Sombor vesti

Iako svi volimo da mislimo kako smo dobri prijatelji, astrologija otkriva da pojedini horoskopski znakovi imaju više izazova u održavanju prijateljskih odnosa.

Ne radi se o lošim namerama, već o specifičnim osobinama koje mogu otežati bliskost, poverenje i dugotrajne veze s drugima. U nastavku su predstavljena dva znaka kojima prijateljstva ponekad ne idu baš najbolje, prenosi Index.hr.

Blizanci

Blizanci su društveni, zabavni i šarmantni – savršeni za nova poznanstva i brze konekcije. Ipak, kada je reč o održavanju dubokih i stabilnih prijateljstava, situacija postaje složenija. Njihova stalna potreba za mentalnim stimulansom i promenom može dovesti do toga da se brzo zasite istog društva. Nije neuobičajeno da jednostavno nestanu na neko vreme bez objašnjenja, a zatim se pojave kao da se ništa nije desilo. Takvo ponašanje može zbuniti i povrediti njihove prijatelje, posebno one koji traže stabilnu i pouzdanu vezu.

Vodolija

Vodolije su originalne i nezavisne, ali često deluju emocionalno distancirano. Obožavaju slobodu i ne vole da ih iko ograničava – čak ni kroz emocionalna očekivanja koja prijateljstvo nosi. Njihov fokus na šire društvene ideje, humanitarna pitanja ili sopstvene interese često ih udaljava od bliskih, ličnih odnosa. Iako mogu biti iskrene i odane kada se ostvari dublja povezanost, mnogi ih doživljavaju kao hladne ili rezervisane – što može otežati uspostavljanje dubokog i trajnog prijateljstva.

Gradski većnici kažu da popravka štete košta 200 evra po kvadratnom metru, a da ljudi ne poštuju „vekovnu istoriju Briža“.

Mnogi od nas kažu da im „deo svakog grada koji posete ostane sa njima“ kad se vrate kući, ali turisti u Brižu izgleda ovo shvataju bukvalno, piše Time Out.

Gradski većnik Frenki Demon pozvao je turiste da prestanu da uzimaju kaldrmu sa ulica grada kao suvenire, jer to predstavlja veliki znak nepoštovanja prema gradu.

Stari grad Briža je, ipak, pod zaštitom UNESCO-a kao deo svetske kulturne baštine, ali uprkos tome, znamenita mesta kao što su pijaca Vismarkt, jezero Minnevater, Trg Grote Markt i muzej Grutthuse mesečno gube između 50 i 70 kamenih ploča.

Možda ta brojka i ne deluje preterano, ali postoje dva razloga zašto je to ozbiljan problem. Prvo, takvo ponašanje narušava istorijsko nasleđe grada.

„Ne tražimo ništa osim poštovanja. Hodati po Brižu znači gaziti po vekovima istorije“, rekao je Demon, prema pisanju The Brussels Timesa. „Molimo vas, ostavite kamenje tamo gde mu je mesto.“

Drugi razlog je trošak. Ne samo da su rupe koje ostaju iza ukradenog kamenja opasne za pešake, već i njihova sanacija košta oko 200 evra po kvadratnom metru.

Ovo nije prvi put da su turisti opomenuti zbog prisvajanja onoga što im ne pripada – vlasti Sardinije nedavno su uvele kaznu od 3.000 evra za posetioce koji su uzimali pesak sa plaža.

Zapravo, popularne destinacije širom sveta poslednjih godina sve češće donose pravila kako bi suzbile nepoželjno ponašanje turista.

Amsterdam se godinama bori sa razularenošću, Prag ima pravila protiv „smešnih kostima“, a turistima je potpuno zabranjen ulazak u čuvenu gejša četvrt Kjota. U mediteranskim zemljama sprovode se kontrole u vezi sa konzumacijom alkohola i neprikladnim oblačenjem.

Voćne mušice mogu da budu česta pojava i neprijatan problem tokom toplijih meseci. Obično ih privlače slatki mirisi, kao i prezrelo, fermentisano voće i povrće, posebno banane, jabuke i tikve.

Ekspert za čišćenje i organizaciju doma Šantel Mila otkrila je na svom TikTok profilu jednostavno sredstvo za odbijanje voćnih mušica – čep od plute, pa ako ne želite da koristite hemikalije protiv ovih napasti, ovo bi moglo da bude prirodna i efikasna zamena.

Iako Mila ne precizira koliko čepova treba koristiti, više od jednog sigurno neće smetati. Dovoljno je da ih stavite u činiju s voćem. Stručnjaci sa portala "Kitchn" savetuju da izbegavate plastične čepove jer ne mogu da apsorbuju vlagu.

