Sombor.info

Državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije od 1. juna biće znatno olakšan boravak u Nemačkoj, pošto je ta zemlja odlučila da udvostruči broj radnih viza za građane ovih zemalja. Preciznije, oni će imati povlašćen položaj na tržištu rada u toj državi, koja "vapi" za radnicima različitog stepena obrazovanja - od onih sa fakultetskom diplomom do "fizikalaca". A plate, zaista, mogu biti ogromne.

Mnogi naši ljudi u Nemačkoj vide šansu za bolji život, a mnogi su je već tamo i pronašli. Takođe, sudeći prema oglasima na posao koji su aktuelni na internetu, i Nemačka tako vidi radnike sa Balkana, jer se u ovoj zemlji daju plate koje se mere hiljadama evra mesečno za deficitarna zanimanja koja su u Srbiji plaćena trostruko manje.

Sada će prema Uredbi o Zapadnom Balkanu, i srpskim radnicima biti znatno olakšan boravak u Nemačkoj, zbog čega se očekuje da će veliki broj njih (nas) pohrliti u ovu zemlju u potrazi za boljim poslom.

U nemačkim firmama tradicionalno se traže fizikalci i to građevinci, moleri, gipsari, električari, ali i pekari, kuvari, konobari, i, naravno, vozači za sve kategorije.

Medicinari „zlata vredni“

Medicinske sestre, tehničari i doktori su odavno „vredni zlata“, te su oni, kako kažu iz jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj za Nova.rs, verovatno najtraženiji profil s početnom platom od 7.000 evra.

„Tokom protekle decenije iz Srbije je otišao najmanje jedan grad veličine Novog Sada. Najviše naših ljudi otišlo je i boravišnu dozvolu zatražilo baš u Nemačkoj. Kada se uopšte razmišlja o poslu ‘preko’, ljude prvo zanima kolika je plata, a onda posle se pitaju kako naučiti nemački jezik, kako se dobija radna dozvola, državljanstvo, a naposletku i koliko koštaju stanovi, kirija i kakve su cene u marketima. Zbog toga su tu agencije koje su i nastale kao odgovor na potrebe tržišta za posredovanjem pri zapošljavanju“, navode iz ove agencije.

Na sajtu agencije može se videti niz oglasa u kojima se traže medicinske sestre i to pretežno u domovima za stare. Naravno, i lekari su poželjni.

„Medicinske sestre i tehničari mesečno mogu zaraditi u Nemačkoj od 2.000 do 4.000 evra, dok je lekarima plata oko 7.065 evra, što je nacionalni prosek. Negovateljima se nudi plata od 2.500-3.000 evra. Ako se osvrnemo na plate u Srbiji gde specijalisti imaju 1.072 evra, diplomirani doktori medicine 918 evra, a medicinski tehničari sa četvrtim stepenom stručne spreme 568 evra, to je, složićete se, velika razlika“.

Da naglasimo, sa platom od oko 2.500 evra u Nemačkoj se veoma lepo može živeti.

Velika potražnja i za električarima

Dosadašnja praksa je pokazala da su među najtraženijim zanimanjima i električari, kažu iz ove agencije koja se bavi zapošljavanjem Srba u zemljama nemačkog govornog područja.

„Radnicima koji imaju ovaj zanat u rukama se trenutno nudi plata od 2.000 do 3.000 evra, uz naglašenu mogućnost rasta. Njihov posao se odnosi na izvođenje radova u industrijskim ili stambenim objektima, a gotovo uvek im je obezbeđen smeštaj. Samim tim, firma obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu. Negde se navodi da satnica košta od 16-19 evra. Zatim se traže zavarivači kojima se nudi zarada i do 4.000 evra, dok im je prosečna plata 3.000 evra“, objašnjavaju oni.

Ako pogledamo oglase na sajtu ove agencije, videćemo da Nemci traže i tesare, zidare i armirače za rad, te da za ove poslove nude platu tri puta veću nego što ovi radnici imaju u Srbiji.

„Za ove poslove se nudi plata od 3.000 do 3.600 evra za puno radno vreme, negde i do 5.000 evra. U jednom oglasu je naglašeno da 14 evra po satu dobijaju pomoćni radnici, dok se majstorima plaća 16 evra. Početni sat građevinskim radnicima je 12-13 evra. E sad, kod nas su ova zanimanja deficitarna, pa i ono malo majstora što ima, odlazi u Nemačku jer su tamo bolje plaćeni“.

