Sombor.info

Utorak, 21. mart 2023. godine, u 19.00 časova u Narodnom pozorište Sombor biće održano humanitarno veče poezije Marka Miloševića

U programu učestvuju: Marko Milošević, pesnik, stihove će govoriti Ivana V. Jovanović, glumica i Marko Malivuk, muzička pratnja.

Sav prihod od prodaje ulaznica namenjen je Udruženju žena "Somborske šnajderke".

Ulaznice možete kupiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Cena ulaznice: 300 dinara. Somborske Šnajderke Narodno Pozorište Sombor.

U Francuskoj su sve brojnije knjige recepata za pse u kojima se nude poslastice kao što su torte i kolači, ili primamljiva jela na bazi svežih proizvoda, preneo je list Liberasjon.

U tim kuvarima, čiji su autori često veterinari ili bivši kuvari, nude se i vegetarijanska jela, kolači od mesa, užine, i to sa simpatičnim nazivima „kuca-keksić“ ili „smeškica poslastica“.

Nude se i uravnotežene porcije u kojima nema začina ili sastojaka koji nisu preporučivi za pse, kao što su beli luk, praziluk i čokolada.

List koji je preneo najnoviju knjigu recepata „Za pseća usta“ (Babines Canines) postavlja pitanje da li je to „novi modni delirijum namenjen vlasnicima koji preteruju sa negom svojih razmaženih ljubimaca“ ili je u pitanju sumnjičavost prema industrijskim kroketima i hrani za pse.

Takve knjige recepata za mačke i pse su sve brojnije u knjižarama u odeljku „umetnost življenja“. Autori često pravdaju svoje knjige da je ljubimcima kao i ljudima potrebna uravnotežena hrana i da je zbog toga domaće napravljena hrana i najbolja.

Izvor: Beta

Neke namirnice su savršene za jutarnji obrok jer nisu teške za prazan stomak, dok bi druge trebalo izbegavati u širokom luku.

Ujutru našem telu treba mnogo hranjivih materija da biste dobro započeli dan. To uključuje složene ugljene hidrate, vlakna i proteine.

Neke namirnice mogu lako da se svare kada ih uzimate na prazan želudac, što ih čini savršenim za doručak.

Međutim, neke druge opcije je bolje ne jesti tako rano, jer mogu da imaju loš uticaj naročito kada se uzimaju na prazan stomak, piše novilist.hr.

Koje namirnice i jela je najbolje jesti na prazan želudac?

Zobene kaše

Zobene pahuljice su bogate vlaknima, što pomaže u snižavanju nivoa holesterola.

Jaja

Budući da jaja imaju veoma malo kalorija, ali vas uvek zasite na dug vremenski period, možete lako da pratite svoj dnevni unos kalorija uz doručak sa jajima.

Lubenicu

Lubenice su bogate tečnošću, što prija praznom želucu.

Borovnice

Borovnice poboljšavaju pamćenje i podstiču metabolizam.

Integralni hleb

Spori ugljenih hidrata i druge važne hranjive supstance nalaze se u integralnom hlebu.Najbolje vreme za konzumiranje integralnog hleba je rano jutro.

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi podstiču zdravu probavu i regulišu kiselost u želucu, naročito kada se jedu za doručak.

Šta treba da izbegavate u širokom luku?

Peciva s kvascem

Kvasac iritira prazan želudac i može da izazove nadutost. Preporučuje se da pecivo ostavite za poslepodne.

Slatkiše

Nije veliko iznenađenje da slatkiši na prazan stomak nisu dobra ideja. Vaš nivo insulina raste i povećava se rizik od dijabetesa.

Kruške

Sirova vlakna u kruškama mogu da iritiraju osetljivu sluznicu ako prethodno niste ništa pojeli. Zato za doručak odaberite neko drugo voće, na primer, bobičasto voće.

Paradajz

Paradajz je bogat taninskom kiselinom, koja povećava kiselost u želucu.

Krastavac

Ni krastavce ne treba jesti na prazan želudac. Kao i svako drugo sirovo povrće, može da prouzrokuje gorušicu, nadutost i bolove u stomaku, prenose Vijesti.hr.

