Sombor.info

Planirana isključenja struje u Somboru za sredu, 27. avgust

08:30 - 14:00
Ulice: Mite Popovića od Samka Radosavljevića prema Vojničkoj i 6-24, Alekse Šantića, Samka Radosavljevića 2-8, 20, 1-13, Arsenija Čarnojevića 22-34, Staparski put 26

Izložba realizovana u saradnji sa Ambasadom Republike Indonezije koja se otvara posebnom Večeri Indonezije u četvrtak, 4. septembra u 18 časova, trajaće do 11. septembra.

Gradski muzej Sombor u saradnji sa Ambasadom Republike Indonezije predstavlja izložbu Indonezija: Boje arhipelaga, koja će biti otvorena posebnom Večeri Indonezije u muzeju.

Кroz upečatljive foto–panele, tradicionalnu nošnju, maske, muzičke instrumente i kulinarske ukuse, izložba poziva posetioce da otkriju lepotu i raznolikost najvećeg arhipelaga na svetu. Od bujnih pejzaža Balija i Jave, do bezvremenske tradicije batika, gamelana i vajanga, izložba otkriva živopisne boje, doslovne i kulturne, koje Indoneziju čine jedinstvenom.

Izložba će biti otvorena nedelju dana, nudeći putovanje kroz hiljade ostrva i bezbroj tradicija, i to sve u Somboru.

Otvaranje izložbe je u četvrtak, 4. septembra u 18 časova.

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" Sombor svim polaznicima u 1. razred srednje škole poklanja besplatnu članarinu.

Za učenike ostalih razreda srednjih škola članarina po povlašćenim cenama: grupno učlanjenje (najmanje osam učenika): 500,00 dinara po učeniku.

Akcija traje tokom septembra i oktobra.

Pozajmno odelјenje za odrasle, Kralјa Petra I 11, kontakt: 025/451510, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. avgust

Juče popodne zapalio se deo Donjeg groblja u Apatinu.

Požar se brzo proširio na veći deo groblja i pretio da zahvati i susedne kuće. U gašenju su učestvovala dva vatrogasna vozila ali i meštani Sonćanske ulice, čije kuće se nalaze uz ogradu groblja.

Požar je, navodno, krenuo od dela groblja kod ulice Marko Orešković i brzo se širio ka Sonćanskoj ulici - prenose apatinskenovine.rs.

Gašenje je trajalo oko sat vremena, ali su kstanovnici iz obližnjih ulica i dalje ostale u pripravnosti.

Od vatre je oštećeno više grobnih mesta širom groblja.

Šta znači fan na klimi je pitanje koje se često postavlja, iako se radi o izuzetno korisnoj funkciji. Naime, fan mod pomaže provetravanju prostorija, održava svežinu, a energetski je efikasan – bez potrebe za stalnim hlađenjem. Radi se o opciji koja pomaže da se dobije maksimum iz klima uređaja uz minimalne troškove.

Fan opcija na klimi

Ova funkcija često zbunjuje ljude jer klima-uređaj ne hladi prostor, ali ipak nešto radi. Ukratko, opcija fan znači da radi samo ventilator klima uređaja, a da kompresor ne radi. To znači da uređaj neće aktivno hladiti ili sušiti vazduh, već će ga cirkulisati po prostoriji. To znači da klima-uređaj u tom trenutku ne menja ni temperaturu ni vlažnost u prostoriji, već samo pomaže ravnomernu distribuciju vazduha.

Ovaj režim ima svoju svrhu i ako se koristi mudro, može pomoći da se značajno smanji potrošnja električne energije.

Na primer, ako je prostor prethodno hlađen u režimu hlađenja, a mi samo želimo da održimo cirkulaciju, fan mod je odlična opcija. U ovom režimu, klima uređaj troši minimalnu električnu energiju – desetine, a ne hiljade vati – jer nema velikog opterećenja kao kod hlađenja ili grejanja. Potrošnja je otprilike uporediva sa snažnijim kućnim ventilatorom, prema Bob’s Repair-u.

