Sombor.info

Visoka količina holesterola jedan je od glavnih uzroka razvoja kardiovaskularnih bolesti, stoga je potrebno kontrolisati ga kako ne bismo imali problema sa zdravljem.

Osim lekovima, visoki holesterol može da se kontroliše i prilagođenom ishranom. Nutricionistkinja Eli Brečer otkrila je koje je voće najbolje jesti svaki dan kako bi se kontrolisala količina holesterola.

„Jabuke su hranljivo voće bogato dobrim nutrijentima. Sadrže deset odsto dnevno potrebnog unosa vitamina C, vitamina K i vitamina E“, ističe nutricionistkinja.

Ovo hranjivo voće trebalo bi da se redovno jede, a prema nutricionistkinji, oni koji žele da utiču na količinu holesterola, trebali bi jesti jabuke svaki dan.

„Jesti jednu jabuku dnevno odlična je navika za zdravo srce. Pektin u jabuci ne pomaže samo u snižavanju holesterola, već su polifenoli u jabukama povezani sa nižim krvnim pritiskom i smanjenim rizikom od moždanog udara“, tvrdi ona.

Ono što tvrdi Breher podudara se sa rezultatima istraživanja objavljenih 2020. godine u „American Journal of Clinical Nutrition“. Studija koju su proveli istraživači iz Velike Britanije i Italije pokazala je da konzumiranje jedne do dve jabuke dnevno može značajno da smanji količinu kolesterola, prenosi britanski Express.

Kao deo istraživanja, 40 ispitanika koji su jeli dve jabuke dnevno tokom osam sedmica, smanjilo je količinu holesterola. Istraživači su otkrili i da ljudi imaju zdravije krvne sudove nakon svakodnevnog jedenja jabuka, što je slično učinku viđenom kod drugih namirnica koje sadrže prirodne spojeve zvane polifenoli, poput crnog vina i čaja.

Izvor: danas.rs

Vest da su u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru preminule tri osobe od šest zaraženih legionelom izazvala je pažnju javnosti, ali i zabrinutost gde i kako možemo da se zarazimo.

Pomoćnik direktora zabrebačkog kliničko-bolničkog centra Milivoj Novak naveo je da je bakterija izolovana u vodovodu bolnice zbog čega je pokrenuto ispuštanje tople vode koja je pogodno okruženje za razvoj bakterije.

Kako je već za Danas objasnila epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Slavice Maris legionela, izazivač legionarske bolesti je bakterija koja se prirodno pojavljuje u vodi, postoji oko 60 vrsta, a najmanje 28 povezano je sa infekcijom kod ljudi.

"U 80 do 90 odsto svih infekcija kod ljudi izaziva bakterija Legionella pneumophila. Ona ima 16 serogrupa, a serogrupa 1 je najčešći uzrok bolesti. Infekcija legionelom dovodi do legionarske bolesti, odnosno teške upale pluća i blažeg oblika pontijačne groznice, oboljenja slična gripu. Kod legionarske bolesti period inkubacije (od unošenja miktroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti) je od dva do 10 dana, može i do dve nedelje. Za pontijačnu groznicu inkubacija je kraća, od nekoliko sati do tri dana", navela je prošlog leta dr Maris.

Dodaje da lanac infekcije počinje prisustvom patogenih ćelija legionele u određenom vodnom sistemu.

"U ovom vodnom sistemu legionela može da se razmnožava, posebno ako postoje određeni uslovi okoline kao što su adekvatna temperatura vode (<50°C), obilje hranjivih materija, prisustvo biofilma ili stagnacija vode. Legionela se može naći u vodi u bojlerima, naročito ako se voda zagreva na nižim temperaturama i ako se bojler ne koristi često", istakla je doktorka.

Da bi izazvala infekciju, legionela mora da se rasprši i proširi u vazduh odakle je mogu udahnuti osetljive osobe.

"Neki sistemi otvorene vode, kao što su sistemi za pijaću vodu, rashladni tornjevi ili spa bazeni, stvaraju mnogo aerosola tokom normalnog rada i mogu biti izvori legionele. Aerosol se stvara tokom prskanja vode, ispiranja toaleta, tuširanja, pokretanja slavine, navodnjavanja, korišćenja ovlaživača, aeracije vode, procesa hlađenja korišćenjem tokova otvorene vode, procesa pranja (npr. pranje automobila)", objasnila je dr Maris.

Kako infekcija nastaje?

Prema njenim rečima, infekcija nastaje kada osetljiva osoba duboko udahne kontaminirane aerosole, a podložnost osobe za infekciju zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet i drugo, na primer, pušenje.

