Sombor.info

Kakvo je vreme pred nama?

Republički hidrometeorološki zavod jutros je najavio da će danas u Srbiji biti sunčano i toplo. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni. Najviša temperatura od 22 do 26 °C.

Evo kako to izgleda detaljnije za narednih nekoliko dana.

Vremenska prognoza za Srbiju

Ponedeljak

Nakon hladnog jutra, ponegde sa slabim prizemnim mrazem, u toku dana sunčano i toplo. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni. Najniža temperatura od 0 do 9 °C, a najviša od 22 do 26 °C.

Utorak

Ujutro izolovana pojava slabog prizemnog mraza. U toku dana pretežno sunčano i toplo, kasnije posle podne i uveče umereno oblačno. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni. Najniža temperatura od 3 do 12 °C, a najviša od 25 do 29 °C.

Sreda

Umereno oblačno i u većini mesta suvo. Kratkotrajna kiša ili lokalni pljusak očekuju se kao retka pojava u ranim jutarnjim satima, kao i u drugom delu dana. Vetar slab i umeren, južnih smerova, posle podne u pojačanju i kratkotrajnom skretanju na zapadni. Najniža temperatura od 7 do 15 °C, a najviša od 24 do 27 °C.

Četvrtak

Promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, ali sa i lokalnom pojavom kratkotrajne kiše, dok su na području Vojvodine i zapadne Srbije mogući i pljuskovi sa grmljavinom. Vetar slab i umeren, sredinom dana povremeno jak, jugozapadni. Najniža temperatura od 9 do 16 °C, a najviša od 23 do 26 °C.

Prognoza vremena od 8. do 12. 5. 2026.

Promenljivo i toplo uz smenu sunčanih perioda, oblačnosti i lokalne pojave kratkotrajne kiše ili pljuska sa ređom grmljavinom.

Radivoj Korać je bio prvi sportista koji je sahranjen u Aleji velikana. Na njegovom kovčegu nije bilo državnih obeležja. Stajala je samo olimpijska zastava, kao simbol čoveka koji je pripadao svetu.

Moglo je da bude sve drugačije. Da tog kobnog juna 1969. godine, na putu kod Vogošća, prst sudbine nije ugasio jedan far. Da je ruka na volanu Volkswagen skrenula samo nekoliko centimetara u stranu.

Danas bismo, možda, pričali o sedokosom inženjeru elektrotehnike koji na svom ćošku u Knez Mihailovoj sa prijateljima komentariše modernu košarku. Možda o čoveku koji je, nakon što je pokorio Evropu pod obručima, postao jedan od najvažnijih kulturnih ambasadora ovog prostora - piše Direktno.

Istina je da je Radivoj Korać od prvog trenutka bio mnogo više od običnog sportiste. U sivoj svakodnevici posleratne Jugoslavije izdvajao se riđom kosom, izuzetnim darom za matematiku i pločama koje su mirisale na London. Njegova priča svedoči o vremenu kada je košarka bila igra romantičara, a on njen najsjajniji simbol.

Karijera mu je počela gotovo kao urbana legenda. Kada je Bora Stanković čuo da je jedan mršavi dečak u juniorskoj konkurenciji sam postigao sve poene za svoj tim, pomislio je da je u pitanju greška u zapisniku. Nije bila. Taj riđi momak je sa šesnaest godina ušao u prvi tim OKK Beograd i započeo deceniju dominacije kakva se retko viđa.

Žućko nije igrao po pravilima iz udžbenika. Slobodna bacanja izvodio je „iz bunara“, hvatajući loptu odozdo, što je i tada delovalo neobično, ali kada bi izašao pred publiku, kao na čuvenom gostovanju na belgijskoj televiziji, taj stil donosio je neverovatnih sto pogodaka iz sto pokušaja. Njegov osećaj za koš bio je gotovo matematički precizan, a leva ruka neuhvatljiva za odbrane širom Evrope.

Dok su drugi sportisti bili deo sistema, Korać je bio prva autentična zvezda zapadnog kova. U torbi je, uz patike, donosio prve ploče The Beatles u Radio Beograd, otkrivajući sugrađanima zvuk nove ere. Njegova popularnost bila je tolika da je u Knez Mihailovoj izazivao isti metež kao i fudbalski mag Dragoslav Šekularac.

