Sombor.info

Svaki vlasnik psa će za svog psa, bez obzira na rasu, reći da mu je odan, ali dali znate koje su rase pasa proglašene za naodanije?

Nemački ovčar

Svetsko udruženje uzgajivača pasa nemačke ovčare naziva rasom koju pravi ljubitelji pasa obožavaju. Stekli su reputaciju izuzetne inteligencije i plemenitog temperamenta. Neće se nikada navići na miran život u kući, na kauču. Potrebno im je jako puno fizičke aktivnosti, pa čak i mentalnih izazova tokom dana. Oni će svaki zadati posao obaviti savršeno, bilo da se radi o policijskom poslu ili poslu psa vodiča, člana gorske službe spasavanja ili pak takmičara u sportskim igrama za pse. Oni su zaista verni prijatelji. No, potrebno im je vreme da nekoga zavole, ali jednom kad su osobu zavoleli, postaju ekstremno odani, piše svetpasa.com.

Doberman

Kad je doberman iz dobrog legla i pravilno dresiran, on je pravi prijatelj i čuvar. Te inteligentne pse lako je dresirati i zato su često deo vojnih ili policijskih jedinica. Oni vole svoje vlasnike, naročito one koji im omogućavaju puno aktivnosti i pustolovina u prirodi. Njihova odanost ljudima ne svodi se samo na njihovog vlasnika (kao što ih bije glas), oni vole ljude uopšteno i zato su kroz istoriju tako omiljeni.

Čivava

Svi znamo da su čivave sićušni psi sa velikim karakterom, ali taj inteligentni pas zaista je i odan prijatelj. Kako su puni želje da zadovolje vlasnika, nije im potreban poseban trening. Oni su najsitnija rasa, poneki teže čak i ispod dva kilograma. Mogu se jako razlikovati po temperamentu, ali svi primerci ove rase veoma su odani ljudima, koje vole. Neke čivave stekle su reputaciju kao divlje i zlobne prema nepoznatim ljudima, ali to je verovatno posledica njihove velike odanosti svom vlasniku. Čivave treba podučiti da budu umereniji sa lajanjem. Potrebno im je umereno, ne naročito strogo, ali regularno dresiranje.

Ivana i Goran objavili računicu.

Nakon što su nam objasnili kako povoljno proći u Dubaiju, Ivana i Goran Babić, travel par poznat kao „Dva ranca – beg iz kanca“, otkrili su svojim pratiocima da ih je odmor na Maldivima koštao manje nego Grčka.

Naravno, sve zavisi od aranžmana, budući da se može naći letovanje u Grčkoj za manje od 100 evra, što je zaista teško nadmašiti po ceni, a aranžmani obično uključuju autobuski prevoz i apartmanski smeštaj. Ipak, za ugođaj koji su Ivana i Goran imali na Maldivima u Grčkoj bi vas koštao dosta više.

Išli su avionom u sopstvenom aranžmanu, a za odmor su izabrali ostrvo Todo (Thoddoo), na kome, ističu, „nema rizorta i niste izdvojeni od lokalnog stanovništva“.

„Ovde možete videti kako ljudi žive i kakve su im navike, kupovati u marketima gde oni rade i kupuju, ručati u restoranima i doživeti jedno posebno iskustvo kakvo ne biste u rizortu i to mnogo povoljnije. Nama je to uvek posebnije… Ovde ćete uživati na jednoj od dve plaže sa belim peskom i naći svoj mir, voziti bajs kroz palme i plantaže voća i povrća. Ovo je jedno od zelenijih ostrva i tu čak možete pronaći i prirodan hlad“, naveli su uz fotografije s ovog egzotičnog odmora.

A koliko ih je koštao na kraju?

„Povratnu avio kartu smo sa prtljagom platili 295 evra po osobi (BG – Abu Dabi – Male). Sleteli smo uveče pa smo prespavali na ostrvu Hulhumale blizu aerodroma i smeštaj platili 20 evra po osobi. Išli smo na ostrvo Todo, do kog je povratna karta za brzi brod bila 70 evra. Sedam polupansiona u Heavenly Residence je bilo 210 evra po osobi. Ukupno za osam dana 595 evra“, navode, a na svom sajtu daju još detalja za one koji žele povoljno na Maldive.

Mada su čuli da na početku sezone čak za 200 evra možete dobiti sedam punih pansiona po osobi, oni su polupansion za isti period plaćali 210, ali su prilično zadovoljni smeštajem. „Cene u restoranima na ostrvu su raznolike, a kreću se od 4-5 evra za neku piletinu sa pirinčem i neku lokalnu hranu pa naviše do 10-15€ za pice, burgere i slične stvari. Kafa i sokovi su od 1,5 do 3,5 evra“, otkrivaju.

Očekivano, avio karta je najskuplja stavka, ali uz liniju od Abu Dabija do Maldiva možete prilično povoljno da se iskombinujete. Doduše, tu se treba malo iscimati, a najbolje je hvatati trenutak kad su neki praznici i opusti – evo kako su oni.

„Mi smo za dan Emirata kupili povratnu avio kartu od Beograda do Abu Dabija, nekih mesec i po pred let, i platili je oko 30€. Nas dvoje kada putujemo na malo duže dodamo jedan prtljag od 20kg ako letimo sa WizzAir-om, a to smo platili još oko 60€ u ovom slučaju. Cena prtljaga varira i zavisi od destinacije, cene leta i drugih faktora.

