Korišćenje mineralnih suplemenata danas je postalo uobičajeno i to najčešće u pokušaju da se nadoknadi ono što nedostaje u ishrani, poboljša san, održi energija ili podrži imuni sistem. Ipak, paralelno sa sve širom dostupnošću ovih proizvoda, sve je više ljudi koji ih koriste bez prethodne provere zdravstvenog stanja ili jasnog razloga.
Minerali poput cinka, magnezijuma, gvožđa i selena imaju tačno određene funkcije u organizmu i uključeni su u brojne biohemijske procese. Njihov deficit se često razvija postepeno i ostaje neprimećen dok ne dođe do izraženijih problema kao što su pad koncentracije, poremećaji sna, iscrpljenost ili poremećaji u radu imunog i hormonskog sistema.
Zato pitanje suplementacije ne bi trebalo da počne izborom konkretnog dodatka ishrani, već razumevanjem da li postoji stvarna potreba za njim i šta njim zapravo pokušava da se reši.
Koja je uloga minerala u telu i kakve su posledice njihovog manjka
Minerali omogućavaju normalan rad brojnih telesnih funkcija. Utiču na stabilnost hormona, enzima, prenosa nervnih impulsa i kontrakciju mišića. Njihov dnevni unos povezan je sa održavanjem imuniteta, stabilnog metabolizma, snage kostiju i kognitivnih procesa.
Manjak pojedinih minerala razvija se postepeno. Simptomi se često ne prepoznaju odmah i neretko se pripisuju umoru, neredovnom snu ili psihofizičkom iscrpljenju.
Minerali za nervni sistem, hormone i struktura kostiju
Magnezijum učestvuje u kontroli šećera u krvi, mišićnoj aktivnosti i signalizaciji među nervnim ćelijama. Smanjena dostupnost može da dovede do nesanice, grčeva, unutrašnjeg nemira ili, kod nekih, poremećaja srčanog ritma.
Selen je potreban za sintezu hormona štitne žlezde i stabilnost ćelijskih membrana. Nizak unos može da uspori rad štitne žlezde, oslabi imunitet i dovede do gubitka kose.
Kalcijum se najvećim delom nalazi u kostima, gde ima strukturnu ulogu i doprinosi mineralnoj gustini, čime direktno utiče na zdravlje kostiju. Takođe je potreban za prenos nervnih impulsa i kontrakciju mišića. Kada je nivo kalcijuma u krvi snižen, mogu se javiti simptomi poput trnjenja, ukočenosti, osećaja žarenja u ekstremitetima ili grčeva.
Minerali za regulaciju imunološkog odgovora, kiseonika i hormonski status
Cink se nalazi u svim ćelijama i koristi se za regeneraciju tkiva, reakcije na infekcije i održavanje hormonske ravnoteže. Nizak nivo može da se odrazi kroz česte upale, promene na koži, poremećaje čula mirisa i ukusa, smanjenu energiju i probleme sa plodnošću.
Gvožđe omogućava vezivanje kiseonika za hemoglobin. Kada ga nema dovoljno, smanjuje se isporuka kiseonika tkivima, što se često vidi kroz dugotrajan umor, vrtoglavicu i bledilo. Kod žena, deficit može da utiče i na menstrualni ciklus i sposobnost koncentracije.
Minerali za raspodelu tečnosti, ritam srca i funkcija štitne žlezde
Kalijum reguliše sadržaj tečnosti u ćelijama i pomaže u održavanju stabilnog srčanog ritma. Kada ga nema dovoljno, moguće su slabost, usporeno varenje i nepravilnosti u radu srca.
Jod se koristi u proizvodnji hormona štitne žlezde koji utiču na brzinu metaboličkih procesa. Manjak može da uspori telesne funkcije, dovede do porasta telesne mase, izraženog umora i suve kože. U trudnoći i ranom detinjstvu, produženi deficit povećava rizik od oštećenja u razvoju nervnog sistema.
Elementi u tragovima: bakar, hrom, mangan i molibden
Pored poznatijih minerala, postoje i oni koji su potrebni u vrlo malim količinama, ali imaju precizno definisane uloge. Bakar je deo procesa prenosa elektrona, hrom je uključen u kontrolu glukoze, mangan je povezan sa stvaranjem vezivnog tkiva, dok je molibden sastavni deo nekoliko enzima koji razgrađuju otpadne materije u telu.
Nedostaci ovih minerala su ređi, ali mogu nastati kod osoba sa hroničnim poremećajima varenja, nakon dugotrajne restriktivne ishrane ili kod onih koji koriste lekove koji utiču na apsorpciju.
U kojim situacijama suplementacija mineralima ima opravdanje
Dodavanje minerala kroz suplemente ima smisla kada je njihov unos putem ishrane nedovoljan ili kada telo ne može da ih iskoristi u dovoljnoj meri. Ovo uključuje:
- Simptome deficita potvrđene laboratorijskim nalazima ili kliničkom procenom.
- Prisustvo stanja koja ometaju apsorpciju ili ubrzavaju gubitke, poput digestivnih bolesti, dijabetesa ili hroničnih upalnih procesa.
- Faze života sa povećanim zahtevima: trudnoća, dojenje ili period intenzivne fizičke aktivnosti.
- Ishranu koja ne obezbeđuje dovoljne količine pojedinih minerala, uključujući veganstvo, eliminacione dijete ili smanjen apetit kod starijih osoba
U svim ovim slučajevima, suplementacija može biti koristan način da se postigne stabilniji nutritivni status, pod uslovom da se koristi ciljno, u odgovarajućem obliku i dozi.
Uzimanje pojedinačnih suplemenata ima smisla kada postoji jasno definisana potreba, bilo da je reč o podršci metabolizmu, hormonskoj ravnoteži, imunitetu ili ciljevima kao što je rast mišića.
Zaključak
Minerali poput magnezijuma, cinka, selena i gvožđa učestvuju u održavanju brojnih telesnih funkcija, ali njihova suplementacija ima smisla isključivo kada postoji jasno opravdana potreba, potvrđena analizama ili stručnom procenom.
Uzimanje pojedinačnih suplemenata može imati efekta samo ako su odabrani odgovarajući oblik i doza, uz pažljivo praćenje.
Dodaci ne bi trebalo da budu deo režima ishrane bez razloga. Njihova primena ima smisla samo kada postoji konkretan cilj zasnovan na pouzdanim informacijama.