Banane

Nivo magnezijuma u krvi može da se drastično poveća ako banane jedete na prazan želudac.

Izvor: n1info.rs

Nacionalna služba za zapošlјavanje Filijala Sombor će povodom raspisivanja javnih poziva i konkursa za tekuću godinu, organizovati prezentacije mera podrke privrednicima u Kuli, Apatinu i Odžacima.

Promocija javnih poziva i konkursa u Kuli će biti održana sutra, 14. marta 2023. godine od 12 časova u Maloj sali opštine Kula (Lenjinova broj 11). Dan kasnije, 15. marta od 13 časova prezentacija će biti održana u sali ispostave Nacionalne službe za zapošlјavanje u Apatinu, ulica Petra Drapšina 2, dok je promocija u Odžacima zakazana za 17. mart od 12 časova, i biće održana u sali Ispostave Nacionalne službe za zapošlјavanje Odžaci, ulica Kneza Miloša 15.
Ovom prilikom privrednicima će biti predstavlјeno trinaest javnih poziva i konkursa, ali i usluge koje pruža Nacionalna služba, a biće im predočen i značaj zapošlјavanja teže zapošlјive kategorije građana.

Već od najranijeg uzrasta možete čitati sa bebom. Beba stara svega par meseci će rado slušati vaš glas, uživati u promeni intonacije, reagovati na vašu mimiku dok čitate i pomalo glumite, zatim će polako početi da prati slike u slikovnici kontrastnih boja.

Čitanje sa bebom otvara njen „prozor“ u svet. Beba na taj način uči, stiče nova iskustva, proširuje obim pojmova, upoznaje se sa zvucima, obogaćuje rečnik, razvija govor, maštu, kreativno mišljenje, logičko zaključivanje…podstiče se razvoj u svakom smislu, piše Halobeba.rs.

Čitanje sa bebom je značajno i za formiranje bliskosti između vas i bebe. Bliskost koja se tom prilikom razvija, osećanje zadovoljstva, sigurnosti, topline i nežnosti pozitivno utiče na sve relacije koje će dete, kasnije kao odrasla osoba formirati sa drugim ljudima. Kreiranje rutine i navike da se čita, razvijanje ljubavi prema dobroj knjizi ostaće vašem detetu kao dobrobit za ceo život.

Odaberite slikovnice od materijala koje beba može stavljati u usta, mekane, plastificirane, vodootporne ili od tkanine, manjeg formata, stranica koje se lako okreću, sa jednom ili dve veće slike na stranici i različitih tekstura. Boje treba da budu kontrastne, a mogu biti i crno bele. Taj kontrast bebe lako uočavaju. Slikovnice mogu biti sa slikama životinja i zvukom koji one proizvode, sa slikama voća, povrća, cveća, ljudi, predmeta iz okoline, sa delovima koji se uvlače i izvlače, taktilne, muzičke…razne.

Držite slikovnicu bliže bebinom licu. Čitajte polako, naglašavajući reči, bez tepanja, pokazujte prstom sliku, imenujete pojmove, boje, imitirajte zvukove, kreirajte sami priču. U početku i nije toliko važno šta čitate i da li izmišljate priču. Bebe vole ritam i ponavljanje.

Kasnije će beba uzeti sama slikovnicu, staviti je u usta, baciti je na pod, okretati stranice, vraćati se na početak. Pratite bebu, dozvolite joj da sve to radi. Ako izgubi strpljenje i ne želi više da čitate, prekinite, nastavite sutra.

Isključite televizor, radio, ostavite telefon dok čitate sa bebom. Odvojite vreme i miran kutak za ovo porodično uživanje. Ako nemate slikovnice, ne očajavajte, možete uzeti bilo koji porodični album sa slikama, časopis, kuvar ili pozajmiti slikovnicu iz biblioteke i zabava može da počne.

