Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. maj

Revijalnom veteranskom utakmicom fudbalski klub "Žak " iz Sombora obeležio je veliki jubilej- čitav vek od osnivanja .Ovaj mali klub iz bačke ravnice krase sloga i timski duh, a u mlađim kategorijama ni rezultat im ne manjka.
Utakmica neizvesna, tribine pune vernih navijača, a igrači u srcu i dalje mladi. Oni i dalje prave razliku na terenu i kažu godine im ništa ne mogu.

Dragan Maksimović fudbal je počeo da trenira sa 18 godina davne 1992. godine, u FK"Žak" proveo je više od 30 godina i kaže da fudbal jeste "najvažnija sporedna stvar na svetu".

"Kao dete sam gledao te čuvene generacije Žaka, to mi je uvek davalo neki voljni momenat da se priključim i budem fudbaler", priča za RTV Dragan Maksimović, nekadašnji igrač, a sada potpredsednik "Žaka".

"To je bio jedan lep osećaj kada sam došao prvi put na trening i utakmicu, kada dobiješ dres, štucne i kopačke osećaš se kao da si igrač Real Madrida", seća se Aleksandar Vuković, nekadašnji igrač, a sada trener kluba.

Ove godine FK"Žak"iz Sombora obeležava veliki jubilej, čitav vek od osnivanja.

"Postojanje jednog kluba 100 godina je ogroman jubilej, nama znači mnogo, to je jedna tradicija, malo je klubova u Srbiji koji se time mogu pohvaliti", kaže Maksimović.

Planovi uprave kluba nadalje su veliki.

"Planiramo da zadržimo ovu ekipu i da se fokusiramo na mlađe uzrasne kategorije, a ambicije su nam svakako vojvođanska liga, gledaćemo da tribine još malo pokrijemo i da osposobimo pomoćni teren da bismo mogli i tamo da treniramo", ističe Bojan Banić, predsednik kluba.

"Forsiramo naše igrače iz mlađih selekcija, trenutno ih imamo šest-sedam koji igraju, donose bodove i vremenom će napredovati sve više", podvlači trener Vuković.

"Zvezda koja je ponikla kod nas u klubu kao dete je Saša Tomanović. Njega je put odveo u Apatin i u TSC", dodaje Banić.

Žakovci danas s ponosom kažu da za budućnost mnogo ne brinu, jer se kod njih mladi i te kako hvataju lopte.

"Od malena volim fudbal, u Žaku sam već četiri godine, zavoleo sam ovaj klub jer je jedna super zajednica", kaže Marko Adamović.

A najmlađi fudbaler tima Miloš Đurđević ima svoje planove: "Treniram od svoje treće godine, sad sam desni bek, a kada porastem voleo bih da igram u Partizanu".

Izvor: RTV

Zamenica Gradonačelnika Ljiljana Tica, potpisala je Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ukupna sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora iznose 16.250.000,00 dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 8.125.000,00 dinara, a isto toliko će Grad Sombor izdvojiti iz budžeta.

Predstavnicima gradova i opština ugovore je svečano uručila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

„Program energetske sanacije domaćinstava je projekat koji je, možda i više od drugih projekata, direktno usmeren ka građanima i tiče se svakog stanovnika naše zemlje. Na ovogodišnjem javnom pozivu još 12.000 domaćinstava moći će da dobiju subvencije za energetsku efikasnost. Takođe, po prvi put raspisujemo posebne javne pozive za energetski ugrožene kupce, koji će u 44 lokalne samouprave moći da dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti ulaganja“, rekla je ministarka Đedović Handanović

Ukupno je 137 gradova i opština dobilo sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, a građani će moći da konkurišu za deo sredstava namenjenih za zamenu stolarije, postavljanje solarnih panela i kolektora, zamenu neefikasnih kotlova, postavljanje fasade, izolacije i drugo.

Muškatle su jedna od najomiljenijih biljaka u našim domovima, zahvaljujući svojoj raskošnoj lepoti i jednostavnom održavanju.

Da biste osigurali da vaše muškatle cvetaju do kasne jeseni, ključno je pružiti im adekvatan nivo joda. Nedostatak joda može usporiti rast biljaka i povećati njihovu podložnost bolestima.

