Sombor.info

Devijacija nosa predstavlja iskrivljenje nosne pregrade, a kad su bebe u pitanju, može da dovede do problema kao što su i otežano uzimanje hrane, pa samim tim i do slabijeg napredovanja. Kasnije mogu da se jave i česte infekcije nosa i paranazalnih šupljina, ali i nepravilan nazalni govor, kaže za portal N1 prof. dr Ivan Baljošević iz Instituta za majku i dete. Ukazuje na to da 90 odsto populacije ima neki stepen devijacije nosa.

Devijacija nosa može da bude urođena ili kongenitalna i stečena. Urođena nastaje kada nosna pregrada odnosno septum raste brže od okolnih kostiju lica, pa se krivi. Stečena predstavlja posledicu traume nosa, koja može nastati vrlo rano, na primer još prilikom razvoja ploda u materici. Tada nastaje kao rezultat prolongiranog kontakta lica sa zidom materice, a može nastati i prilikom otežanog porođaja. Kasnije nastale devijacije su uvek uzrokovane povredama kod dece, kao posledice pada ili udarca u lice, objašnjava za portal N1 prof. dr Baljošević.

„Izražena devijacija nosa se može prepoznati i u najranijem uzrastu, pre svega po estetskom deformitetu nosa koji je iskrivljen na jednu ili na drugu stranu. Takve bebe otežano i čujno dišu na nos, hrču prilikom spavanja i teže uzimaju hranu. Treba reći da se bebe rađaju sa refleksom disanja na nos, dok je disanje na usta proces koji će naučiti u četvrtom mesecu života“, kaže Baljošević.

On objašnjava da svako otežano disanje na nos kod odojčadi uzrokuje i otežano uzimanje hrane, a time i slabije napredovanje.

Prema rečima profesora Baljoševića, osnovni simptom je otežano i čujno disanje na nos. Kasnije mogu da se jave i česte infekcije nosa i paranazalnih šupljina. „Te infekcije su praćene curenjem gnojnog, zelenkastog sekreta iz nosa i povremenim kašljem. Kao posledica izražene devijacije razvija se i nepravilan, nazalni govor kod dece“, dodaje naš sagovornik.

Alergija, treći krajnik ili opstrukcija nosa?

Simptomi opstrukcije nosa koji su izazvani devijacijom, mogu biti slični simptomima koji su izazvani alergijskim promenama u nosu ili uvećanim trećim krajnikom, kaže doktor koji navodi da roditelji, ukoliko posumnjaju na devijaciju, treba da odvedu dete lekaru.

„Dijagnoza se postavlja relativno jednostavno, rutinskim pregledom nosne šupljine, tzv. prednjom rinoskopijom. Ukoliko se radi o visokim nepristupačnim devijacijama nosa, koje se nalaze u delu nosa koji je bliži bazi lobanje, na Institutu za majku i dete imamo savremene aparate kojima postavljamo dijagnozu. Tu pre svega mislim na rinomanometar, kojim se meri otpor vazduha prilikom prolaska kroz nosne šupljine“, objašnjava sagovornik portala N1.

Prema njegovim rečima, na taj način može da se dobije tačan stepen opstrukcije nosa, što pomaže u donošenju odluke o eventualnom hirurškom lečenju. Takođe, koristi se i video nazolaringoskop, koji predstavlja malu fleksibilnu kameru kojom se posmatra unutrašnjost nosne šupljine i donjih disajnih puteva.

Kad je potrebna operacija?

„Devijacije nosa su veoma česte anomalije. Smatra se da oko 90% ljudske populacije ima neki stepen devijacije nosa. Svakako da ih ne treba sve operisati. Hirurškim putem se tretiraju samo jako izražene devijacije, koje izazivaju simptome oboljenja koje smo već pomenuli“, navodi profesor.

Dodaje da se operiše se između 10 i 20 odsto devijacija nosa.

