Sombor vesti

Limun je jedna od najčešće korišćenih namirnica u kuhinji – dodajemo ga u vodu, prelive, kolače, ribu, čaj… Međutim, koliko god da je zdrav i svestran, postoje stvari koje jednostavno ne bi trebalo da radite sa limunom – i to s dobrim razlogom.

Ne cedite limun direktno iznad jela na visokoj temperaturi

Limunov sok je bogat vitaminom C, ali je osetljiv na toplotu. Ako ga cedite direktno u vrelo jelo, visoka temperatura može uništiti veliki deo njegovih hranljivih materija.

Takođe može promeniti ukus, pa jelo može postati gorko.

Uvek dodajte limunov sok pri kraju kuvanja ili nakon što se jelo malo ohladi, piše Index.hr.

Ne ostavljajte limun u vodi satima (posebno s korom)

Popularno je da se kriške limuna drže u flaši vode tokom celog dana. Ali ako koristite limun sa korom i ostavite ga u vodi više od nekoliko sati, gorka ulja i pesticidi iz kore mogu preći u vodu – naročito ako limun nije organski.

Koristite oljušten limun ili iscedite sok i čuvajte ga u frižideru. Vodu sa limunom je najbolje popiti u roku od sat do dva.

Ne nanosite limun na kožu pre izlaska na sunce

Limunov sok je prirodno sredstvo za izbeljivanje i često se koristi u kućnim tretmanima za lice, ruke ili nokte. Međutim, limun sadrži furanokumarine – jedinjenja koja mogu izazvati jaku reakciju na UV zračenje, poznatu kao fitofotodermatitis.

To može izazvati crvenilo, fleke ili čak opekotine ako izađete na sunce nakon što ste naneli limun na kožu. Ako koristite limun za negu kože – radite to isključivo uveče i temeljno ga isperite pre izlaska napolje.

Ne stavljajte limun u posude od aluminijuma ili neodgovarajućih metala
Limunov sok je veoma kiseo (pH oko 2) i može reagovati sa aluminijumom, gvožđem i bakrom, oslobađajući metalni ukus u hranu, pa čak i štetne materije iz posuđa.

Koristite staklene, keramičke ili posude od nerđajućeg čelika kada cedite limun ili pripremate marinadu.

Ne ostavljajte meso predugo u marinadi sa limunom

Limunska kiselina razgrađuje proteine, pa je odlična za omekšavanje mesa – ali samo kratko vreme. Ako ostavite meso (posebno piletinu ili ribu) predugo u limunovoj marinadi, ono može postati kašasto i gnjecavo.

Idealno vreme mariniranja je od 30 minuta do 2 sata, u zavisnosti od vrste mesa.

15. maja, obeležava se Međunarodni dan porodice, gde se skreće pažnja na značaj porodice kao stuba društva i jedne od najvažnijih tvorevina civilizacije,a 1994. godine je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uvrstila ovaj dan u kalendar važnih datuma. U Somboru je tim povodom organizovana konferencija “Profesionalci u funkciji zaštite najboljeg interesa deteta”.
Statistika kaže da se u Srbiji svaki treći brak razvede,a to je jedan od izazova savremenog društva koji ukazuje na složenost problema, gde se otvara najvažnije pitanje: “Kako sačuvati porodicu koja prolazi kroz proces transformacije i kako sačuvati interes deteta na prvom mestu?"

Nebojša Đuričić, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik UO FSS: “Velika je zabluda i ljudi ne vide, u momentu razvoda braka misle da će sa drugom stranom prekinuti sve odnose i da neće biti problema, ali ne vide ono što se zaboravlja u tom procesu da ostaju deca”.

Jelena Pavićević, savetnik za razvod braka –medijator u Beogradu : “Strašno se povećava broj razvoda, a i dalje verujem da je porodica stub društva i ako statistika kaže da se svaki treći brak razvede. Smatram da se dijalogom uvek može doći do alternative gde supružnici gledaju interes dece”.

Dijalog supružnika u procesu razvoda uvek mora ići u smeru zaštite dece, kaže Ivana Kulić, porodični savetnik – socijalni radnik i medijator.