Odgovarajući na pitanje koliko je legionela česta pojava u bolnicama i koliko su pacijenti ugroženi, dr Maris rekla je da na teritoriji Beograda nisu zabeleženi slučajevi obolevanja od legionarske bolesti povezani sa pružanjem zdravstvene zaštite.

"Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nastanak infekcije među slučajevima prijavljenim u zemljama EU u 2018. godini se može povezati u 72 odsto sa zajednicom, 20 odsto sa putovanjem, 6 odsto sa pružanjem zdravstvene zaštite, a svega 2 odsto je u pitanju ostalo. Na teritoriji Beograda legionarska bolest se jako retko registruje, poslednji slučaj je zabeležen 2020. godine i to je bio samo jedan registrovan slučaj obolevanja u toj godini. Od 2021. do juna ove godine u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj ovog oboljenja", navele je epidemiološkinja Maris.

Pacijent se šalje na testiranje ukoliko lekar nakon pregleda, urađenih laboratorijskih analiza i postavljene dijagnoze pneumonije postavi sumnju na legionarsku bolest.

Analiza se može obavliti u laboratoriji Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao i u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, gde se vrši ispitivanje prisustva legionele u vodi ili u brisevima.

"Legionarsku bolest karakteriše teška penumonija, a simptomi koji ukazuju su visoka temperatura, bol u mišićima, jeza, uporan kašalj (suv), bolovi u grudima, teškoće sa disanjem, zbunjenost, dijareja, gubitak apetita. Leči se primenom antibiotika, dok se kod pontijačne groznice obično antibiotici ne primenjuju, jer i bez njih dolazi do samoizlečenja. Posle preležane legionarske bolesti, pacijenti se uglavnom oporavljaju bez posledica, ali nekada mogu biti prisustne dugoročne posledice: restriktivna plućna bolest, slabost i umor, neurološki problem, loša memorija i koncentracija, retrogradna amnezija (gubitak pamćenja) i cerebelarna disfunkcija, koja izaziva probleme sa ravnotežom, motoričkom kontrolom. Kod ove bolesti smrtnost je 10 odsto", objasnila je sagovornica Danasa.

Ipak, oni koji jednom preleže ovu bolest ne znači da je neće dobiti ponovo.

Veći rizik za obolevanje od legionarske bolesti imaju osobe: muškog pola (dve trećine svih slučajeva), starosti preko 50 godina, pušači, osobe sa oslabljenim imunitetom i sa hroničnim oboljenjima.
Klima uređaje redovno održavati

Prema rečima pulmološkinje prim dr Tatjane Radosavljević, ukoliko se klima uređaji ne održavaju redovno, odnosno dva do tri puta godišnje, u njima se zadržavaju, pre svega, mikroorganizmi, koji kada klima radi mogu da dolaze do naših respiratornih puteva i da izazivaju ozbiljne bolesti.

"Jedna od bolesti koja se zove legionarska bolest je upravo tako i otkrivena prošlog veka u jednom hotelu u kome su se sakupljali legionari. Primećeno je da je vrlo ozbiljna upala pluća nastala kod velikog broja njih. Kada su se epidemiološke službe uključile videle su da su iza svega toga bili nedovoljno čišćeni klima uređaji", govorila je dr Radosavljević za TV Prva i dodala da su klima uređaji pogodno mesto i za koksaki virus, kao i za alergije.

Izvor: 021.rs

Kada biste morali da odaberete jedan atribut koji najviše doprinosi uspehu, šta biste odabrali?

Obrazovanje, možda. Mogućnosti i prilike. Bogati roditelji (što, istraživanja pokazuju, može napraviti veliku razliku).

Ili biste možda odabrali inteligenciju. Ima smisla: skoro svaki veoma uspešan poslovni čovek koga možete navesti je zaista, zaista pametan.

Ali to je korelacija, a ne uzročnost. Kada je dobitnik Nobelove nagrade ekonomista Džejms Hekman pitao ljude koliko veliku ulogu igra urođena inteligencija u finansijskom uspehu – na primer, kolika je razlika između mojih i vaših prihoda, na primer, zasnovana na našem relativnom IQ-u – većina ljudi je rekla 25 odsto. Neki su išli i do 50 odsto, prenosi Investitor.

Ali nisu u pravu.

Hekmanovo istraživanje je otkrilo da urođena inteligencija igra, u najboljem slučaju, 1 do 2 odsto uloge u budućem uspehu deteta. Umesto toga, finansijski uspeh je u korelaciji sa osobinama ličnosti koje čine savesnost: samodisciplinom, istrajnošću i marljivošću.