Važno je naglasiti da u ovom režimu klima uređaj neće sniziti temperaturu niti ukloniti vlagu iz vazduha. Opcija ventilatora je zapravo slična klasičnom ventilatoru jer stvara osećaj svežine zbog strujanja vazduha, ali stvarna temperatura ostaje skoro ista.

Kada je najbolje koristiti fan na klimi?

Ova opcija je korisna u više svakodnevnih situacija:

Ujutru i uveče, kada je spoljašnja temperatura ugodna i nije potrebno aktivno hlađenje.

Prolećni i jesenji dani, kada je potrebna svežina bez prekomerne potrošnje energije.

Noću, kada je potreban cirkulacioni vazduh, bez dodatnog hlađenja koje može prehladiti prostor ili povećati račun za struju.

Da bi se poboljšao kvalitet vazduha – ventilator propušta vazduh kroz filtere klime, čime se uklanjaju čestice prašine i alergeni.

Nakon hlađenja, za sušenje unutrašnjih komponenti i sprečavanje stvaranja buđi i neprijatnih mirisa.

Međutim, u vlažnim danima, opcija fan se ne preporučuje. Naime, to znači da će vazduh samo cirkulisati po prostoru, ali neće isušiti vlagu. Da biste izbegli taj osećaj zagušenja, bolje je koristiti opciju ‘Suvo’.

Šta znači brzina ventilatora na klima uređaju?

Većina klima uređaja omogućava korisnicima da izaberu sopstvenu brzinu ventilatora – nisku, srednju, visoku ili automatsku. Ovo podešavanje određuje koliko brzo vazduh izlazi iz unutrašnje jedinice. Veća brzina znači jači protok vazduha, bržu cirkulaciju i brže hlađenje prostora (ako je uključen kompresor), dok manja brzina znači tiši rad i bolju kontrolu vlažnosti.

Evo kako brzina ventilatora utječe na klimu u prostoru:

Velika brzina brzo raspršuje vazduh i ravnomernije hladi prostor, ali može biti bučnija.

Manja brzina je pogodna za noćnu upotrebu, jer je tiša i može efikasnije ukloniti vlagu ako je uključen režim „Hlađenje“ ili „Suvo“.

Automatski režim omogućava klima-uređaju da sam prilagodi brzinu u skladu sa uslovima u prostoriji.

U praksi je dobro koristiti veću brzinu kada treba brzo da ohladite prostor, a nižu brzinu da biste održali temperaturu i radili tiše.

Koliko struje troši ventilator klima uređaja?

U poređenju sa hlađenjem ili grejanjem, potrošnja u ovom režimu je zanemarljiva. Dok klima uređaj u režimu hlađenja može da troši između 1000 i 3000 W, u režimu fan potrošnja često ostaje ispod 100 W. To znači da se klima uređaj može koristiti u ovom režimu duže bez brige o računu za struju.

Brzina ventilatora samo neznatno povećava potrošnju – razlika između male i velike brzine je obično manja od 10W, što je gotovo neprimetno u kućnoj upotrebi.

Fan mode na klimi: Kako izvući najbolje

Fan opciju je dobro upaliti onda kada nije potrebno dodatno hlađenje jer će održavati postignutu temperaturu bez dodatnog utroška električne energije. Dodatno, uključivanje tog načina još oko pola sata nakon hlađenja omogućuje sušenje unutrašnjih delova uređaja, čime se sprečava nastanak neprijatnih mirisa i razvoj plesni.

I ne samo to, već duže vreme rada ventilatora podstiče dodatnu filtraciju vazduha, a to je korisno u prostorijama s prisutnošću alergena ili prašine. Takođe, ventilator omogućuje bolji protok rashlađenog vazduha prema udaljenijim delovima prostorije, čime se povećava opšti nivo udobnosti.

I ne manje bitno, fan mode je koristan i za sam uređaj jer smanjuje opterećenje kompresora i može doprineti smanjenju trošenja uređaja, piše Telegram.hr.