Na konferenciji su govorili i Milan Krilović, ispred Instituta za medijaciju, pregovaranje i javne politike, kao i Marija Mitrović, advokat iz Novog Sada.

Na konferenciji “Profesionalci u funkciji zaštite najboljeg interesa deteta” održanoj u Somboru povodom Međunarodnog dana porodice je apostrofirano da razlike u braku uvek treba pomiriti jer su najvažniji interesi deteta.

Izvor: rtv.rs

U okviru tradicionalnih “Majskih svečanosti”, u subotu 17. maja, Prigrevica će biti domaćin jednom od najpopularnijih bendova sa domaće scene – Amadeus bendu.

Poznati po energičnim nastupima i hitovima koji pune klubove i dvorane širom regiona, Amadeus bend godinama je sinonim za dobru žurku! Hitovi poput pesama "Nije svejedno", "Lažu te", "Moje greške" i mnoge druge garantuju noć za pamćenje.

Koncert je besplatan za sve posetioce i zakazan je za 22 sata.

Podsećamo, “Majske svečanosti” u Prigrevici ove godine se održavaju od 16. do 18. maja. Tokom tri dana svečanosti, selo će biti domaćin brojnim kulturnim, umetničkim i sportskim dešavanjima u okviru obeležavanja Dana kolonizacije sela, Dana oslobođenja sela i Dana Spomen biblioteke.

U nastavku vam donosimo kompletan program:

Petak, 16. maj

17:00 – Ulične trke u centru sela (učešće učenika osnovne škole)

18:30 – Spomen biblioteka: Кnjiževno veče sa dečijom spisateljicom Violetom Jović

20:00 – Veče narodne muzike na bini na otvorenom:

-Grupa MOMO I DODIR

-Кoncert grupe BEBA BASS BAND

Subota, 17. maj

11:00 – Polaganje cveća na spomen obeležja na Trgu heroja

11:30 – Svečana akademija u Domu kulture

17:00 – Dečiji program na bini na otvorenom:

-PU Pčelica, RO Leptirići Prigrevica

-Pozorišna predstava za decu

18:00 – Spomen biblioteka: Кnjiževno veče – razgovor sa spisateljicom Ljiljanom Šarac

20:00 – Кoncerti na bini na otvorenom:

-Rok grupa Кrvava Meri

-Koncert - AMADEUS BEND

Nedelja, 18. maj

10:00 – Završni turnir Lige mlađih kategorija Ž12

18:00 – Rukometna utakmica:

RК PIК Prigrevica (seniori) - RК PIК Prigrevica (veterani)

Pored najavljenog programa, Majske svečanosti 2025. obeležiće i brojni prateći sadržaji, među kojima će je ETNO SAJAM u centru sela, u organizaciji Ličkog i Banijskog udruženja iz Prigrevice, dok će Zavičajni muzej u Domu kulture biti otvoren za posetioce 16. i 17. maja od 17:00 do 20:00h i 18. maja od 10:00 do 14:00 sati.

Prostorije Udruženja Ličana biće otvorene 16. i 17. maja od 10:00 do 20:00h.

Organizatori pozivaju sve meštane Prigrevice, goste i ljubitelje dobre zabave da im se pridruže i uživaju u programu koji slavi tradiciju, zajedništvo i kulturu.

Izvor: radioapatin.com

U svetlu rastućih potreba za podizanjem svesti o dijabetesu, Dijabetološki savez Srbije pokreće kampanju pod nazivom „Javnost treba da zna“.

Ova kampanja, kako se navodi u saopštenju, ima za cilj da skrene pažnju javnosti, medija i donosilaca odluka u zemlji na ozbiljnost zdravstvenog problema dijabetesa sa kojim danas u Srbiji živi oko 800.000 ljudi, od čega oko 250.000 ni ne zna da ima ovu bolest.

