Sombor.info

Bebe počinju da razvijaju govor vrlo rano, a već u šestom mesecu života mnogo toga što im se govori potpuno i razumeju.

Do svog prvog rođendana bebe se najviše fokusiraju na izgovor reči koje najčešće čuju, pokazalo je istraživanje - piše Biti roditelj.

Istraživanje na Institutu za proučavanje mozga u Vašingtonu otkrilo je da bebe treniraju reč koju žele da izgovore i mnogo pre nego što im to i uspe.

Slušajući roditelje, s kojima provode najviše vremena, bebe se fokusiraju na reči koje im se čine kao najjednostavnije, a dokazano je da bebin mozak pokušava da shvati kako se pravilno izgovaraju određene reči. Neinvazivnim snimanjem utvrđeno je i da je deo detetovog mozga zadužen za planiranje pokreta govornog aparata vrlo aktivan kad sluša roditelje. Roditelji su prilikom testiranja naizmenično govorili maternjim i španskim jezikom.

Kod beba do sedmog meseca života regije u mozgu aktivirale su se kad su čule roditeljski glas, bez obzira na to kojim jezikom su tada govorili.

Kod dece starije od sedam meseci uočena je povećana aktivacija posmatranih područja u mozgu kad su roditelji govorili na maternjem jeziku.

Svrha ovog istraživanja bila je da upozori roditelje na važnost razgovora s bebama već od njihovih prvih dana.

Ako nas je serija Normalni ljudi naučila da Pol Meskal tugu nosi kao drugu kožu, a Wild Rose da Džesi Bakli može da vam slomi srce samo pogledom, zamislite njih dvoje u priči o gubitku iz kojeg je nastao "Hamlet". Hamnet je film o Agnes (En) Hatavej, ženi Vilijama Šekspira, i njihovom sinu Hamnetu, ali i o onom tankom, nevidljivom mestu gde se ljubav pretvara u umetnost.

Epicentar ovog ostvarenja je Bakli, Meskal je njegova tiha detonacija, Žao priču režira kao da nam vraća izgubljeni balans između prirode i civilizacije. A Hamnet? U pitanju je onaj film posle kog iz bioskopa ne izlazite „lakši“, nego istinitiji. Jedan od onih filmova koji će vam promeniti život.

Hamnet: Glumci, priča, scenario, režija, premijera

Režiju potpisuje dobitnica Oscara Kloi Žao (Nomadland), kojaje zajedno sa spisateljicom Megi O’Farel adaptirala njen nagrađivani roman. Agnes (Jessie Buckley) upoznajemo kao „biće prirode“, ženu koja šeta šumom, sokolarstvom osluškuje svet i rađa prvo dete pod drvetom; Vilijam (Paul Mescal) je mladi učitelj latinskog, „beskoristan“ sanjar po merilima oca, ali budući pesnik po svim drugim. Njihova ljubav je brza i svetlucava; porodica stiže još brže: ćerka Suzana, pa blizanci Judita i Hamnet. A onda: kuga, bolest, i odlazak deteta koji cepa porodicu na dva kontinenta žalovanja – njen, tih i zemljan, i njegov, koji se pretače u reči, stihove, teatar - piše Nova.rs.

Žao ne rekonstruiše Hamleta kao „origin story“, već sugeriše kako se lični bol preobraća u delo koje menja sve ostalo.

Direktor fotografije je Lukaš Žal (Ida), a muziku potpisuje Maks Riht­er (da, čućete „On the Nature of Daylight“ i da, biće vas sramota koliko jako plačete).

Svetska premijera Hamneta održana je na Tellurideu 29. avgusta 2025, zatim sledi gala prikazivanje na TIFF-u. U Americi film kreće u izabranim bioskopima 27. novembra, a za širu publiku 12. decembra 2025.

Zašto se o Hamnetu priča kao o filmu koji „iščupa srce“

Žao insistira na „ženskoj energiji“ narativa, ne kao žanru, već kao ravnoteži prema prirodi, telu i neizrečenom. Agnes je fokus, a Šekspir postaje onaj koji tugu kanališe u stihu, u „Denskoj igri“, na pozornici gde se mrtvi vraćaju makar kao duhovi. Kritičari pišu da film „pod kožu“ zavuče teme roditeljstva i gubitka, ali i onog posle: šta umetnost radi sa tugom kad joj damo formu.

Variety je među prvima definisao ton: „tako emotivno sirov da je gotovo neizdrživ“, uz „herojsko“ čitanje Bakli. Kritičar dodaje da film namerno pomera težište sa teme „ko je bio Šekspir“ na to „kako bol postaje umetnost“, što nas tera da Hamleta vidimo „novim očima“.

