Sombor.info

Voda od pirinča, koja nastaje kada pirinač isperete ili skuvate, postaje sve popularniji prirodni preparat za biljke. Bogata skrobom i hranljivim materijama, naročito kada se fermentiše, može pomoći biljkama da rastu jače i zdravije, ali je važno koristiti je pažljivo.

Voda od pirinča sadrži ključne nutrijente i korisne mikroorganizme koje biljke koriste. Zato su veće i bujnije.

Skrob iz vode od pirinča biljke koriste za skladištenje energije, dok prisustvo azota, fosfora i kalijuma (NPK) čini ovu tečnost odličnim prirodnim đubrivom. Fermentisana voda od pirinča dodatno podstiče korisne bakterije i gljive u zemljištu, poput laktobacila i mikorize, piše thespruce.com.

Voda od pirinča je jednostavan i jeftin način da se biljke nahrane prirodnim putem, ali je važno koristiti je pravilno kako bi se izbegle neželjene posledice.

Tri načina za pripremu vode od pirinča

Fermentisana voda od pirinča – najefikasnija metoda: nekoliko kašika skuvanog pirinča stavi se u staklenu teglu, prelije destilovanom vodom, pokrije gazom i ostavi na tamnom mestu jednu do dve nedelje. Nakon fermentacije, voda se procedi i razblaži sa običnom vodom u odnosu 1:2 pre upotrebe.

Kuvana voda od pirinča – jednostavan način da se hranljive materije oslobode: u ključalu vodu doda se pola šolje pirinča, kuva dok voda ne postane mutna, procedi i ohladi pre zalivanja biljaka.

Isprana voda od pirinča – najbrži metod: pirinač se ispere u vodi, ostavi da odstoji 20–30 minuta, a zatim procedi i koristi za zalivanje.

Upozorenje

Previše vode od pirinča može biti štetno. Može izazvati razvoj plesni, štetnih bakterija, učvršćivanje tla i pojavu insekata. Zato je najbolje ne koristiti je više od jednom mesečno.

Koje biljke najbolje reaguju

Voda od pirinča koristi većini biljaka, ali neke posebno: sukulenti, sobne biljke poput paučnica, orhideje i paprati, kao i povrće u bašti – paprika, paradajz, kupus i patlidžan – pokazuju veći prinos kada se zalivaju ovom tečnošću.

Koje biljke ne treba zalivati vodom od pirinča

Biljkama u hidroponskim sistemima voda od pirinča može biti štetna jer skrob može izazvati prekomeran rast bakterija i gljiva.

Rad od četiri ili pet sati dnevno, poznat kao nepuno radno vreme, za mnoge predstavlja idealno rešenje – bilo da žele dodatnu zaradu ili da ne mogu da se obavežu na ceo radni dan zbog privatnih obaveza, školovanja ili porodičnih razloga.

Iako se u javnosti često misli da je ovaj oblik rada rezervisan za privremene angažmane ili mlade, praksa pokazuje da se sve više ljudi opredeljuje za ovakav vid zaposlenja kako bi postigli balans između poslovnog i privatnog života.

Podaci Infostuda otkrivaju da je interesovanje poslodavaca za oglašavanje poslova sa nepunim radnim vremenom i dalje relativno skromno.

Tatjana Vidaković, koordinator odeljenja za odnose sa javnošću ove kompanije, navodi da je od 1. januara do 27. avgusta 2025. godine na njihovom portalu objavljeno ukupno 682 oglasa za poslove sa nepunim radnim vremenom, dok je za poslove sa punim radnim vremenom zabeleženo čak 41.215 oglasa. To znači da nepuno radno vreme učestvuje sa svega 1,6 odsto u ukupnoj ponudi poslova.

"Zanimljivo je da je prošle godine taj procenat bio nešto viši – 1,8 odsto. Tada je objavljeno 892 oglasa sa nepunim radnim vremenom naspram 48.888 sa punim. Iako se ne radi o velikoj razlici, trend ukazuje na blagi pad interesovanja poslodavaca za ovakve angažmane, što bi moglo da ukaže na potrebu za većom promocijom fleksibilnih oblika rada na domaćem tržištu", navodi Vidaković u razgovoru za Biznis.rs.

Kada se analizira raspodela oglasa po kategorijama, vidi se da su određene oblasti rada posebno otvorene za zaposlene koji ne mogu ili ne žele da rade puno radno vreme. Trgovina i prodaja su i dalje vodeće, sa 162 oglasa, ali u odnosu na prošlu godinu beleže značajan pad – čak 62 oglasa manje.