Naime, čepovi od plute u činiji sa voćem odbijaju voćne mušice jer upijaju vlagu koja se oslobađa kako voće sazreva i pritom ispuštaju miris koji mušicama ne prija, piše Express.

Pluta prirodno upija vlagu iz okoline, a manja vlažnost vazduha usporava sazrevanje, što znači da voće ostaje sveže duže vreme. Osim toga, prirodni miris plute dodatno odbija voćne mušice.

– Dve stvari najviše privlače voćne mušice: šećer i vlaga. Zato ih najčešće vidimo oko zrelog voća, kao i u sudoperama i oko odvoda. Ovo je savršen način da ih odbijete, jer pluta upija vlagu iz sazrelog voća i aktivira miris plute koji im nije nimalo privlačan, objasnio je svojevremeno za "Today" somelijer Rajan Vots, koji radi za "Cameron Hughes Wine", prenosi net.hr.

Zanemarivanje u detinjstvu može da ostavi dublje posledice nego što se možda čini na prvi pogled. Deca kojima nije pružena emocionalna podrška često razvijaju obrasce ponašanja koji im kasnije u životu otežavaju odnose s drugima i sa samim sobom

Iako svako drugačije reaguje na rane emocionalne rane, stručnjaci ističu da se neke karakteristike pojavljuju iznova kod osoba koje su proživele slična iskustva. Te osobine često nisu očigledne, ali mogu biti ključne za razumevanje vlastitih postupaka i potreba u odraslom dobu. U nastavku su četiri najčešće osobine koje, prema stručnjacima, mogu upućivati na to da je osoba bila emocionalno zanemarena u detinjstvu, piše Index.hr.

Teškoće u izražavanju emocija

Mnogi ljudi koji su bili emocionalno zanemareni kao deca imaju problema s prepoznavanjem i izražavanjem vlastitih osećanja. Često nisu naučili kako da pokazuju emocije, jer su u detinjstvu bili ignorisani ili ponižavani. Umesto da govore o onome što osećaju, radije ćute ili se povuku. Psiholozi objašnjavaju da se u tim slučajevima razvija nesigurnost oko vlastite emocionalne stvarnosti. To može dovesti do teškoća u komunikaciji s drugima i slabijeg emocionalnog povezivanja.

Preterana samostalnost

Ljudi koji su bili prepušteni sami sebi kao deca često razvijaju uverenje da ne mogu da računaju ni na koga. Spolja mogu da deluju jako samostalno i sposobno, ali ta osobina često proizlazi iz duboke potrebe da se ne oslanjaju na druge. Stručnjaci naglašavaju da ova preterana nezavisnost nije znak snage, nego posledica naučenog nepoverenja. Takve osobe retko traže pomoć, čak i kad im je potrebna. Teško im je da prepuste kontrolu ili priznaju da su ranjivi jer je to u prošlosti bilo nesigurno ili nepoželjno.

Teškoće s poverenjem u druge

Jedna od čestih posledica emocionalnog zanemarivanja su teškoće s poverenjem. Ako su u detinjstvu naučili da njihove potrebe neće biti shvaćene ili ispunjene, ljudi u odraslom dobu često očekuju isto. Takve osobe mogu stalno da preispituju motive drugih i teško se otvaraju. To može da dovede do povlačenja iz odnosa ili stalnog osećaja opreza. Stručnjaci navode da je poverenje osobina koja se gradi od ranih godina, pa ako tada nije postavljena zdrava osnova, kasnije se teže razvija.

Sklonost samokritičnosti

Osobe koje su bile zanemarene često razviju unutrašnji glas koji ih stalno kritikuje. Umesto da veruju da su vredne pažnje, nauče da moraju da budu „bolje“, „tiše“ ili „manje zahtevne“ kako bi bile prihvaćene. Ova osobina može da ih prati kroz ceo život, utičući na samopouzdanje, odnose i profesionalne izbore. Neki stručnjaci ističu da samokritičnost može biti obrambeni mehanizam – bolje je sebe kritikovati nego čekati da to učine drugi. Međutim, ta oštrina prema sebi retko vodi rastu i češće izaziva teskobu i osećaj manje vrednosti.

Iako ove osobine mogu biti posledica zanemarivanja, važno je naglasiti da uz podršku i rad na sebi mnoge od njih mogu postati prepoznate i promenjene.

Metabolizam omogućava telu sagorevanje kalorija i optimalno funkcionisanje, ali se lako može poremetiti.

