Sombor.info

Snovi mogu da budu neobični. Bilo da stalno sanjate o nekome koga jedva poznajete, imate detaljne i uznemirujuće snove o voljenim osobama ili doživljavate isti san iznova i iznova, može biti teško razumeti ih. Ipak, stručnjaci za snove veruju da iz naših snova može mnogo toga da se shvati.

Šta znači ako stalno sanjate o nekome u svom životu?

- Zavisi od toga o kome sanjate i šta se dešava u vašoj vezi sa tom osobom - kaže analitičar snova Lauri Levenberg. Ako je to neko ko je veoma prisutan u vašem budnom životu, kao što je vaš partner, dete ili neko vama veoma blizak, možda ga redovno sanjate jer vaš um pokušava da proradi ili popravi nešto u vašem odnos sa njima, kaže Levenberg za Mind Body Green.

- Svrha sanjanja je uglavnom rešavanje problema – kaže Levenberg i dodaje.

- Ako sanjate svoje dete ili sanjate partnera, onda se možda dešava nešto što je zabrinjavajuće što želite da otkrijete, ali to ne znači da je loše. To samo znači da postoji nešto se dešava što pokušavate da bolje razumete na javi. Može biti važno obratiti pažnju na snove koji se ponavljaju, kaže stručnjak za snove dr Lesli Elis, i tražiti znakove.

Levenberg predlaže tumačenje vaših snova metaforički, a ne doslovno.

- Snovi nisu nužno linearni niti racionalni; oni su mnogo emotivniji, simboličniji i metaforičniji. Dakle, snove bi trebalo da gledamo metaforički, jer govore u metaforama.

Izvor: prva.rs

Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65, a žene sa 63 godine i osam meseci, ali uz dovoljno dugačak radni staž, odlazak u penziju moguć je i ranije. Tako je za prevremenu penziju dovoljno 60 godina, ali i najmanje 40 godina staža. Iako je ideja o ranijem penzionisanju primamvljiva verovatno svim građanima, u ovom slučaju, penzija će biti manja.

Milenko P. počeo je da radi mlad, pa je 40 godina radnog staža imao i pre nego što je napunio 65 godina, te je iskoristio svoje pravo da ranije ode u penziju.

“Penzionisao sam se sa 62 godine i prema mojoj računici, moja primanja bi bila oko 50.000 dinara, da nisam otišao u prevremenu penziju. Ovako sam znao da će to biti nešto manja suma i u mom slučaju to je 43.880 dinara”, priča ovaj penzioner.

Takvo umanjenje propisano je Zakonom o PIO prema kojem se, za svaki mesec ranijeg odlaska, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto.

Kada se sve sabere, penzija može da bude umanjena najviše 20,4 odsto u odnosu na regularnu, onu koja bi se isplaćivala da je, pored radnog staža, ispunjen i starosni uslov.

U slučaju Milenka, njegova primanja su umanjena za 170 dinara za svaki od 36 meseci koliko je ranije otišao u penziju. A to znači 6.120 dinara mesečno.

Uslov za prevremenu penziju

Da bi ostvarili pravo na penziju, građani Srbije moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života za muškarce, a za žene 63 godine i osam meseci.

Međutim, postoje građani koji rano počnu da rade, a njima se otvara mogućnost da ranije prekinu sa radom.

Tako svi koji imaju 60 godina, a ujedno i 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu. Ipak, svi oni će primati umanjeni iznos penzije.

Dokumentacija potrebna za prevremenu penziju

Pored samog zahteva za ostvarivanje prava na prevremnu penziju i ličnog identifikacionog dokumenta (lična karta ili uverenje o prebivalištu), potrebno je pripremiti još dosta dokumentacije.

To su dokazi o penzijskom stažu, poput radne knjižice, uverenja o beneficiranom stažu, ali i drugih isprava, kao što su uverenje, potvrda i slično, u originalu ili overenoj kopijia, a svakako PIO fondu treba dostaviti i fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja.

Zatim, oni koji su služili vojni rok, treba da dostave i dokaz o regulisanom vojnom roku.

Takođe, građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o koršćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini ili Agencija za privredne registre, i to za period od 1. januara 2006. godine pa nadalje.

Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi. Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a i sto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.

Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.

Moguć i povratak na posao

Povratak na posao nakon prevremenog odlaska u penziju je moguć, i to je ujedno način da penzioner poveća svoja primanja. Ako se penzioner odluči na ovaj korak, on treba da radi minimum godinu dana da bi imao pravo na novi obračun penzije.

Izvor: nova.rs

U jakom nevremenu, koje je oko 17 časova zahvatilo Sombor i okolinu, nastradala je ženska osoba, kada je stablo palo na vozilo kojim je upravljala.

