Sombor.info

ZA dela akademika Todora Stevanovića, koja će se od večeras naći na izložbi "Geneza", u Kulturnom centru "Laza Kostić" u Somboru, naša ugledna istoričarka umetnosti Ljubica Buba Miljković napisala je da su "odraz naizgled neuhvatljivog i nerazumljivog, sadržanog u čoveku, u društvu, svakom biću i kosmosu, pokušaj da se odgonetne tajna nastajanja i postojanja."

Postavku će činiti crteži, slike i Todorova "Pećina", čuveni ciklus ovog umetnika iz 1993. godine. Na sever Bačke, ovi radovi stigli su zahvaljujući Vojislavu R. Vićiću, koji predano, porodično kolekcionira dela našeg velikog autora.

U pismu koje je Todor uputio posetiocima večerašnjeg svečanog otvaranja, između ostalog, stoji da je selo Zalužnje kod Leskovca, gde je rođen, koren njegovog života, Beograd i Niš - grane i lišće, a Sombor - cvet. Jer, u Somboru je 1967. dobio nagradu Likovne jeseni za sliku na izložbi "Poetska fantastika", a pet godina potom, na istoj smotri i nagradu za crtež, na izložbi Četvrtog trijenala jugoslovenskog crteža. Tu je dobio i otkupnu nagradu kabineta JAZU, 1988. godine, da bi kruna bila nagrada - "Milan Konjović" (2016).

- Na toj izložbi "Poetska fantastika", nagradu smo ravnopravno podelili Milan Konjović, Nives Kavurić Kurtović iz Zagreba, i ja - priseća se naš akademik svog prvog susreta sa slavnim slikarem čije ime je gotovo sinonim za Sombor. - Bio je veliki umetnik i gospodin, pravi autoritet. U svom slikarstvu uzburkao je ravnicu.

Nedostižni uzor

TODOR mi je uvek bio uzor, nedostižni uzor, jer njegova dela možete da gledate širom otvorenih usta - zapisao je Nikola Kusovac, veteran naše istorije umetnosti, a ova misao našla se na katalogu ove Todorove somborske izložbe. - Za njim ne treba ni trčati, treba gledati, i nešto udahnuti, sve što se može udahnuti.

Uz crteže, kojih je najviše u Vićićevoj kolekciji, za deset velikih slika, veličine dva puta dva metra, koje će večeras imati premijeru, umetnik tvrdi kako mogu da predstavljaju manifest njegovog života.

- To su platna od jute - objašnjava Stevanović, koji je ove radove, u znak zahvalnosti za sve što je učinio za njegov opus, poklonio svom kolekcionaru. - Jedno platno ostalo je prazno, dok je na ostalih devet, po jedan krug. Jedno sunce. To je ono sunce, čiji izlazak sam u detinjstvu posmatrao na istoku. Ono se kreće u nekom polukrugu i na zapadu se gubi. I nastaje mrak. Tih devet sunaca predstavlja kretanje.

Ovaj ciklus nastao je kada je pre mnogo godina naručio deset blind ramova, sa namerom da napravi nešto jedinstveno:

- Kada sam preko njih razapeo jutu, samo to platno me uzbudilo. Shvatio sam da je to samo po sebi slika. Jer, pre slike je postojala praznina, a iz nje se pojavio blind ram. I on sam je umetničko delo, a preko njega razapeto juta platno, imalo je čudesnu strukturu. Onda je iz te praznine došlo tih devet sunaca. A zašto ih je devet, kada je sunce jedno? Pa, volim broj devet. Nema drugog objašnjenja.

Kako otkriva naš veliki slikar, uskoro bi trebalo da se pojavi i monografija posvećena njegovim crtežima. U Vićićevoj kolekciji ih je oko 200, i upravo će ovaj kolekcionar objaviti to jedinstvno izdanje, u saradnji sa svojim sinom Lazarom, arhitektom i ćerkom Milicom, budućom istoričarkom umetnosti.

Izvor: novosti.rs

U organizaciji Udruženja sportskih ribolovaca „Poštar“ iz Sombora, uz podršku Sportskog saveza grada Sombora i Grada Sombora, juče je organizovano takmičenje u pecanju ribe na plovak, 17. Pionirski kup „Pionir 2024“ i 14. Juniorski kup „Junior 2024“.