Takozvano 6-6-6 hodanje je sve popularniji fitnes trend na društvenim mrežama, a njegove pristalice smatraju da može doprineti mršavljenju, ali i poboljšati različite aspekte zdravlja – od funkcije srca pa sve do psihičkog stanja i raspoloženja. Evo šta o svemu tome kaže nauka.

„Postoji nešto u izazovima zasnovanim na brojevima što zaista privlači ljude“, rekla je za Health Libi Ričards, doktorka nauka, medicinska sestra praktičar i profesorka na Fakultetu za medicinske sestre Univerziteta Perdju, koja se specijalizovala za fizičku aktivnost i promene ponašanja vezane za zdravlje. „Ljudi su obično motivisani izazovima koji postavljaju konkretne, merljive ciljeve“, prenosi Miss7.

Šta je hodanje 6-6-6?

Nije jasno odakle je nastao trend 6-6-6, i čini se da postoje neke manje varijacije u metodi u zavisnosti od izvora. Ali se uglavnom opisuje kao hodanje 60 minuta, šest puta nedeljno, brzim tempom. Šetnja bi trebalo da se odvija u 6 ujutru ili 18 časova i da uključuje šestominutno zagrevanje i šestominutno hlađenje sporijim tempom.

Šta kaže nauka?

Prednost pridržavanja rasporeda hodanja u 6 ujutru ili 18 časova je u tome što doslednost može olakšati nekim ljudima da uklope hodanje u svoj dan, primetila je Ričards. „Najbolje vreme za hodanje je ono koga se vi držite“, dodala je. „Nije stvar u hodanju tačno u 6 ujutru ili 18 časova. Radi se o izgradnji doslednosti.“

Ali ako vam oba vremena odgovaraju, bolja opcija može zavisiti od toga kada jedete — iako su studije pokazale pomešane rezultate. Neka istraživanja sugerišu da hodanje na prazan stomak — kao rano ujutru — može pomoći u povećanju sagorevanja masti. Međutim, druge studije su otkrile da hodanje odmah nakon obroka, poput večere, može podržati gubitak težine, poboljšati varenje i pomoći u regulisanju šećera u krvi.

Stručnjaci se slažu da je hodanje od 60 minuta dnevno vredan cilj i da vam može pomoći da postignete preporučenih 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta ili 75 minuta vežbanja snažnog intenziteta nedeljno. Bilo koja količina brzog hodanja, posebno sat vremena, može poboljšati kardiovaskularno zdravlje, ojačati kosti i povećati snagu i izdržljivost mišića, rekao je Ričards. Prema studiji iz 2025. godine, hodanje 7.000 koraka dnevno — količina koju verovatno napravite za sat vremena — povezano je sa manjim rizikom od hroničnih stanja poput srčanih bolesti i demencije.

Rutina hodanja vam takođe može pomoći da smršate, sve dok ne unosite više kalorija nego što sagorevate. Studija iz 2021. godine otkrila je da je umereno do energično hodanje od 50 minuta, četiri dana u nedelji, povezano sa smanjenjem težine i masnoće na stomaku. Metoda 6-6-6 naglašava zagrevanje i hlađenje. Zagrevanje postepeno povećava broj otkucaja srca i protok krvi u mišiće, što može pomoći u sprečavanju istegnuća ili uganuća tokom hodanja. Hlađenje pomaže u smanjenju bolova u mišićima i omogućava da se broj otkucaja srca postepeno vrati u normalu, što je ključno za oporavak, napomenuo je Ričards. Generalno se preporučuje zagrevanje i hlađenje od pet do deset minuta, tako da šest minuta spada u taj raspon.

Ne fokusirajte se previše na brojeve

Iako vam metod hodanja 6-6-6 može pomoći da postignete svoje fitnes ciljeve, stručnjaci naglašavaju da je ključ u kontinuiranom vežbanju, a ne u praćenju tačne formule. „Svaki trening koji ljudi rade – i nastavljaju da rade – je efikasan“, rekao je dr Lenert Verman, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Grifit, koji je proučavao hodanje i životni vek. Ako vam rutina 6-6-6 pomaže da ostanete dosledni, to je još jedan razlog da je pokušate. Za većinu odraslih, hodanje je bezbedno, dodao je Ričards, ali proverite sa svojim lekarom ako imate istoriju hroničnih bolesti. Ako vam se 60 minuta čini previše, pokušajte sa segmentima od 20 minuta i postepeno povećavajte vreme, preporučio je Ričards.