Ipak, slava ga nije promenila. Ostao je momak koji je mlađim saigračima, poput Vlade Đurovića, plaćao večere, jer je znao da nemaju. Bio je boem sa diplomom u džepu i loptom u rukama, čovek koji je spajao elitnu kulturu Narodnog pozorišta u Beogradu sa užarenom atmosferom košarkaških terena u Padovi i Liježu.

Koliko je bio ispred svog vremena, najbolje govore događaji nakon njegove prerane smrti. Bio je prvi sportista sahranjen u Aleji velikana, a njegov odlazak naveo je FIBA da napravi presedan. Kako bi OKK Beograd mogao da povuče njegov dres sa brojem pet, uveden je broj 16, čime je započela nova era numeracije u košarci.

Čak je i Josip Broz Tito priznao da je Žućko bio veći od Jugoslavije.

Na njegovom kovčegu nije bilo državnih obeležja. Stajala je samo olimpijska zastava, kao simbol čoveka koji je pripadao svetu.

I danas, on ostaje putokaz svim klincima koji sanjaju velike snove, podsećajući nas da se najveći rekordi ne beleže samo na semaforu, već u načinu na koji živimo.

Dvadeset godina posle prvog, drugi film "Đavo nosi Pradu" (The Devil Wears Prada) napravio je pravu senzaciju tokom prvog vikenda prikazivanja u bioskopima.

Omiljen uglavnom među ženama koje čine 76 odsto kupaca karata, "Đavo nosi Pradu 2" u produkciji "20th Century Studios" kompanije "Walt Disney", zaradio je 77 miliona dolara u SAD i Kanadi, a 156,6 miliona dolara u svetu, po današnjoj proceni - piše n1info.rs.

Lako je potisnuo film "Majkl" (Michael) na drugo mesto, iako se taj muzički biografski film dobro držao u svom drugom vikendu, i pao je samo 44 odsto.

"Đavo nosi Pradu 2" prikazuje se na 4.150 lokacija u Severnoj Americi.

Po izlaznim anketama PostTrak-a, 74 odsto žena koje su gldale taj film je reklo da bi ga "definitivno preporučille" prijateljima.

Kritičari imaju mešovite ocene nastavka u kojem Endi Saks, koju igra En Hatavej, ponovo radi za Mirandu Pristli koju igra Meril Strip u izmišljenom časopisu "Runway" u veoma osiromašenom medijskom pejsažu.

Produkcija filma je navodno koštala 100 miliona dolara - značajno više u odnosu na budžet prvog filma od 35 miliona dolara. Ali, kako je filmski stvaralac Dejvid Frankel nedavno rekao za Asošijejted pres: "Ispostavilo se, znate, kada završite sa plaćanjem svih najvećih filmskih zvezda na svetu, i dalje završite sa praktično istim budžetom za snimanje filma kao i za prvi".

Zvezde Strip, Hatavej, Emili Blant i Stenli Tuči nedeljama su u modnoj globalnoj reklamnoj akciji sa glamuroznim nastupima u Tokiju, Londonu i Njujorku. Čak je i Ana Vintur, inspiracija za đavola u Pradi, ovog puta bila uključena, pojavljujući se sa Hatavej na dodeli Oskara i sa Strip na naslovnoj strani "Voga".

Prvi film je premijerno prikazan u junu 2006. godine i zaradio je preko 326 miliona dolara širom sveta, ne računajući inflaciju. I možda još važnije, čvrsto je postao deo kulture delimično zahvaljujući svojim stalno citiranim frazama ("opašite se", "revolucionarno", "to je sve"). Nastavci filmova nikada nisu sigurna stvar, ali ovog puta očekivanja su bila velika: Prema Nilsenu, gledanost filma „Đavo nosi Pradu“ porasla je za 428% od marta 2026. do aprila 2026. godine.