Nekih 20 dana pred put, nakon što smo neko vreme pratili cene, smo kupili i karte za Maldive i tada su dve povratne avio karte sa istim prtljagom koštale 470€, što znači da je to ukupno 295€ po osobi za povratnu avio kartu od Beograda do Maldiva. Ako putujete sa ručnim prtljagom izađe povoljnije. Možeš, s obzirom da ideš na letovanje, da se iskombinuješ i u mali ručni prtljag ako ne nosiš foto opremu, a uvek progledaju kroz prste pa dopuste i malo veći ranac ako baš ne preteruješ.

Kada smo već kupili karte za let WizzAira do Maldiva videli smo na pretrazi letova na našem sajtu da Etihad ima povoljniju ponudu, koja bi nas izašla 400€ za povratnu avio kartu od Abu Dabija do Maldiva, pa bi nam u tom slučaju ukupna cena od Beograda do Maldiva bila 260€ po osobi sa sve prtljagom“.

Izvor: nova.rs

„Imate li lekove Ozempic ili Saxendu?“, pitali smo, „A imate li Vi izveštaj lekara da pogledamo?“, odgovorili su nam, u jednoj beogradskoj apoteci, kada smo došli da kupimo lekove za dijabetes, a kako nismo imali ni izveštaj, ni recept, izašli smo praznih ruku. Procedure izdavanja ovih i drugih terapija za dijabetičare, od nedavno su pooštrene u apotekama širom Srbije zbog sve češćih zloupotreba, tačnije korišćenja ovih medikamenata isključivo u cilju mršavljenja. Ovo je obolele od dijabetesa, kojih u Srbiji ima oko 700.000, umalo ostavilo bez terapija i ugrozilo im zdravlje i život, pa su sada svi pacijenti u obavezi da u apoteku nose kompletnu papirologiju, kao dokaz da im je lek zaista potreban.

Lek Ozempic, a od nedavno i Saxenda, izdaju se isključivo na lekarski recept i uz izveštaj lekara specijaliste endokrinologije, a namenjeni su samo dijabetičarima.

„Trenutno nemamo Ozempic, ali imamo lek Saxenda, još samo nekoliko na stanju, ali nam morate dati recept i izveštaj lekara“, rekla nam je farmaceutkinja u jednoj apoteci u centru Beograda.

U mnogim apotekama kažu da na stanju nemaju Ozempic, ni Saxendu, koju dijabetičari koriste najčešće kao zamenu za lek koji je planuo u celom svetu, pa i u Srbiji, nakon što je u Holivudu reklamiran kao najbolji i najbrži način za skidanje kilograma. Međutim, lekova, kako saznajemo ipak ima, ali ih apoteke čuvaju za ljude kojima je preko potreban.

„Nepotrebno pojedini ljudi dižu paniku, jer lekova ima, ali se sada izdaju u strogo kontrolisanim uslovima, kako bi se onemogućile zloupotrebe koje su nas ranije dovele do nestašice. Moguće je da odete u apoteku i da vam kažu da nemaju nijedan lek za dijabetes, jer ti medikamenti pomažu u skidanju kilogramai, pa ih traže i zdravi, ali gojazni ljudi, ipak preporučeni su, tačnije indikovani, samo onima sa dijabetesom i apoteke ih čuvaju za njih. Objave o Ozempicu kao leku koji pomaže kod mršavljenja dovele su do kolapsa na tržištu i sada se ovaj lek može podići samo uz dokumenta koja ne može da ima neko ko nema dijabetes. Takođe i lek Saxenda, koji se koristi kao zamena, može se podići u apoteci samo ukoliko osoba ima recept i izveštaj lekara specijaliste. Moguće je da odete u apoteku i da vam kažu da ovih lekova nema, ali uz izveštaj će vam poručiti zalihe i dobićete ih. Svi lekovi stižu, nabavljaju se, a u apotekama postoje spiskovi pacijenata, odnosno ljudi kojima smeju da ih izdaju“, objašnjava za Nova.rs Bojana Marković, predsednica Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“.

Podsetimo, u Srbiji je krajem prošle godine zavladala nestašica inovativnog leka Ozempic, jer su ga građani kupovali i koristili za mršavljenje, a problem nestašice uzdrmao je javnost kada su se oglasila udruženja dijabetičara i pacijenti, kojih u našoj zemlji ima oko 700.000 koji zbog globalnog trenda i masovne zloupotrebe ovog leka za mršavljenje, nisu mogli da dođu do svoje spasonosne terapije, zbog čega su postali najveće žrtve malverzacije ovim medikamentom.

Zbog velike potražnje i nestašice, lek Ozempic je dospeo i na crno tržište, a njegova cena išla je i do 15.000 dinara po kutiji.

Ovaj problem doveo je do temeljne istrage Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a direktorka Fonda Sanja Radojević Škodrić je još u januaru ove godine, naglasila da su pod nadzorom inspekcije Ministarstva zdravlja i RFZO‚,apsolutno svi‘‘. Inspekcije su kontrolisale prepisivanje i izdavanje leka Ozempic u privatnim i državnim ordinacijama, kao i u privatnim i državnim apotekama. Ova istraga nedavno je završena, a nepravilnosti u izdavanju leka pronađene su u čak 46 od 73 apoteke, u kojima je sprovedena kontrola.

„RFZO je sproveo kontrolu izdavanja leka ozempik u 73 zdravstvene ustanove i do sada utvrdio nepravilnosti u čak 46. Protiv ustanova u kojima su utvrđene nepravilnosti pokrenućemo postupak naknade štete“, izjavila je direktorka Fonda.

Kontrola u apotekama obavljena je za period od 1. juna do 30. septembra 2022. godine, a u ustanovljeno je da je Ozempic propisivan u većoj količini od potrebne za 30 dana, takođe i mimo uslova pod kojim se ovaj lek izdaje o trošku RFZO.