Prvo, trebalo bi da pripremite jodnu vodu. U litar vode dodajte kap farmaceutskog joda. Nakon toga, koristite ovu vodu za zalivanje vaših muškatli. Preporučuje se da sipate oko 50 ml ove jodne vode duž unutrašnjih ivica svake saksije. Važno je da vodite računa da ne preterate s količinom joda jer to može da ošteti koren biljke.

Takođe, budite oprezni da ne koristite proizvode za biljke koji već sadrže jod jer bi to moglo rezultirati prekomernom dozom. Osim toga, tokom proleća do jeseni, preporučuje se redovno zalivanje muškatli vodom koja sadrži prehranu za biljke na bazi fosfora.

Ova prihrana pomaže u podsticanju cvetanja i održavanju zdravlja biljke. Uz ove jednostavne korake, možete osigurati da vaše muškatle budu u punom cvatu tokom cele sezone, pružajući vam predivan ukras na terasi ili u bašti.

Izvor: direktno.rs

Na oglasnim tablama udruženja i odbora korisnika penzija i filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) objavljene su konačne rang-liste za dodelu paketa solidarne pomoći najugroženijim penzionerima.

Podela paketa počinje u ponedeljak 20. maja, objavio je Fond PIO.

Pakete će dobiti oko 55.000 korisnika, što je za oko 15.000 više nego lane, a lokalna udruženja penzionera će obavestiti korisnike o dinamici preuzimanja paketa.

Prijava penzionera za dodelu paketa solidarne pomoći preko Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije "Nezavisnost", za šta je novac obezbedio Fond PIO, trajala je od 10. do 29. aprila, a osnovni kriterijum za dodelu paketa jeste iznos penzije do 24.987,67 dinara.

Pravilnikom o društvenom standardu propisano je da, prilikom utvrđivanja rang-liste za dodelu solidarne pomoći, prednost imaju samohrani korisnici ili korisnici u višečlanom domaćinstvu kojima je penzija jedini izvor prihoda, a prioritet imaju i stariji penzioneri.

Svi paketi biće istog sastava. Za ovaj vid društvenog standarda Fond PIO je ove godine izdvojio 111 miliona dinara, dok je prošle godine utrošen 51 milion dinara.

Izvor: b92.net

Štitna žlezda je odgovorna za proizvodnju hormona koji regulišu vitalne telesne funkcije, a ako ne funkcioniše kako treba, može da dovede do disbalansa hormona, što dalje izaziva stanja poput umora, bolova i lošeg raspoloženja.

Hipertireoza se odnosi na stanje u kom štitna žlezda proizvodi previše hormona, dok je hipotireoza stanje u kojem se ne proizvodi dovoljno hormona. Ova stanja su češća nego što mislite, i veća je verovatnoća da će ih imati žene nego muškarci. Lekari iz Patient Claim Linea otkrili su na koje simptome treba da pazimo.

Tako su u početku rekli da su umor i bolovi u mišićima uobičajeni znaci da možda imate bolest štitne žlezde, kao i da ste osetljivi na niske i visoke temperature. Poznato je da slabo funkcionisanje štitne žlezde kod mnogih obolelih izaziva depresiju.

Dalje, prema SZO-u, stariji ljudi sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom mogu biti izloženi povećanom riziku od gubitka pamćenja, dok deca mogu doživeti sporiji razvoj koji vodi do puberteta. Prekomerno aktivna štitna žlezda može se manifestovati i kao otok na vratu zbog njenog povećanja. Ovaj otok je obično bezbolan, ali može izazvati kašalj i poteškoće u govoru.

„Bolest štitne žlezde može da pogodi svakoga, ali prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi, češća je kod žena nego kod muškaraca i obično se javlja između 20. i 40. godine. Genetika takođe igra veliku ulogu, a istraživanje Verywell-a sugeriše da otprilike 64 odsto nivoi hormona koji stimulišu štitastu žlezdu su genetski determinisani, to bi značilo da ako imate nekog bliskog člana porodice sa ovim poremećajem, vi ste pod povećanim rizikom.

Međutim, ako vaša porodica takođe ima istoriju bolesti kao što su anemija ili lupus, možda ćete biti u većem riziku od bolesti štitne žlezde. Ako patite od autoimunog poremećaja kao što je dijabetes tipa 1, verovatno ćete razviti dodatni autoimuni poremećaj kao što je ovaj.