Drugo mesto zauzeo je biografski film o Majklu Džeksonu "Majkl" studija Lajonsgejt, koji je zaradio 54 miliona dolara u drugom vikendu prikazivanja u Severnoj Americi, gde se prikazuje na 3.955 bioskopska ekrana. Njegova ukupna zarada širom sveta već je 423,9 miliona dolara. Juniversal Pikčers je zadužen za međunarodnu premijeru.

Ovaj vikend označava početak letnje filmske sezone u Holivudu, ključnog 18-nedeljnog perioda koji često donosi oko 40% godišnje zarade na blagajnama. Često se kao početak sezone pojavljuju Marvelovi blokbasteri, ali kombinovana snaga filmova „Đavo nosi Pradu 2“ i „Majkl“ nije bila loša zamena.

"Ovo je zaista solidan vikend", rekao je Pol Dergarabedijan, šef odeljenja za trendove na tržištu u kompaniji Comscore. "Upravo je ova neodoljiva kombinacija više nego nadoknađuje činjenicu da nema Marvelovog filma koji bi počeo letnju filmsku sezonu", dodao je on.

Sam film „Prada“ je zapravo bolje prošao od prošlogodišnjeg letnjeg Marvelovog filma "Thunderbolts".

Ovog vikenda u bioskopima je bilo i nekoliko drugih novih filmova, uključujući horor "Hokum" sa Adamom Skotom, animiranu adaptaciju "Životinjske farme" Endija Serkisa i film o preživljavanju "Deep Water" sa Aronom Ekhartom i Benom Kingslijem.

Svi su izašli u bioskope posle filma "The Super Mario Galaxy Movie" koji je zaradio 12,1 milion dolara u petom vikendu, i filma "Project Hail Mary" koji je zaradio 8,6 miliona dolara u sedmom vikendu. Neonov "Hokum" je predvodio nove filmove sa 6,4 miliona dolara, zaokružujući prvih pet, a sledi ga veoma loše ocenjena "Životinjska farma" sa 3,4 miliona dolara. "Duboka voda" je krenula sa zaradom od 2,2 miliona dolara.

Dergarabedijan je primetio trend kod četiri najbolja filma: "U poslednjih nekoliko meseci, gledaoci su zaista prihvatili čistu, eskapističku zabavu", rekao je on.

Godišnja zarada na blagajnama je sada oko 14 odsto veća nego prošle godine, sa oko 2,8 milijardi dolara prodaje domaćih karata do danas.

Deset filmova sa najvećom zaradom od bioskopskih karata od petka do nedelje u SAD i Kanadi po sajtu Comscore:

"Đavo nosi Pradu 2", 77 miliona dolara
"Majkl", 54 miliona dolara
"Super Mario Galaksi Film", 12,1 milion dolara
"Projekat Zdravo Marija/Bože pomozi", 8,6 miliona dolara
"Hokum", 6,4 miliona dolara
"Životinjska farma", 3,4 miliona dolara
"Li Kronin: Mumija", 2,2 miliona dolara
"Duboka voda" 2,2 miliona dolara
"That Time I Got Reincarnated as a Slime the Movie: Tears of the Azure Sea", jedan milion dolara
"Drama", 908.303 dolara

Novo istraživanje otkrilo je povezanost između učestalog dremanja i veće smrtnosti kod starijih osoba, što upućuje na to da ova navika može signalizirati skrivene zdravstvene probleme. Iako povremeni odmor nakon napornog dana nije zabrinjavajući, naučnici ističu da redovno dremanje, naročito u jutarnjim satima, može biti znak za uzbunu.

Uznemirujući rezultati dugoročne studije

Studija pod nazivom „Objektivno mereni obrasci dremanja tokom dana i smrtnost od svih uzroka kod starijih osoba“, nedavno objavljena u časopisu JAMA Network Open, došla je do nekih uznemirujućih zaključaka. Istraživači su analizirali podatke prikupljene tokom 19 godina na uzorku od 1.338 odraslih starijih od 56 godina. Otkrili su da je često dremanje tokom dana, definisano kao dremanje između 9 i 19 časova, povezano sa većom stopom smrtnosti. Oni koji su prekomerno dremali, posebno ujutru, bili su posebno ugroženi, prenosi Index.hr.