Na drugom mestu nalazi se higijena – sa 69 oglasa, što je takođe slabiji rezultat nego 2024. godine, kada je bilo 13 oglasa više. S druge strane, marketing i promocija beleže pozitivan trend – objavljeno je 63 oglasa, što je rast za 21 u poređenju sa prethodnom godinom. Administracija ima 56 oglasa, dok je u kategoriji obrazovanje i briga o deci objavljeno 50 oglasa, što je tek neznatno manje nego lane.

"Najveći udeo oglasa sa nepunim radnim vremenom uočava se upravo u obrazovanju i brizi o deci – 14 odsto svih poslova u ovoj oblasti namenjeno je zaposlenima koji žele kraće radno vreme. Slede higijena sa 9,5 procenata i marketing sa 8,3 odsto, dok su trgovina i administracija daleko iza sa udelom od svega nekoliko procenata", kaže sagovornica.

Isti uslovi rada i za nepuno radno vreme

Sa pravne strane, nepuno radno vreme ima jasno definisan status. Zakon o radu prepoznaje ga kao oblik radnog odnosa koji može biti zasnovan i na određeno i na neodređeno vreme. Sve što je kraće od 40 sati nedeljno smatra se nepunim radnim vremenom. Zaposleni koji rade u ovakvom režimu imaju pravo na zaradu i druga primanja proporcionalno vremenu provedenom na poslu. Poslodavci su obavezni da im obezbede iste uslove rada kao kolegama koji rade puno radno vreme na sličnim poslovima.

Jedna od zakonskih obaveza poslodavaca jeste i informisanje zaposlenih o slobodnim radnim mestima, bilo sa punim, bilo sa nepunim radnim vremenom. Takođe, oni moraju razmotriti zahtev zaposlenih koji žele prelazak sa nepunog na puno radno vreme i obrnuto. Fleksibilnost je u ovom smislu zakonski podržana, iako se u praksi često svodi na pregovore između zaposlenog i poslodavca.

Još jedna važna mogućnost za zaposlene sa nepunim radnim vremenom jeste kombinovanje više poslova. Ukoliko rade na pola radnog vremena kod jednog poslodavca, slobodni su da zasnuju drugi radni odnos kod drugog poslodavca i tako popune fond sati do punog radnog vremena.

Da bi se izbegle nepravilnosti u obračunu poreza i doprinosa, poslodavac je u obavezi da od zaposlenog pribavi izjavu o tome da li radi samo kod njega ili i kod drugih poslodavaca.

Što se tiče doprinosa, osnovica je uvek bruto zarada, bez obzira na broj radnih sati. Kod zaposlenih sa nepunim radnim vremenom primenjuje se najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa. Ako zaposleni radi samo kod jednog poslodavca, osnovica se računa na sate koje je radio u tom mesecu. U slučaju da radi kod dva poslodavca, doprinosi se obračunavaju proporcionalno zaradi koju je ostvario kod svakog od njih - piše B92.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. septembar

Ministarstvo pravde pripremilo je izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako bi se sprovela jedna od mera koje je ranije predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nove izmene donose promenu u načinu postupanja izvršitelja. Zasad se ne zna kad će zakon biti pred poslanicima, odnosno kada će biti sazvana sednica Skupštine.

Među novim ekonomskim merama za poboljšanje standarda i života građana nalazi se i izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a nacrt izmene zakona priprema Ministarstvo pravde. Čeka zasedanje Skupštine da se o njemu izjasne poslanici.

Prema izmenama, izvršitelji neće moći da oduzmu nekretninu dužniku, pod tri uslova koji prate tu meru, kroz dva nova člana.

U prvom koraku će se utvrđivati da li je to jedini dom dužniku.

Ministar pravde Nenad Vujić ističe da postoje jasno predviđeni uslovi pod kojima se nešto može proglasiti da je jedini dom.

"Da neko tu živi duži niz godina, da tu ima prebivalište pet godina. Da nema drugu nekretninu, odnosno drugi stan. Tu je predviđena i kvadratura od 60 kvadrata. Znači, sud utvrđuje sve te činjenice", objašnjava Vujić.

Ukoliko sve bude sprovedeno kako je najavio predsednik Srbije, dolazi se do dileme u praksi – kako će se izvršnim dužnicima, koji ispunjavaju uslove da im ne može biti oduzeta određena nekretnina, uopšte naplatiti dug?

Sprečavanje pojave beskućništva

Vujić navodi da se tu može preispitati da li postoje neki drugi uslovi – na primer neka druga nekretnina, zemljište koje se može naplatiti ili da li postoji period reprograma odnosno plana duga.

