Usamljenost je već neko vreme tema brojnih istraživanja, tekstova i ličnih svedočenja – nije više tabu, već realnost savremenog života.
Saveti su poznati: izađite među ljude, priključite se planinarskom klubu, zakažite večeru s prijateljima, popričajte s šankerom.
Ali šta kada upravo ti društveni kontakti postanu izvor usamljenosti?
Ako ste se ikada vratili kući posle druženja i osetili iznenadnu tugu ili prazninu, verovatno ste iskusili ono što se naziva kontrastna usamljenost.
Terapeutkinja iz Los Anđelesa, Lindzi Re Ekerman, kaže da se ovaj fenomen naziva i post-socijalna usamljenost – i nije redak.
Helin DiDžej, licencirani psihoterapeut i direktorka programa za mlade u Newport Healthcare-u, objašnjava da je zabluda verovati da ne možemo biti usamljeni ako smo okruženi ljudima.
Usamljenost se može javiti tokom socijalne interakcije, ali i nakon nje.
Razumevanje zašto se ova vrsta usamljenosti javlja može vam pomoći da jasnije sagledate kakvi vam kontakti zaista prijaju – i da je ređe osećate, piše Hafington Post.
Niste vi “čudni” ako se tako osećate
„Sasvim je normalno povremeno se ovako osećati. Nerealno je očekivati da svaki razgovor s prijateljem bude sjajan i ispunjavajući“, kaže Kasli Kilam, naučnica sa Harvarda i autorka knjige The Art and Science of Connection.
Introverti su, dodaje, skloniji ovom fenomenu – njima više prija vreme u tišini i lakše se iscrpe kada su dugo u društvu, naročito ako ne osećaju dublju povezanost s osobama s kojima su bili.
Klinički psiholog Pol Losof primećuje da osobe koje se bore sa anksioznošću ili depresijom mogu biti usamljene čak i u društvu, zbog unutrašnjih misli koje ih ometaju da budu prisutne u trenutku.
Zamislite da ste na večeri s prijateljima, ali sve vreme u glavi vodite borbu: “Nisam dovoljno zanimljiv/a”, “Svi su uspešniji od mene”. Onda kod kuće prevrćete svaki svoj komentar i preispitujete svaku reč. Jasno je zašto se osećate još usamljenije.
Ako niste mogli da budete svoji, dodaje Losof – ako ste se osećali neshvaćeno, neprimećeno, necenjeno – usamljenost nakon druženja je skoro neizbežna.
Kada stvarnost ne ispuni očekivanja
Psihološkinja Džulijan Holt-Lanstad ističe da je nesklad između očekivane i stvarne povezanosti jedan od najčešćih uzroka kontrastne usamljenosti. Možda ste se nadali dubljem razgovoru, ili ste samo želeli više zabave – i razočaranje je prirodan ishod.
Površne interakcije takođe mogu doprineti osećaju praznine. „Potreba za emocionalnom povezanošću je sasvim legitimna. Laka, svakodnevna ćaskanja su normalna, ali nisu dovoljna za sve“, dodaje DiDžej.
Ponekad je osećaj tuge prisutan jer vam je jednostavno bilo lepo, i sada vam nedostaje. To se zove post-event blues. Ako znate da nećete uskoro ponovo videti tu osobu ili grupu ljudi, nostalgija i usamljenost mogu doći ruku pod ruku.
Kako da se izborite s kontrastnom usamljenošću
Prvi korak jeste – nežnost prema sebi. Ekerman savetuje da vežbate samosaosećanje i podsetite sebe: nije do vas. Jednostavno, druženje nije ispunilo vaša očekivanja.
Zamislite kako bi izgledao „popravni“ – da li biste se sledeći put radije videli nasamo s nekim? Da li vam više prija drugačije okruženje ili tema razgovora? Ove refleksije mogu biti dragocene kada sledeći put planirate druženje.
Kilam savetuje da se prisetite onih interakcija koje su vam prijale: sa kim ste bili, šta ste radili, kako ste se osećali? Prepoznajte obrasce – i birajte situacije koje vam zaista prijaju.
Naravno, to ne znači da treba da izbegavate sve situacije koje nisu „idealne“. „Negativna iskustva mogu biti posledica više faktora: vas samih, drugih ljudi, samog konteksta, pa čak i vaših očekivanja“, podseća Holt-Lanstad.
Umesto da sve otpišete kao loše, pokušajte da preoblikujete iskustvo: šta je bilo lepo? Zbog čega ste ipak zahvalni? Psiholozi ističu da zahvalnost zaista menja pogled na stvari – i funkcioniše.
Ako ste imali lepo vreme, ali vas je rastanak rastužio – produžite vezu. Podelite fotografije, pošaljite poruku osobi s kojom ste se povezali, dogovorite novo viđenje. Ove sitnice pomažu da se osećaj povezanosti održi.
I na kraju – ako je osećaj usamljenosti dubok i dugotrajan, terapija može biti korisna. Stručna podrška vam može pomoći da razumete uzroke svoje usamljenosti i pronađete načine da je ublažite – na način koji vam zaista odgovara.