Simptom postojećih bolesti

Autori studije navode da kratke dremke mogu ublažiti umor i poboljšati budnost na kraći rok, ali upozoravaju da je „prekomerna dremka u kasnijem životu povezana sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima, uključujući neurodegeneraciju, kardiovaskularne bolesti, pa čak i veći rizik od bolesti“.

Studija sugeriše da ljudi koji često dremaju ujutru možda već imaju višestruke osnovne zdravstvene probleme. Dokazi takođe podržavaju ideju da jutarnji i popodnevni umor mogu imati različite uzroke. Jedan od mogućih uzroka dnevnog umora i povećane potrebe za dremkama može biti hronična upala u telu.

Važnost praćenja navika spavanja

Na osnovu ovih nalaza, istraživači su istakli potencijalnu vrednost praćenja obrazaca dremanja pomoću nosivih uređaja kao dela rutinskih zdravstvenih pregleda. Ovo nije prva studija koja je došla do sličnih zaključaka. Prošle godine, studija Odeljenja za medicinu spavanja na Medicinskom fakultetu Harvard i Opšte bolnice Masačusets analizirala je podatke od skoro 90.000 odraslih i takođe pronašla jasnu vezu između čestog dremanja i lošijeg zdravlja.

Dremanje kao rani indikator

Vodeći istraživač studije, Čenlu Gao, rekao je tada za Medskejp Medikal Njuz: „Naši rezultati sugerišu da određeni obrasci dremanja mogu poslužiti kao rani indikatori lošijeg zdravlja.“ Objasnio je da produženo ili neredovno dremanje može biti odraz lošeg noćnog sna, poremećaja cirkadijalnog ritma ili već postojećih zdravstvenih stanja. „To uključuje kardiovaskularne bolesti, metaboličke poremećaje, depresiju ili rane neurodegenerativne promene“, zaključio je Gao.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenulo je inicijativu usmerenu na proveru i unapređenje bezbednosti saobraćaja na auto-putevima i moto-putevima u Srbiji, sa posebnim fokusom na uključenja sa ovih saobraćajnica.

Resorno ministarstvo uputilo je zvaničan dopis JP „Putevi Srbije“, kojim se zahteva provera stanja saobraćajne signalizacije na svim uključenjima koji su u njihovoj nadležnosti. Poseban akcenat stavljen je na jasno označavanje obaveznog smera kretanja vozila, kako bi se sprečile opasne situacije u saobraćaju.

Ova inicijativa dolazi kao odgovor na povećan broj zabeleženih slučajeva vožnje u suprotnom smeru, što predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost svih učesnika u saobraćaju - piše danas.rs.

Nadležni upozoravaju da ovakvi incidenti često imaju tragične posledice, uključujući i saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, zbog čega je neophodno ne samo proveriti postojeću vertikalnu i horizontalnu signalizaciju, već i proveriti dodatne elemente puta koji bi doprineli većoj preglednosti i jasnoći na kritičnim deonicama.

„Na prvom mestu nam je bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Zato insistiramo na detaljnoj kontroli signalizacije i uvođenju dodatnih mera tamo gde je to potrebno, kako bismo sprečili situacije koje mogu imati teške posledice. Upućujemo apel i svim vozačima da dosledno poštuju saobraćajnu signalizaciju i propise, kako bismo smanjili broj rizičnih situacija i sačuvali ljudske živote“, poručila je ministarka Sofronijević.

Čonopljanska Sloga doživela je očekivani poraz na gostovanju u Staroj Pazovi. Novim porazom ekipa trenera Slobodana Bačića pala je na 13. poziciju na tabeli odnosno trenutno je nalazi u grupi klubova kojoj preti ispadanje iz lige. Jedinstvo je povelo u poslednjem minutu prvog poluvremena golom Nikše Delibašića. U četvrtom minutu nastavka Risović je duplirao prednost. Gosti su uzvratili golovima Uroša Pavlovića u 51. i 54. minutu. Petnaest minuta kasnije rezervista Vladimir Ilić vratio je domaćinu prednost, da u Delibašić svojim drugim golom na meču u 77. minutu povisio sa 4:2. Tri minuta pre kraja meča Vladimir Cvetković ublažio je poraz Sloge.