IndieWire (Dejvid Erlih) izlazi sa jednom od najcitiranijih rečenica sezone: Meskal i Bakli „kidaju srce iz grudi“ u filmu koji ne juri „prepoznavanje“ detalja, nego napetost između namere i odjeka, između onoga što umetnik želi i onoga što delo uradi svetu (i porodici) kad se od njega odvoji. Agnes nikad nije opšte mesto, piše on, već „pramaterija stvaranja“, dok je Meskal „katarzično transcendentan“ baš onda kada njegov junak ne ume da se izleči.

The Hollywood Reporter ističe „fantastična gluma koja će vam slomiti srce“, koja ne traži od publike istorijsku tačnost, nego emocionalnu istinu: kako različito tugujemo i kako nas pozorište ponekad spoji tamo gde razgovor više ne ume. Posebno se hvali monolog Meri (Emili Votson): „Šta je dato, može biti oduzeto u svakom času“ – srž filma u jednoj rečenici.

Deadline opisuje finalni blok kao „udarac u stomak“: Agnes sedi u prvom redu Globe tetra, očekuje komediju, a dobija Tragediju o Hamletu; scena u kojoj shvata šta je Vil uradio s njihovom tugom je trenutak kad film postaje „o umetnosti koja menja način na koji dišemo“. Kritika hvali i „svećom obasjane enterijere“ Žala i „tihu odlučnost“ Žao da sve kaže bez viška reči.

Vulture ga naziva „najrazornijim filmom koji su gledali godinama“, upravo zato što kroz „mali“ porodični bol vraća smisao Hamletu: osvetu zamenjuje ritualom sećanja; „biti ili ne biti“ prestaje da bude binarno, jer Hamnet „i jeste i nije“, odsutan iz kuće, prisutan u umetnosti.

Kako film „radi“ na ženskoj publici (i zašto je važan za nas)

Hamnet ne prodaje utehu. On nudi priznanje: da su materinstvo i stvaranje isto kretanje – srce vam iz tela pređe u drugo biće ili u delo. Upravo zato ova priča o životu posle tragedije ne zatvara crno, nego otvara prostor da tuga dobije formu, da se o njoj govori, da se vidi, da potraje u nečemu što je veće od nas. I to je mesto na kome ženski život (onaj koji nas zanima) prestaje da bude „banalan“: film nas podseća da su kuhinjski sto, šuma iza kuće, pozornica i nečija beležnica – sve jedna ista topografija života.

JEDNA zemlja ima jedinstvenu klimu koja je čini zonom bez komaraca - ali globalno zagrevanje bi moglo to da promeni.

Komarci ujedaju ljude u skoro svakoj zemlji na svetu, ali ipak, postoji jedna zemlja bez ovih napasti, a to je Island. Dok susedi, uključujući Norvešku, Škotsku i Grenland, imaju više vrsta komaraca, Island i dalje ostaje bez ovog problema.

Naučnici imaju nekoliko teorija. Jedna od njih je da komarci jednostavno još nisu stigli do Islanda, jer je ovo ostrvo okeanom odvojeno od susednih zemalja stotinama kilometara, što predstavlja prirodnu barijeru i otežava komarcima da stignu.

Ipak, komarci mogu da se prevoze avionima i prežive dugo vremena na točkovima aviona, čak i pri veoma niskim temperaturama. Stručnjaci ističu da nedostatak pogodnih mesta za razmnožavanje nije razlog zbog kojeg u Islandu nema komaraca, jer zemlja ima dosta bara i močvara pogodnih za polaganje jaja. Najverovatnije je da surova klima utiče na to da komarci ne mogu da se razmnožavaju i prežive na ovom području.

Životni ciklus komarca ima četiri faze: jaje, larva, lutka (slično kao kod gusenice) i odrasli insekt. Odrasli komarci polažu jaja u vodu. Iz jaja se izlegu larve, koje se zatim razvijaju u lutke. Iz lutke potom izlazi odrasli komarac.

Entomolozi objašnjavaju da larvama komaraca treba nezaleđena tečna voda da bi se razvijale. U izuzetno hladnim područjima kao što je kanadski Arktik, neke vrste komaraca prežive tako što "uspavaju" svoja jaja, koja mogu da izdrže mesecima u zaleđenoj vodi. U toplijim krajevima, kao što su delovi centralne Evrope, komarci mogu da prežive zimu kao jaja ili larve u zaštićenim vodenim površinama koje se ne smrzavaju, ili kao odrasli insekti sakriveni u rupama i drugim zaklonjenim mestima.

Međutim, klima na Islandu nalazi se negde između - duge zime i česti ciklusi smrzavanja i otapanja tokom jeseni i proleća uzrokuju da se vodene površine više puta smrzavaju i ponovo otapaju.