Profesor Baljošević objašnjava da dečji nos prolazi kroz period intenzivnog rasta i razvoja, koji će se završiti u šesnaestoj godini života. Hirurški rezultati operacije nosnog septuma su najbolji kada se vrše u tom uzrastu, dodaje.

On navodi, u slučaju kada su opstrukcije nosa izazvane devijacijom izrazite, da operacija može da se uradi i kod mnogo mlađe dece. U Institutu za majku i dete operacije nosnog septuma vrše se već kod dece uzrasta od sedam godina, dodaje.

“Povrede nosa u dečijem uzrastu su veoma česte, s obzirom da je nos najistureniji deo lica, koji se u toku igranja ili nepažnjom često povredi. Povreda nosa koja je praćena otokom i podlivima, kao i pomeranjem nosa u stranu, može pobuditi sumnju da postoji prelom nosnih kostiju“, naglašava.

Izvor: n1info.rs

Dodaje da u tim slučajevima se treba obratiti lekaru i uraditi rendgen snimak nosnih kostiju. Prelomi nosnih kostiju koji nisu stariji od sedam dana se rešavaju jednostavnom hirurškom intervencijom – repozicijom, objašnjava. „Ukoliko se povreda zanemari, mogu da nastanu devijacije nosa i deformacije koštanog dela nosne piramide koje se kasnije moraju rešavati ozbiljnijim hirurškim intervencijama“, naglašava profesor dr Baljošević.

U ponoć je počela prijava za penzionerske kartice, sa kojima će naši stariji građani moći da dobiju popuste u prodavnicama.

Od podataka je potrebno upisati JMBG, broj telefona ili mejl adresu.

Link za podnošenje prijave za penzionerske kartice zpk.trezor.gov.rs

Zahtev za izdavanje Penzionerske kartice penzioneri mogu podneti elektronski na sajtu Fonda PIO ili u filijali tog Fonda gde će zaposleni u Fondu pomoći penzionerima i za njih popuniti elektronski zahtev.

Za prijavu je potrebna samo lična karta, a čitava procedura traje do dva minuta.

Kartice će se izdavati sukcesivno, kako budu izrađivane, kako bi do 1. oktobra svi korisnici penzija koji se prijave imali svoje penzionerske kartice.

Kartice će se preuzimati na šalterima Fonda PIO kojih ima 170 širom Srbije. PIO Fond će obavestiti penzionere telefonom ili mejlom, u zavisnosti za šta se korisnik bude odlučio prilikom prijave, kada njihove penzionerske kartice budu u filijali spremne za preuzimanje.

Takođe, Fond PIO organizuje u sredu 15. marta od 12 do 14 časova na Trgu Republike u Beogradu pet pultova na kojima će zaposleni Fonda penzionerima raditi onlajn prijave i davati informacije o načinu korišćenja kartice i pogodnostima koje će one penzionerima pružati.

Istovremeno, otvoren je i poziv za društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju. Privredni subjekti treba da popune kontakt formu sa osnovnim podacima, koju će od sutra moći da pronađu na sajtu Fonda PIO, a sve kako bi blagovremeno bili pripremljeni sporazumi o saradnji.

Penzionerske kartice moći će da se koriste od 1. oktobra, a svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u raznim trgovinskim lancima i prodavnicama, restoranima, salonima, muzejima, pozorištima…

Penzionerske kartice nove generacije će osim dokazivanja statusa penzionera, što je omogućavala i prethodna kartica, biti korišćene, kako navode na sajtu Fonda, za nove pogodnosti i značajno će uticati na poboljšanje materijalnog statusa penzionera i korisnika ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ministar finansija Siniša Mali podsetio je da prijava počinje u sredu i pozvao penzionere da se prijave za karticu, ali i društveno odgovorne kompanije da se uključe u akciju.

“Svako ko se prijavi za karticu imaće popuste u prodavnicama, u salonima, i tako će ne samo štedeti, već će im ostati i više novca za unučiće i decu“, rekao je Mali.