Nakon nestašice prouzrokovane zloupotrebama i kupovinom ovog leka u cilju smanjenja telesne težine, svi lekovi koji se koriste kao zamena za Ozempic, od sada će se izdavati uz strogu kontrolu, isključivo uz recept i izeštaj.

“Oni koji piju lek Ozempic samo da bi smršali, verovatno ne upražnjavaju druge metode za gubljenje telesne mase, poput vežbanja, regulacije ishrane i slično. Oni samo piju ovaj lek, koji nikako nije trajno rešenje za mršavljenje, jer kada osoba prestane da ga uzima sva izgubljena kilaža se u potpunosti brzo vrati. Ljudi verovatno nastavljaju sa istim načinom života, koji su vodili pre uzimanja leka, što dovodi do vraćanja kilograma, a pritom su ugrozili svoje zdravlje, jer ova terapija ne sme da se uzima bez prethodne konsultacije sa lekarom”, naglašava u razgovoru za Nova.rs prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog i profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Kada se pojavio na tržištu i izdavao bez recepta, Ozempic je mogao da kupi svako.

„Koštao je oko 100 evra, a nije bilo regulative koja zabranjuje prodaju leka. Ista stvar je sa Brufenom koji se zvanično izdaje na recept, ali u praksi može da se kupi slobodno, kao i insulin. Međutim, kada se pojavila nestašica Ozempica, stupila je na snagu zabrana izdavanja bez lekarskog recepta i sada se i taj i svi ostali lekovi, koji se koriste kao zamena, izdaju isključivo uz fondovski recept i izveštaj lekara, specijaliste endokrinologa”, objašnjava Tatjana Marić, farmaceut u jednoj beogradskoj apoteci.

Izvor: nova.rs

Poljoprivrednik Jugoslav Tomić iz Stajićeva pored Zrenjanina danas je prosuo dve i po tone kravljeg mleka, jer kako je naveo, nije imao kome da ga proda, pošto nijedna mlekara nije bila zainteresovana.

Tomić je za vojvođanski portal Autonomija rekao da će biti prinuđen da počne sa klanjem grla goveda, jer proizvodi dnevno dve i po tone sirovog mleka, ali nema kome da ga proda.

„Dobijena je kapara za 30 grla koje će u ponedeljak, najkasnije u utorak, ići na klanje“, kazao je Tomić, koji je farmu osnovao 2005. godine i danas ima 300 grla goveda, od čega je 150 muznih krava.

Naveo je da su hteli da poklone mleko, ali da to nije bilo moguće, pošto zakon ne dozvoljava da se pokloni sirovo mleko.

„Da bismo ga poklonili, morali bismo prvo da ga pasterizujemo, što predstavlja dodatni trošak“, objasnio je Tomić i precizirao da u poslednjih sedam godina proizvode milion litara mleka godišnje.

Na pitanje koliko je uložio novca rekao je „mnogo, ali novac nije bitan“.

„Kako ja sad da vaspitavam svoje troje dece? Supruga i ja smo u ovo uložili sve. Nisam ni mogao da zamislim da će ovo da se desi. Poslednja dva meseca niko ne želi da kupi mleko. Ako država nešto ne uradi u dogledno vreme, moraćemo da zatvorimo. Nemamo drugi izbor“, kazao je Tomić.

Portal Autonomija je došao do snimka od pet minuta na kojem se vidi kako Jugoslav Tomić pušta da sveže mleko iz cisterne kapaciteta dve i po tone iscuri u kanalizaciju i objašnjava da to mora da uradi, jer nijedna mlekara koju je zvao nije htela da ga otkupi, a on mora da nastavi da muze i nema gde da skladišti dodatno sveže mleko.

Izvor: danas.rs

Istražujući najpoznatije turističke atrakcije na putovanjima, često ostanemo razočarani jer nisu onakve kako izgledaju na fotografijama ili ih uopšte ne možemo doživeti na pravi način zbog ogromne gužve.

Kako bi putnicima olakšali planiranje putovanja i ukazali na mesta koja mirne duše mogu i zaobići, analitičari za portala Stasher odabrali su 99 najpoznatijih turističkih atrakcija i poređali ih od najbolje do najgore, na osnovu ocena putnika koji su ih posetili.

Prilikom slaganja liste neki od podataka koje je Stasher koristio su ocene TripAdvisora i Googleovih recenzija te drugih izvora poput TikToka, piše Punkufer.

Zgrada mađarskoga parlamenta u Budimpešti tako je završila na prvom mestu s prosečnom ocenom 7,34 zahvaljujući pozitivnim iskustvima turista koji su je sjajno ocenili na Googleu i Bookingu, a na TikToku broji 887,1 miliona pregleda.

Među najgorim atrakcijama su Holivudska staza slavnih (Hollywood Walk of Fame), Veliki bazar u Istanbulu (prvenstveno jer se turisti na ovom mestu ne osećaju sigurno), kao i Tadž Mahal jer je komplikovano doći do njega.

Ova lista najboljih i najgorih turističkih atrakcija koristan je pokazatelj ako želite otkriti da li popularna destinacija koju planirate posetiti ima neke nedostatke. S druge strane, ona ipak ne bi trebalo da vas odvrati od posete znamenitostima, koje baš želite da vidite, jer nije uvek poželjno da se uzdate u tuđe utiske o njima.