Tim povodom, mališane koji su došli da pokažu svoje znanje i umeće u pecanju, ali i da se druže sa svojim vršnjacima u prirodi, posetili su gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić i predstavnici Mesne zajednice „Stara Selenča“.

U pratnji organizatora, gradonačelnik Ratković je obišao mlade takmičare i iskoristio priliku da porazgovara sa njima i poželi im puno uspeha u pecanju, ali i dobrog druženja i zabave.

U organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, sinoć je održano sedmo po redu izdanje festivala Multikulturalnosti pod nazivom „MultiKulti 2024. – Kolo, naokolo – Od Alpskih gora do Panonskog mora“. Ispred lokalne samouprave, prisutne je pozdravio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić i zvanično otvorio festival.

„Poštovane dame i gospodo, želim da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Grad Sombor s ponosom podržava ovakve manifestacije koje slave različitost i multikulturalnost. Naš grad je dom različitim nacijama, koje zajedno stvaraju bogatstvo naše lokalne zajednice. Ovaj festival je prilika da se istakne ta raznolikost i da se proslavi zajedništvo među različitim kulturama koje krase našu regiju. Ove manifestacije su od vitalnog značaja jer promovišu razumevanje, toleranciju i poštovanje među ljudima različitih porekla i tradicija. Kroz umetnost, muziku, hranu druge kulturne aktivnosti, „MultiKulti“ festival doprinosi izgradnji mostova između različitih zajednica i jačanju povezanosti među građanima. Stoga, želim vam svima ugodan boravak na ovom festivalu, nadam se da ćete uživati u raznovrsnom programu i da ćete poneti sa sobom lepe uspomene i nove spoznaje o različitim kulturama koje čine naš grad i našu zajednicu. Hvala vam što podržavate „MultiKulti“ festival i što doprinosite stvaranju inkluzivnog i harmoničnog društva u našem gradu. Neka festival počne“, rekao je Buzadžić u svom obraćanju.

Po otvaranju festivala, održano je stručno predavanje na temu „Ženska oglavlja u Srbiji“, a govornici su bili Milan Stepanov i Gordana Starček.

Za kraj, u Velikoj sali Kulturnog centra, održan je koncert Folklorno – muzičkog društva „Kolo“ Neuhausen.

Festivalu su prisustvovali i Branislav Svorcan ispred Odeljenja za privredu, turizam i LER, te Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti.

U organizaciji Akademije fudbala Sombor, na Gradskom stadionu u Somboru, počeo je Međunarodni turnir u fudbalu za mlađe uzrasne kategorije od 2012-2016. godišta. Takmičenje je zvanično otvorio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, poželevši puno sreće i uspeha svim ekipama i takmičarima koji učestvuju.

„Draga deco, fudbaleri i fudbalerke, danas rezultat nije bitan, već je bitno da se vi danas ovde lepo družite, igrate i upoznate, a rezultati su manje važni. Samim tim što ste odlučili da dođete danas ovde, vi ste svi pobednici, jer bavite se sportom i zdravim načinom života. Hvala organizatori i svima vama koji ste došli i želim vam puno uspeha u takmičenju“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Preko 80 ekipa i 700 takmičara iz Mađarske, Hrvatske i Srbije, pokazaće svoje znanje i fudbalsko umeće, a takmičenje će trajati dva dana.

Mlade takmičare su pozdravili i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, poželevši im puno uspeha i sportske sreće.

Startovala je nova šahovska sezona. Ravangradske ajkule na startu na startu Vojvođanske lige Bačka SU 2024 podelili su bodove (3:3) sa Prigrevačkim šahovskim klubom.

Pobede za somborski tim obezbedili su Damir Babić i Ivan Kolompar, dok su Zoran Milojičić i Miodrag Šljukić osvojili po pola boda. Poraze od svojih protivnika doživeli su Aleksandar Novaković i Drago Kurčubić. Ovog vikenda Ravangradske ajkule ugostiće sastav Sente koja je na startu prvenstva bila bolja (4:2) od Omladinca iz Kucure.

U rangu niže, Severno Bačkoj zonskoj ligi 2024 startne pobede upisale su ekipe Alekse Šantića i Polet iz Rastine. Šantićani su bili bolji od Bačkog Brega sa 4:2, dok su Rastinci dobili Žednik (4.5:1.5). Bezdan je remizirao (3:3) sa Radničkim iz Tornjoša.

U drugom kolu Polet gostuje u Odžacima, a Aleksa Šantić u Vrbasu. Bački Breg dočekuje Potisje iz Kanjiže, dok će Bezdan ugostiti Miljo Vujović iz Crvenke.