Kampanja će trajati šest nedelja, a kroz različite aktivnosti u javnosti i medijima, kao i kreiranje posebnog edukativnog i informativnog vebsajta, Dijabetološki savez Srbije nastojaće da istakne važnost prevencije, dijagnostike i pravovremenog lečenja dijabetesa.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut, opšta stopa smrtnosti u Srbiji u prethodnih deset godina porasla je za 3,2 odsto, u oblasti malignih tumora 2,3 odsto, dok je u slučaju dijabetesa taj rast čak 20 odsto. Osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik od smrti u poređenju sa populacijom bez dijabetesa, a koliko je situacija alarmantna pokazuje i podatak da je stopa smrtnosti od dijabetesa u Srbiji dvostruko veća od evropskog proseka, stoji u saopštenju.

„Dijabetes se neretko naziva 'tihi ubica', a nama se čini da se informacije o ovoj bolesti nekako tiho i nečujno provlače u javnosti. Mnogi od nas imaju dijabetes, a gotovo svako od nas zna ili ima nekog u neposrednoj blizini ko živi sa ovim zdravstvenim stanjem. Uprkos tome, javnost ne zna mnogo o tome koliko je situacija sa dijabetesom teška, koliko mladih sve više oboleva i šta je sve potrebno uraditi da se ovoj bolesti, koja se naziva pandemijom XXI veka, stane na put. Zato smo i pokrenuli kampanju sa ovakvim sloganom, a njen glavni cilj je da društvo u celini i zdravstveni sistem prepoznaju dijabetes kao prioritetni zdravstveni izazov i da ne samo danas, nego i u budućnosti, svi zajedno radimo na unapređenju dijabetološke zdravstvene zaštite u Srbiji“, kaže Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije, nacionalne organizacije osoba sa dijabetesom i članice Međunarodne federacije za dijabetes.

O tome koliko je dijabetes složeno zdravstveno stanje govori činjenica da njegovo neadekvatno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput slepila, amputacije udova, srčanih i moždanih udara, te teških oboljenja bubrega. U poređenju sa onima koji nemaju šećernu bolest, osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veće šanse da dožive moždani udar i više nego dvostruko veći rizik od srčanog udara. Pored ozbiljnog ugrožavanja zdravlja pacijenata, komplikacije dijabetesa predstavljaju i snažno opterećenje za zdravstveni sistem.

„Oko 20 odsto troškova u vezi sa dijabetesom odlazi na lečenje same bolesti, a oko 80 odsto na lečenje njenih komplikacija. Prema jednoj naučnoj studiji objavljenoj u Sloveniji, osoba sa dijabetesom košta zdravstveni sistem čak pet puta više ukoliko ima kardio-vaskularnu bolest, odnosno čak osam puta više ako ima bolest bubrega“, objašnjava Opačić i dodaje da se zbog svega navedenog „lečenje dijabetesa sa pravom naziva sekundarnom prevencijom, jer se na taj način bolest stavlja pod kontrolu i pacijent može da živi dugo i kvalitetno, a pored toga se sprečavaju ozbiljne bolesti koje mogu nastati ako je šećer neregulisan“.

Dijabetološki savez Srbije navodi da ovom kampanjom želi ne samo da podigne svest o dijabetesu kao ozbiljnom zdravstvenom problemu, već i da pozove sve aktere uključujući i Ministarstvo zdravlja, Republički Fond za zdravstveno osiguranje, medije i sva udruženja pacijenata, da zajedno rade na poboljšanju dijabetološke zaštite u zemlji.

Unapređenje zdravstvene zaštite u dijabetesu podrazumeva da najsavremenija terapija bude dostupna potrebnom broju pacijenata. U Srbiji je već nekoliko godina dostupna najsavremenija terapija za lečenje dijabetesa o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i u toj oblasti je u tom periodu ostvaren značajan napredak, ali nju i dalje koristi manji broj pacijenata od onog koji je neophodan kako bi se značajno smanjile zdravstvene komplikacije dijabetesa, pa samim tim i smrtnost od ove bolesti, dodaje se u saopštenju.