Lista 99 turističkih atrakcija (od najbolje do najgore)

Zgrada mađarskoga parlamenta u Budimpešti (Mađarska)
Diznilend u Parizu (Francuska)
Plava laguna (Island)
Španski trg u Sevilji (Španija)
Angkor Vat (Kambodža)
Bazilika svetog Petra u Vatikanu (Italija)
Knjižara El Ateneo Grand Splendid u Buenos Ajresu (Argentina)
Akropolj u Atini (Grčka)
Muzej Novog Zelanda u Oklandu (Novi Zeland)
Statua Hrista spasitelja u Rio de Žaneiru (Brazil)
Egipatski muzej u Torinu (Italija)
Koloseum u Rimu (Italija)
Džamija šeika Zajeda u Abu Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati)
Galerija Ufici u Firenci (Italija)
Zabavni park Europa-Park u Rustu (Nemačka)
Sidnejska opera (Australija)
Milanska katedrala (Italija)
Zabavni park Efteling u Kahuvelu (Holandija)
Nacionalni muzej Prado u Madridu (Španija)
Studio Univerzal u Osaki (Japan)
Bazilika Notr-Dam u Montrealu (Kanada)
Muzej Vasa u Stokholmu (Švedska)
Muzej genocida Tuol Sleng u Pnom Penu (Kambodža)
Nacionalna galerija u Londonu (Velika Britanija)
Diznilend u Anahajmu (SAD)
Sagrada Familia u Barseloni (Španija)
Muzej Van Gog u Amsterdamu (Holandija)
Tokyo Disney Sea u Tokiju (Japan)
Muzej Orsej u Parizu (Francuska)
Istorijski zabavni park Pju du Fu (Francuska)
Hram Vat Fo (Tajland)
Rejksmuzej u Amsterdamu (Holandija)
Velika džamija u Kordobi (Španija)
Diznilend u Tokinu (Japan)
Britanski muzej u Londonu (Velika Britanija)
Memorijalni muzej 9/11 u Njujorku (SAD)
Zabavni park Beto Karero u Penji (Brazil)
Institut umetnosti u Čikagu (SAD)
Velika palata u Bangkoku (Tajland)
Zabavni park Tivoli u Kopenhagenu (Danska)
Muzej Luvr u Parizu (Francuska)
Katedrala Notr Dam u Parizu (Francuska)
Prirodnjački muzej u Londonu (Velika Britanija)
Maču Pikču (Peru)
Linkolnov memorijal u Vašingtonu (SAD)
Studio Univerzal (Singapur)
Jad Vašem u Jerusalimu (Izrael)
Muzej umetnosti Sao Paola (Brazil)
Burdž Kalifa u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati)
Muzej Larko u Limi (Peru)
Ajfelov toranj u Parizu (Francuska)
Muzej zlata u Bogoti (Kolumbija)
Sentral park u Njujorku (SAD)
Nijagarini vodopadi (SAD)
Nacionalni muzej antropologije u Meksiko Sitiju (Meksiko)
Nacionalni prirodnjački muzej Smitsonijan u Vašingtonu (SAD)
Ostrvo Alkatraz u San Francisku (SAD)
Kip slobode u Njujorku (SAD)
Trg Sokalo u Meksiko Sitiju (Meksiko)
Londonska Kula (Velika Britanija)
Muzej ratnih ostataka (Vijetnam)
Most Golden Gejt u San Francisku (SAD)
Materhorn na Alpima (Švajcarska)
Stounhendž (Velika Britanija)
Dvorac Nojšvanštajn (Nemačka)
Bazilika Sakre ker u Parizu (Francuska)
Planina Fudži (Japan)
Versajska palata (Francuska)
Zabavni park Nagašima u Kuvani (Japan)
Metropolitenski muzej umetnosti u Njujorku (SAD)
Stanica Grend Sentral u Njujorku (SAD)
Ratnici od terakote (Kina)
Zabavni park Epkot u Bej Lejku (SAD)
Televizijski toranj u Šangaju (Kina)
Vrh Viktorija u Hongkongu (Kina)
Velika piramida u Gizi (Egipat)
Diznilend u Hongkongu (Kina)
Državni muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu (Rusija)
Galerija Tejt Modern u Londonu (Velika Britanija)
Diznijeva kalifornijska avantura (SAD)
Diznijev studio u Holivudu (SAD)
Studio Univerzal u Orlandu (SAD)
Plava džamija u Istanbulu (Turska)
Tajms skver u Njujorku (SAD)
Zabranjeni grad u Pekingu (Kina)
Zabavni park Magično kraljevstvo u Bej Lejku (SAD)
Nacionalni park Grejt Smoki Mauntins (SAD)
Zabavni park PortAventura (Španija)
Tržni centar PIER 39 u San Francisku (SAD)
Zabavni park Everlend (Južna Koreja)
Kineski zid (Kina)
Fušimi Inari-taiša u Kjotu (Japan)
Zabavni park Ocean Park u Hongkongu (Kina)
Luka Viktorija u Hongkongu (Kina)
Zabavni park Lotte World u Seulu (Južna Koreja)
Zabavni park Busch Gardens (SAD)
Tadž Mahal (Indija)
Veliki bazar u Istanbulu (Turska)
Holivudska staza slavnih u Los Anđelesu (SAD)

Povodom Svetskog dana poezije, 21. marta, Gradska biblioteka "Кarlo Bijelicki“ i Narodno pozorište Sombor, organizuju Humanitarno veče poezije Marka Miloševića.
Marko Milošević je pesnik čije stihove govore najbolji glumci iz regiona. „Poezija života“ je zajednički naziv za njegove četiri zbirke pesama: “Кroz život s dušom”, "Pobeda sebe“, "Zahvalan“ i "Кaput“.