Takođe, ako ste pušač, prestanak pušenja može smanjiti rizik od bolesti štitne žlezde jer dim sadrži toksine koji menjaju rad štitne žlezde.

Izvor: danas.rs

Srpski narod se mnogo puta u svojoj istoriji suočavao sa stradanjima i pošastima. Zato i ne čudi što su naši stari imali izraze koji danas, osim što zvuče arhaično, i bukvalno dižu kosu na glavi!

Jedan od takvih izraza je i, sigurno jedna od najstrašnijih reči u srpskom jeziku – posmrče.

Reč je o detetu rođenom posle smrti oca. U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj. Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke.

Verovanje da poseduju moći

Narod je za “posmrčad” vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na “zla bića” i da im “nikakva ala ne može naškoditi”.

Izvor: blic.rs

Iako se smatra da su žene prve koje gube seksualnu želju u vezi, istina je da se to dešava i muškarcima.

Kada se ljudi pitaju zašto imaju seks, najčešći odgovori, od muškaaca i žena, jesu zadovoljstvo i osećaj povezanosti sa drugom osobom. Ne samo da motivacija i nagon za seksualnom aktivnošću mogu pasti, već i fantazije o seksu, koje mogu povećati nečiji libido. Nije iznenađenje da mnogi ljudi sa depresijom prijavljuju smanjeni seksualni nagon.

Preopterećenje

Dodajte ovome opšti osećaj preopterećenosti, iscrpljenosti i poteškoća u funkcionisanju u svakodnevnim aktivnostima koje mogu biti deo depresije, i seks može postati još jedan primer "prolaženja kroz pokrete" u njihovim životima. Svi mi jedinstveno reagujemo na životne stresove, uključujući depresiju.

Neki muškarci sa depresijom prijavljuju povećan seksualni nagon. Oni govore o seksu da bi dobili fizičku stimulaciju i da bi se osećali voljeno i prihvaćeno od druge osobe. Zaista, ako želimo, seks može biti odličan način da povećamo hemikalije u našim telima, kao što je dopamin, koji olakšavaju traženje zadovoljstva i mogu pomoći u budnosti i energiji. Ako nije odbojan ili previše stresan, seks ili masturbacija mogu biti dobar izbor za poboljšanje nečijeg raspoloženja.

Osećaj pritiska ili besa u vezi

Potraga za novim partnerima može da zakomplikuje ili izneveri trenutne odnose. Osećaj da ste primorani da imate seks sa svojim partnerom kako biste ublažili njegov bol može stvoriti pritisak ili bes u vezi. Ovi muškarci mogu da se osećaju kao da njihova seksualnost klizi u kompulzivno ponašanje, vođeni potrebom da pobegnu od negativnih osećanja, a ne od pozitivnog nagona.

Depresivni ljudi imaju nerealna očekivanja

Ljudi koji pate od depresije često imaju veoma kritičan um, sklonost ka visokim, često nerealnim očekivanjima i obrazac fokusiranja na negativne aspekte prošlih iskustava. Svaki seksualni terapeut će vam reći da je perfekcionizam neprijatelj seksualnog učinka i zadovoljstva. Do sada je prilično dobro poznato da jedan od ironičnih neželjenih efekata popularnih antidepresiva može biti smanjen seksualni nagon. Takođe mogu stvoriti probleme u postizanju erekcije i poteškoće sa ejakulacijom i orgazmom.

Ovi neželjeni efekti sami po sebi mogu doprineti trajnoj depresiji kod nekih muškaraca. Međutim, ovi efekti se neće pojaviti kod svih, a neki noviji antidepresivi smanjuju seksualne neželjene efekte. Ako patite od depresije, važno je da potražite pomoć. Pronađite terapeuta koji vam se sviđa i ne odustajte. Nažalost, mnogi lekari i terapeuti možda neće razgovarati o seksualnosti sa vama. Morate to izneti i razgovarati o tome šta vas brine o vašoj seksualnosti.