Deca koja redovno koriste elektronske cigarete imaju tri puta veću verovatnoću da postanu pušači kasnije u životu, tvrdi se u izveštaju.

Britanski istraživači veruju da bi vejp uređaji mogli da predstavljaju veću pretnju za decu nego što se mislilo.

U najvećem globalnom istraživanju vejpinga kod mladih do sada, stručnjaci sa Univerziteta u Jorku i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM) otkrili su da su "vejperi" skloniji češćoj i intezivnijoj konzumaciji cigareta.

Redovna upotreba elektronskih cigareta takođe može povećati verovatnoću respiratornih bolesti i zloupotrebe supstanci, rekli su naučnici.

Međutim, drugi stručnjaci su pozvali na oprez u vezi sa nalazima, napominjući da su mnoge od procenjenih studija bile samo opservacione i da nisu mogle da dokažu da samo vejping izaziva takve zdravstvene probleme.

U istraživanju, naučnici su uradili analizu 56 istraživanja na 384 studije o vejpingu kod mladih.

Od njih, 21 je ispitivalo upotrebu elektronskih cigareta među mladima, kao i konzumaciju običnih cigareta nakon vejpa.

Autori studije su rekli da dostupni podaci "dosledno ukazuju na značajnu vezu između upotrebe elektronskih cigareta i kasnije konzumacije običnih cigareta kod mladih".

Rekli su da je teško "zaključiti uzročnost" iz njihovog istraživanja, ali "ponavljene jake veze u prospektivnim kohortnim studijama su u skladu sa uzročnom vezom".

Analiza je takođe sugerisala povećan rizik od razvoja astme ili pogoršanja astme među mladima koji koriste elektronske cigarete, dodali su.

Drugi štetni ishodi povezani sa korišćenjem elektronskih cigareta kod mladih uključuju upalu pluća, bronhitis, niži ukupan broj spermatozoida, vrtoglavicu, glavobolje i migrene - prenosi B92.

Takođe je utvrđena veza između depresije i suicidalnih misli među mladim vejperima.

Dr Su Golder, vanredni profesor zdravstvenih nauka na Univerzitetu u Jorku, rekla je:

"Doslednost u dokazima je zapanjujuća. U višestrukim studijama, mladi ljudi koji koriste elektronske cigarete imaju veću verovatnoću da će pušiti u budućnosti."

Ovi nalazi podržavaju jače mere javnog zdravlja za zaštitu tinejdžera od rizika povezanih sa vejpingom.

Dr Greg Hartvel, klinički asistent na LSHTM-u, takođe je naveo sledeće:

"Pronašli smo dosledne dokaze o prelasku na konzumiranje običnih cigareta, naravno, otvara vrata mnoštvu šteta koje konvencionalne cigarete donose. Kao što glavni medicinski službenik vlade Velike Britanije navodi, marketing vejpova deci je uvek neprihvatljiv, a naše istraživanje pokazuje tačno zašto su dalja ograničenja za duvansku industriju, koja kontroliše tržište vejpinga, toliko važna."

Vejpovi i elektronske cigarete donose novo teško oboljenje pluća: Pacijenti završe čak i na respiratorima
Dr Rebeka Glover, viši autor studije, asistent profesora na LSHTM-u, dodala je:

"Vejping ima štetan uticaj na zdravlje mladih ljudi širom sveta, i predstavlja put drugim supstancama. Naša studija pruža do sada najjače dokaze da se mladi ljudi širom sveta suočavaju sa ozbiljnim nizom fizičkih i psiholoških šteta od vejpinga i da su u većem riziku od prelaska na obične cigarete."