"Osećam potrebu da svojim stihovima proživim opet svoju prošlost, preživim sadašnjost, dočekam budućnost, ostanem kad svi trenutno živi odu. Osećam potrebu da živim i tuđe živote, drame, sudbine. Da prijateljima dam, neprijateljima podam. A ljudi sa dušom, glumci, umetnici – HVALA – ostaćemo ili nestati, zajedno!“ Marko Milošević (https://poezijazivota.com)

U programu učestvuju: Marko Milošević, pesnik, stihove će govoriti Ivana V. Jovanović, glumica i Marko Malivuk, muzička pratnja. Sav prihod od prodaje ulaznica namenjen je Udruženju žena Somborske šnajderke. Ulaznice možete kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor.

Cena ulaznice: 300 dinara.

Somborske šnajderke - Žene koje su nekada bile žrtve nasilja i društveno isključene iz zajednice, sada su žene preduzetnice, koje posluju na komercijalnom tržištu. Somborske šnajderke su grupa hrabrih žena, sa sličnim životnim pričama i sudbinama, žene pobednice i krojačice svoje sudbine, pa tek onda udruženje, odnosno socijalno preduzeće, koje se bavi izradom i proizvodnjom različitih tekstilnih proizvoda.

Izvor: RTV

Nastavlјen je štrajk zaposlenih u ovdašnjem nedelјniku tradicije duge 69 godina, „Somborskim novinama”.

Naime, pred Somborcima se u petak našlo izdanje ovog medija sa tek delom informativnog sadržaja koji su novinari „Somborskih” pripremili u slučaju da vlasnik ovog lista, Srđan Vučurević, izađe u susret njihovim zahtevima i isplati im nepune tri zarade koje im duguje.

Kako je zaposlenima na račune u četvrtak stigao samo drugi deo decembarskih zarada, oni su se odlučili da nastave štrajk, ali i da u svetlu neispunjenih svih zahteva u štampu puste „skraćeno” izdanje svog lista, koje pored komercijalnih oglasa i umrlica obuhvata i tek deo planiranog informativnog sadržaja. Tako su juče, pošto kolektivu od 11 zaposlenih nisu isplaćene sve zaostale zarade, „Somborske novine” na kioscima svoje čitaoce dočekale na svega 16, umesto uobičajene 32 strane, a prema rečima novinara ovog lista štrajk se nastavlјa do ispunjenja svih uslova, odnosno isplate svih dugovanja.

U međuvremenu, mada su i sami u nezavidnoj materijalnoj situaciji, zaposleni u „Somborskim novinama” su u četvrtak pokrenuli humanitarnu akciju otvaranjem štanda za prikuplјanje novca za lečenje mladog sugrađanina Luke Milića, a ovu akciju su nastavili i juče, na dan kada obično izlazi i njihov nedelјnik.

 Bez obzira na sve probleme koji su nas snašli, kolektiv „Somborskih novina” odlučio je da ovim malim gestom pokuša da pomogne onima koji su u još težoj situaciji od nas, a to su građani Sombora kojima je potrebna pomoć za lečenje. Zbog toga smo organizovali štand za prikuplјanje pomoći Luki Miliću, kojem su sredstva potrebna za nastavak lečenja u zemlјi i inostranstvu – pojasnila je novinarka „Somborskih”, Danijela Aksić Mirčeta.
Prikuplјeni novac biće preusmeren fondaciji „Budi human”, a redakcija „Somborskih novena” je pozvala i sve koji ne mogu da dođu do štanda da pošalјu SMS poruku sa brojem 831 na 3030.

Izvor: dnevnik.rs

Pod atopijskim dermatitisom kod beba i dece se najčešće podrazumeva ekcem, iako ekcem predstavlja širu grupu stanja kože. Osobe sa atopijskim dermatitisom imaju veoma osetljvu kožu sa predispozicijom za infekcije.

Atopijski dermatitis (AD) može biti akutan i hroničan. Kod akutnog dolazi do ljušćenja kože i izlučivanja tečnosti iz regija kože koje su zahvaćene ekcemom. Kod hroničnog, koža izgleda suvo, zadebljano (povišeno) i dolazi do perutanja.

Karakterističan simptom atopijskog deramtitisa je svrab.

Atopijski dermatitis nije zarazan. Ne može se preneti sa jedne osobe na drugu.

Atopijski dermatitis se često javlja uz dva druga alergijska stanja: astmu i alergijski rinitis. Deca čiji roditelj ili član bliže porodice ima astmu ili alergijski rinitis, imaju veću verovatnoću da razviju AD.

Šta je atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis je relativno često oboljenje kože koje pogađa široku populaciju ljudi, a specifičan je za urbane sredine i sredine sa niskom vlažnošću vazduha.

Termin “dermatitis” znači da stanje podrazumeva upalu kože, a termin “atopijski” podrazumeva da je u pitanju stanje izazvano alergijskom reakcijom. Osobe sa atopijskim dermatitisom imaju neprilagođenu imunološku reakciju, što je i inače slučaj sa alergijama.

Kao i svaka atopična bolest, AD ulazi u istu klasifikaciju kao i alergijski rinitis i astma.

Atopijski dermatitis obično počinje u detinjstvu, najčešće u prvih 6 meseci bebinog života. Prema Američkoj dermatološkoj akademiji, 90% osoba sa AD imali su ovo stanje još pre 5. godine života.

AD je najčešća forma ekcema, i može da bude veoma izražen i dugotrajan. Kada vaše dete ima atopijski dermatitis, u nekim periodima se može potpuno povući (remisija), a u drugim se pogoršavati.

Mnoga deca sa atopijskim dermatitisom uđu u stalnu remisiju kada odrastu, iako njihova koža i dalje najčešće ostaje suva i podložna iritacijama.