"Prvenstveno govorimo o javnim preduzećima, jer ovde imamo nečije pravo da naplati svoje potraživanje, ali opet imamo i sprečavanje pojave beskućništva. Jer, ako nekome prodamo jedini dom, pogotovo ako je taj dug relativno mali u odnosu na vrednost tog doma, mi onda stvaramo beskućništvo", obrazlaže ministar.

Filip Stanković iz Komore javnih izvršitelja ističe da je u uporednom pravu rešenje da se u svakoj pojedinačnoj situaciji proceni da li događaj koji je prethodio, odnosno izvršna isprava na osnovu koje se naplaćuje novčano potraživanje, zaslužuje da se u konkretnoj situaciji primeni institut i da nečija nekretnina bude zaštićena.

Komora javnih izvršitelja nema prava da odbije izmene zakona, a za najavljene kaže da će ih sprovoditi kao i do sada – po zakonu i odluci suda.

"Niti smo nadležni, niti smo kompetentni da o tome pričamo, savetujemo, predlažemo. Tu smo da sprovodimo Zakon i Ustav i da sprovodimo sudske odluke. Kako će država i na koji način će to da reši, to je apsolutno pitanje za zakonodavca", naglašava Stanković.

Napominje da su se u dosadašnjoj praksi dešavale situacije da su izvršitelji dovedeni u vrlo neprijatne situacije.

"Obavezni su, nemaju mogućnost da odluče da li će sprovesti sudsku odluku ili neće, moraju po njima da postupe, kao i svi građani Srbije", objašnjava sagovornik iz Komore javnih izvršitelja.

Ministarstvo pravde naglašava i da su sadašnja rešenja po pitanju izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju i njegovog daljeg sprovođenja potpuno usklađena sa ustavnim normama, jer se njima štiti nečije pravo na dom u određenoj sudskoj proceduri - piše B92.

Postoji toliko mnogo stvari koje bih ja, kao učitelj, preporučila roditeljima svojih đaka, a tiču se čitanja s decom. Jedna od njih je – čitajte s decom 20 minuta svake večeri.

Prvacima svaku knjigu treba pročitati tri puta:

– prvi put da bi dete čulo kako reči zvuče,

– drugi put da bi dete razumelo o čemu se radi, i konačno

– treći put da bi se vežbalo tečno čitanje.

Starija deca bi trebalo samostalno da čitaju 15-20 minuta i to naglas, prenosi Zelena učionica. Slušajte dete kako izgovara komplikovanije reči, skrenite mu pažnju kada pogreši i na kraju, zatražite da vam prepriča šta je pročitao.

Evo i malo statistike na tu temu koja će vas sigurno podstaći da nas poslušate:

Jasno mi je da ste zauzeti i da nemate puno vremena. Jasno mi je i da deca moraju na vreme da legnu u krevet. Ali mi je jasno i sledeće – ako preskačete večernja čitanja sa decom ona će sporije učiti čitanje. Rezervišite 20 minuta svake večeri i čitajte sa svojom decom. Učitelji će vam biti zahvalni. Deca jednog dana, takođe, piše KidsActivityBlog.

Na Netfliks je stigao dokumentarac Unknown Number: The High School Catfish. Režirala ga je Skaj Borgman, poznata po istinitim kriminalističkim pričama poput Devojka na slici i Otmica pred očima svih.

Film donosi uznemirujuću istinitu priču o Lorin Likari i njenom tadašnjem dečku Ouenu Makeniju, srednjoškolcima iz Mičigena koji su mesecima trpeli anonimno uznemiravanje putem stotina poruka.

Poruke su bile preteće, manipulativne i seksualno eksplicitne, a stizale su s različitih brojeva. Zlostavljanje je ozbiljno uticalo na njihovu svakodnevicu i mentalno zdravlje, prenosi Index.

Pošto lokalna policija nije uspela da otkrije ko stoji iza poruka, slučaj je preuzeo FBI. Istraga je dovela do šokantnog otkrića.

Gledaoci u šoku: „Apsolutno neverovatno“

Dokumentarac je izazvao snažne reakcije gledalaca širom sveta. U popularnoj Fejsbuk grupi Netflix Bangers komentari su puni neverice.

„Najbolji dokumentarac koji sam ikada gledala na Netfliksu, zaprepašćena sam“, „Apsolutno neverovatno“, „Gledao sam mnoge dokumentarce, ali ovaj mi je trenutno na samom vrhu“, „U šoku sam i besan. Unknown Number: The High School Catfish me potpuno zaokupio“, „Ovo je najjeziviji dokumentarac koji sam ikada pogledao“, samo su neki od komentara.