Nalazi studije dobro se poklapaju sa stavom Marka Kjubana o tome šta najviše doprinosi uspehu:

“Ne radi se o novcu ili vezama. Tajna je u spremnosti da se svi nadmašuju i konstantno uči”, naveo je on.

Naravno, i sreća igra važnu ulogu u uspehu. Kako su napisali autori Kornelove studije: “Maksimalni uspeh se nikada ne poklapa s maksimalnim talentom, i obrnuto. Naša simulacija jasno pokazuje da je takav faktor samo čista sreća.”

Ali ne možete kontrolisati sreću.

I samo delimično možete kontrolisati IQ. Iako svakako možete postati obrazovaniji, fluidna inteligencija – sposobnost logičkog razmišljanja i rešavanja problema nezavisno od stečenog znanja – definitivno se ne može steći.

Ali ono što možete kontrolisati je koliko ste savesni. Kako ste vredni. Kako ste uporni.

Koliko naporno radite – i koliko se trudite da naučite.

Definicija uspeha

Svako drugačije definiše uspeh, kao što bi i trebalo. Ali ako se desi da uspeh definišete tradicionalnim merilima, kao što su profesionalna dostignuća ili bogatstvo ili slava, naporan rad je odličan izjednačenje.

S druge strane, ako se vaša definicija uspeha u velikoj meri oslanja na kvalitet ličnih odnosa, održavanje pozitivnog balansa između posla i privatnog života ili pravljenja značajne razlike u životima drugih, naporan rad je i dalje odličan za izjednačavanje. Odlične veze zahtevaju značajan napor. Ravnoteža između posla i privatnog života zahteva značajan napor. Pravljenje značajnih razlika u životima drugih ljudi zahtijeva značajan napor.

Ljudi koji maksimalno iskoriste svoj životni vek naporno rade kako bi poboljšali kvalitet životnih sati koje odvoje. Ljudi koji se ističu po pomoći drugima više rade kako bi iskoristili svoje veštine i iskustva; tako su u stanju da naprave tako značajnu razliku.

Ne možemo kontrolisati da li posedujemo određene inherentne prednosti. Ali možemo kontrolisati svoj nivo upornosti, samodiscipline i marljivosti. Vi kontrolišete koliko mudro radimo da bismo bili zadovoljni. Možemo izabrati da radimo i da učimo.

To su stvari koje možete kontrolisati.

Što je odlično, jer nauka kaže da će te stvari imati najveći uticaj na vaš uspeh.

Izvor: b92.net

Po velikim vrućinama neprijatno je svima, kako ljudima, tako i životinjama. Važno je da ukoliko imate čupave ukućane, obratite pažnju na sledeće savete, kako bi i njima bilo lakše da preguraju ove rekordno visoke temperature.
Pre svega obezbedite puno hladne, čiste vode, kako bi vaši ljubimci bili hidrirani. Uvek napunite barem dve činije sa vodom, ukoliko se desi da se jedna od njih prevrne.

Takođe, tokom dana možete da im dodajete led u vodu kako bi ostala hladna.

Ako je vaš ljubimac u dvorištu, ili se sa njim nalazite negde napolju, postarajte se da ima dovoljno hlada u koji može da se povuče. Takođe, pobrinite se da vaš ljubimac ima pristup dobro provetrenom prostoru.

Ukoliko imate psa i dvorište, plitak dečiji bazen je odlična ideja. Na taj način pas ima mesto gde može da se rashladi kad želi, a vodu možete menjati svakog dana kako bi ostala relativno čista i sveža.

Najbolje je ostaviti kućne ljubimce kod kuće tokom toplotnih talasa, jer će im biti mnogo udobnije u hladnom domu nego u vrelom automobilu.

Ako morate da povedete kućne ljubimce sa sobom u vožnju, ne ostavljajte ih same u parkiranom vozilu. Čak i sa otvorenim prozorima, parkirani automobil može brzo da postane nepodnošljivo vrelo mesto.

Kućni ljubimci mogu dobiti toplotni udar, oštećenje mozga ili umreti za samo 4 do 6 minuta u takvim uslovima. Nikada, ni pod kojim okolnostima, ne ostavljajte kućne ljubimce bez nadzora u automobilu — čak ni po blagom danu kada je automobil u senci, a prozori su spušteni.

Ako vi i vaš ljubimac morate da putujete, ponesite dodatni termos napunjen svežom, hladnom vodom, samo za njih. Uključite klima uređaj i, ako je moguće, koristite zatamnjivače za prozore (kao one koji se koriste za bebe i malu decu) na zadnjim staklima.