Postoji više faktora koji podstiču ili pogoršavaju AD, kao što je niska vlažnost vazduha, sezonske alergije, izloženost sapunima i deterdžentima, kao i hladno vreme. Faktori iz okruženja mogu aktivirati simptome AD u bilo kom periodu života kod osoba koje su nasledile sklonost ka ovom stanju.

Atopijski dermatitis simptomi

Kod atopijskog dermatitisa, koža počinje esktremno da svrbi i postaje upaljena, a javlja se crvenilo, oticanje, sitni plikovi, papilice (male crvene izraslinice), pucanje sa curenjem tečnosti, ljuspice i perutanje. Uz sve to, veoma često koža kod ljudi sa AD je izrazito suva.

Znaci atopijskog dermatitisa

Svrab je uvek prisutan simptom.
Tipično se ekcem javlja na pregibima ruku, nogu (iza kolena), zglobovima, licu i vratu.
Češanje pogoršava inflamaciju kože.
Osobe sa AD imaju osetljiviji nadražaj i imaju snažniju potrebu za češanjem.
Razvija se ciklus “svrab-češanje”, gde češćanje donosi najpre olakšanje, ali zatim uzrokuje još veći svrab. Ovo je često najveći problem tokom spavanja, kada ne postoji svesna kontrola češanja.

Simptomi kod dece mogu da dođu i prođu ili da budu prisutni većinom vremena. Bilo koji deo tela može biti pogođen, a simptomi se mogu dosta razlikovati.

Ovo obuhvata:

Suvu kožu koja se peruta
Izraženi svrab
Crvenilo i otok
Bledu kožu na regijama lica
Grubu teksturu regije kože na licu, gornjem delu ruku i butinama
Tamniju kožu na kapcima ili oko očiju
Sitna ispupčenja koja se mogu pretvoriti u ljuspice iz kojih curi tečnost
Promene na koži oko usta, očiju i ušiju
Povišene, crvene izraslinice (osip)

Simptomi ekcema kod beba

Zbog pojačanog lučenja i curenja pljuvačke koja iritira kožu, kod beba se ekcem često manifestuje na licu. Takođe su ekcemom često obuhvaćeni vrat, teme glave, laktovi i kolena.

Simptomi ekcema kod dece preko godinu dana

Kod dece preko godinu dana, ekcem najčešće pogađa unutrašnju stranu laktova, regiju iza kolena, vrat, predeo oko usta, zglobove, članke i šake.

Mala deca koja imaju ekcem imaju teškoće sa spavanjem tokom noći, a takođe su podložnije infekcijama usled češanja, u odnosu na stariju decu.

Šta uzrokuje ekcem?

Doktori još uvek ne znaju jasan razlog nastupanja ove bolesti. Istraživači su ipak došli do saznanja da kombinacija genetskih i drugih faktora ima uticaja. Kada određena supstanca iz okruženja ili iz organizma podstakne reakciju imunološkog sistema, ovaj sistem preterano reaguje i izaziva inflamaciju (zapaljenje). Upravo ovakva inflamacija uzrokuje da koža postane crvena, da se peruta i svrbi.

Istraživanja su takođe pokazala da neke osobe sa ekcemom, naročito sa atopijskim dermatitisom, imaju mutaciju gena odgovornog za stvaranje specifičnog tipa proteina - filagrina, koji pomaže telu da održi zdravu zaštitnu barijeru na samoj površine kože.

Takođe, poznato je da je atopijski dermatitis nasledan, ali nije sasvim poznat način na koji se prenosi sa roditelja na dete. Ako jedan roditelj ima AD, astmu ili alegijski rinitis, postoji oko 50% verovatnoće da će dete imati bar jedno od ovih stanja.

Kod mnoge dece koja prerastu simptome atopijskog dermatitisa, kasnije tokom života se razviju alergijski rinitis ili astma.

Ako vaše dete ima ekcem, potrudite se da saznate koje stvari iz okruženja dovode do pogoršanja simptoma. Ovo mogu biti:

Dugotrajne, previše tople kupke
Češanje
Znojenje
Vrućina
Suvo, hladno vreme
Sapuni, deterdženti i sredstva za čišćenje
Vuna i sintetički materijali
Fizički iritansi (prljavština i duvanski dim)
Alergeni (određene namirnice u ishrani kao što su kikiriki, jaja, mleko, kao i polen, buđ, prašina)
Stres

Kako se razvija atopijski ekcem?

Da bismo jasnije razumeli procese u koži koji dovode do pojave ekcema, možemo zamisliti kožnu barijeru kao zid od više slojeva čija je osnovna funkcija da odbija ulazak iritanasa, alergena i patogena, a pri tom sprečava gubitak vode i drugih fizioloških supstanci iz kože.

Ovaj zaštitni zid se sastoji od kožnih ćelija (keratinocita), a ekstracelularni lipidi koji okružuju ove ćelije deluju kao malter.

Brojni faktori održavaju zdravu kožnu barijeru. Pre svega, u koži se nalaze prirodni hidratantni faktori koji privlače vodu i okruženi su ekstracelularnim lipidima koji čuvaju vodu u njima. Kao rezultat, ćelije zdrave kože su nabubrene i čvrsto poređane jedna pored druge, obezbeđujući time ujednačenu i čvrstu zaštitu.

Pored toga, ćelije kože proizvode filagrin, protein koji doprinosi održavanju pH vrednosti kože, vlažnosti i zaštiti od mikroba.

Ipak, treba napomenuti da i kod zdrave kože ova kožna barijera nije apsolutna, pa uvek ima nekog gubitka vode.

Kod kože koja je suva i na kojoj postoji ekcem, kožna barijera nije tako efikasna zbog toga što nedostaje dovoljno prirodnih hidratantnih faktora (PHF) i javljaju se pukotine na slojevima ekstracelularnih lipida (malteru).