Izvor: somborsport.org

Iako definicija "savršenstva" varira među pojedincima, čini se da postoje horoskopski znakovi koji imaju manje predispozicija da budu idealni partneri u braku u poređenju s drugima

Razmišljanje o potencijalnom partneru za brak može biti složen proces, a horoskop može biti jedan od faktora koji ljudi uzimaju u obzir. Iako svaki čovek ima svoje jedinstvene osobine i karakteristike, postoje određeni horoskopski znakovi koji se često smatraju izazovnijim kada je u pitanju bračna kompatibilnost. Evo pregleda nekih od tih znakova:

Blizanci
Poznati po svojoj promenljivosti i sklonošću ka avanturama, Blizanci mogu imati izazove kada je reč o postojanju i predanosti u braku. Njihova potreba za stalnim stimulacijama i novim iskustvima može dovesti do nedostatka stabilnosti u emotivnim odnosima.

Vaga
Iako su Vage poznate po svojoj ljubaznosti i harmoničnom pristupu životu, njihova sklonost ka neodlučnosti može biti problematična u braku. Vage mogu imati teškoće u donošenju odluka i često se trude da zadovolje sve, što može dovesti do kompromisa u vezi ili braku.

Vodolija
Vodolije su poznate po svojoj nezavisnosti i originalnosti, što ih čini izazovnim partnerima u braku. Njihova potreba za slobodom i autonomijom može dovesti do poteškoća u uspostavljanju dubljih emotivnih veza i predanosti.

Lav
Lavovi su poznati po svojoj dominantnoj prirodi i potrebi za pažnjom i priznanjem. Njihova sklonost ka egocentričnom ponašanju može dovesti do konflikata u braku, posebno ako partner ne uspeva da ispuni njihove visoke standarde.

Strelac
Strelčevi su poznati po svojoj avanturističkoj prirodi i potrebi za slobodom i avanturama. Njihova sklonost ka spontanosti može dovesti do nedostatka predanosti i stabilnosti u braku, posebno ako partner želi više sigurnosti i predvidljivosti.

Izvor: 24sedam.rs

Legendarna Silvana Armenulić sutra bi napunila 85 godina. Poginula je pre 48 godina, a sećanje na nju i njene pesme i dalje traju.

„Smederevo, 10. oktobra 1976. godine. Oko 21.30 časova na magistralnom putu Beograd-Niš kod Kolara dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubili Miodrag Jašarević, šef narodnog orkestra RTB-a, popularna interpretatorka narodnih pesama Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana Barjaktarević“. Ovako je glasila vest o smrti po mnogima najveće zvezde narodne muzike nekadašnje Jugoslavije.

Među pesmama narodne muzike retke su one koje mogu da pariraju numerama „Šta će mi život bez tebe, dragi“, „Rane moje“, „Srce gori jer te voli“. Oni koji vole ovu vrstu pesama i tuguju i vesele se uz njih, a oni koji vole „samo prave narodne note“ neizostavno na listi omiljenih izvođača navode njeno ime – Silvana Armenulić. Postala je legenda, što zbog glasa, što zbog stila, što zbog tragedije kojom je u 37. godini prekinut njen život.

Nesreća je bila kobna po Silvanu, a u udesu su poginuli i Miodrag Jašarevića, šef narodnog orkestra RTB-a, koji je te večeri bio za volanom, i Silvanina sestra Mirjana Barjaktarević, koja je bila u šestom mesecu trudnoće.

Njena tragična smrt izazvala je veliku pažnju javnosti, naročito zbog brojnih misterioznih okolnosti koje su je pratile.

Teški životni počeci

A priča o njoj je počela 18. maja 1939. godine u Doboju kada je rođena kao Zilha Barjaktarević (kako je glasilo njeno pravo ime).

Odrasla je u velikoj porodici. Njena majka je rodila trinaestoro dece, Silvana je bila četvrto dete, a četvoro njenih sestara i braće, nažalost je preminulo.

Još kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije i samo je čudom uspela da preživi, ali njen mlađi brat Hajrudin nije. Njihovom ocu ponestalo je snage da to sve izdrži. Odao se alkoholu, zapostavio porodicu i praktično sav teret odgajanje i izvođenja devetoro dece na put prepustio njihovoj majci Hajriji.