Prema istraživanju iz 2022. godine, mnoge svakodnevne navike i aktivnosti mogu usporiti metabolizam, što dovodi do gojenja, umora i narušenog zdravlja, piše Your Tango, a prenosi Sensa.hr.

Ključ zdravog metabolizma je razumevanje šta ga podstiče, a šta mu šteti.

Ovo je sedam najčešćih grešaka koje usporavaju metabolizam:

Ne unosite dovoljno kalorija

Ako ne unosite dovoljno kalorija, vaše telo prelazi u „mod preživljavanja“, usporava metabolizam i pokušava da sačuva energiju. Važno je unositi bar 1400 kalorija dnevno. Preporučuje se više manjih obroka tokom dana kako bi metabolizam ostao aktivan.

Nedovoljno spavate

Nedostatak sna usporava metabolizam jer, kada ste umorni, trošite manje energije i manje se krećete. Čak i tokom spavanja sagorevamo kalorije, pa što manje spavate – to manje kalorija trošite.

Trudite se da spavate 6 do 8 sati kako biste regenerisali organizam i podstakli metabolizam. Studije su pokazale da manjak sna remeti hormone koji regulišu apetit i negativno utiče na fokus, navike u ishrani i otpornost na stres.

Ishrana nije prilagođena menstrualnom ciklusu

Tokom menstruacije gubi se gvožđe, koje prenosi kiseonik do mišića i tkiva. Nedostatak gvožđa može izazvati umor i značajno usporiti metabolizam. Preporučuje se unos namirnica bogatih gvožđem ili dodataka ishrani, uz savet sa lekarom.

Konzumirate hranu sa pesticidima

Pesticidi u voću i povrću mogu negativno uticati na metabolizam i otežati sagorevanje kalorija. Kad god možete, birajte organsku hranu.

Iako su istraživanja još u toku, neka ukazuju na povezanost izloženosti pesticidima sa metaboličkim poremećajima poput gojaznosti i dijabetesa.

Birate pogrešne namirnice

Ako jedete mnogo „belih“ ugljenih hidrata (kao što su beli hleb i testenina), otežavate sagorevanje masti. Zamenite ih integralnim žitaricama bogatim vlaknima, koje mogu povećati metabolizam i do 30%.

Obratite pažnju i na unos proteina – oni dodatno ubrzavaju metabolizam nakon obroka. Dodajte jogurt, orašaste plodove ili jaja obrocima kako biste iskoristili ovaj efekat.

Premalo se krećete

Već 20 minuta sedenja može usporiti metabolizam. Ako zbog posla ili škole sedite dugo, trudite se da na svakih pola sata ustanete i malo se protegnete. I dve minute aktivnosti mogu pokrenuti metabolizam.

Smanjena fizička aktivnost smanjuje ukupnu potrošnju energije, uključujući i kalorije koje trošimo na svakodnevne pokrete (NEAT – non-exercise activity thermogenesis).

Jedete u nepravilno vreme

Nepravilni obroci zbunjuju telo kada treba da sagoreva kalorije, što usporava metabolizam. Trudite se da jedete u približno isto vreme svaki dan.

Metabolizam je najaktivniji ujutru i rano popodne, pa većinu kalorija unosite ranije tokom dana. Izbegavajte kasnovečernje obroke.

Na štandu Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, danas je organizovana dodela ugovora predstavnicima lokalnih samouprava koje su dobile sredstva na konkursima za uređenje atarskih puteva i otresišta u AP Vojvodini u 2025. godini, u ukupnom iznosu od 440 miliona dinara.

Grad Sombor je na Кonkursu za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta u AP Vojvodini u 2025. godini dobio sredstva u iznosu od 79.387.302,93 dinara za nastavak uređenja lokalnog puta od Riđice ka Rastini, dok će se iz budžeta Grada izdvojiti dodatnih 42.528.329,88 dinara bez PDV-a. Svečanom potpisivanju ugovora prisustvovao je član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija.

Ugovore je predstavnicima lokalnih samouprava uručila pomoćnica resornog sekretara Dragica Ilić, koja je tom prilikom istakla da se izdvojenim sredstvima očekuje uređenje atarskih puteva u dužini od 160 kilometara, kao i 240 metara otresišta u okviru tih puteva na teritoriji AP Vojvodine.

„Ukupan iznos koji će biti uložen je 465 miliona dinara, od čega 440 miliona dinara finansira upravo AP Vojvodina. Trudili smo se da naše učešće bude maksimalno, kako bismo, pre svega, našim poljoprivrednicima pomogli u radu u ataru, a i kako bismo olakšali rad lokalnim samoupravama“, izjavila je pomoćnica Ilić.