Kako se navodi u saopštenju ministra unutrašnjih poslova, žena je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta.

U pitanju je pedesetdevetogodišnja žena, a vozila je crveni automobil marke „pežo“. Vatrogasci su morali da seku automobil da bi oslobodili nesrećnu ženu, ali su mogli samo da konstatuju njenu smrt.

Dačić je pozvao građane na maksimalan oprez zbog nevremena u Srbiji, na koje upozorava Republički hidrometeorološki zavod.

Sve ekipe "Zelenila" su na terenu i rade na sanaciji štete izazvane elementarnom nepogodom.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22.maj

Radovi na izgradnji lokalne saobraćajnice od Bačkog Monoštora do Kupusine su završeni, a tim povodom, radove su obišli predstavnici Grada Sombora, opštine Apatin, predstavnici izvođača radova „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas, nadzornog organa JKP „Prostor“ Sombor i Mesne zajednice „Bački Monoštor“.

Tom prilikom, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić izjavio je kako će ova saobraćajnica biti od velikog značaja kako za stanovnike Bačkog Monoštora i Kupusine, tako i za sve građane sa teritorije Sombora i Apatina.

„Nalazimo se na putu koji spaja Bački Monoštor i Kupusinu, a samim tim i grad Sombor i oštinu Apatin. Ovaj put je urađen u širini od 5,5 metara i dužini od 10,6 kilometara, od toga je 5,3 kilometra urađeno na teritoriji opštine Apatin i 5,3 na teritoriji Grada Sombora. Ono što je jako bitno jeste da će ovaj put biti značajan kako za same meštane Bačkog Monoštora i Kupusine, tako i za sve građane grada Sombora i opštine Apatin. Ono što je interesantno da naglasimo je to da je pored ovog puta urađen i put od Stapara do Sivca i trenutno se radi deonica puta od Riđice do Rastine“, rekao je gradski većnik Zorić.

Radovi na izgradnji potpuno novog puta od Bačkog Monoštora do Kupusine su podrazumevali iskope, nasipanje sloja peska i tucanika, nanošenje dva sloja asfalta ukupne debljine 11 centimetara, uređenje bankina, te postavljanje vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije, zaštitne odbojne ograde i kolskih prilaza.

Celokupne radove su sufinansirali Uprava za kapitalna ulaganja APV, Grad Sombor i opština Apatin.

Odbojkaški klub “Apatin” i ove će godine biti organizator Međunarodnog Street Volley turnira u Apatinu. Ovaj praznik odbojke biće održan u centru Apatina, u ulici Srpskih vladara i na Trgu Nikole Tesle, u subotu, 1 juna, a početak manifestacije je zakazan za 10 sati.

Kako navode organizatori, učešće će uzeti dečaci i devojčice, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015 godište i mlađi.

Podsećamo, tradicionalni Međunarodni Street Volley turnir svake godine u Apatinu ugosti preko 1.500 takmičara, a prethodne tri godine na turniru je bilo više od 400 ekipa, sa oko 2.500 učesnika. Organizatori i ove godine očekuju veliki broj ekipa iz BiH, Hrvatske i Srbije.

Turnir će se održati na 30 terena za mini odbojku, na kojima će suditi 30 sudija iz Subotice, Sombora, Bačke Palanke, Vrbasa, Kule, Odžaka, Novog Sada i Apatina.

Za prve tri ekipe u svim kategorijama i na svim terenima su obezbeđene medalje, pehari, kao i pojedinačne nagrade.

Matija Milanović, igrač Vojvodine, je promoter Stret Volley turnira Apatin 2024. Matija je sa Vojvodinom osvojio dva trofeja u sezonii za nama, Kup i Super kup Srbije a postao je i juniorski šampion Srbije sa Vojvodinom i zvanično najbolji tehničar Srbije do 18 godina. Juniorski je reprezntativac Srbije, a ove godine našao se i na širem spisku selektora Kolakovića za Ligu nacija 2024.

Kao dečak igrao je na turniru Street Volley Apatin i osvajao zlatne medalje.

Izvor: Radio Apatin

Suđenje P. B. (29) iz Apatina, koji se tereti da je početkom marta prošle godine ubio sugrađanku Bosiljku M. (83), biće nastavljeno 21. juna u somborskom Višem sudu.

Na glavnom pretresu, održanom u petak, u nastavku dokaznog postupka, pročitan je nalaz i mišljenje kombinovanog trasološko-sudsko-medicinskog veštačenja, nakon čega je dalje neposredno saslušana veštak specijalista sudske psihijatrije. Na istom ročištu je usvojen predlog nadležnog javnog tužioca i doneto rešenje kojim će se odrediti dopunsko DNK veštačenje u ovom predmetu.