U ostalim današnjim mečevima postignuti su sledeći rezultati: Inđija – Omladinac 1:2, Vrbas – Sloboda 2:3, Sloven – Dinamo 1945 – 5:0, Mladost (BJ) – Željezničar (I) 6:0, Veternik – Kikinda 2:0. Sutra se sastaju: Mladost (O) – Naftagas, Hajduk – Bačka.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. maj

Kamion sa niskim utovarom, nekoliko saobraćajnih čunjeva i „par momaka koji mogu da organizuju koncert Metalike za 24 sata“ - Benksiju je samo tp bilo potrebno da postavi najnovije umetničko delo u centru Londona.

Pod okriljem mraka, legendarni ulični umetnik je prošle nedelje podigao statuu na postolju koja prikazuje čoveka u odelu kako hoda napred, zaslepljen zastavom koja mu prekriva lice. Kako je to uradio? I šta će se biti sa statuom?

Džejms Pik, autor BBC podkast serijala „Priča o Benksiju“, postavio je pitanje koje je mnoge ostavilo u nedoumici: „Kako je dovezao kamion pored svog tog obezbeđenja i postavio ogromnu statuu od smole?“

U videu objavljenom na Instagramu poslednjeg dana aprila, umetnik je otkrio par detalja o postavljanju statue tokom prethodne noći - piše BBC na srpskom.

Iako je umetničko delo nastajalo mesecima, sama operacija je bila brza.

Na snimku se mogu videti žuti saobraćajni čunjevi kojim je obeležen prostor dok se veliko vozilo zaustavlja pre nego što se uključe stabilizatore za teret, a pored je čovek u narandžastom signalnom prsluku.

Nakratko se vidi i čovek sa zaštitnim naočarima pre podizanja statue na postolje pomoću kuke.

Benksi ima „zaista veliki tim koji čini veoma, veoma iskusna ekipa", rekao je Pik.

„To su oni momci koji mogu da organizuju koncert Metalike za 24 sata: kul ljudi, ali zapravo izuzetno organizovani i profesionalni kada je u pitanju posao.

„Verovatno su nadgledali područje, shvatili šta se kada dešava, došli ​​rano ujutru kamionom sa niskim utovarom i verovatno su ga postavili za nekoliko minuta, u najtiše vreme.“

Gde se nalazi?

Statua je postavljena na Voterlu trgu u Sent Džejms oblasti, blizu Pal Mola i Karlton hausa u opštini Vestminster.

Blizu je drugih statua, među kojima su spomenici Edvardu sedmom, Florens Najtingejl i Krimskom ratu.

U blizini je nekoliko vladinih zgrada, brojne ambasade i tradicionalni privatni klubovi.

Šta misle prolaznici?

Sudeći po komentarima ispod Benksijeve objave na društvenim mrežama, statua je veoma dobro prihvaćena.

„Klasični Benksi“, piše u jednom komentaru.

„Uvek je u pravu“, objavljuje drugi korisnik.

„Recite mi da je trajno“, nastavlja se treći.

Kao i uvek, svaka Benksijeva akcija postaje vest ne samo u Velikoj Britaniji, već i širom sveta.

- Western Daily Press je objavio naslov

„Benksi je i dalje korak ispred“, piše australijski Dejli pres.

Pik kaže da je postavljanje statue „zaista pametno".

„Hvata veoma precizan trenutak u vremenu, što većina statua nikada ne uspeva, gde zastava nekako zaslepljuje ovog nadutog, karijeristu u odelu koji će uskoro da padne u provalije i izgleda zaista veoma glupo.

„Možda Benksi misli da ovakvo snažno liderstvo i borbeni osećaj zapravo nisu baš dobra ideja“, kaže Pik.

Šta kažu opštinske vlasti?

Iz gradskog veća Vestminstera su rekli za BBC da nisu dali dozvolu za postavljanje statue, jer nije unapred prijavljeno da Benksijev tim planira ovu instalaciju.