Operacija, porođaj, bilo koja vrsta hirurške intervencije, lakša je i daleko podnošljivija, a često i jedino moguća, ukoliko pacijent prethodno primi anesteziju. Međutim, u Srbiji, kao i u celom svetu, specijalisti anesteziologije su najdeficitarniji, u našoj zemlji ih ima oko 1000, a nedostaje nam još minimum 200. Mladi lekari se retko odlučuju za ovu granu medicine, a oni koji je završe neretko odlaze u inostranstvo, gde rade i za pet puta veće plate. U Srbiji su prinuđeni da rade u više različitih zdravstvenih ustanova istovremeno, preskaču godišnje odmore i praznike, a pacijenti su uvek u neizvesnosti da li će pre intervencije primiti anesteziju. Naime, nedovoljan broj anesteziologa, pre svega, rezultirao je odlukom Ministarstva zdravlja, da mladi medicinari ubuduće budu usmeravani da prihvataju specijalizacije iz deficitarnih grana, pa će većina biti upućena upravo na ovu, od koje, pre ili kasnije, svi zavisimo.

Tačan broj anesteziologa, tačnije specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije u Srbiji, teško je utvrditi. Udruženje je pre nekoliko godina postavilo sebi kao cilj upravo utvrđivanje tačnog broja naših kolega i prema tom upitniku bilo ih je blizu 800. Realno je da je taj broj danas oko 1000 i nažalost daleko je ispod broja potrebnog da se izađe u susret zahtevima zdravstvenog sistema u Srbiji. Upravo zbog toga anesteziolozi su preopterećeni svakodnevnim prezahtevnim poslom, viškom radnih sati, neiskorišćenim danima godišnjih odmora iz kovid godina, nažalost realnim potrebama za skraćenjem lista čekanja pre svega iz ortopedske hirurgije koje zahteva dodatno angažovanje anesteziologa i van radnog vremena“, objašnjava u razgovoru za Nova.rs anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.

Najveći deo anesteziologa, ističe on, radi u državnom sistemu zdravstva, ali jasan je trend prelivanja u privatne bolnice sa punim radnim vremenom.

“To je pre svega slučaj u velikim gradovima, a neretko odlaze i u zapadne zemlje gde je njihov rad višestruko više plaćen, ali i cenjen. Poseban problem je i nedostatak anesteziologa u manjim mestima gde često radi svega jedan ili dvoje, a postoji potreba za prisustvom anesteziologa i recimo u porodilištima”, kaže prof. dr Janković.

On upozorava da ovakva situacija može dovesti i do gašenje pojedinih hirurških grana i preusmeravanja pacijenata ka velikim centrima u kojima su anesteziolozi već preopterećeni poslom.

“Ovo je hroničan problem i nije nastao poslednjih godina. Srbija nije jedina država koja se suočava sa ovakvom situacijom, jer anesteziolozi su deficitarni svuda u svetu. Pre svega, moderna anesteziologija nije samo rad u operacionim salama i ‘vođenje anestezije’. Današnja anesteziologija je u pravom smislu perioperativna medicina, koja zahteva detaljno poznavanje patofiziologije, farmakologije, transfuzijske medicine, interne medicine i hirurgije. Medicinska tehnologija i njeno poznavanje, osnova je bez koje moderna, bezbedna anesteziologija danas nije moguća. Zahteva stalno praćenje novih saznanja i njihovo uvežbavanje”, naglašava profesor Janković.

Anesteziolozi danas gotovo u potpunosti pokrivaju intenzivne nege odnosno lečenje najteže obolelih pacijenata nakon velikih onkoloških i drugih hirurških procedura, ali i lečenje politraumatizovanih pacijenata i onih obolelih od sepse.

“Prisustvo anesteziologa danas je standard i kod izvođenja nekih endoskopskih, bilo dijagnostičkih, bilo hirurških procedura. Tu je i njihovo učešće u terapiji bola, reanimaciji. Upravo zbog ovakvog pritiska i svakodnevnih izazova, anesteziolozi su česte žrtve tzv ‘burn out sindroma’ ili sindroma prevelikog izgaranja na poslu, što neretko demotiviše mlade lekare da krenu našim putem i uzmu specijalizaciju iz anesteziologije”, kaže predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije..