Ovaj mladiće se zbog krivičnog dela teško ubistvo nalazi iza rešetaka od hapšenja, a pritvor mu je poslednji put produžen do 6. juna.

Suđenje u ovom postupku u somborskom Višem sudu, zbog izmene u sastavu veća, počelo je iznova sredinom januara, a nakon izlaganja optužbe, izjašnjavanja optuženog i uvodnih izlaganja, u okviru dokaznog postupka, saslušani su optuženi P. B., veštak i svedok-oštećena J. M. Potom je pročitana pisana dokumentacija iz spisa predmeta koja predstavlja dokaze.

Prema nezvaničnim informacijama, P. B. je identifikovan na osnovu DNK tragova, a otkriveno je i da je do kuće žrtve došao crvenim "puntom", kojim se i udaljio s mesta zločina. Kod uhapšenog u kući, navodno, nađeni su krvava dukserica i farmerke, ali i obuća koju je koristio prilikom zločina.

Okrivljeni P. B. se tereti za zločin koji je je izazvao veliku pažnju javnosti jer postoji osnovana sumnja da je lišio života staricu, na svirep i podmukao način, iz koristoljublja, zadajući joj 15 ubodnih i sekotnih rana, od kojih je ona preminula, pri čemu je trpela bolove jakog inteziteta i jake psihičke patnje.

Telo Bosiljke M. pronađeno je 6. marta prošle godine u jutarnjim časovima u porodičnoj kući u Apatinu, a za njeno ubistvo osumnjičen je P. B., školski drug njene unuke. Prema rečima komšija, krvavo telo baka Bosiljke, prekriveno ćebadima, pronašla je komšinica sa kojom je starica redovno pila kafu, a na mestu zločina pronađen je i nož kojim je počinjeno ubistvo.

Podsetimo, ovaj zločin uznemirio je čitav Apatin, a sumnjalo se da bi motiv mogao da bude koristoljublje, pošto je ubijena žena imala apartmane na moru koje je izdavala. Međutim, komšije su nam ranije rekle da im je to čudno, pošto osumnjičeni P. B. potiče iz imućne porodice, a i sam je imao dobro plaćen posao.

Ono što je probudilo dodatnu jezu u ovom slučaju jeste to što su kod osumnjičenog pronađeni satanistički simboli. Naime, na nožu kojim je počinjen zločin je navodno bio satanistički znak, pentagram, a prema nezvaničnim saznanjima osumnjičeni na telu ima istetoviran isti takav znak.

Izvor: kurir.rs

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za period od 21. maja u 10.00 časova do 22. maja u 00.00 časova.

Danas je na području Bačke na snazi narandžasti meteoalarm sa očekivanim poslepodnevnim i večernjim kratkotrajnim vremenskim nepogodama: obilni pljuskovi, jak i olujni vetar u zoni pljuska i grad.

Originalno upozorenje RHMZ možete pogledati ovde.

Ova biljka seje se kao pšenica, lako se gaji, a prodaje bukvalno sa njive. Zarada od nje može biti veća i od 40.000 evra. Reč je o maku koji je kod nas najzastupljeniji u Vojvodini. Zato i nedeljni ručak u Banatu ne može da prođe bez štrudli ili nasuva s makom

Uzgoj maka popularan je u Evropi i svetu. Kod nas je poznat od davnina, najviše u severnoj srpskoj pokrajini. Pa iako je poslednjih godina nešto slabiji nego ranije, u opštini Kovačica, mak je jedna od zastupljenijih kultura na njivama.

Cena maka u zrnu se kreće od 300-800 dinara po kilogramu, a kupci su preprodavci i ljudi kojima treba za sopstvene potrebe.

Mak se lako gaji, a onaj proizveden kod nas uglavno se plasira na strana tržišta, dok se ostatak preusmeri na prodaju na manifestacijama i sajmovima. Kako je njegovo korišćenje u domaćoj kuhinji odavno ustaljeno, Vojvođani ne mogu da zamisle da u ostavi nemaju bar par kesica maka za kolače.

Domaći bolji nego uvozni

Uzgajivači kažu da je domaći mak neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog, pa kupaca itekako ima.

Veliki broj poljoprivrednika iz Padine, u opštini Kovačica, seje mak, jer nije zahtevna kultura, i ako bude dobra godina i dobar rod, navode da od njega može i više nego pristojno da se živi.

Padinski poljoprivrednici godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka.

Nije ni čudo što tu uspeva ovako dobro jer proizvodnji maka izuzetno pogoduje peskovito zemljište, kog u ovom selu ima.

Uzgoj maka

Mak se obično seje u jesen i u proleće, jako plitko i neverovatno je kako iz tako malog zrna nikne tolika količina, a sa njiva se skida u junu.