Depresija može da izazove gubitak zadovoljstva u svim oblastima života. Depresija, po kliničkoj definiciji, dovodi do toga da osoba izgubi interesovanje ili zadovoljstvo za stvari koje su joj nekada pružale zadovoljstvo. Može izgledati kao postepeno odvajanje od sveta, udaljavanje od senzacija, ljudi i aktivnosti. Depresija utiče na sve oblasti života muškarca i naravno, može imati dubok uticaj na njegov seksualni nagon.

Izvor: direktno.rs

Kompletna krvna slika (KKS) predstavlja osnovnu laboratorijsku analizu krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja čoveka. Analize krvi jasno ukazuju na to da li postoje upalni procesi ili neka bolest u vašem organizmu i pomažu vam da brže i lakše postavite dijagnozu.

Tumačenje krvne slike za prosečnog laika nije lak poduhvat, stoga je neophodno da to rade stručna lica. Međutim, ukoliko ste se našli u situaciji da morate sami da tumačite brojke ispisane u rezultatima KKS i ne znate šta predstavljaju nerazumljive skraćenice pored brojki, savetujemo vam da pažljivo pročitate ovaj tekst i naučite koje su referentne vrednosti kompletne krvne slike i leukocitarne formule (one koja pokazuje broj leukocita – belih krvnih zrnaca koje su veoma važne za imunitet i odbranu organizma od bolesti). Šta nam govore povišeni leukociti i/ili eritrociti u krvi i na koje sve parametre u krvnoj slici treba da obratimo pažnju, proverite u velikom vodiču krvne slike.

Kompletna krvna slika (KKS) je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput: anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet eritrocita, trombocita i leukocita.
ERITROCITI u krvi (Er)

Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika i ugljen dioksida u organizmu.

Referentne vrednosti eritrocita:

M 4,5 – 6,3 x 10 na 12/l
Ž 4,2 – 5,4 x 10 na 12/l

Šta ako imam povećan broj eritrocita?

Povišeni eritrociti: dehidratacija, policitemija (retko oboljenje)

Šta ako imam smanjen broj eritrocita?

Smanjen broj eritrocita: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama.

LEUKOCITI u krvi (Le)

Leukociti ili bela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike, a preporučuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma.
Referentne vrednosti leukocita u krvi:

4 – 10 x 10 na 9/l

Šta ako imam povećan broj leukocita?

Povećan broj leukocita u krvi može da indikuje bakterijsku infekciju.

Šta ako imam smanjen broj leukocita?

Smanjen broj leukocita u krvi može da znači da postoji sumnja u sledeće bolesti: leukocitoza, virusno oboljenje, kod hemioterapije, primene nekih lekova.

HEMOGLOBIN (Hb)

Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinski kompleks koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća.

Referentne vrednosti hemoglobina:

M 140 – 180 g/l
Ž 120 – 160 g /l

Smanjen broj hemoglobina: anemija (gleda se stanje eritrocita, hemoglobina i gvožđa)

HEMATOKRIT (Htc)

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Referentne vrednosti hematokrita:

M 0,40 – 0,50 L/l
Ž 0,35 – 0,48 L/l

Povećan broj hematokrita: policitemija rubra vera (retka bolest čiji je uzrok nepoznat, a javlja se uglavnom kod starijih osoba)

Smanjen broj hematokrita: dehidratacija, anemija

TROMBOCITI u krvi (Tr)

Trombociti su krvne pločice koje imaju ulogu u hemostazi i zgrušavanju krvi.

Referentne vrednosti tromobocita:

150 – 400 x 10 na 9/l

Šta ako imam povećan broj trombocita?

Povećan broj trombocita: tromboza (spontano zgrušavanje krvi)

Šta ako imam smanjen broj trombocita?

Smanjen broj: autoimuna oboljenja, spontana tačkasta krvarenja, kod primene citostatika, posle transfuzije krvi.

ERITROCITNE KONSTANTE

U okviru kompletne krvne slike rade se i takozvane eritocitne konstante koje daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – veličina eritrocita
MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu
MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu
RDW (red cell distribution width) – raspodela eritrocita po volumenu

TROMBOCITNE KONSTANTE

Trombocitne konstante daju informaciju o morfološkim osobinama trombocita, o njihovom volumenu, veličini.

MPV (mean platelet volume) – raspodela trombocita po volumenu
PDW (platelet distribution width) – prosečni volumen trombocita

SEDIMENTACIJA (SE)

Sedimentecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim analizama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete. Normalna brzina SE isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.