-Ovi ciklusi remete razvoj i ubijaju jaja i larve komaraca pre nego što stignu do faze odraslog insekta, što znatno otežava stvaranje stabilne populacije, ističu naučnici. Takođe, iako geotermalni bazeni na Islandu ostaju nezaleđeni tokom zime, njihova temperatura je verovatno previsoka za larve bilo koje vrste komaraca prilagođenih životu u hladnijim područjima.

Ipak, zbog klimatskih promena, Island možda neće zauvek ostati područje bez komaraca. Istraživači upozoravaju da bi toplija proleća i jeseni mogla stvoriti duže periode stajaće vode bez leda, što bi omogućilo komarcima da uspostave stalne populacije, piše Live science, a prenose Novosti.

U nedelju, 7. septembra, stanovnici Srbije moći će u potpunosti da posmatraju totalno pomračenje Meseca, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ iz Beograda.

Kako se navodi, u Srbiji će se Mesec delimično pomračen pojaviti na istoku u večernjim satima, a u Beogradu će izaći u 19 časova.

Potpuno pomračen će biti od 19.30 do 20.52, prenosi N1.rs.

Poslednji kontakt sa Zemljinom senkom će biti u 21.56, a sa teško uočljivom polusenkom u 22.56.

Sve faze pomračenja će moći da se posmatraju iz Indije, Kine, centralne Rusije, Kazahstana i zapadne Australije, a neće se videti ni iz Severne ni iz Južne Amerike.

Prema procenama, ovu pojavu moći će da vidi oko 77 odsto stanovnika Zemlje. Za vreme pomračenja Mesec prolazi kroz Zemljinu senku, a do njegove površine od Sunčeve bele svetlosti kroz Zemljinu atmosferu prolazi samo crvena boja, pa Mesec ima bakarnocrvenu boju, zbog čega se na Zapadu često naziva „krvavi Mesec„.

Pomračenje Meseca se prati golim okom.

Kuvana jaja nude jednostavnost i manje kalorija, dok omlet nudi više opcija za raznovrstan i hranljiv obrok.

Doručak često pokreće diskusije - da li je bolje jesti kuvano jaje ili omlet, posebno ako želite da smršate? Gastroenterolog dr Pal Manikam objašnjava da su obe opcije dobre, ali izbor zavisi od vaših ciljeva, prenosi Index.hr.
Kuvana jaja nude jednostavnost i manje kalorija, dok omlet nudi više opcija za raznovrstan i hranljiv obrok.

Ali njegova najvažnija poruka je: ne preskačite žumance. Ono je ključ osećaja sitosti i zdravog metabolizma.

Kuvana jaja - jednostavna, lagana i praktična

Kuvano jaje je jedan od najjednostavnijih doručaka. Ne sadrži dodatne masti i začine, lako se priprema i ima malo kalorija. Zbog toga je odličnim izborom za svakoga ko želi da smrša, posebno ako pazi na unos kalorija.

Dr Manikam objašnjava da kuvana jaja obezbeđuju dovoljno proteina da se duže osećate siti, a njihova prenosivost ih čini idealnim rešenjem i za užinu. Pored toga, ne gube hranljivu vrednost ako se konzumiraju hladna.

Omlet - hranljiv, raznovrstan i zasit

Ako vam brzo dosade kuvana jaja, omlet može biti odlična alternativa. Možete mu dodati povrće poput spanaća, paradajza ili crnog luka, kao i začinsko bilje. Na ovaj način doručak postaje bogatiji, ukusniji i hranljiviji.

Iako se za pripremu koristi ulje, gastroenterolog ističe da umerena količina zdravih masti, poput maslinovog ulja, neće oštetiti vašu ishranu. Naprotiv, pomoći će boljoj apsorpciji vitamina i dužem osećaju sitosti.

Omlet je lako prilagoditi. Može biti lagani jutarnji obrok ili bogat ručak posle treninga. Upravo ta svestranost olakšava održavanje zdrave ishrane na duži rok.

Koliko jaja je bezbedno jesti svakog dana?

Jedno od najčešćih pitanja je: koliko jaja dnevno je previše? Stručnjaci kažu da je jedno do dva jajeta dnevno bezbedno za većinu zdravih ljudi. Aktivni ljudi mogu jesti više, u zavisnosti od svojih potreba.

Dr Manikam ne preporučuje tačno brojanje jaja, već savetuje da ih kombinujete sa povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima. Na taj način ćete dobiti uravnotežen i hranljiv obrok koji podržava vaše ciljeve.

Ne bacajte žumance, ono ima najveću vrednost

Mnogi, u želji da smanje kalorije, bacaju žumance, ali to je velika greška. Dr Manikam naglašava da je žumance puno vitamina i zdravih masti koje vam pomažu da se osećate siti i podržavaju vaš metabolizam.

Žumance sadrži vitamine A, D, E, K i B12, gvožđe i druge važne hranljive materije. Osim ako vam lekar nije posebno preporučio drugačije, nema razloga da ga izbegavate. Čini jaje kompletnim obrokom.