Grad Sombor i ove godine godine organizovao je odlazak na Međunarodni sajam poljoprivrede, za poljoprivredne proizvođače sa svoje teritorije.

Poljoprivrednici su tokom posete sajmu imali priliku da se upoznaju sa najnovijim tehničkim i tehnološkim dostignućima u agraru, primenom nauke u poljoprivredi, izložbom organske hrane, kao i onom sa oznakama geografskog porekla, najsavremenijom poljoprivrednom mehanizacijom, proizvodima i uslugama iz najudaljenijih krajeva sveta. Takođe, sajam je organizovao i stručne skupove, okrugle stolove, edukacije i prezentacije, sa posebnim osvrtom na unapređenje znanja i primere dobre prakse.

Somborskim poljoprivrednicima su se tokom današnje posete sajmu pridružili i član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija, kao i predstavnici Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, koji su ovom prilikom uzeli učešće u prezentaciji „Benefiti izgradnje dvonamenskih sistema“ koja je organizovana na štandu Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“.

92. Međunarodni sajam poljoprivrede trajaće od 17. do 22. maja, a posetioci mogu da vide više od 1000 izlagača iz 40 zemalja.

Grad Sombor će i ove godine podržati projekte i programe udruženja i nevladinih organizacija koji su kreirani za decu i mlade, a danas su u Skupštinskoj sali svečano dodeljeni ugovori o finansiranju i sufinansiranju nakon sprovedenih javnih konkursa.

Ugovore je predstavnicima udruženja i organizacija uručio član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin.

„Meni je velika čast i zadovoljstvo što mogu danas da prisustvujem uručenju ugovora o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata udruženja građana za realizaciju lokalnih akcionih planova za decu i mlade u 2025. godini. Grad Sombor je i ove godine Odlukom o budžetu grada Sombora za 2025. godinu opredelio sredstva u iznosu od 6.000.000 dinara za finansiranje programa i projekata udruženja za realizaciju LAP-a za mlade u 2025. godini. Isto tako, Odlukom o budžetu grada opredeljena su sredstva u iznosu od 2.700.000,00 dinara za realizaciju LAP-a za decu. Mi kao grad i u buduće ćemo nastaviti da pomažemo našu decu i mlade“, poručio je Andrinčin tokom svog obraćanja prisutnima.

Grad Sombor na osnovu sprovedenog Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2025. godini podržaće 37 programa i projekata, a na osnovu sprovedenog Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2025. godini biće podržano 28 programa i projekata koje su kreirala udruženja građana.

Uručenju ugovora prisustvovali su i Neven Ristić, Mirela Ivanković i Miloš Aleksić ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, danas je organizovao vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi u sali Crkvene opštine u Staparu.

Sugrađanima koji su se odazvali ovoj plemenitoj akciji priključio se i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković. Tom prilikom, gradonačelnik je istakao da mu je uvek drago kada je u mogućnosti da donira krv, jer na taj način pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija, te je pozvao i ostale sugrađane da se priključe nekim od narednih akcija.

Crveni krst Sombor nastavlja s aktivnostima prikupljanja najdragocenije tečnosti koja život znači, a današnjim velikim odzivom stanovnika Stapara, još jednom je pokazana humanost i solidarnost na delu.

U utorak, 27. maja, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “O svinjama sve najlepše”, umetnice Snežane Mijić, s početkom u 19.00 časova.

Postvaka izložbe trajaće do 27. juna 2025. godine.

Snežana Mijić (1991, Sombor) Prvo likovno obrazovanje stekla je u školi “Vincent”, koju su vodili Ljubiša i Tatjana Dimitrijević. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, a master studije konzervacije i restaura cije završila je 2021. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa fokusom na digitalne rekonstrukcije izgubljenog kulturnog nasleđa. Zaposlena je kao konzervator u Galeriji Matice srpske. Od 2023. pohađa doktorske studije na smeru Dizajn enterijera, sa istraživanjem koje se bavi prostorom kao sredstvom komunikacije. Poslednjih sedam godina aktivno se bavi ličnim razvojem kroz psihoterapijski rad, što vidi kao važan deo procesa koji utiče i na njen umetnički rad.

O UMETNOSTI, ČOVEKU I OSTALIM SVINJAMA

I gle, povikaše: što je Tebi do nas, Isuse, sine Božij? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas? A daleko od njih pasijaše veliki krd svinja. I đavoli moljahu ga govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas da idemo u krd svinja. A on im reče: „Idite.” I tako oni isišavši otidoše u svinje, i gle, navali sav krd s brega u more i potopiše se u vodi. Jevanđelje po Mateju, gl. 8,9 29.