Podizanje zdravstvene zaštite u dijabetesu na viši nivo obuhvata dostupnost senzora za merenje nivoa šećera u krvi za posebno osetljive grupe pacijenata, a ne samo za decu i mlade do 18 godina starosti. Takođe, uključuje i aktiviranje savetovališta, kao mesta gde se dijabetes na najefikasniji način drži pod kontrolom za veliki broj pacijenata, u većem broju domova zdravlja u Srbiji, kao i uvođenje sistemskog skrininga dijabetesa i predijabetesnih stanja u cilju prevencije i pravovremenog otkrivanja bolesti, što je i započeto kroz preventivne preglede koji se sve češće organizuju u okviru našeg zdravstvenog sistema i što svakako smatramo veoma značajnim korakom.

Više informacija o kampanji, kao i ključnim porukama o ozbiljnosti dijabetesa, statistici, njegovim komplikacijama i troškovima, dostupno je na vebsajtu javnostdazna.rs.

Izvor: n1info.rs

Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, efikasno primenjivanje prethodno stečenih znanja, brzo snalaženje, efektno korišćenje apstraktnih pojmova i ideja. A od koga je nasleđujemo? Može da je "prenese" samo jedan roditelj, a razlog se krije u hromozomima.

Poslednjih decenija sprovedeno je bezbroj studija koje su identifikovale snažnu vezu između genetike i razvoja viših funkcija mozga. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu, obavljeno 1984. godine, pokazalo je da se geni povezani sa inteligencijom prenose po – majčinoj liniji.

Kako se oni nalaze u hromozomu X, a žene imaju dva hromozoma X, samim tim je veća i verovatnoća da "inteligentne" gene deca naslede od majke.

Hipotezu su podržale i studije koje su kasnije sprovedene. Istraživački timovi analizirali su određene komponente, kao što su biohemijski i genetski faktori, i zaključili da geni majke pružaju mnogo više informacija za razvoj moždanih struktura povezanih sa razmišljanjem i mentalnim operacijama kod beba.

Ista studija pokazala je da su XY hromozomi, koje dobijamo od oca, uglavnom odgovorni za fizičke aspekte, kao i da se sa te strane nasleđuju intuicija i emocije.

Poznato je da veza između majke i deteta značajno utiče na razvoj mozga. Hipokampus, deo mozga povezan sa pamćenjem, učenjem i reakcijama na stres, kod 13-godišnje dece kojoj su majke pružale emocionalnu podršku i intelektualnu stimulaciju za 10 odsto je veći u poređenju sa hipokampusom dece čije su majke bile emocionalno hladne. Od majke, kako otkrivaju analize, nasleđujemo i koncentraciju, pamćenje, obrasce spavanja.

Na inteligenciju, osim genetike, utiču i drugi faktori: kvalitet i kvantitet obrazovanja, ishrana tokom detinjstva i adolescencije, izlaganje raznim stimulansima od ranog uzrasta, porodično okruženje, društvene interakcije i međuljudski odnosi, pristup resursima kao što su knjige, tehnologija i drugi obrazovni alati, mentalno zdravlje.

Izvor: n1info.rs

Najnovija južnokorejska studija otkrila je da preveliki broj radnih sati i prekovremeni rad dovode do značajnih promena strukture mozga, što je rezultat kombinacije fizičke i emotivne prenapregnutosti, prenose danas mediji.

Istraživanje dvojice naučnika sa univerziteta Čung-Ang i Jonsei obuhvatilo je 110 zdravstvenih radnika podeljenih u dve grupe.

U jednoj grupi našli su se oni koji su svake nedelje radili najmanje 52 sata, dok su u drugoj grupi bili zaposleni koji su radili standardno radno vreme, prenosi CNN.

Kod osoba koje su radile prekovremeno došlo je do značajnih promena u regionima mozga koji regulišu kognitivne i emotivne funkcije, što je posledica njihove preopterećenosti i zamora, zaključili su istraživači.

Koautor studije, profesor Jun Jul Čoi, kazao je da se ove promene, bar delimično mogu sanirati ukoliko se faktori stresa otklone.

On je, međutim, dodao da bi se mozak vratio u prvobitno stanje, potrebno je mnogo više vremena.