Ranije se to radilo ručno, sada se kombajnira, a da bise dobio mak kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti.

Pre tri godine, poljoprivrednik iz bačkog sela Turije, Savo Kvrgić, posadio je mak na osam jutara zemlje. Kaže da je radio preciznu setvu sa navigacijom i sa novom sejalicom i potrošio oko kilogram semena po jutru.

Savo kaže da se mak seje kao pšenica, kada vremenske prilike dozvole. Kada, na jesen i u proleće ima dosta padavina, mak lepo nikne i ima gust sklop.

Savo je tada pametno postupio. Odlučio je da na velikoj površini posadi mak jer kako je rekao, u tom selu niko ne seje mak.

"Tako da ga ne napadaju nikakve bolesti, što je bio jedan od razloga zašto sam se odlučio baš za mak. Dalji razvoj zavisi od vremenskih prilika, kao i kod svake biljne kulture koja se gaji na otvorenom. Kod maka vam je najvažnije da na vreme padne kiša nakon što se poseje, da bi mogao da nikne i da ne bude vetra prilikom vršidbe da mak ne popada", objasnio je Savo.

On je istakao da je važno da mak bude suv pre vršidbe, da ne bi morao da se naknadno suši.

Kako je tada ispričao, postoji problem sa sezonskim radnicima jer ih je kao u većini mesta teško naći.

Inače, Savo je dobio sredstva IPARD fonda i tako dobio povraćaj sredstava za novi traktor koji mu je bio potreban.

IPARD sredstva

U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra, što je oko 65 odsto više u odnosu na IPARD II program. Može se uložiti u fizičku imovinu, fizičku imovinu koja se tiče marketinga i poljoprivrednih proizvoda kao i u diverzifikaciju gazdinstava i razvoj poslovanja.

Oko 1.500 gazdinstava i firmi iz Srbije je do sada uspešno dobilo IPARD donaciju.

Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.

"Traktor mi je bio neophodan, a sa druge strane, kad sam stavio sve na papir, najisplativije mi je bilo da to izvedem sa podsticajima. Uzeo sam traktor od 120 konja i puno mi znači, jer sa njim mogu sve poslove da obavim, takoreći je univerzalan. To mi ostavlja dovoljno vremena da se bavim makom i drugim poslovima", pojasnio je Savo.

On je za prikupljanje dokumentacije za konkurs IPARD programa angažovao jednu agenciju koja mu je pomogla, i bez koje, kako je rekao, ne bi zbog posla, uspeo da pribavi.

"Ako hoćete nešto zaista da uradite, onda ne smete da rizikujete, već morate dobro da se raspitate, dobro da promislite, sve da stavite na papir i da koristite pomoć drugih, tamo gde vi ne možete. Zato sam angažovao agenciju za prikupljanje dokumentacije. Sredili su mi kompletnu dokumentaciju za traktor i veoma sam zadovoljan. Iskreno, ne bih se usudio sam da probam da sakupljam dokumentaciju za IPARD, jer imam puno posla i jednostavno nemam vremena. Da nisam sad ovo uradio, ko zna kada bih kupio novi traktor i pod kojih uslovima", pojasnio je Savo.

Ukoliko vas je ova priča inspirisala, sve o mogućnostima koje EU pruža poljoprivrednicima i preduzetnicima u Srbiji, možete pronaći na sajtu eumogucnosti.rs

(M.A./EUpravo zato/Kurir)

Iako zmije nisu štetne, već su čak i korisne, ne volimo ih u blizini naših domova. Šta ih najviše privlači i koje biljke ne vole?

Zmije mogu biti privučene raznim mirisima koji mogu biti u vašem dvorištu ili u blizini vašeg doma. Šta ih najviše privlači?

Zmije nisu direktno privučene ostacima hrane, ali ih privlače glodari koji sakupljaju hranu i ostavljaju izmet. Zmije ovo lako nanjuše i počnu da traže plen, prenosi portal Krstarica.

Neke gmizavce posebno privlači miris vodozemaca, kao što su žabe ili ribe. Takođe, miris ptica, njihov izmet, gnezda i ptičja jaja mogu biti „pravi magnet“ da se zmije uvuku u vaš dom.

Zmije ne vole određene biljke

Zmije uz pomoć feromona otkrivaju druge zmije, pa će zbog potrebe za hranom i razmnožavanjem – posebno tokom sezone polaganja jaja – prići mestima na kojima detektuju prisustvo drugih zmija.

Da biste se zaštitili od zmija, posadite u kućnom vrtu biljke koje zmije ne vole. To su šipak, neven, čičak i hrizanteme.

Izvor: danas.rs