Napunite praznu posudu ili flašu za piće vodom, zamrznite je i stavite u krevet vašeg ljubimca, kako biste im pomogli da ostanu rashlađeni. Alternativno, stavite mokre peškire u zamrzivač na nekoliko sati, pa ih i stavite u krevet vašeg ljubimca.

Ukoliko ste u mogućnosti, ostavite upaljen klima uređaj ili ventilator ukoliko ostavljate ljubimca u kući.

Ako znate da će biti vruć dan i da ćete biti na poslu, spustite roletne u jednoj ili dve sobe kako biste sprečili sunce da pregreje prostor. Ovo će omogućiti da sobe ostanu hladnije.

Životinje takođe mogu da izgore na suncu. Ukoliko imate ljubimce bez dlake (pse ili mačke) ili ljubimce svetle dlake, pobrinite se da im stavite prigodnu SPF kremu na izložene delove (vrhove ušiju i nos), ukoliko znate da ćete sa njima provesti duži period napolju.

Životinje sa dugom dlakom mogu se ošišati kako bi im se povećala udobnost po vrućem vremenu.

Budite svesni znakova toplotnog udara kod životinja, jer vas mogu na vreme upozoriti o potencijalno smrtonosnom stanju. Znaci uključuju brzo dahtanje, letargiju, slinjenje, slabost, drhtanje mišića ili padanje u nesvest.

Kućne ljubimce koji ispoljavaju ove znake je potrebno preneti u hladan i senovit prostor, navlažiti ih hladnom (ali ne ledenom) vodom i hladiti lepezom ili ventilatorom.

Ako je životinja svesna, ponudite joj hladnu (ne ledenu) vodu za piće. Međutim, ne dozvolite im da progutaju proguta prevelike količine. Odmah kontaktirajte najbližeg veterinara, ali nemojte prevoziti životinje u vrelim automobilima, piše Animal Wellfare Victoria, a prenosi ekspres.net

Pripadnici novosadske policije zaplenili su 1,7 kilograma narkotika i uhapsili M. M. (1995) i T. S. (1983) iz Novog Sada i M. B. (2002) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da su učinili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Pretresom vozila i stanova u kojima osumnjičeni borave, policija je pronašla oko 1,2 kilograma amfetamina, 455 grama marihuane, 48 tableta ekstazija, 9 grama ekstazija i digitalnu vagu za precizno merenje.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i biće privedeni višem javnom tužiocu u Novom Sadu.

Izvor: mojnovisad.com

Nova dečja igrališta izgrađena su u Bezdanu i kod prodavnice „Aman“ u naselju Selenča u Somboru, gde je postavljeno šest trambolina kao dodatak postojećem igralištu.

Tokom obilaska igrališta, gradonačelnik Antonio Ratković najavio je da će se dalje raditi na ozelenjavanju tog prostora, ali i na proširenju sadržaja za decu.

– Postavili smo i rasvetu, kako bi ova igrališta bila bezbednija. Sagledali smo mogućnost da na jesen prostor još više ozelenimo, ali i dodamo nove sprave i sadržaje – poručio je Ratković.

Igralište u Bezdanu krasi sedam sprava za igranje, odnosno ljuljaške, tobogan, klackalica, njihalica… Takođe su postavljene klupe i kante za smeće, kako bi prostor oko igrališta bio uredan i čist.

– Na inicijativu roditelja i Saveta MZ Bezdan, odlučili smo da ovde postavimo još jedno dečje igralište. Do kraja godine nas očekuje dopuna mobilijara u Gakovu, Nenadiću i Šumadijskoj ulici, kao i postavljanje još novih igrališta u samom gradu – istakao je gradonačelnik.

Izvođač radova je JKP „Zelenilo“ Sombor, a igrališta su finansirana iz budžeta Grada Sombora.

Izvor: dnevnik.rs

Tradicionalni Deer and Beer festival ove godine je zakazan za 27. jul. Kako navode organizatori, na ovom velikom muzičkom događaju nastupiće bendovi S.A.P.U.N, Jorgovani, te čuveni beogradski sastav Mortal kombat.

Kombate žanrovski najčešće svrstavaju u hevi metal i pank rok bend, a članovi grupe navode da su njihove pesme bazirane na tvrdom zvuku i provokativnim tekstovima, kojima na satiričan način opisuju svoje viđenje modernog društva i okruženje u kome živimo.