Elektronske cigarete omogućavaju ljudima da udišu nikotin u pari – koja se proizvodi zagrevanjem tečnosti, koja obično sadrži propilen glikol, glicerin, arome i druge hemikalije.

Za razliku od tradicionalnih cigareta, one ne sadrže duvan, niti proizvode katran ili ugljenik, dva najopasnija elementa.

Uticaj nikotina na mozak je dobro poznat – u roku od 20 sekundi nakon udisanja, on pokreće oslobađanje hemijskih glasnika kao što je dopamin, povezan sa nagradom i zadovoljstvom.

Ali takođe povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak i sužava krvne sudove. To je zato što nikotin pokreće oslobađanje hormona adrenalina.

Uprkos tome što rukovodioci Nacionalne zdravstvene službe (NHS) insistiraju da je bezbednije od pušenja, vejping nije bez rizika. Elektronske cigarete mogu da sadrže štetne toksine, a njihovi dugoročni efekti ostaju misterija.

Stručnjaci su takođe zabrinuti da bi visok sadržaj nikotina mogao da poveća krvni pritisak i izazove druge srčane probleme.

Vejpovi se ne mogu preporučiti kao način za prestanak pušenja jer se premalo zna o štetnostima i koristima, saopštila je agencija UN.

U junu, u pokušaju da se reši porast popularnosti vejpinga među mladima, preduzećima je zabranjeno da prodaju ili isporučuju vejpove za jednokratnu upotrebu.

Sada su dozvoljeni samo uređaji koji se smatraju uređajima za višekratnu upotrebu – sa punjivom baterijom i zamenljivim grejačem.

Promene u auto-industriji dešavaju se iz godine u godinu: pojedini modeli gube na popularnosti, dok ih smenjuju novi favoriti. Međutim, upravo najtraženiji polovni automobili često privlače pažnju nepoštenih prodavaca. Zbog velike potražnje, oni neretko prikrivaju ranija oštećenja ili manipulišu kilometražom kako bi vozilo prodali po višoj ceni.

Stručnjaci kompanije carVertical, koja se bavi analizom podataka o vozilima, sproveli su istraživanje na srpskom tržištu i otkrili koji modeli su izazvali najveće interesovanje u prvih šest meseci 2025. godine - piše Nova.rs.

Novi igrač na listi najtraženijih modela

Prema analizi platforme carVertical, najčešće proveravan model u Srbiji u proteklih šest meseci bio je Volkswagen Golf, koji je činio 3,3% svih izveštaja. Slede Škoda Octavia (2,9%), Volkswagen Passat (2,7%), Peugeot 3008 (2,7%), Renault Mégane (2,7%), Škoda Superb (2,7%), Opel Astra (2,5%), Peugeot 308 (2,5%), Audi A4 (2,3%) i Audi A6 (2,2%).

U poređenju s istim periodom prošle godine, većina vodećih modela zadržala je svoje pozicije. Međutim, 2025. godine Škoda Superb je zamenila Citroën C4.

„Automobilski trendovi u Srbiji se sporo menjaju – nemačke marke poput Volkswagena, Škode i Audija nastavljaju da dominiraju na tržištu polovnih vozila. Iako su na putevima prisutne različite marke automobila, većina srpskih vozača i dalje preferira proverene evropske proizvođače. Malo je verovatno da će se to uskoro promeniti“, kaže Matas Buzelis, stručnjak za tržište vozila u kompaniji carVertical.

„Generalno gledano, kod kupaca u Srbiji i dalje su ključni faktori cena, troškovi održavanja i potrošnja goriva. Ovo objašnjava zašto su Škoda, VW Golf i Audi A4 toliko dominantni, dok su, na primer, premijum brendovi atraktivniji, ali istovremeno nose i veći rizik prilikom kupovine.