U ovaj projekat Fonda uključuje se, kako navode, šira društvena zajednica, pre svega Vlada, lokalne samouprave, društveno odgovorni privredni subjekti i preduzetnici koji će obezbediti posebne popuste penzionerima koji pri plaćanju roba i usluga prilože Penzionersku karticu, kao i javna preduzeća, privredna društva i institucije koje će da obezbede mogućnost ostvarivanja benefita po osnovu bodova.

Bodove će obračunavati Fond po svakoj realizovanoj potrošnji za koju je dobijen fiskalni račun.

Dok cene u Srbiji rastu brzinom svetlosti, plate su realno sve manje, uslovi rada loši, a životni standard gotovo nepostojeći, brojni su građani koji odlučuju da svoju sreću okušaju u inostranstvu. Jedna od omiljenih država srpskih radnika koji su u potrazi za dostojanstvenijim životom je Nemačka. Sa Srbima koji u "obećanoj zemlji" žive i rade razgovarali smo o tome koliko im novca "pretekne" kada plate rentu, račune i hranu, a u zavisnosti od visine primanja i troškova, to može da bude 200, ali i oko 1.000 evra.

Jedan od „naših“ ljudi koji radi u Nemačkoj je Milan T. On radi u jednom nemačkom hotelu, gde zarađuje 1.900 evra mesečno.

„Na taj iznos treba dodati i oko 500 evra koje svakog meseca dobijem kao bakšiš. To je, dakle, oko 2.400 evra mesečno. Od toga mi je svakako najveći trošak zakup stana, što me košta 850 evra“, priča Milan za portal Nova.rs.

Što se ostalih fiksnih troškova na mesečnom nivou tiče, naš sagovornik struju plaća u proseku 80 evra.

„Internet plaćam još 40 evra, a televizijsku pretplatu i kablovsku ukupno 27. Od prvog maja cena mesečne karte za prevoz biće 49 evra, što takođe plaćam. Ukupno, svi ti fiksni troškovi me izađu 1.046 erva. Dakle, ostaje mi još 1.354 evra“, kaže Milan.

Troškovi za hranu su, upravo zbog mesta na kojem radi, svedeni na minimum.

„Ja imam obezbeđenu hranu u hotelu, tačnije doručak i ručak, tako da ne trošim puno novca na to. Na osnovu iskustva prijatelja koje imam ovde, mislim da je dovoljno 300 evra po osobi. U tih 300 evra računam samo hranu koja se priprema kod kuće, ne i restorane“, kaže Milan.

Naš sagovornik dodaje da misli da je za pristojan život u Nemačkoj potrebno oko 2.000 evra po osobi, ako u to računa i gorivo ili po potrebni kulturne događaje ili bavljenje nekim sportom.

On za Nova.rs ipak objašnjava da se situacija drastično razlikuje u malim i velikim gradovima.

„Ako pričamo o, primera radi, bračnom paru koji živi u velikom gradu, njima je za život potrebno barem 5.000 evra, dakle 2.500 po osobi. U manjim gradovima stanovi nisu toliko skupi, pa naravno da onda ostaje i više novca od plate, te se i bolje živi, kao i svuda u svetu po manjim mestima“, navodi Milan.

S druge strane, Vuku K, koji u Nemačkoj živi sa suprugom i tri ćerke, od mesečne plate uspeva da „pretekne“ manje novca.

„Supruga i ja zarađujemo ukupno oko 4.500 evra mesečno, i to je budžet za nas petoro. Živimo u stanu od 120 kvadrata koji, naravno, iznajmljujemo, a rentu i režije poput struje i vode plaćamo ukupno 1.700 evra. Na gorivo mi mesečno ode dosta novca, oko 600 evra“, navodi Vuk, koji inače radi kao sportski trener.

Takođe, ostali troškovi poput računa za telefon, internet, televiziju i slično izađu ih oko 500 evra.

Što se ostalih izdataka tiče, Vuk i njegova porodica troše u proseku oko 1.500 evra mesečno za hranu i garderobu.