Ranije istraživanje iz 2021. takođe je ustanovilo da prekovremeni rad ostavlja negativne posledice po zdravlje, navodi CNN.

Frenk Pega, koji je vodio to istraživanje, ističe da najnoviji rezultati predstavljaju značajne nove dokaze koji bi mogli da pomognu da se bolje shvati koliko drastično prekovremeni rad utiče na fizičko zdravlje zaposlenih.

"Vlade, poslodavci i sami zaposleni mogu zajedno da preduzmu mere da se zaštiti zdravlje radnika", naveo je Pega.

Autori najnovije južnokorejske studije istakli su da rezultati njihovog istraživanja ukazuju na značaj rešavanja pitanja prekovremenog rada koji predstavlja razlog za zabrinutost.

"To je mala studija, ali pošto je zasnovana na sveobuhvatnim neurološkim merenjima i odnosi se na fundamentalne mehanizme preopterećenosti i zamora može da važi za sve, tako da su njeni centralni zaključci vrlo relevantni", poručili su naučnici.

Izvor: n1info.rs

Kako stres postaje sve češći kod kućnih ljubimaca, stručnjaci savetuju vlasnicima da prepoznaju simptome anksioznosti i nauče načine da pomognu svom psu.

Stručnjaci naglašavaju koliko je važno blagovremeno prepoznati znake stresa kod pasa i na njih reagovati na odgovarajući način. "Purely Pets" savetuje vlasnike kako da prepoznaju simptome anksioznosti kod pasa.

Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca traže savete na društvenim mrežama, ali stručnjaci upozoravaju da neproverene informacije mogu prouzrokovati više štete nego koristi, piše Express.co.uk

Zato su važne dokazane metode koje zaista mogu pomoći psima i poboljšati njihovo ponašanje i blagostanje na duži period, prenosi Net.hr.

Pet saveta za smanjenje anksioznosti kod pasa

Psi mogu pokazivati razne znake stresa, uključujući destruktivno ponašanje, drhtanje, promene u apetitu, prekomerno cviljenje ili lajanje i nemir.

Ove simptome mogu izazvati različiti faktori kao što su odvajanje od vlasnika, glasni zvuci, nepoznato okruženje ili prisustvo stranaca.

Stvorite bezbedno i mirno mesto

Stvorite posebno mesto za svog psa u domu gde će se osećati bezbedno i opušteno. To može biti kutak sa njegovim krevetom, omiljenim igračkama i predmetom koji ima vaš miris - poput majice ili ćebeta.

Takav prostor pruža psu osećaj sigurnosti, posebno kada ostane sam kod kuće, jer mu poznati mirisi i predmeti pomažu da se lakše nosi sa razdvojenošću i stresom.

Podstičite fizičku aktivnost i mentalnu stimulaciju

Podstičite svog psa da vežba i igra se svakodnevno jer mu to pomaže da oslobodi višak energije i smanji nivo stresa.

Redovne šetnje, trčanje i razne igre, poput donošenja lopte ili traženja poslastica, ne samo da poboljšavaju fizičko stanje, već i mentalno angažuju psa.

Aktivnosti poput ove pomažu psu da ostane mentalno angažovan i srećan, što je posebno važno za pse koji su skloni anksioznosti ili im brzo dosadi.

Koristite igračke kao distrakciju

Koristite igračke koje će privući pažnju vašeg psa, kao što su interaktivne slagalice ili one koje kriju poslastice, jer pružaju mentalnu stimulaciju i mogu ga zabaviti duže vreme, posebno kada je sam kod kuće.

Pored toga što sprečavaju dosadu, takve igračke pomažu u ublažavanju anksioznosti koju psi često osećaju zbog odvajanja od svojih vlasnika.

Postepeno upoznajte psa sa promenama

Uvodite nove situacije postepeno i sa puno strpljenja - na primer, ako pas prvi put ide na novo mesto ili upoznaje nepoznate ljude, budite uz njega i dajte mu vremena da se prilagodi.

Kad god se ponaša mirno i dobro reaguje, pohvalite ga ili ga nagradite poslasticom. Na ovaj način, pas stiče samopouzdanje i polako smanjuje strah od nepoznatog.