Pa šta je bolje - kuvano jaje ili omlet?

Odgovor zavisi od vas. Ako vam je cilj jednostavnost i kontrola kalorija, izaberite kuvano jaje. Ako više volite raznovrsnost i bogatiji doručak, pripremite omlet.

Bez obzira na vaš izbor, ne zaboravite da uključite žumance, jer ono sadrži većinu hranljivih materija koje jaje čine tako vrednim.

Dakle, ne postoji univerzalni odgovor. I kuvana jaja i omleti mogu biti odličan izbor ako ih pripremite na pametan način.

Jaje je jedna od najzdravijih i najpristupačnijih namirnica - bogato je proteinima, vitaminima i zdravim mastima.

Ključ uspeha u gubitku težine nije samo u izboru hrane, već u doslednosti i svesnim odlukama koje donosite svakog dana.

Putnici sve više traže "skrivene dragulje" - ne toliko izvikane destinacije, koje će im, bez gužve, ponuditi autentičan doživljaj. I, naravno, odmah su se pojavile i liste zemalja koje "treba posetiti pre nego što postanu popularne".

Jedna od njih koja se deli po Instagramu za one koji žele da „skrenu sa utabanih staza“, donosi sedam mesta „punih kulture, pejzaža i duše“ koja prolaze „ispod radara“ masovnog turizma, a treba ih posetiti pre nego što postanu previše popularna, prenosi Nova.rs.

Možda nam ne zvuči da bi tako nešto moglo da se desi severnoj Albaniji ili Bosni i Hercegovini, ali – ove dve zemlje iz našeg komšiluka našle su se na listi.

Severna Albanija predstavljena je slikama netaknute alpske doline, kristalno plavih jezera i najdramatičnih planinarskih ruta Prokletija.

U Bosni i Hercegovini ističu „osmanske mostove, smaragdne reke i stare gradove gde se Istok susreće sa Zapadom“, a posebni komplimenti idu na račun kuhinje.

Na listi su se našli i Tajvan kao „raj za ljubitelje hrane sa živim noćnim pijacama, bujnim zelenim planinama i kulturom koja spaja tradiciju i modernost“; Oman gde se pustinjske dine spuštaju u more, a nebo je ispunjeno zvezdama; Gruzija sa svojim vinom, snežnim vrhovima Kavkaza, plažama Crnog mora i manastirima uklesanim u litice; Uzbekistan koji čuva istoriju Puta svile u svom najlepšem izdanju, kao i Jordan – čuvena Petra u Jordanu, ali i jednako zadivljujući Vadi Rum, Mrtvo more i vizantijski mozaici.

Vlada Srbije na poslednjoj održanoj sednici donela je odluku o obrazovanju radne grupe za praćenje i ugovaranje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja (projekat poznat i kao Osmeh Vojvodine) - piše eKapija.

- Zadaci radne grupe su analiza i sagledavanje preduzetih aktivnosti tokom dosadašnje realizacije projekta izgradnje brze saobraćajnice granični prelaz Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – granični prelaz Srpska Crnja, analiza i procena realizacije postojećih ugovora zaključenih na projektu, predlaganje mera radi dalje realizacije projekta, predlaganje daljih koraka radi efikasne i uspešne realizacije projekta, vođenje pregovora sa potencijalnim izvođačem radova, tokom kojih će se definisati vrednost usluga i radova na izgradnji brze saobraćajnice, kao i osnovni elementi u cilju zaključenja komercijalnog ugovora o realizaciji projekta - navodi se u odluci.

Podsetimo, izgradnja brze saobraćajnice "Osmeh Vojvodine", u dužini od 185 kilometara počela je u decembru 2023. u Bačkom Bregu.

U avgustu prošle godine iz grada Sombora saopštili su da su u prvim mesecima u okviru izgradnje saobraćajnice "Osmeh Vojvodine" obavljani su pripremni radovi.

Početkom ove godine, objavljeno je da je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine doneo rešenja o saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu za još dve deonice brze saobraćajnice Osmeh Vojvodine. Reč je o deonicama od raskrsnice sa priključkom na industrijsku zonu Kula do administrativne granice sa opštinom Srbobran, i od administrativne granice sa opštinom Vrbas do administrativne granice sa opštinom Bečej.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ovog maja dao je saglasnost i na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu od Srbobrana do Novog Bečeja. Reč je o šestoj deonici (od ukupno osam), dužine od 18,8 km, koja počinje na granici opština Srbobran/Bečej i završava se na granici opština Bečej/Novi Bečej.

Ova brza saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica. Prva deonica Osmeha Vojvodine, od Bačkog Brega do Kljajićeva, trebalo bi, kako je u proleće 2024. najavio bivši resorni ministar Goran Vesić, da bude završena do kraja 2026. godine.