„Bili smo jedno drugom do uva i majka nas je, kad bi je pitali za naša imena, na prste nabrajala. Kako je sastavljala kraj s krajem, još ne mogu da shvatim. Sve je morala da meri kroz onaj vražji broj devet: devet kaputa, devet obroka, devet pari cipela… Zato sam maštala o danu kad ću joj se skinuti s vrata“, pričala je Silvana kasnije.

Sa 16 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i počela da peva po kafanama.

„Naježim se kad uđem u kafanu“

Zilha je odabrala pesmu, a harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo je zapazio njen talenat. Pozvao ju je u svoj orkestar. I tako je počeo Silvanin kafanski život. Kako je on zaista izgledao, otkrila je pevačica kasnije u jednom intervjuu.

„Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja“, prenosi Yugopapir.

Od Ilidže preko Loznice stigla je do Beograda, mesta u kojem je kafanu zamenila velika scena.

Prestonica je raširenih ruku dočekala Zilhu, koja je muzičke stručnjake i beogradsku publiku osvojila i glasom i lepotom.

Ali pre dolaska u Beograd, Zilhi, koja je je u međuvremenu promenila ime u Silvana (odabrala je ime glumice Silvane Mangano, zvezde njenog omiljenog filma „Gorak pirinač“) desio se jedan sudbonosni susret.

„Šta će mi život bez tebe, dragi“

Dok je Silvana pevala u Leskovcu, naišla je jedne noći na mladića kako sedi na klupi. Ispričao joj je da je došao je iz sela kako bi našao posao, ali da nije imao nimalo sreće. Sažalila se na njega.

Zamolila je upravnika hotela u kojem je nastupala da mladiću da neki posao. Nije je odbio.

Radeći u hotelu, momak se vremenom sprijateljio sa muzičarima i počeo je da peva. Ubrzo je za njegovo ime čula cela Jugoslavija.

Mladić sa klupe bio je Toma Zdravković.

Silvani koja je preokrenula njegov život kasnije je poklonio pesmu koja je obeležila njenu karijeru. U pitanju je numera „Šta će mi život bez tebe, dragi“.

Fenomen „Silvana Armenulić“

Kada je Silvana Armenulić počela da peva u hotelu „Grand“ u Beogradu, moglo je da se nasluti da će napraviti veliku karijeru. U to vreme nastupi na ovom mestu bili su stepenica do popularnosti.

I tako se desilo. Mnogi su želeli da slušaju Silvanu, koja je ubrzo snimila i prvi ploču za kuću „Diskos“ iz Aleksandrovca. Ploča je prodata u 50.000 primeraka.

Usledilo je i potpisivanje ugovora sa PGP-RTS-om, duetske ploče, sjajne reakcije publike, solo album za Jugoton 1967. godine, snimljen u saradnji sa kompozitorom Acom Stepićem, koji joj je i otvorio vrata „Granda“, dve singlice sa grčkim pesmama, album izabranih izvornih narodnih i starogradskih pesama sa Aleksandrom Trandafilovićem….

Silvana je bivšeg tenisera, a sadašnjeg teniskog stručnjaka, Radmila Armenulića, srela jedne večeri dok je pevala u „Grandu“. Počeli su da se zabavljaju, a posle nekoliko meseci veze on ju je zaprosio, a zatim 26. oktobra 1961. oženio u Beogradu.

Silvana i Radmilo su 1964. godine dobili ćerku koja je dobila ime po njegovoj majci Gordani.

Bila je velika zveuda, a ipak, svoj život nije doživljavala kao idiličan.

– Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti – pričala je u jednom intervjuu 1972. godine.

Pesma koju je najviše volela bila je „Ostavite tugu moju“.

Misterija oko Silvanine smrti

Tugu koja je pratila Silvanin odlazak pratila su i brojna pitanja: „Kako je došlo do nesreće?“, „Ko je te večeri zapravo bio za volanom?“, pa čak i strašne pretpostavke da je pevačicina smrt nije bila posledica nesreće. Čulo se tih dana da je Silvana Armenulić zapravo ubijena. Neka pitanja ostala su i danas otvorena.

Izvor: danas.rs

Garantovana penzija je uvedena u više od 100 država, među kojima su i dve iz regiona, a nedavno je najavljena i u Srbiji, kao deo projekta “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”. Pravo na tu naknadu imali bi oni građani koji nisu ostvarili uslov za penzionisanje, koji nikada nisu bili zaposleni, poput domaćica, ili im nisu uplaćivani doprinosi. Visina te penzije u svetu varira, a koliko bi iznosila u Srbiji još se ne zna, mada je obelodanjena minimalna cifra.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u januaru ove godine najavio je socijalnu garantovanu penziju u skladu sa programom “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”.