S obzirom da ima manje PHF, ćelije kože ne privlače dovoljno vode i počinju da se smanjuju, što stvara rascep u prostoru između njih.

Javljaju se pukotine u lipidima, a kožne ćelije više nisu u potpunosti zaštićene.

Sada imamo kožnu barijeru koja ima pukotine i rascepe koji omogućavaju prodiranje iritanasa, alergena i patogena, a i veći je gubitak vode nego što je to slučaj kod normalne kože.

Sve ovo dovodi do inflamacije (upale), a kao rezultat javlja se svrab. Češanje dodatno oštećuje kožu čime se oslobađaju hemikalije koje izazivaju još veću upaljenost i svrab, pa se lako ulazi u "vrzino kolo" svraba i ćešanja.

Kako se rešiti ojeda na bebinoj guzi?

Tipovi atopijskog dermatitisa

Svi tipovi ekcema uzrokuju crvenilo i svrab, ali atopijski dermatitis je najizraženiji hronični tip ekcema. Neki od čestih vrsta ekcema su:

Neurodermatitis, crvenilo i svrab koji se javalju samo na jednoj ili dve regije kože. Najčešće se javljaju u momentima opuštanja ili pred spavanje.

Kontaktni dermatitis, javlja se kada koža dođe u dodir sa određenim supstancama.

Dihidrotični ekcem (dishidroza), karakteristična je pojava plikova samo na prstima, dlanovima i tabanima.

Kako se leči atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis se ne može u potpunosti izlečiti, ali se njegovi simptomi mogu poboljšati i držati pod kontrolom, odnosno može se smanjiti učestalost izbijanja ekcema. Takođe, moguće je ublažiti reakciju kože tokom izbijanja ekcema i na ovaj način sprečiti ekcesivno češanje koje može izazvati infekcije.

Uspešnost tretmana zavisi od izbora odgovarajućih medicinskih sredstva u skladu sa preporukom dermatologa, promenama životnog stila i smanjenju uticaja faktora iz okruženja koji izazivaju reakcije na koži.

Najbolja preventiva je hidratacija kože. Hidratacijom se poboljšava funkcija kožne barijere. A zdrava koža je manje sklona upalama i pruža bolju zaštitu od alergena i iritanasa.

Najjednostavniji način da održite vlažnost kože je svakodnevno kupanje i hidriranje odgovarajućom kremom. Važno je da se koža namaže odmah nakon kupanja.

Tretman ekcema kod beba

Bebina koža je naročito osetljiva. Prirodno bebina koža još uvek nije razvila zaštitnu funkciju i zato je sklonija upalama i iritacijama.

Beba je sklonija izbijanju ekcema:

Ukoliko neko u bližoj porodici ima atopijski dermatitis
Ukoliko ima alergije
Ukoliko se kupa previše toplom vodom i korišćenjem sapuna
Boravkom u toplom, suvom okruženju
Kod beba se ekcem javlja najčešće na licu, vratu, temenu glave, laktovima i kolenima. Lice je naročito podložno ekcemu zbog izraženog lučenja pljuvačke tokom rasta zubića, pa koža u stalnom dodiru sa njom postaje nadražena.

Potražite na tržištu posebnu formulaciju za tretman ili prevenciju razvoja ekcema kod bebe, koji možete koristiti već od rođenja. Najbolje je da birate sredstva sa prirodnim sastojcima, namenjenim atopičnoj koži koji su hipoalergeni (umanjuju rizik od alergijskih reakcija) i čiji sastav obnavlja oštećenu kožnu barijeru.

Medicinska terapija atopijskog dermatitisa

Uz adekvatnu negu kože odgovarajućim emulijensima, moguće je da će doktor u pojedinim slučajevima prepisati još i:

Kortikosteroidnu kremu ili mast. Nanose se na kožu kako bi se smanjio svrab i otok.
Antibiotik. Doktor će verovatno prepisati antibiotik ako dođe do infekcije kože.
Antihistaminik. Ovaj lek se obično uzima pre spavanja kako bi se umanjio osećaj svraba i poboljšao kvalitet sna. Maloj deci se daje kao sirup.
Inhibitori kalcineurina u vidu kreme ili masti . U pojedinim slučajevima doktor može prepisati ovu kremu za nanošenje na kožu radi ublažavanja otoka i svraba.
Lokalni imunomodulatori. Primenjuju se kao sirup ili tablete. Koriste se kada ostali tretmani ne daju dovoljno dobre rezultate.

Svrab i češanje

Kada ekcem bukne, jako je teško odoleti potrebi za češanjem. Jedna od karakterika ekcema je upadanje u tzv. ciklus “svrab-češanje” u kome češanje donosi olakšanje, ali takođe dovodi do jače upale i svraba, a neretko i infekcije.

Ukoliko se vaše dete previše češe:

Zabavite dete drugim aktivnostima, dajte mu da drži nešto u rukama i da se zabavlja, kako biste mu skrenuli pažnju sa svraba.
Postarajte se da otkrijete koji alergeni ili kakve supstance mogu pogoršati AD (npr. gel. za suvo pranje ruku, hemijska sredstva, pojedine kreme za sunčanje).
Birajte tkanine koje ne iritiraju kožu deteta.
Često kratite nokte detetu kako biste smanjili rizik od pogoršanja ekcema češanjem.

Kada se obratiti dermatologu?

Ukoliko primetite bilo kakve promene na koži deteta, obratite se pedijatru koji će uraditi primarnu dijagnozu i ukoliko je potrebno upititi vas dermatologu. Doktor će vam pomoći da napravite efikasan plan terapije i pomoći da odredite fakotre koji mogu uzrokovati pojavu ekcema.