Majstorima na građevini i do 6.000 evra

Majstori za rad sa „alu“ fasadama ili oni koji ugrađuju solarne panele sve su traženiji u nemačkim gradovima. Prvima mesečna zarada može biti već od 2.500 za početnike, a 6.000 evra dobijaju vodeći majstori. Monterima poslodavci plaćaju od oko 2.600 evra do 4.000 evra.

Što se tiče bagerista ili viljuškarista koji rade na utovaru i istovaru robe, oni imaju platu od 1.850-2.300 evra.

Kuvari, konobari i drugi ugostiteljski radnici iz Srbije koji su rešeni da odu „trbuhom za kruhom“ lako mogu naći posao u Nemačkoj.

Prema rečima našeg sagovornika iz agencije, početna plata konobarima je 1.450 evra, ali ona može rasti i preko 1.600 evra. S druge strane, kuvari mogu dobiti i trostruko više.

Kako do posla u Nemačkoj?

Inače, građanima Srbije koji žele turistički da odu u Nemačku, viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci. Bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS – Koordinaciona uprava.

Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko se tranzit obavlja preko aerodroma koji poseduju međunarodni tranzitni prostor koji se neće napuštati (Frankfurt, Minhen, Hamburg).

Za boravak duži od 90 dana ili za obavljanje određene delatnosti potrebno je od nadležnih nemačkih organa zatražiti i dobiti nemačku nacionalnu vizu kategorije „D“.

Propisi kojima se reguliše putovanje i boravak u Nemačkoj, sadržani su u Zakonu o boravku, pri čemu su moguće sledeće osnove za boravak: školovanje, zaposlenje, spajanje porodice, posebno definisano pravo na ponovni dolazak.

Državljani Srbije koji su u Nemačku došli na rad ili studiranje moraju odmah prijaviti mesto i adresu boravka u nadležnoj službi (Einwohnermeldeamt) i pokazati svoju vizu nemačkoj Službi za strance (Ausländermat), gde će biti izmenjena u boravišnu dozvolu u svrhu rada tj. školovanja.

Poznavanje jezika

Za određene svrhe boravka je već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize potrebno dokazati nivo znanja nemačkog jezika:

Prilikom podnošenja zahteva za vizu, poznavanje jezika se dokazuje predočavanjem sertifikata izdatog od strane ovlašćene institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda ALTE-a za izdavanje sertifikata o položenom ispitu.

Izvor: nova.rs

Vest da je dvadesetjednogodišnja majka iz Kovina svojoj šestomesečnoj bebi davala lek Onzapin koji služi za lečenje šizofrenije i time ugrozila život svog deteta koje je u stanju katatonije primljeno u bolnicu “Dr Vukan Čupić” prošla je pomalo nezapaženo.

Majka je detetu lek davala kako ono ne bi plakalo, odnosno da bi bilo mirno.

Međutim, iako je ovaj slučaj ekstreman, situacija u kojima roditelji posežu za lekovima da bi umirili dete mnogo je više nego što nam se čini. Kod nas nije neuobičajeno da roditelji bebama u periodu odrastanja kada se one bude noću, pre spavanja daju paracetamol ili brufen kako bi “bolje spavale” ili kako ih “ne bi mučili zubići”. Slično je i sa alkoholom, gde roditelji veruju da mala doza nema uticaj. Ova praksa je takođe vrlo štetna.

A lekovi nisu jedini štetan način na koji roditelji umiruju decu, kaže savetnica za roditelje Biljana Grbović u emisiji Jutro na Prvoj.

“U pitanju je kriminalno ponašanje i dobro je da Zakon tu vrstu ponašanja prepoznaje. Međutim, kao savetnica u roditeljstvu mogu da kažem da jako često neke oblike ozbiljnog zlostavljanja dece mi zapravo ne primetimo. A jedan od najčešćih takvih oblika je dozvola deci da provode sate pred ekranima. Danas imate veoma mnogo dece koja su toliko pred ekranima da je njihov redovan razvoj značajno ometen. Takvi roditelji su ozbiljni zlostavljači, a Zakon to ne prepoznaje i ne sankcioniše, iako ima puno dece koja završe i na psihijatriji i sa raznim trajnim oštećenjima i problemima psihičke prirode upravo kao posledica boravka pred ekranima. ” – kaže Biljana Grbović.

Ona dodaje i da je razlog koji je ova majka navela za davanje tog leka bebi zapravo njena sebična potreba da zadovolji svoj mir i lakši tok svoga dana. Iz istog razloga roditelji deci daju telefone i čine istu vrstu štete, ističe Grbović.