Možemo postaviti pitanje, zašto je svinja u evropskim kulturama nezasluženo inferiorna? Koji su to kulturološki, istorijski i ideološki obrasci uslovili da svinju posmatramo kao simbol moralne izopačenosti, posramne animalnosti, estetske neprikladnosti i u krajnjem političke neuračunjivosti? Sa druge strane, šta je to što Snežanu Mijić, slikarku i digitalnu umetnicu fascinira oko svinja, te je navodi da se izložbom obrati posmatraču i konstatuje – O svinjama sve najlepše? Iako u istoriji umetnosti, poređenju sa drugim životinjama, svinja nikada nije bila preterano interesantna umetnicima, jedna od prvih umetničkih intervencija njenog prikaza datira još od 45.500 godina p.n.e u pećini Leang Tedongnge u Indoneziji. Nekolicina primera u vizuelnoj kulturi starih Grka i Rimljana ističu svinje kao simbole plodnosti tokom paganskih svetkovina, gde su najčešće žrtvovane boginjama plodnosti Demetri, odnosno Cereri. Takođe, neizostavan je i antički mit o Kalidonskom vepru, koji ponajbolje, u krajnjem, ilustruje priču o čoveku, božijoj kazni, sudbini, nagonima, sujeti i porodičnim konfliktima, te nije ni čudno što je ovaj mit bio predmet interesovanja i brojnih kasnijih umetnika poput Veroneza, Rubensa, Pusena, Bojermansa i drugih. Ipak, van pojedinih mitoloških i alegorijskih predstava, svinja nikada nije zadobila svoje centralno mesto u zapadnoj vizulenoj kulturi. Odgovor na to možemo pronaći ukoliko istorijski, odnosno genealoški sagledamo način na koji se ona formira kao fenomen u kulturno-umetničkom diskursu. Inferiorizacija svinja (ali i životinja u širem smislu) svoje začetke imaju u tradiciji od antike do 20. veka, a pojedini obrasci opstali su i u pop kulturi, mas-medijima i svakodnevnom žargonu. Kulturantropološko razumevanje čoveka temelje se na binarnoj opoziciji čovek – životinja (razum, jezik, društvo vs. čula, nagoni, priroda), a koja potiču još od Aristotela (čovek kao zoon politikon). Antičko i hrišćansko nasleđe formiralo je mit o animalnoj prirodi čoveka, koja je neretko bila osnova za brojna moralna, estetska, društvena i vrednosna određenja. Svinja, po svom prirodnom habitatu i upotrebnoj vrednosti, asocirana je sa zemljom, nečistoćom, telesnošću, nagonima i materijom u najširem smislu. Kao i svako telo, u tradiciji ono je nošeno dušom (lat. anima – duša; eng. animal – životinja), dok se mogućnost razuma i govora (lat. ratio, lingua) pripisivala striktno čoveku. Vidna diferencijacija, formirajući sliku o svinji kao najanimalnijoj od svih životinja, prototipno dovodi čoveka u čestu vezu sa njegovim određenjem ali i granicama. Stoga, interes Snežane Mijić za „svet svinja” povlači za sobom pre svega ličnu fascinaciju, umetničko istraživanje amorfne forme i pokreta, psihoanalitičku ispitivanje odnosa, kao i metafororični ko mentar na društveno-političku organizovanost savremenog društva. Koristeći fotografski metod Edvarda Mejbridža, Mijić se u umetnosti bavi pokretom i formom svinje, kako i na koji način se ona definiše u vizuelnom polju. Sa druge strane, ovakav poduhvat pravi direktnu liniju sa razvojem analognih i digitalnih umetnosti, pokazujući pretapanje starih i novih likovnih medija u jedan korpus. Pored orvelovskog komentara na društveno-ekonomski i istorijsko-politički poredak u odnosu na čoveka kao pojedinca, ova izložba zauzima i (auto)kritičku poziciju ka instituciji umetnosti, njenim nor mama i pravilima, te performativno provocira elitizme koji još uvek opstaju u svetu umetnosti. Izložbom O svinjama sve najlepše umetnica kruniše i po stavlja na pijedestal „neadekvatnu” temu, nastojeći da nas upita o umetnosti, formi, kulturi, društvu i istoriji. Iako se ova izložba bavi svinjama, ona ništa manje ne govori o čoveku.

Izvor: kclazakostic.rs