Referentne vrednosti:

M (20 – 50 god.) 3 – 13 mm/h
M (više od 50 god.) 2 – 23 mm/h
Ž (20 – 50 god.) 4 – 24 mm/h
Ž (više od 50 god) 5 – 28 mm/h

Povećanje: u slučaju postojanja infekcije

Leukocitarna formula

Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika podrazumeva broj pojedinačnih grupa, tj. ćelija leukocita. Za dobru laboratorijsku analizu neophodno je uraditi i leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom. Postoje tri glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti.
Neutrofilni granulociti

Neutrofilni granulociti zajedno sa monocitima čine osnovu odbrambenog sistema u organizmu.

Referentne vrednosti:

40 – 75%

Povećan broj (neutrofilija): bakterijske infekcije, traume, opekotine, upale, infarkt. Značajno su povišeni kod leukemije i proširenih malignih bolesti.

Smanjen broj (neutropenija): virusne infekcije, bruceloza, tuberkuloza, reumatoidni artritis, poremećaji koštane srži, manjak vitamina B12.

Limfociti u krvi

Limfociti proizvode antitela i učestvuju u odbrani od virusa.

Referentne vrednosti limfocita:

20 – 45%

Povećan broj limfocita (limfocitoza): virusne infekcije (Epstein barr virus, citomegalovirus, rubeola), toksoplazmoza, bruceloza.

Smanjen broj limfocita (limfopenija): kod lečenja kortikosteroidima, infiltracija koštane srži, AIDS, kod primenjivanja radioterapije i hemioterapije.

Eozinofilni granulociti

Eozinofilni granulociti učestvuju u odbrani od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.

Referentne vrednosti:

2 – 4%

Povećan broj (eozinofilija): astma, alergije, urtikarija, ekcemi, zračenje, kod oporavka od infekcije. Eozinofilija-mijalgija je sindrom koji se sastoji od bolova u mišićima i zglobovima, povišene temperature, osipa po koži, oticanja ruku i intenzivne eozinofilije.

Monociti

Monociti su najkrupnije ćelije krvi i glavna funkcija im je fagocitoza (deluju kao „usisavači“ izumrlih ćelija)

Referentne vrednosti monocita:

2 – 10%

Povećan broj monocita (monocitoza): akutne i hronične infekcije, maligne bolesti.

Bazofilni granulociti

Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita i učestvuju u alergijskom odgovoru organizma.

Referentne vrednosti:

0 – 1%

Povećan broj (bazofilija): virusne infekcije, urtikarija, miksedemi, nakon hemolize i odstranjenja slezine.

Referentne vrednosti se odnose na odrasle osobe, prenosi centarzdravlja.hr.

Ranko Rajović već godinama upozorava roditelje, nastavnike i vaspitače na greške u odgoju i obrazovanju koje utiču na to da su deca iz generacije u generaciju sve slabija.

Ranko Rajović, regionalni osnivač Mense, specijalista interne medicine, neuroendokrinolog, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru, istakao je u jednoj emisiji da je zadatak svih nas da decu učimo da misle, a ne da znaju napamet.

“Deca počinju da misle i uče da misle mnogo pre škole. Zato je važno krenuti sa tim aktivacijama misaonih procesa. To je senzo-motorno-asocijativna integracija. Moramo početi sa nekim dokazanim neuro-naučnim procesima da pomognemo deci. Jer ako ih mi pustimo da se sami razvijaju, pogrešićemo, neće se razviti”, kaže Ranko Rajović, a prenosi Zelena učionica.

On tvrdi da znanja iz medicine moramo primenjivati u radu s decom. Kako objašnjava, okruženje se brzo menja, a s njim i mozak naše dece. Ako mi to ne shvatimo, imaćemo svaku novu generaciju s većim problemima.

“Svaka nova generacija je sve slabija i to traje već 10-15 godina. Ne samo kod nas. Evo na primer u Hrvatskoj ove godine 4.000 dece nije primljeno u prvi razred. To je 10% generacije. I godinama su govorili i nadali se da će biti bolje, a sad su me zvali s Fakulteta za sport u Zagrebu da objasnimo šta se dešava”, otkriva Rajović i dodaje da telefoni o kojima i on sam govori nisu jedini problem.