On je dodao da će resorno ministarstvo u narednom periodu započeti prikupljanje podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.

Ko će imati pravo na garantovanu penziju?
Prema Krkobabićevim rečima, garantovana penzija namenjena je svim ljudima, i muškarcima i ženama, koji su stariji od 65 godina, a koji nisu u penziji, niti to mogu da budu, jer nisu ispunili osnovni uslov od 15 godina radnog staža, niti imaju imovinu.

Uslov je i da korisnici garantovane penzije nemaju bilo kakve druge prihode.

Mada ljudi bez primanja, a koji nisu ispunili uslove za penzionisanje, ima u gradovima, pretežno ipak žive u selima. Takođe, iako u ovu kategoriju spadaju i muškarci, većina su žene.

Prema rečima ministra, pravo na nju bi imali građani koji se nalaze u zoni siromaštva, i treba da bude “jedna vrsta nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti pravo na penziju, a ceo život su marljivo radili”.

Kolika će biti garantovana penzija?

Iako je još uvek prerano govoriti o tačnim iznosima, Krkobabić je najavio da socijalna garantovana penzija neće biti manja od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. To je, po akutelnom kursu, oko 11.700 dinara.

Gde postoje garantovane penzije?

Socijalna penzija uvedena je u više od 100 država. U regionu, nama najbliže države sa ovakvom vrstom pomoći su Hrvatska i Severna Makedonija, gde garantovana penzija iznosi 150 evra.

U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.

Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov.

Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine…

Pod kojim uslovima je garantovana penzija dobra ideja?
Prema računici koju je pre četiri godine sproveo Centar za socijalnu politiku, ako bi socijalna penzija iznosila 10.000 dinara, ukupan godišnji rashod bio bi između 0,1 i 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Programska direktroka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković kaže za Nova.rs da socijalna penzija nikako ne sme da bude veća od “regularnih” penzija, koje primaju oni građani koji su redovno plaćali poreze i doprinose i ostvarili radni staž. Naša sagovornica podseća da su to u Srbiji poljoprivredne penzije, koje u proseku ne prelaze 16.300 dinara.

“Mora da postoji gornja granica, a kao prirodna granica nameće se iznos poljoprivredne penzije”, objašnjava ona.

Prema rečima naše sagovornice, ukoliko ne bi postojala razlika između najniže poljoprivredne i socijalne penzije, građani bi se demotivisali da rade.

“Tu onda ne bi bilo elementarne pravičnosti. Tu se onda otvara još jedna dilema – da li će se pravo na garantovanu penziju ostvarivati ukoliko penzioner nema primanaja ili ukoliko čitavo domaćinstvo nema primanja”, kaže Matković.

Za kraj, naša sagovornica ističe da garantovana penzija, pod odgovarajućim uslovima, ima smisla, s obzirom na to da je siromaštvo kod starijih zastupljenije nego kod bilo koje druge grupe ljudi u Srbiji.

Izvor: nova.rs

U skladu sa akcijom organizovanja besplatnih preventivnih pregleda, koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u nedelju, dana 19.05.2024. godine, u periodu od 08.00 do 17.00 časova Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, organizuje sledeće preventivne preglede:

1. ULTRAZVUK ABDOMENA,
2. INTERNISTIČKI PREGLED (EKG I MERENjE ART. KRVNOG PRITISKA),
3. LABORATORIJA (KRVNA SLIKA, MERENjE NIVOA ŠEĆERA U KRVI).

Ultrazvuk abdomena obavljaće se u Službi za radiološku dijagnostiku u prizemlju zgrade Hirurškog bloka Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Internistički pregled (ekg i merenje art. krvnog pritiska) obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75.

Laboratorija (krvna slika, merenje nivoa šećera u krvi) obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75.

NAPOMENA:
Preventivne preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, bez obzira da li imaju ili nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Iz somborskog pozorišta obaveštavaju publiku da je koncert dvorskih svečanosti LA FOLIA, somborske filharmonije, zakazan za subotu, 25. maj, otkazan.

Ulaznice se mogu vratiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Novac, za ulaznice koje su kupljene online biće automatski vraćen.