Iz našeg iskustva takođe se može primetiti da je Škoda vrlo dominantna, kako na tržištu novih, tako i na tržištu polovnih vozila. Kao što je već pomenuto, cena je glavni faktor i to je jedan od ključnih razloga za snažnu poziciju Škode. Međutim, ne treba zanemariti ni pouzdanost ovih automobila, kao ni njihovu odličnu vrednost pri preprodaji, što kupcima olakšava kasniju zamenu vozila.“ – dodaje Dimitrije Ristovski iz kompanije AutoNation, a prenosi Danas.

Audi A4 najčešće ima vraćenu kilometražu

Analiza 10 najčešće proveravanih modela u Srbiji pokazuje izrazito visok nivo prevara sa kilometražom. Audi A4 predvodi listu – čak 7,4% svih izveštaja za Audi A4 na platformi carVertical imalo je falsifikovanu kilometražu.

Slede Volkswagen Passat (7%), Volkswagen Golf (6,8%), Opel Astra (5,8%), Peugeot 308 (5,5%), Škoda Superb (5%), Audi A6 (5%), Renault Mégane (4,5%), Škoda Octavia (4,1%) i Peugeot 3008 (3,6%).

„Podaci pokazuju da u proseku 5,5% popularnih modela sa ove liste u Srbiji ima vraćenu kilometražu. Već površnim pregledom oglasa vidi se koliko cene mogu drastično da variraju za isti model u zavisnosti od pređene kilometraže – što jasno pokazuje koliko kupci mogu preplatiti, a da toga nisu ni svesni“, objašnjava Buzelis.

Više od polovine modela Škoda Superb ima istoriju oštećenja

Automobili koji su u prošlosti bili oštećeni ne završavaju uvek na otpadu. Često se vozila koja su učestvovala u ozbiljnim nezgodama popravljaju i vraćaju na puteve. Međutim, takvi automobili mogu biti nebezbedni i skloni čestim kvarovima.

Zajednička karakteristika 10 najčešće proveravanih modela automobila u Srbiji jesu oštećenja iz prošlosti. Vrh liste zauzima Škoda Superb – čak 52,7% svih carVertical izveštaja za ovaj model pokazalo je zabeležena oštećenja. Odmah zatim slede Audi A6 (49,6%), Volkswagen Golf (49,5%), Audi A4 (45,1%), Volkswagen Passat (43,1%), Škoda Octavia (42,4%), Opel Astra (37,7%), Renault Mégane (37,1%), Peugeot 308 (26,8%) i Peugeot 3008 (16,9%).

„Nedavno smo od klijenta dobili zahtev da pronađemo i uvezemo VW Golf GTI osme generacije. Taman kada smo pomislili da smo našli savršen primerak koji ispunjava sve njegove kriterijume, prilikom provere na carVertical platformi otkrili smo evidentiranu štetu u iznosu od 3 do 5 hiljada evra – i to na vozilu koje je imalo svega 14.000 km. Prodavac je kasnije potvrdio da je automobil učestvovao u manjoj nezgodi. Ovakvi slučajevi jasno pokazuju koliko je provera istorije vozila važna, čak i kada je reč o relativno novim i malo voženim automobilima“, ističe Ristovski.

„Prilikom kupovine popularnog modela u Srbiji, vozači uvek treba da provere njegovu istoriju. Ako je automobil bio oštećen, ključno je proceniti kako je popravljen. Čest je slučaj da prodavci prilikom popravke koriste neoriginalne, jeftine delove, što novim vlasnicima brzo stvara probleme“, dodaje Buzelis.

Stručnjak za automobile preporučuje pregled vozila u ovlašćenom servisu pre kupovine. Jer, iako sam pregled košta nekoliko stotina evra, kupovina loše popravljenog automobila može doneti mnogo veću finansijsku štetu.

Metodologija

Kompanija carVertical je u istraživanju analizirala izveštaje o istoriji vozila koje su njeni korisnici kupili između januara i juna 2025. godine i uporedila ih sa istim periodom 2024. godine. Modeli automobila i drugi podaci su grupisani po zemljama, pretvoreni u procente i rangirani. Obradom na milione proverenih istorija vozila, kompanija može da uoči trendove, podatke i prognoze tržišta polovnih automobila.