Psiholog i psihoterapeut Snežana Anđelić kaže da mi ne znamo kakvo je psihičko stanje ove majke, te da ona možda ima postporođajnu depresiju što, po njenim rečima, svakako nije opravdanje.

“Majka posle porođaja može biti u tavom mentalnom stanju da ona posegne za nekim rešenjima za koja zna da su loša, ali ne može da se odupre. Ženama posle porođaja je potrebna pomoć. Telo pravi svoj hormonalni haos koji urušava mentalno zdravlje osobe. Zato je važno da majke budu informisane, da zna da prepozna kad joj nije dobro i da zatraži pomoć umesto da se stvari završe ovako po dete” – rekla je Anđelić.

Za Onzapin pedijatar Saša Milićević kaže da je opasan i da uopšte nije namenjen deci, te da se daje pacijentima koji pate od shizofrenije, poremećaja ličnosti pa čak i bolesti zavisnosti.

“Taj lek nije ni registrovan za decu, a pitanje je i doze. Ona je žena dala taj lek detetu, međutim to može napraviti velike probleme što se ovde i desilo.” – rekao je Milićević.

On je otkrio da je praksa da roditelji decu umiruju na pogrešne načine vrlo česta, posebno u inostranstvu, ali nije retkost ni kod nas.

“Sa idejom da beba bude mirna, da ne plače, da ne dobije kilu, roditelji deci daju diazepam, pa čak i bensedin. U zapadnim zemljama, da beba ne bi plakala posle deset sati uveče i uznemiravala komšije ili da ne bi u avionu pravila džumbus, roditelji posežu za lekovima kako bi osigurali da dete bude mirno, što je zaista nerazumljivo.”

On kaže da roditelji najčešće kažu da je to jedna mala doza, da nije strašno, da nisu detetu dali mnogo leka, a zapravo je svaka doza rizik.

“Razlika između leka i otrova je zapravo u dozi. Svaki lek je i otrov, samo je pitanje u kojoj dozi.” – kaže dr Milićević.

Psiholog Snežana Anđelić kaže da problem nastaje kada roditelji ne mogu da podnesu bebin plač koji doživljavaju kao atak na sebe ili kao znak da su loši roditelji.

“Roditelji veruju da moraju da smire bebu kad počne da plače. Ali bebin plač je normalno stanje, to je način na koji ona komunicira. Nekad će se smiriti brže, nekad će joj trebati više vremena. Zbog toga ne treba zapadati u očaj. Mi u našem društvu imamo neke sulude ideje kad je reč o roditeljstvu. Od dece očekujemo savršenstvo i vrlo smo skloni osuđivanju roditelja. Potreban nam je drugačiji stav. Da, dete plače. Da, preplakaće, ali ja sam tu za njega, nisam ga ostavila, ali ne mogu da mu skinem zvezdu sa neba da bi ućutalo.” – objašnjava Anđelić.

Ona kaže da nju, kao dečjeg psihoterapeuta jako zabrine kad joj neko kaže ‘moje dete je savršeno dobro’.

– Deca nisu savršeno dobra i ne treba da budu. Oni su živahna ljudska bića koja skaču, igraju se, zahtevaju. S njima uvek imate neku raspravu, oni probijaju granice, vi ih ponovo postavljate. I to je jedan NORMALAN proces. Ako vi očekujete od vašeg deteta da bude lutka, onda kupite lutku. Nemojte da rodite dete. A ako ste rešili da imate dete to podrazumeva jednu večitu borbu gde vi postavljate granice, a dete teži da ih pomera. To je prirodan proces u kom mi kao roditelji imamo jedan zdrav stav i granicu i borimo se. Ali, ako imate jako mirno dete, zabrinite se. Od čega to dete odustaje? Gde je njegova volja? Gde je njegova ličnost? To mene mnogo više zabrinjava.” – rekla je Anđelić.

Govoreći o umirivanju dece alkoholom, dr Milićević kaže da majke vrlo često tokom dojenja piju pivo, kako bi imale malo više mleka i da bi beba “bolje spavala”.

“To mora da se izbaci.” – kaže dr Milićević.

Izvor: Zelena učionica

U sredu, 15. maja, u 19.00 časova, u Maloj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se otvaranje izložbe pod nazivom “UNDERWATER FRIENDS”, Milana Zurkovića (podvodnog fotografa).