Konsultujte se sa veterinarom

Ako vaš pas i dalje pokazuje znake anksioznosti, uprkos svim pokušajima da mu se pomogne, najbolje je da potražite savet veterinara koji može da proceni stanje vašeg ljubimca i predloži odgovarajući metod lečenja - to mogu biti posebni dodaci ishrani, terapeutske igračke ili, u težim slučajevima, lekovi.

Stručno mišljenje je posebno važno ako se ponašanje vašeg psa iznenada promenilo ili se čini da je svakodnevni život postao izvor stresa.

„Kao i mi, naši četvoronožni prijatelji mogu iskusiti stres i anksioznost. Bez obzira da li je vaš pas prirodno nervozan ili iznenada pokazuje znake anksioznosti, to može biti zabrinjavajuće iskustvo za vlasnike", objašnjava Ros Halifaks iz kompanije "Purely Pets".

Golubovi mogu biti simpatični u parku, ali kada preuzmu vaš balkon ili terasu, ostavljaju nered, perje i neprijatan miris.

Umesto da posegnete za agresivnim metodama kako biste ih oterali, bolje se okrenite prirodnim rešenjima – poput biljaka koje golubovima jednostavno nisu privlačne, navodi Jutarnji list.

Ove biljke ne samo da će zaštititi vaš prostor, već će ga i estetski obogatiti.

Stručnjaci iz Hawkeye Bird Controla preporučuju korištenje biljaka koje odbijaju ptice kako bi se stvorilo neudobno okruženje za golubove.

Mirisi su među najdelotvornijim sredstvima za odvraćanje ovih ptica, jer su golubovi izuzetno osetljivi na mirise.

Neven

Najbolji prijatelj vrtlara i vaših balkona – ne samo da drži insekte podalje, već i odvraća mnoge vrste ptica. Prema sajtu Marte Stjuart, golubovi će verovatno izbegavati balkon ili baštu okruženu cvetovima nevena.

Lavanda

Osim što predivno miriše i smirujuće deluje na ljude, poznata je i po tome što odbija insekte, ali i ptice. Njen snažan miris neprijatan je golubovima, pa ju je idealno postaviti u tegle na ogradi ili u ćoškovima terase.

Maslačak

Biljka koja niče na sve strane čak i po Beogradu, a pomaže u detoksikaciji i probavi – evo kako da je konzumirate

Zasadite ovu biljku na terasi i više nećete videti stršljena i osu: Užasavaju se njenog mirisa

Ruzmarin

Još jedna aromatična biljka koju ptice izbegavaju. Lako se uzgaja, voli sunce i otporan je na sušu, što ga čini idealnim za gradske balkone. Osim toga, odličan je dodatak brojnim jelima.

Nana

Sa svojim intenzivnim mirisom nije privlačna većini ptica, uključujući golubove. Posadite je u veće posude i rasporedite ih na strateškim mestima. Bonus: imaćete sveže listove nane za čaj i koktele.

Bosiljak

Aromatična biljka koja pomaže u odvraćanju golubova. Uz to što je atraktivna, može se kombinovati s drugim začinskim biljem za stvaranje „zelenog kutka“ na balkonu.

Žalfija

Mirisna i lekovita, takođe spada među biljke koje golubovi ne vole. Osim što lepo izgleda, korisna je i u domaćinstvu.

Za delotvorniju zaštitu, možete pokušati s čili paprikama. Neprijatan miris i potencijalno nadražujuće dejstvo na osetljive ptičije disajne puteve čine ih prirodnim repelentom. Ipak, budite oprezni ako imate kućne ljubimce.

Stručnjaci naglašavaju kako je uz biljke važno redovno održavati balkon urednim, a vrtlarski stručnjaci iz centra Sefton Meadows takođe preporučuju sadnju belog cveća poput ruža, hortenzija i petunija, koje može odvratiti golubove i stvoriti mirnije okruženje.

Kombinirajte više biljaka za jači efekat i redovno ih zalivajte i održavajte kako bi miris ostao snažan i postojan.