To znači da Vuk i njegova supruka uspevaju da im svakog meseca od plate „pretekne“ oko 200 evra.

Kakva je situacija u Srbiji?

Što se tiče radnika u Srbiji, on teško da može mnogo da uštedi, pogotovo ako radi za prosečnu platu, koja je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u decembru iznosila 84.227 dinara.

S druge strane, u tom periodu, preciznije u poslednjem kvartalu iste godine, prosečan potrošač u Srbiji trošio je 31.798 dinara mesečno, za hranu, kućne potrepštine i sredstva za ličnu higijenu, pokazuje istraživanje kompanije Nielsen IQ.

To znači da za rentu i račune preostaje još 52.429 dinara, a s obzirom na visoke cene nekretnina – jasno je da na kraju meseca ne ostaje još mnogo novca za štednju ili određena „zadovoljstva“.

Izvor: nova.rs

Nakon što je juče u naselju Telečka u Somboru pronađeno telo muškarca (59) u bunaru, otkrivena je njegova tužna sudbina.

Naime, kako mediji saznaju, muškarcu (59) koji je izgubio život, nedavno je preminula majka.

- Živeo je sam sa majkom, ali je ona preminula baš skoro, mislim pre oko 10 dana. On je ostao sam, jedino društvo su mu pravili kučići. Sa 10 kerova je živeo u domaćinstvu - pričaju komšije i dodaju da je pokojni bio u jako lošoj materijalnoj situaciji.

- Živeo je kao socijalni slučaj, a otkako mu je umrla majka bio je potišten i tužan - pričaju komšije.

Kako saznajemo, na mestu pronalaska leša u bunaru je, pored policije i vatrogasaca, i zamenik Višeg javnog tužioca u Somboru.

- Prema prvim rezultatima, pretpostavlja se da je u pitanju nesrećan slučaj, odnosno da je muškarac slučajno, nepažnjom, upao u bunar - navodi izvor Kurira.

Na telu nisu uočeni tragovi nasilja, policija je obavila uviđaj po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Somboru, a telo je poslato na obdukciju.

Na terenu su bili pripadnici vatrogasne jedinice Sombor (VSJ), sa tri vatrogasna vozila, a vatrogasci su izvukli telo.

Izvor: kurir.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 16. marta, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju da dođu i daju krv.

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana 22. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 17 tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, Skupština grada usvojila je Odluku o izmenama i dopunama Plana detalјne regulacije primarne gradske saobraćajnice između Apatinskog i Bezdanskog puta. Ovaj planski dokument se menja kako bi se buduća saobraćajnica imala sve odgovarajuće uslove za izmeštanje tranzitnog i teretnog saobraćaja iz gradskog jezgra grada Sombora iz dolaznih pravaca Apatin i Odžaci i njihovog povezivanja sa pravcem ka graničnom prelazu Bački Breg i pravcem ka gradu Subotici.

Na 22. sednici Skupština grada usvojila je Program korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine Grada Sombora za 2023. godinu. Prema ovom predlogu sredstva u iznosu od 14.000.000 dinara, koja su obezbeđena u gradskom budžetu, raspodeliće se za programe i projekte praćenja stanja životne sredine u okviru kojih će se pratiti kvalitet vazduha, nivo komunalne buke i kvalitet površinskih i podzemnih voda; sufinansiranje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine kroz učešće grada Sombora u raspisanim konkursima pokrajinskih i državnih institucija, kao i na edukacije i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine.

Odbornici su doneli i odluke o osnivanju ustanova kulture Galerija „Milan Konjović“, Kulturni centar „Laza Kostić“, Narodno pozorište Sombor i Gradski muzej Sombor, radi usklađivanja sa zakonskim okvirima.

Na današnjoj sednici Skupština grada imenovala je nekoliko školskih odbora, a za direktora Regionalnog centra za upravlјanje otpadom „Rančevo“ imenovan je Miroslav Kovačić, te za direktora Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Milan Stakić.