Policija u Somboru je, u saradnji sa policijom u Vrbasu, uhapsila A. V. (20) iz okoline Vrbasa zbog nelegalnog oružja.

Policija je u automobilu "pežo" kojim je upravlјao osumnjičeni pronašla pištolј i 23 metka.. V. je određeno zadržavanje do 48 sati.

On će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: 021.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. i 16. maj

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Višeg suda u Somboru kojom je A. G. (24) iz Bezdana osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja.

Okrivljeni je, podsećanja radi vozeći pod dejstvom alkohola, automobilom udario D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici.

Kako je za „Dnevnik” pojasnila portparol somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac, u krivičnom postupku okrivljenog A. G., presuda Višeg suda u Somboru od 2. novembra 2023. godine potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu od 20. marta 2024., te je sa navedenim datumom presuda Višeg suda u Somboru pravnosnažna.

Kako smo ranije pisali, u kaznu A. G. se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 15. januara do 2. novembra prošle godine.

Takođe, istom presudom, izrečena je i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od četiri godine, računajući od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u trajanje mere.

Okrivljeni je vozeći pod dejstvom akohola automobilom udario D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici

Podsetimo, do nesreće je došlo 15. januara prošle godine oko 17 časova na Bezdanskom putu u Somboru, kada je A. G., vozeći pod dejstvom alkohola automobil fijat panda, udario trinaestogodišnjeg D. M. koji je pored kolovoza gurao bicikl, a potom napustio lice mesta.

Nesreća se dogodila, prema rečima žitelja, pred kućom u kojoj je živeo sada pokojni trinaestogodišnjak sa majkom, bakom i dedom. Nakon što je pobegao sa lica mesta, ovaj mladić iz Bezdana je pronađen tek nakon šest časova od saobraćajne nezgode, a zatim i uhapšen.

Izvor: dnevnik.rs

U Narodnom pozorištu Sombor otpočele su probe nove predstave u koprodukciji sa „Grad teatrom” iz Budve.

Predstavu „Iza Božjih leđa” po tekstu Branislava Nušića režira Radivoje Andrić, koji se nakon duge pauze vraća pozorišnoj režiji. Dramaturg predstave je Ivana Dimić.

Na prvoj čitalačkoj probi 13. maja okupili su se glumci Pavle Popović, Ninoslav Đorđević, Jelena Đukić, Milijana Makević Mirkov, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Lazar Nikolić, Miloš Lazić, Danica Grubački, Saša Torlaković, Dragana Šuša, Ana Rudakijević, Aleksandar Ristoski, Srđan Aleksić, Nikola Knežević i Nemanja Bakić.

Muziku za predstavu radi Vasil Hadžimanov, scenograf je Daniela Dimitriovska, kostimograf Biljana Grgur, a scenski pokret Andreja Kulešević. Asistenti reditelja su Pavle Terzić i Nikola Todorović, dok je asistent scenografa Ivan Nikolovski.

Izvor: politika.rs

Roman "Poslije zabave" Steva Grabovca biće predstavljen u sredu 22. maja u Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" u Somboru.

Stevo Grabovac rođen je u Slavonskom Brodu 1978. godine, odrastao i školovao se u Bosanskom Brodu, a studirao na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci.

Zbirku pesama "Stanica nepostojećih vozova" objavio je 2007. godine.

Prvi roman "Mulat albino komarac" objavio je 2019, i ušao u najuži izbor za Ninovu nagradu. Za roman "Poslije zabave" (Imprimatur), objavljen 2023. godine, dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine.

Živi i radi u Banjaluci.

Nagrađeno delo roman je o ocu, roman o zločinu, roman o porodici, roman o prijateljstvu, roman o odrastanju, totalni roman.

S temom dvojništva, velikom kakva jeste u našoj književnosti, kakvu čitamo kod Danila Kiša uostalom, pisac uokviruje tematski različite segmente koji ovu knjigu čine presekom jednog života.

Tako osvetljene momentume uokviruje dvojništvo oca i sina, figura prvog pisca i onog koji nasljeđuje – dar, spisateljsku osetljivost i zaostavštinu, naređenje da se nepravdama suprotstavlja otvorenim srcem i jednom pisaćom mašinom. "Poslije zabave" počinje jednom rečenicom, jednim motom, neizostavnim i suštinskim citatom koji daje kolor i uspostavlja ton celom narativu: "I onda počinje oluja govana." Tako je jednom rekao Roberto Bolanjo i bespovratno osvetlio pravac drugom piscu. A oluja Steve Grabovca velika je i strašna u pokušaju da se dekonstruiše sećanje, niz uspomena (ili privida) koje, napokon prizvane, spasavaju i istovremeno ogoljuju svest do njene nemoćnosti.