Portparol je rekao:

„Uzbuđeni smo što vidimo Benksijevu najnoviju skulpturu u Vestminsteru, koja predstavlja upečatljiv dodatak živoj javnoj umetničkoj sceni grada“, rekao je predstavnik za štampu ove londonske opštine.

Šta će biti sa statuom?

Ranije su neka Benksijeva umetnička dela, među kojima je čuvena Satelitska antena, bivala ukradena, mada sama veličina ove statue čini to manje verovatnim.

Međutim, 2004. godine, „Pijanica“, subverzivna verzija Rodenovog „Mislioca“, ukradena je iz Šaftsberi avenije u Londonu pre nego što je vraćena deceniju kasnije.

Druga dela su sačuvana i povremeno se izlažu u muzejima.

U ovom slučaju, lokalne vlasti razmatraju svemogućnosti. Portparol je dodao:

„Preduzeli smo prve korake da zaštitimo statuu, u ovom trenutku ona će ostati dostupna javnosti da je vidi i uživa u njoj“, rekao je portparol Vestminstera.

Brakovi retko završavaju dramatičnim scenama i svađama kakve gledamo u filmovima. Njihov raspad najčešće je tih i dešava se kroz svakodnevne situacije, u razgovorima koji postaju sve kraći i tišini koja postaje sve duža.

Osoba koju smo nekad poznavali do najsitnijih detalja odjednom deluje kao stranac. Psiholog dr Džon Gotman decenijama je proučavao odnose i zaključio da razvod može da predvidi sa tačnošću od 94 odsto.

Ključno nije izbegavanje sukoba, već način na koji se parovi svađaju i mire. Dakle, prema psiholozima, ovo su znakovi koji ukazuju na neizbežan razvod.

Prezir umesto frustracije

Frustracija je normalna, ali prezir je znak dubljeg problema. Dok je kritika usmerena na ponašanje, prezir napada osobu i stvara osećaj nadmoći. Ispoljava se kroz sarkazam, prevrtanje očima i podrugljiv ton. Dr Gotman ga opisuje kao najopasniji obrazac jer uništava poštovanje. Kada nestane međusobnog uvažavanja, odnos gubi temelj - piše B92.

Telesna reakcija na hroničnu napetost

U napetim odnosima telo reaguje kao da je u opasnosti. Povišen puls, stezanje u grudima i osećaj teskobe znakovi su takozvanog "preplavljivanja".

Tada nestaje sposobnost smirenog razgovora i rešavanja problema. Sukob se doživljava kao pretnja, a ne kao prilika za rešenje. Dugoročno, takvo stanje vodi želji za udaljavanjem.

Odbijanje pokušaja pomirenja

U svakom odnosu dolazi do sukoba, ali važna je sposobnost smirivanja situacije. Pokušaji pomirenja mogu biti mali znakovi poput šale ili dodira. U zdravim odnosima oni se prihvataju, dok se u narušenima odbacuju. Kada takvi pokušaji prestanu da imaju efekat, sukobi ostavljaju trajne posledice. Bez tog "kočenja", odnos se postepeno raspada.

Promena percepcije prošlosti

Način na koji doživljavamo sadašnjost utiče i na sećanja. Ono što je nekad bilo simpatično počinje da smeta, a lepe uspomene gube vrednost.

Parovi u krizi često reinterpretiraju prošlost kroz negativnu prizmu. To je znak da je nezadovoljstvo duboko ukorenjeno. Kada i uspomene postanu negativne, odnos ulazi u ozbiljnu krizu.

Ako volite da predajete i tražite dodatni posao – ili posao sa punim radnim vremenom – koji možete raditi od kuće, razmislite o tutorstvu.

Potražnja za online tutorima naglo je porasla poslednjih godina, podstaknuta situacijom za vreme pandemije, padom rezultata u testovima iz ključnih predmeta i sve konkurentnijim prijemom na fakultete.

Iako potreba za uslugama online tutorstva „možda nije tako intenzivna“ kao tokom vrhunca pandemije, „i dalje je snažna“, kaže Keti Kristof, osnivačica i urednica sajta SideHusl.com, za CNBC Make It.