Procene su da Srbiji trenutno nedostaje minimum 200 anesteziologa u državnom zdravstvu.

“To su neke naše procene, a motivacija mlađih kolega predstavlja pravi izazov. Siguran sam da materijalni razlozi i visina plate nisu jedini uslov za motivaciju. Bez obzira što su anesteziolozi tokom kovida opravdano dobili naziv medicinskih heroja, realno je da je upravo kovid doveo do smanjenja motivacije. Anesteziolozi su i pored toga što lečenje infektivnih bolesti nije njihova uža specijalnost, poneli najveći teret i žrtvu, lečeći najveći broj najteže obolelih od kovida 19, suočavajući se sa teškim ljudskim sudbinama i velikim brojem smrtnih ishoda, upravo pred njihovim očima, prolazeći kroz pravo fizičko, psihološko i emotivno razarenje“, naglašava prof. dr Janković.

Anesteziologija je teška i kompleksna specijalizacija i nije atraktivna, kao recimo kardiologija ili ginekologija, gde možete da radite i privatno i da, recimo, otvorite kliniku, objašnjava u razgovoru za Nova.rs dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

“To je jedan od razloga zašto se jako malo studenata odlučuje za ovu granu. Anesteziolozi su ljudi koji po ceo dan stoje u operacionoj sali, a ekipe lekara se samo smenjuju. Oni su jedini koji znaju da rade sve oko intenzivne nege. Nažalost, anesteziolozi su jedini koji su uvek i svima neophodni pri bilo kakvoj intervenciji, a ostaju u senci i o njihovim zaslugama se retko govori“, priča prof. dr Lađević.

Odlazak zdravstvenih radnika iz Srbije, nažalost, uobičajena je pojava, ali je među anesteziolozima najčešća, jer su najtraženiji.

„Postoji fluktuacija anesteziologa, koji odlaze u inostranstvo. Često mlađi ljudi sa naše klinike ovde volontiraju, steknu potrebne veštine, ali samo da bi lakše pronašli posao na Zapadu, gde rade i za pet puta veće plate. Potrebno je da anesteziolog bude mlad, jer ovaj posao se ne radi dugo. Čim zađete u pozne godine, morate se prebaciti na neku srodnu granu. Ljudi u poznijim godinama slabije vide, teško im je da satima nepomično stoje u sali, mora im biti mirna glava i mirne ruke, jer nemaju pravo na grešku. Ako ne daj bože dođe do greške, više nema nazad. Stanete iznad pacijenta i ako mu date u venu pogrešnu dozu, nema povratka“, priča prof. dr Lađević.

Podsetimo, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek saopštio je nedavno da je utvrđen spisak deficitarnih specijalizacija i da mladi lekari više neće moći da biraju dalju karijeru.

„Oni se moraju prilagoditi potrebama zdravstvenog sistema, a specijalizacije koje su najveći problem su anesteziolozi, intenzivisti, radiolozi i transfuzijska medicina. To je posledica politike koja je specijalizacije delila kako ko hoće. Naš zadatak je sada da forsiramo čak 11 deficitarnih, kako bismo nadoknadili ono što je propušteno u nekom ranijem periodu“, rekao je Đerlek.

Izvor: nova.rs

Neka mesta u Grčkoj nisu primerena za decu.

Grčka je idealna destinacija ukoliko idete na letovanje sa decom, ali treba imati u vidu da postoje određena mesta koja su poznata po žurkama i na kojima je fokus na provodu.

Kavos na Krfu, Malia na Kritu, Laganas na Zakintosu i Kardamena na ostrvu Kos su jedna od takvih mesta na koja dolaze mladi željni dobrog provoda.

Iako su ova ostrva bez sumnje veoma lepa i ako budete u prilici obavezno ih posetite, ona ne poseduju toliko sadržaja za decu.

Na Mikonosu, recimo, ima mnogo lepih peščanih plaža koje su idealne za kupanje i sunčanje ali većina ljudi odlazi tamo zbog zabavnog programa koji uključuje dnevne i noćne žurke na plaži.

Zbog velikog broja barova, klubova i velike buke, ova destinacija se nikako ne preporučuje porodicama sa decom.