Ako se na koži vaše bebe ili deteta pojave znaci bakterijske infekcije, odvedite dete kod pedijatra što pre. Simptomi bakterijske infekcije mogu biti:

Bol, otok, osetljivost ili toplota oko osipa.
Crvene linije koje se šire iz osipa.
Curenje tečnosti iz regije pod upalom.
Temperatura.

Prognoza
Time što ćete odrediti koji faktori uzrokuju pojavu ekcema i redovnom negom kože vašeg deteta, možete smanjiti učestalost i izraženost ekcema.

Ne mora da znači da će prvi tretman uroditi plodom. Postoji više opcija tretiranja ekcema, pa se redovno konsultujte sa dermatologom dok ne pronađete ono šta najviše pomaže vašem detetu.

Izvor: bitiroditelj.com

Prolećna sezona i ove godine donela nam je mnoštvo zanimljivih noviteta i modnih trendova, ali pojedini se modeli naročito ističu, a među njima su i neodoljive "Mary Jane" cipele.

Ako je suditi po kolekcijama popularnih brendova, upravo će ove elegantne cipele u prolećnoj sezoni dominirati modnom scenom.

Originalni model "Mary Jane" cipela kreiran je početkom 20. veka, a nose se i danas. Iako nikad nisu izašle iz mode, ove sezone biće apsolutni hit. Prepoznatljive su po tankom kaišu, ove cipele s lakoćom se mogu ulopiti sa različitim kombinacijama.

U ormaru francuskih modnih znalaca, Mary Jane cipele su neizostavni klasik, a ove će sezone biti popularnije nego ikad.

“Glas mog oca dolazio je s lica neznanca”.

Kad se Ani ponovno okupila sa svojom porodicom nekoliko meseci nakon što je bila bolesna od kovida 19, bilo je jasno da bolest još nije završila s njom.

“Glas mog oca dolazio je s lica neznanca”, rekla je Ani istraživačima koji su se bavili njenim slučajem, piše ScienceAlert.

Ani (pseudonim radi zaštite njene privatnosti) je normalno prepoznavala lica pre nego što joj je u maju 2020. dijagnostifikovan kovid 19. Nekoliko dana kasnije počela je da se oporavlja, da bi se nakon nekoliko meseci bolest vratila. Sada studija njenog slučaja sugeriše da možemo dodati “slepoću lica” (prozopagnozija – poremećaj percepcije ljudskog lica) na dug i sve veći spisak neuroloških problema uzrokovanih bolešću.

Nova studija ispitala je više od 50 drugih pacijenata koji se dugo bore s kovidom i većini je bilo teže da identifikuju poznata lica nakon infekcije.

“Lica su poput vode u mojoj glavi”, objasnila je Ani, opisujući kako je pokušaj pamćenja lica sada kao da vas traže da replicirate kineski znak nakon jednog gledanja kada niste upoznati s jezikom.

Neuropsiholozi sa Univerziteta Dartmouth Marie-Luise Kieseler i Brad Duchaine predstavili su Ani niz testova i potvrdili da su njeni problemi s prepoznavanjem posledica specifičnih nedostataka u pamćenju lica, a ne širih problema.

Ali Ani je takođe imala problema s navigacijom kroz poznata okruženja, imala je teškoća s orijentacijom i morala je da se oslanja na Google mape da bi pronašla svoj automobil. Teškoće s navigacijom takođe su česte kod drugih s prozopagnozijom.

“Kombinacija prozopagnozije i navigacijskih nedostataka koje je imala Ani je to što je privuklo našu pažnju jer ta dva nedostatka često idu ruku pod ruku nakon što je neko imao oštećenje mozga ili razvojne nedostatke”, objašnjava Duchaine.

“Ta istovremena pojava verojatno je posledica dve sposobnosti koje zavise od susednih regija mozga u temporalnom režnju.”

Tokom infekcije Ani je izgubila čula mirisa i ukusa, teško je disala i nekoliko dana je imala visoku temperaturu. Otkad se bolest vratila, probleme s prepoznavanjem lica i navigacijom pratili su drugi dugotrajni simptomi kovida, uključujući umor, probleme s koncentracijom i maglu u mozgu. Kasnije je dobila probleme s ravnotežom i migrene.

Zbog problema s osiguranjem, Ani nije otišla na magnetnu rezonancu.

“Dakle, moždani udar se ne može isključiti kao uzrok njenih simptoma, posebno s obzirom na dokaze o povećanom riziku od moždanog udara s kovidom 19″, upozorio je tim u svojoj studiji slučaja.

Bez obzira na specifični mehanizam iza simptoma, ovo je još jedan primer kako kovid 19 može uzrokovati neurološke probleme.

“Naša studija naglašava vrste perceptivnih problema s prepoznavanjem lica i navigacijom koje može uzrokovati kovid 19 – to je nešto čega bi ljudi trebalo da budu svesni, posebno lekari i drugi zdravstveni radnici”, poziva Duchaine.

Većina ljudi s dugotrajnim kovidom koje su anketirali istraživači prijavili su primetne neurološke poteškoće radeći stvari koje su pre smatrali lakim, a ne samo mali broj teških slučajeva.

“Poznato je da postoje široki kognitivni problemi koje može uzrokovati kovid 19, ali ovde vidimo ozbiljne i vrlo selektivne probleme kod Ani”, kaže Duchaine, “a to sugeriše da bi moglo da bude mnogo drugih ljudi koji imaju prilično teške i selektivne deficite nakon kovida.”

Izvor: nova.rs