvojeno je 5.500.000,00 dinara. Sredstva su dodeljena putem javnog konkursa, a odobreno je 20 projekata koji su u oblasti zdravstvene zaštite akcenat stavili na aktivnosti koje za cilj imaju promociju zdravlja i prevenciju bolesti, organizovanje zdravstveno-promotivnih kampanja i edukativnih sadržaja za obolele od teških i retkih bolesti, dok su u oblasti socijalne zaštite aktivnosti usmerene prevashodno na unapređenje zdravlja posebno osetljivih društvenih grupa i njihovu integraciju u lokalnu zajednicu.

Po prvi put Grad Sombor raspisao je i javni Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite, za šta su u gradskom budžetu opredeljena su sredstva u iznosu od 2.000.000,00 dinara. Odobreni su projekti koji su usmereni na jačanje uloge udruženja boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica poginulih boraca u društvu; unapređenje učešća boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica poginulih boraca u životu šire društvene zajednice, kao i promociju tekovina oslobodilačkih ratova Srbije. Sredstva za ove namene dobilo je 6 udruženja.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 20. maja, organizuje vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 12.00 časova, u sali crkvene opštine u Staparu.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.