„Tutori mogu zarađivati između 15 i preko 150 dolara na sat, u zavisnosti od predmeta koji predaju“, dodaje ona.

Naime, u Srbiji i pre pandemije u porastu je bilo online tutorstvo naročito među ljudima koji dobro poznaju strane jezike i koji su držali časove strancima koji su bili zainteresovani za određeni strani jezik - prenosi Nova.

„Odličan dodatni posao“

Tutorstvo je popularno jer vam omogućava da „postavljate sopstvene cene i birate dostupnost“, kaže Kristof. Nema manjka tema za podučavanje, bilo akademskih ili neakademskih, a na raspolaganju je veliki broj platformi. „Zaista je odličan dodatni posao,“ ističe.

Na primer, na Outschool-u, platformi za virtuelne časove za decu, jedan tutor nudi sesije o Dungeons & Dragons igri, dok drugi podučava tamburin i bubnjeve.

Ipak, „posebno je velika potražnja“ za tutorima za prijemne ispite.

Alisija Karpenter, tutor i predsednica agencije Forum Education sa sedištem u Njujorku, kaže da je Forum zabeležio porast zahteva za podršku u pisanju i analitičkom čitanju nakon pandemije. „Posledice online školovanja i izolacije stvorile su pravu krizu u veštinama pisanja, koja pogađa učenike od osnovne škole do fakulteta“, objašnjava ona.

Među platformama koje Kristof preporučuje je Wyzant, koju opisuje kao „dobro uspostavljenu“ i sposobnu da privuče „milione posetilaca“ mesečno, što olakšava pronalaženje klijenata. Druge popularne platforme uključuju Varsity Tutors i Udemy, gde možete kreirati i prodavati unapred snimljene kurseve.

Kako početi sa tutorstvom bez obrazovne pozadine

Young woman student studying or doing online research on internet using laptop computer in library,Image: 938887210, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Sergiy Tryapitsyn / Panthermedia / Profimedia
Kako početi sa online tutorstvom Foto: Sergiy Tryapitsyn / Panthermedia / Profimedia
Stiv Menking, koji je radio kao trgovac akcijama u SMB Capital, bez prethodnog iskustva u obrazovanju, postao je tutor sa punim radnim vremenom 2014. godine. Kaže da su ga godine provedene na Wall Street-u dobro pripremile za podučavanje srednjoškolaca i studenata iz predmeta poput računovodstva i matematike.

Izgradio je uspešnu karijeru sa dva glavna izvora prihoda: radom za Forum Education i vođenjem sopstvenog online posla, Menking Tutoring LLC, koji je pokrenuo 2020. godine.

U 2023. godini Menking je zaradio preko 500.000 dolara kroz privatno tutorstvo, a na putu je da postigne isti iznos i u 2024. Njegova trenutna cena je oko 1.000 dolara na sat.

Njegov savet za buduće tutore? Pronađite specijalizovanu oblast u kojoj ste odlični. Na primer, ako radite u marketingu, mogli biste se specijalizovati za podučavanje engleskog jezika ili pomoć učenicima u pisanju eseja za prijem na fakultete.

Pre nego što se odlučite za jednu platformu ili agenciju, Menking preporučuje istraživanje više opcija kako biste pronašli najbolje cene i pristup učenicima.

Nakon što je napustio finansije, Menking je poslao svoj CV desetinama agencija za tutorstvo u Njujorku i kreirao profil na Wyzant-u. U početku je postavio cenu ispod 100 dolara na sat, ali ju je povećavao kako je sticao iskustvo i preporuke. Do 2017. godine naplaćivao je 150 dolara na sat.

Najvažnija veština za uspešno tutorstvo, kaže Menking, nije diploma iz obrazovanja – iako ona može pomoći. Umesto toga, „najviše mi je pomogla spremnost da razumem kako različiti ljudi uče.“

„Možete se usavršavati u različitim oblastima pomoću knjiga, podcasta i drugih resursa, ali ono što izdvaja najbolje tutore je njihova sposobnost da aktivno slušaju, budu strpljivi i iskreno žele da pomognu nekome da savlada gradivo,“ dodaje Menking.