“Po običaju, ulaz na festival je besplatan. Sjajni bendovi, vrhunska produkcija, apatinsko pivo sa izvora i sve to na najlepšoj plaži Vojvodine, tik uz Dunav, pod vedrim nebom. Zabeležite datum, rezervišite smeštaj na vreme i pravac Apatin na najopušteniju rok žurku ovog leta. Kombati, Jorgovani i domaće uzdanice SAPUN to garantuju”, poručuju organizatori.

Izvor: Radio Apatin

Dan Dunava obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Dan Dunava je prvi put obeležen 2004. godine.

Proslava obuhvata različite aktivnosti najviše usmerene ka najmlađim sugrađanima sa kojima se kroz mnoštvo sportskih i likovnih takmičenja, izložbi, predavanja u prirodi i ostalih aktivnosti skreće pažnja na značaj očuvanja kako Dunava tako i svih njegovih pritoka.

JP “Dunavska obala” kao i prethodnih godina, različitim aktivnostima obeležava ovaj bitan dan, tako da smo za najmlađe učesnike pripremili edukativno - zabavni deo, a za one malo starije zajedničku vožnju uz zvuke tamburaša sa Dunava.

18.00č DUNAVSKA PITALICA – kviz znanja za decu

Prostorije Udruženja sportskih ribolovaca “Bucov”

Kviz namenjen deci uzrasta od 7 do 10 godina, edukativnog i takmičarskog karaktera, sa ciljem proširenja znanja o velikoj reci pored koje živimo.
Prijave do petka, do 18č, kod Vlaste Milenković na br. telefona 060/ 66 00 252

19.00č KARNEVAL BRODOVA

Privezište JP „Dunavska obala“ Apatin, zajednička vožnja plovila, šareni karneval, otvoren poziv za sve građane da dođu i posmatraju, prelep spektakl na vodi
Besplatna vožnja brodićem Apatinka, uz pratnju tamburaša – broj mesta ograničen, prijave na 025/ 515 00 68

Nakon zajedničke vožnje druženje će se nastaviti na platou Marine, gde će za sve učesnike biti postavljeno osveženje, uz tamburaški orkestar “Dunavski biseri” iz Apatina.

Sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju, što je bio jedan od ispitivanih domena u poslednjem ciklusu PISA istraživanja.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je izveštaj sa osnovnim rezultatima zadataka iz kreativnog mišljenja učenika, dobijenih u ciklusu PISA 2022, a dodatni spektar analiza za potrebe kreatora obrazovnih politika će biti objavljen u posebnoj publikaciji polovinom jula.

Koliko je đaka učestvovalo u PISA?

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.

Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

Test iz kreativnog mišljenja je rađen u 64 zemlje/ekonomije.

U proleće 2022. godine, 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola u Srbiji učestvovalo je u studiji PISA 2022 i rešavalo testove iz čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Od ovog broja, 1,9 odsto učenika je učilo u osnovnoj školi (7. i 8. razred), dok su 82,7 odsto uzorka činili učenici prvog razreda srednje škole, a 15,4 odsto učenici drugog razreda srednje škole.

Ovi đaci su predstavljali oko 59.300 petnaestogodišnjih učenika u Srbiji tj. oko 87 odsto ukupne populacije petnaestogodišnjih učenika koji se nalaze u sistemu obrazovanja Republike Srbije.

Kakvi su PISA rezultati iz kreativnog mišljenja na svetskom nivou?

Na PISA testovima kreativnog mišljenja moguće je bilo ostvariti 60 poena.

Najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su imali prosečan rezultat 41 poen, slede Koreja (38), Kanada (38) i Australija (37).

Iznad OECD proseka zemalja učesnica koji je iznosio 33 poena, statistički značajno bolje rezultate su ostvarili učenici u Estoniji i Finskoj (36), kao i Poljskoj i Portugaliji (34).

Na nivou proseka su se našle Španija i Mađarska (33), kao i Francuska i Holandija (32).

Najmanji broj poena u proseku su osvojili đaci iz Dominikanske Republike, Maroka, Uzbekistana, Filipina i Albanije (između 13 i 15 poena).

Rezultati učenika iz Srbije

Sa prosečnim rezultatom od 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su statistički postigli niži rezultat od prosečnog za OECD u kreativnom mišljenju (33).