Ekrani su, prema njegovim rečima, jedan od šest faktora koji mogu da uspore razvoj deteta.

Ranku Rajoviću često se zamera i to da se, kao lekar, internista, meša u posao obrazovanja i vaspitanja. On je objasnio i kakva je tačno povezanost njegove struke sa pedagoškim radom.

“Ali ako to ostavimo po strani i vidimo da je problem koji imamo star 10 ili 15 godina, zapitajmo se, da li rešenje možemo naći u knjigama ili teoriji ili u onome što smo učili pre 10 ili 15 godina? Pa ne možemo. Zašto ga onda tamo tražimo? E zato je važno primenjivati neuronauke u obrazovanju i vaspitanju. Da bismo nova znanja doneli i da bi ih ljudi koji kreiraju programe za vrtiće i škole i koji rade s decom iskoristili”, kazao je Rajović.

Faktori koji utiču na usporen razvoj dece

Vraćajući se na temu usporenog razvoja dece i faktora na koji to utiču, on je otkrio i rezultate novijih istraživanja o korišćenju mobilnih telefona kod trudnica, baš u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.

“Oko 50% trudnih žena koristi telefon pet sati dnevno. Telefon je u redu, ali ako ste u položaju tako da ga pet sati dnevno držite iznad glave fetusa, možda time stvaramo neki problem. Mi nemamo dokaze ni aparate u medicini koji mere tu štetu. Znaćemo za 10 ili 15 godina. Ali istraživanja jesu vršena na malim životinjama. Ženka, recimo, koja ima bebu, odnosno fetus i ako ona živi u polju mobilnih telefona, imaće posledice.”

Kao drugi faktor koji utiče na usporen razvoj Rajović navodi hranu.

“Hrana nam je prepuna mikroplastike. Mi smo toliko zagadili planetu, a mikroplastika može da utiče na formiranje mozga kod fetusa. Pa su tu toksini i teški metali u hrani. Moramo malo više da pričamo o tome da bi makar ta trudnoća prošla uz zdravu hranu”, objašnjava ovaj stručnjak za neuronauke.

“A onda kad se beba rodi, mama uzme da je doji, pa s njom uradi 10 selfija, pa izabere jedan i pošalje mami, kumi, drugarici. I tako svaki podoj po 10 selfija. To je žena koja je bila trudna, nedavno se porodila, doji. Ona je bebi potrebna. Šta ona radi dok doji bebu ili kad beba zaspi? Spusti telefon tu negde kod glave. Ja savetujem mladim mamama, pričajte s bebom kao da sve razume. Gledajte u nju, uspostavite kontakt očima, jer njen mozak raste od ljubavi.”

Još jedan problem koji ne treba zanemariti je i prezaštićivanje, za koje Rajović kaže da čak može da ošteti neke delove mozga i uspori razvoj. Dobar primer je način na koji mama nosi bebu, najčešće prvu. Ona je instinktivno štiti držeći je uz sebe sa potpuno fiksiranom glavom, a bebi je, naprotiv, potrebno da može da je okreće levo-desno i razvija reflekse. Na sreću, kaže Rajović, tu su tate koje to ne rade, dok im mame ne “zabrane”.

“A onda kad ih pitam ko im je rekao da tako drže glavu, oni kažu pedijatar. Nije tačno. Pedijatar će vam reći da glavu novorođenčeta pridržavate, ne da je fiksirate. Ja ne osuđujem mame, to je prirodan instinkt, ali u toj ravnoteži između mame i tate raste zdravo dete.”

Edukacija je roditeljima neophodna

Da moramo da se edukujemo i da ne možemo, kao naši preci, decu da odgajamo po instinktu, nije nikakva novost. Rajović objašnjava i zbog čega je važno da roditelji i nastavnici uče.

“Kažu mnogi kako su naši roditelji mogli da odgajaju nas, nisu im trebale edukacije ni psiholozi. Tačno je, ali zaboravljaju da je to tako moglo jer se okruženje nije menjalo. Sada se okruženje menja neverovatnom brzinom i naša deca su vrlo rano podložna različitim uticajima. Na njih više utiču društvene mreže nego roditelji. Zato roditelji moraju da se edukuju da se u tome snađu”, kazao je Rajović.

Izvor: nova.rs