GRAD Sombor dobio je timsko priznanje NALED-a za doprinos unapređenju javnih usluga i regionalne saradnje, kroz uvođenje četbot platforme za podršku građanima, digitalizaciju upravljanja poljoprivrednim zemljištem i pilotiranje javnih nabavki sa socijalnim elementima.

Godišnja konferencija, na kojoj je predstavljeno 15. izdanje Sive knjige sa 100 preporuka Vladi Srbije za pojednostavljenje administrativnih procedura, bila je i prilika da NALED uruči specijalna priznanja za doprinos reformama zaslužnim pojedincima i timovima koji su u 2022. najviše uradili za poslovni ambijent i reforme u Srbiji.

Kroz Sivu knjigu tokom 14 godina prošlo je 320 jedinstvenih inicijativa od kojih su institucije sprovele 155 od čega su 82 procedure rešene u potpunosti, a 73 delimično.

Nova Siva knjiga donosi 18 novih preporuka i 82 nerešene iz prethodnog izdanja. Najveći broj preporuka (23) upućen je na adresu Ministarstva finansija, 18 je u nadležnosti više institucija dok bi po osam preporuka trebalo da reše resori građevinarstva, zaštite životne sredine i zdravlja.

Izvor: novosti.rs

U organizaciji Turističke organizacije Apatin, u četvrtak 06. aprila od 10 časova, u pešačkoj zoni ulice Srpskih vladara održaće se novi prolećni vašar.

Predviđen je veliki broj izlagača rukotvorina u domaćoj radinosti, proizvođača cveća, začinskog bilja i pčelinjih proizvoda, kao i tradicionalnih poslastica. U prijatnom ambijentu ulice Srpskih vladara, uz adekvatnu muzičku podlogu biće realizovan i kulturno-umetnički program o kom će se organizatori naknadno oglasiti.

Svi zainteresovani izlagači na Apatinskom prolećnom vašaru svoje učšće mogu prijaviti do 20. marta, svakog radnog dana od 07:30 -14:00 časova na broj 025 772 555 ili u isto vreme u prostorijama Turističke organizacije Apatin - Trg Nikole Tesle 13.

Subotica je proteklog vikenda bila domaćin kadetskog prvenstva Vojvodine u rvanju. Učešće je uzelo dvanaest klubova, među kojima i somborski Soko.

Osvojeno je pet medalja, od kojih je jedna zlatna i četiri bronzane. Na najviše pobedničko postolje popeo se Lazar Dedić koji je nastupio u kategoriji do 65 kg. Lazar je prvenstvo započeo nastupom u četvrfinalu gde je za protivnika imao Kolara, potom je u polufinalu savladao Petrovića, da bi u meču za zlato bio bolji od Daniela Berkeca, Sente.

U ovoj kategoriji nastupio je i njegov klupski kolega Stefan Grba koji je na kraju morao da se zadovolji bronzanom medaljom.

Istim odličjem okitili su se: David Budimčević (60 kg), Nikola Obradović (92 kg) i Dragan Bodalec (110 kg). U konačnom plasmanu Soko je zauzeo četvrto mesto sa 80 bodova, koliko je skupio i subotički Spartak koji je završio stepenicu više. Senta je bila neprikosnovena sa 105 bodova, dok je drugi somborski predstavnik Radnički bio drugi sa 95 osvojenih bodova.

Izvor: somborsport.org

Somborskoj policiji je danas javljeno da se u Ulici Zmaj Jovina 4, u nasleju telečka kod Sombora, nalazi telo utopljenika.

Dojava je stigla u 12.03 časova, dojavljeno je da je u Ulici Zmaj Jovina 4, u naselju Telečka, potrebno izvlačenje utopljenika iz bunara.

Na terenu su pripadnici vatrogasne jedinice Sombor (VSJ), sa tri vatrogasna vozila, a kako je rečenu portalu Nova u pitanju je muškarac (1964).

Izvor: nova.rs