Međutim ukoliko su vaša deca malo starija, možete imati zabavan i prijatan odmor.

Ako imate bebu ili mlađe dete možda bi trebalo da izbegnete velike gužve i mesta sa mnogo turista, kao i ostrva za čiji obilazak treba više pešačenja.

Santorini i Krit su poznati po velikim gužvama u špicu sezone i zbog toga ih treba zaobilaziti. Mnogi izleti i atrakcije se nalaze na visokim liticama, što može biti teško za malu decom koja ne mogu da hodaju dugo ili se brzo umaraju.

Takođe, neke od plaža na Santoriniju su kamenite i mogu biti neprijatne za malu decu. Međutim, postoji nekoliko plaža sa peskom na kojima se deca mogu zabaviti i bezbedno kupati.

Dakle, preporuka je da idete u poznata letovališta, koja imaju dosta sadržaja koji je prilagođen deci i da izbegavate nedostupna mesta sa lošom infrastrukturom i nerazvijenim putevima.

Ukoliko planirate letovanje sa decom u Grčkoj savetujemo istražite različite opcije i odlučite koja je najbolja za vas u zavisnosti od vaših potreba i interesovanja, prenosi portal grčkainfo.

Sa predstavom GALEB Antona Pavloviča Čehova u adaptaciji i režiji Milana Neškovića somborsko pozorište učestvuje na 72. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Ovogodišnji Festival se održava od 18. do 25. aprila u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, u Zrenjaninu.

U predstavi igraju Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Stefan Beronja.

Scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor i autor songova Duda Buržujka; scenski pokret Andreja Kulešević, scenski govor Saša Latinović.

(...)„Somborska predstava radikalizuje odnose i pojačano markira karakterne osobine likova - vinovnike tog uništenja, izdvojivši svaki lik u fokus kao glavni. Štafetu budućnosti predaje u ruke Maši, pobunjenici, komentatorki i ceremonijal majstoru ove životne komedije. A šta ovakva pobuna očajnika može da učini - ostaje bez odgovora.“

Aleksandra Glovacki, selektor Festivala

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, tokom akcije pojačane kontrole saobraćaja koja je od 6. do 12. marta ove godine, sprovedena u 30 evropskih zemalјa članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), otkrili su 11.562 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i 383 prekršaja nepropisnog prevoženja dece u vozilima.

U akciji koja je bila usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima, sankcionisano je 9.216 vozača i 2.346 putnika u vozilima koji nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima.

Takođe, sankcionisano je čak 137 osoba zbog nepropisnog prevoženja dece na prednjim sedištima.

Tokom trajanja ove akcije pripadnici Uprave saobraćajne policije kontrolisali su 70.497 vozila i otkrili ukupno 30.082 različita prekršaja.

 Proteklog vikenda je u Subotici održano Prvenstvo Vojvodine za kadete i kadetkinje. Rvači somborskog „Radničkog“ su nastupili sa osam takmičara, osvojivši isto toliko medalja.

Kod kadeta zlatne medalje osvojili su Kristian Dobi do 48kg i Mladen Patarčić do 110kg. Bronzane medalje osvojili su Milan Kosovac do 45kg, Srećko Malbaša do 51kg i Srđan Todorović do 80kg. U ekipnom plasmanu ekipa „Radničkog“ je zauzela ekipno 2. mesto od 12 ekipa, iza ekipe Sente. Pehar za drugo mesto je podigao Mladen Patarčić kao takmičar koji je sva tri meča pobedio tušem. Kristian Dobi i Mladen Patarčić bi trebalo da se nađu na spisku reprezentacije koja će učestvovati na Međunarodnom memorijalnom kadetskom turniru „Refik Memičević Brale“ 25. marta u Subotici.

Među kadetkinjama zlatnu medalju osvojila je Nađa Liščević do 49 kg, srebrnu Sara Demir do 61kg, dok je bronzana bila Sunčica Forgić do 57 kg. Kadetkinje su osvojile ekipno 1. mesto na Prvenstvu Vojvodine u konkurenciji 7 ekipa.