Naši đaci se statistički značajno ne razlikuje od učenika iz Slovačke, Meksika, Urugvaja i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Kada se uporedi postignuće Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), nalazimo da su zemlje u okruženju zabeležile statistički značajno slabije rezultate u poređenju sa OECD prosekom (33). Ipak, petnaestogodišnji učenici iz Mađarske (31), Hrvatske i Slovenije (30) bili su uspešniji od učenika iz Srbije, dok su učenici iz Rumunije (26), Bugarske (21) i Severne Makedonije (19) bili manje uspešni od učenika iz Srbije“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su rezultati naših učenika u kreativnom mišljenju u skladu sa očekivanim rezultatima na osnovu njihovih rezultata iz matematike i rezultata u čitanju.

I po njima smo, podsetimo, ispod proseka zemalja učesnica PISA 2022 istraživanja.

Trećina đaka ispod osnovnog nivoa postignuća

Osim srednje vrednosti u PISA studiji se opisuje i postignuće učenika po nivoima, kojih je ukupno šest.

Učenici na nivou 3 ispoljavaju bazični nivo kreativnosti, a nasuprot tome, najbolji đaci dostižu nivo 5 ili nivo 6

U kreativnom mišljenju, osnovni nivo ( 3) definiše se kao nivo na kome učenici mogu da generišu adekvatne ideje za jednostavne do umereno kompleksne zadatke izražavanja i rešavanja problema, a takođe počinju da pokazuju sposobnost da smisle originalne ideje ili rešenja u poznatim kontekstima zadataka.

U Srbiji, 65 odsto petnaestogodišnjaka je dostiglo najmanje osnovni nivo kreativnog mišljenja što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78 odsto).

U 21 od 64 zemlje/ekonomije u kojima su učenici testirani iz kreativnog mišljenja, više od polovine nije dostiglo osnovni nivo.

S druge strane, oko 17 odsto učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu iz kreativnog mišljenja, što je manje u odnosu na procenat njihovih vršnjaka iz OECD zemalja (27 odsto).

Na ovim nivoima uspešnosti, učenici su sposobni da generišu, procene i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji uključuju dizajniranje ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema.

Samo u 20 od 64 zemlje i ekonomije koje su učestvovale u testiranju kreativnog mišljenja više od četvrtina učenika je dostiglo nivo kreativnosti 5 ili 6.

„U Srbiji, približno 15 odsto đaka koji se izdvajaju u kreativnom mišljenju su najbolji i u matematici, dok je osam odsto najbolje i u čitanju (prosek za OECD je 20 i 17 procenata). Ovo upućuje na to da je moguće postići izuzetan uspeh u kreativnom mišljenju bez izuzetnog uspeha u akademskim oblastima, i obrnuto“, navodi se u izveštaju.

PISA 2022 test kreativnog mišljenja ispituje kreativno mišljenje učenika kroz tri procesa generisanja ideja: (a) generisanje raznovrsnih ideja, (b) generisanje kreativnih ideja i (v) procena i unapređivanje ideja.

Uzimajući u obzir celokupnu uspešnost na testu i težinu zadataka, učenici u Srbiji su postigli relativno bolje rezultate u zadacima koji su zahtevali generisanje kreativnih ideja u odnosu na ostale zadatke iz testa.

Kreativno mišljenje i socio-ekonomski status

Razlike u postignućima među đacima u Srbiji PISA indeks ekonomskog, socijalnog i kulturnog statusa izračunat je na takav način da svi učenici koji polažu PISA test, bez obzira na zemlju u kojoj žive, mogu da budu smešteni na istu socioekonomsku skalu.

To znači da je moguće koristiti ovaj indeks za poređenje postignuća učenika sličnog socioekonomskog položaja u različitim zemljama.

U Srbiji, učenici sa povoljnim socioekonomskim statusom (prvih 25 odsto u smislu socioekonomskog statusa) imali su bolja postignuća od učenika sa nepovoljnim statusom (donjih 25 odsto) za 8,8 poena na skali od 60 poena.

To je slično prosečnoj razlici između takve dve grupe (9,5 poena) u zemaljama OECD-a.

Kao što je slučaj sa uspehom učenika na testovima iz matematike, čitanja i nauke, i socioekonomski status je bio jak prediktor uspešnosti u kreativnom mišljenju u svim zemljama koje su učestvovale u PISA 2022 testiranju.

To je činilo 10 odsto varijacija u uspehu u kreativnom mišljenju u PISA 2022 u Srbiji (u poređenju sa 12 odsto u proseku u zemljama OECD-a). Ovaj podatak govori da je socioekonomski status učenika u Srbiji manje povezan sa postignućima učenika nego u zemljama OECD-a, što ukazuje na veću pravednost našeg obrazovnog sistema, piše u izveštaju.

Međutim, uopšteno gledano, veza između socioekonomskog statusa i uspeha u kreativnom mišljenju je bila slabija nego u slučaju uspeha iz matematike.