Stevo Grabovac dobitnik je 70. NIN-ove nagrade

U programu učestvuju: Stevo Grabovac, Žarka Svirčev, književna kritičarka, članica NIN-ovog žirija, i Boris Maksimović, osnivač izdavačke kuće Imprimatur.

Domaćin večeri: Nataša Turkić.

Početak programa zakazan je za 18 časova (Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" – Dečje odeljenje, Trg cara Lazara 3).

Izvor: RTV

Grad Sombor i Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ aktivno rade na proširenju kapaciteta i smanjenju liste čekanja. Tim povodom, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić, posetili su vrtić „Pužić“ u Somboru, gde su u prisustvu direktorice Predškolske ustanove, Snežane Gazetić Pavošev, posetili novootvorenu jaslenu grupu.

„Pre nekih mesec dana bili smo u Šikari gde su otvorene dve nove vaspitne grupe. Raduje me što imamo povoda da otvaramo nove grupe i širimo mogućnosti. Moram da napomenem da lokalna samouprava zajedno sa upravom Predškolske ustanove kontinuirano radi na pronalaženju rešenja za povećanje i proširenje kapaciteta Predškolske ustanove. Briga o našim najmlađim sugrađanima je nama svakako prioritet i nadamo se da će u narednom periodu lista čekanja biti smanjena i da će kapacitet biti što je više moguće proširen“, tom prilikom je izjavila gradska većnica Anita Stojakov.

Kada je reč o novoj jaslenoj grupi, direktorica Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Snežana Gazetić Pavošev, istakla je da se trude da izađu svim roditeljima u susret, te da su u toku radovi na dogradnji objekta za još dve grupe mališana.

„Otvorili smo još jednu jaslenu grupu za mlađi jasleni uzrast i tako povukli jedanaestoro dece sa liste čekanja. Smanjujemo polako broj, radimo na tome da koliko možemo izađemo roditeljima u susret, da obuhvatimo što veći broj dece, i trenutno smo uspeli da otvorimo jednu jaslenu grupu. Kada je reč o ostalim objektima, u toku su radovi u Sportskoj ulici na Selenči kako bi se dogradio objekat za dve vaspitne grupe, a takođe, u planu je jedna vaspitna grupa, pripremno – predškolska u Osnovnoj školi „Bratstvo jedinstvo“ u Somboru“, rekla je Gazetić Pavošev.

Članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, zajedno sa organizatorima ARK „Somaraton“ Sombor, održala je konferenciju za medije kako bi najavila 44. izdanje jedne od najstarijih i najpopularnijih uličnih trka u Srbiji, Somborskog polumaratona, koji će se održati 19. maja 2024. godine.

„U nedelju će startovati najstarija ulična trka, 44. po redu Somborski polumaraton. Prošle godine, ova trka je dobila drugo mesto za najbolju uličnu trku u Srbiji i ove godine broj prijavljenih se popeo na 1.100 takmičara. Pored učesnika iz Srbije, biće prijavljenih još iz Hrvatske, Mađarske, Grčke, Jermenije, Nemačke i iz drugih država. Trka će se održati na 7, na 14 i na 21 kilometar, a biće održana i trka na 7 kilometara u nordijskom hodanju i ono što nas sve Somborce izuzetno raduje, to je trka Pužića u 09.00 časova. Želim da pozovem sve naše sugrađane, sugrađanke i naše mališane, da dođu i budu deo ove lepe manifestacije“, rekla je gradska većnica Antonija Nađ Kosanović.

Prema rečima predsednika ARK „Somaraton“ Damira Markovića, sve je spremno za trkački dan i očekuje se učešće velikog broja sugrađana.

„Spremni smo za još jedan trkački klasik koji nas čeka u nedelju. Ono što nas jako raduje jeste da očekujemo više od dve stotine naših sugrađana iz Sombora i okolnih sela koji će da nastupe na trci i to mislim da je najvažnija misija ove naše trke, a to je da što više naših sugrađana uključimo u fizičku aktivnost“, rekao je Marković.

Trka će se odvijati po ustaljenoj trasi kao i prethodnih godina, a saobraćaj će biti zatvoren u periodu od 09.00 do 13.00 časova.