Oko 14 odsto učenika u nepovoljnom položaju u Srbiji bilo je u stanju da postigne rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u domenu kreativno mišljenje.

Ovi đaci se mogu smatrati „otpornim“ kreativnim misliocima jer su, uprkos svom nepovoljnom socioekonomskom statusu postigli izvanredne rezultate u kreativnom mišljenju u poređenju sa učenicima u svojoj zemlji.

U proseku u zemljama OECD-a, 13 odsto đaka u nepovoljnom položaju postiglo je rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u kreativnom mišljenju u svojim zemljama.

Razlike u postignućima u odnosu na pol

Devojčice u Srbiji su u proseku imale statistički bolje rezultate u kreativnom mišljenju.

Devojčice su ostvarile rezultat od 30 poena u proseku, dok su dečaci postigli 27 poena. Razlika od oko tri poena je statistički značajna.

Ni u jednoj zemlji ili ekonomiji koja je učestvovala u PISA testiranju, dečaci nisu nadmašili devojčice u kreativnom mišljenju.

U Srbiji, kada je reč o učenicima sa najboljim postignućima u kreativnom mišljenju (oni koji dosežu nivoe 5 i 6), udeo je veći kod devojčica (20 odsto) nego kod dečaka (15 procenata). Prosečne vrednosti za OECD su 31 i 23 odsto.

Nasuprot tome, deo učenika koji ne dostigne osnovni nivo je veći među dečacima (39 odsto) nego među devojčicama (30 odsto). Prosečne vrednosti za OECD su 25 i 18 odsto.

U Srbiji razlike u postignućima vezane za pol postoje i u vrhu lestvice uspešnosti, sa razlikom od oko tri poena između devojčica i dečaka koji postižu visoke rezultate.

Kakav pogled na kreativnost imaju učenici u Srbiji?

Oko 78 odsto učenika u našoj zemlji se uglavnom ili u potpunosti složilo s tvrdnjom da je moguće primeniti kreativnost u gotovo svim predmetima (OECD: 82 odsto).

Ovi đaci su postigli značajno bolje rezultate od svojih vršnjaka za 1,9 poena, kada se uzmu u obzir socioekonomske karakteristike učenika i škola.

Međutim, 57 odsto veruje da je njihova kreativnost nešto što se ne može mnogo promeniti, odnosno da je u pitanju „fiksirani mentalitet‟ i takav stav je povezan sa prosečno 0,9 poena nižim rezultatom u odnosu na rezultate OECD zemalja, uzimajući u obzir gore pomenute karakteristike.

Uopšteno gledajući, učenici su pokazali relativno visoke nivoe maštovitosti, intelektualne otvorenosti i kreativnog samopouzdanja. Ovakvi stavovi se pozitivno odražavaju na uspešnost u kreativnom mišljenju u proseku u svim OECD zemljama.

Oko 69 odsto nađih đaka se uglavnom ili u potpunosti složilo s tvrdnjom da ih ispunjava kada rade nešto na kreativan način, dok je nešto više od četvrtine iskazalo poteškoću prilikom obavljanja kreativnih radnji.

Prvopomenuti su ostvarili bolje rezultate od svojih vršnjaka, dok su drugopomenuti ostvarili znatno lošije rezultate, uzimajući u obzir karakteristike učenika i škola.

Određene socio-emocionalne karakteristike, kao što su radoznalost, posmatranje iz različitih perspektiva i istrajnost, prepoznate su kao karakteristike pojedinaca sa kreativnim mišljenjem.

U Srbiji, 78 odsto učenika voli da zna kako funkcionišu stvari, 68 odsto želi da razume zašto ljudi postupaju na određeni način, a 49 procenata završava zadatke i kada postanu teži nego što su očekivali.

Takvi učenici su značajno bolje uradili test kreativnog mišljenja nego njihovi vršnjaci sa sličnim socioekonomskim karakteristikama.

Zanimljiv je podatak da 79 odsto učenika uzrasta od 15 godina koji su učestvovali u istraživanju očekuje da će steći najmanje visokoškolski stepen obrazovanja (prosečna vrednost za zemlje OECD je 70 odsto).

Ti učenici su pokazali veću uspešnost na testu kreativnog mišljenja nego njihovi vršnjaci, čak i nakon uzimanja u obzir njihove uspehe u matematici i čitanju, kao i socioekonomske karakteristike.

Dodatno, pet odsto očekuje da će raditi posao u kreativnim i kulturnim sektorima u 30. godini života, dok dva procenta kaže da njihov roditelj radi na takvom poslu.

U proseku širom zemalja OECD-a, ovi učenici su za 1,1 poen postigli značajno bolje rezultate od svojih vršnjaka.

Kao primer su pomenuti đaci koji očekuju da rade kao menadžeri ili profesionalci i koji rezultatima prevazilaze svoje vršnjake za 0,7 poena.

U kojoj meri školsko okruženje u Srbiji omogućava kreativnost?

Ukupno 60 odsto naših đaka kaže da im njihovi nastavnici daju dovoljno vremena da smisle kreativna rešenja za zadatke (OECD: 63 odsto).

U velikom broju zemalja učesnica, kao i u Srbiji (72 odsto) učenici koji imaju mišljenje da nastavnici cene njihovu kreativnost su skloniji da uspešno odrade test kreativnog mišljenja, posebno na zadacima koji zahtevaju procenu i unapređivanje ideja, procesu koji se malo lakše primenjuje nego generisanje raznovrsnih ili generisanje kreativnih ideja.

Prema izjavama direktora škola, naši đaci imaju pristup časovima/aktivnostima iz umetnosti (26 odsto), glume (18 odsto), kreativnog pisanja (11 odsto) ili programiranja na računaru (22 odsto) jednom mesečno ili češće u školi.

Prema iskazu učenika, oni pohađaju te časove/aktivnosti jednom nedeljno ili češće i to: časove/aktivnosti iz umetnosti (22 odsto), drame (14 odsto), kreativnog pisanja (14 odsto) ili programiranja na računaru (21 odsto).

Prosečne vrednosti za OECD zemlje iznose 27, 11, 16 i 17 odsto navedeno po istom redosledu.

Digitalne aktivnosti

U našoj zemlji 42 odsto učenika koristi digitalne alate u obrazovne svrhe sat vremena ili više dnevno u školi, a 57 procenata van škole (prosečne vrednosti za OECD su 55 i 50 odsto).

Uopšteno, ovaj način korišćenja izgleda pozitivno, ali je slabo povezan sa uspehom učenika u kreativnom mišljenju do određene granice, kao što je slučaj i sa njihovim uspehom u matematici. Međutim, korišćenje digitalnih alata u slobodno vreme ima različite uticaje na kreativno mišljenje učenika.

Istraživanje je pokatalo da 30 odsto učenika u Srbiji provodi sat vremena ili više u digitalnim aktivnostima za slobodno vreme tokom školskih sati (prosečna vrednost za OECD zemlje je 35 odsto).

Procenjeno za zemlje OECD-a, je da se ovaj način korišćenja negativno odražava na kreativno mišljenje učenika.

Srećom, provođenje jednog sata ili više u korišćenju digitalnih alata za slobodno vreme van škole, na primer, tokom vikenda, nije bilo povezano sa promenom učinka u Srbiji (mada se jeste pozitivno odrazilo na prosek za zemlje OECD-a). Ovo važi za 77 odsto naših đaka i prosečno 80 odsto učenika za zemlje OECD-a.

Izvor: danas.rs

Ukoliko imate neki važan događaj na kom morate da izgledate pod konac, a kilogram manje vas deli od ulaska u omiljenu haljinu, onda je dijeta sa suvim šljivama za vas.

Kao i kod svih brzih dijeta koje se koriste svega par dana, po potrebi, moramo da vas upozorimo da ni ovu, sa suvim šljivama, ne bi trebalo da držite bez konsultacije sa lekarom.

Popularna dijeta sa suvim šljivama je za one koji bi da skinu 2 – 3 kilograma za par dana. Prilično je jednostavna i dosadna, piše stetoskop.info.

Dnevni jelovnik

Doručak: 6 suvih šljiva

Užina: 1 jabuka

Ručak: 1 kuvano jaje i 1 viršla

Užina: isto kao ručak

Večera: čaša jogurta

Dodatne preporuke

Preporučuje samo potpuno zdravim osobama i to za vremenski period ne više od 3-5 dana. Obavezna ja svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od najmanje 15 – 20 minuta. Ako se pravilno sprovodi, gubi se oko jedan kilogram dnevno.

Suve šljive ubrzavaju metabolizam. One to uspevaju zahvaljujući brojnim dijetetskim vlaknima pa se baš zbog toga često i preporučuju u ishrani.

Pored vlakana one sadrže još i antioksidanse, tačnije dragoceni beta karoten, zatim Vitamin E i C, fitohemikalije i druge elemente. Kada je reč o mineralima koji ulaze u sastav vredi napomenuti bakar i kalijum, piše Zdrava i lepa.