Istinita priča o izdaji koju je teško zaboraviti

Unknown Number: The High School Catfish nije tek još jedan dokumentarac o kriminalu. Reč je o duboko potresnoj priči o izdaji, emocionalnom nasilju i poverenju koje je zauvek izgubljeno.

Reakcije publike jasno pokazuju da je u pitanju dokumentarac koji ostavlja snažan utisak i koji će se još dugo prepričavati.

Kraj avgusta meseca i početak septembra označavaju početak drugog dela trkačke sezone kada se očekuje najveći broj takmičenja koja slede. Trkački vikend je započeo u Zahorskoj Bystrici (Bratislava) u Slovačkoj gde je Đorđe Munjas član Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor nastupio na trci na pet kilometara. Đorđe koji je u poslednje vreme više orjentisan na biciklističe trke ipak je potvrdio da ima dobru formu i za trčanje. Trku je završio na 17. mestu od 162 finišera i kao deveti u svojoj starosnoj kategoriji.

U nedelju su održane dve velike ulične trke u Srbiji. Prva je osmi Subotički polumaraton koji je okupio 1.400 trkača koji su nastupali na tri distance. Najkraću distancu na pet kilometara istrčale su Somaratonke Jelena Jovanović i Duška Hristov, Deset kilometara istrčali su Vedran Berleković, Boško Elek, Bogdan Nikolić i Petar Paskaš. Najdužu polumaratonsku trku od 21 kilometar istrčali su Jovan Jovanović, Mario Kundit i Zoran Nikolić.

U Kraljevu je održano drugo izdanje ‘’Trke Kraljeva’’ koje je privuklo 800 učesnika. Gost i učesnik trke bio je predsednik Ark ‘’Somaraton’’ i direktor ‘’Somborskog polumaratona’’ Damir Marković koji je zajedno sa svojim timom trke pružio podršku organizatorima iz Kraljeva na uspešno realizovanom događaju.

Milioni dece iz autističnog spektra mogli bi nesvesno patiti od nedostatka važnih vitamina, pokazuje novo istraživanje koje ističe povezanost ishrane i autizma.

Već je poznato da su deca s autizmom sklonija izbirljivosti u jelu, kao i strahu od nepoznate hrane, no konkretne posledice takvih prehrambenih navika dosad nisu bile dovoljno istražene.

Istraživači iz Singapura proučili su prehrambene navike više od 240 dece i otkrili da gotovo 40 odsto dece s autizmom ima manjak vitamina D i gvožđa. Uz to, više od 15 odsto dece s niskim nivoom gvožđa razvilo je anemiju – stanje u kojem telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika.

Naučnici su pozvali zdravstvene vlasti da razmotre uvođenje rutinskih nutritivnih provera za decu s autizmom. U časopisu Nutrients napisali su:

"Nedostatak vitamina D i gvožđa čest je kod dece s autizmom. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje tih nedostataka može znatno poboljšati njihovo zdravlje i razvoj."

Uzrast deteta igra veliku ulogu

Rezultati su pokazali da je kod 36,5 odsto dece prosečne starosti četiri godine zabeležen manjak vitamina D, a kod 37,7 odsto nedostatak gvožđa. Što su deca bila starija, to je rizik bio veći – za svaki dodatni mesec starosti šansa za manjak vitamina D porasla je za 4 odsto.

Istraživači su primetili da starija deca češće razvijaju anemiju zbog manjka gvožđa. No kod izbirljive dece, takva povezanost nije zabeležena, verovatno zato što mlađa deca češće konzumiraju adaptirano mleko koje sadrži dodatke gvožđa.

Autori su naglasili kako studija ima određena ograničenja – uzorak je relativno mali, a roditelji koji su učestvovali možda su već bili zabrinuti zbog ishrane svoje dece.

Posledice nedostatka vitamina i gvožđa

Manjak vitamina D može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su rahitis, bolovi u kostima i mišićima te opšta slabost. Nedostatak gvožđa najčešće se ispoljava kroz umor, bledilo kože, kratak dah i glavobolje.

Važno je naglasiti da autizam nije bolest, već neurorazvojno stanje s kojim se osoba rađa. Postoji na spektru – dok neki mogu živeti bez dodatne pomoći, drugima je potrebna svakodnevna podrška - prenosi B92.

Bilo da je reč o ribanju prljavog lonca ili brisanju radne površine, mnogi ljudi koriste kuhinjski sunđer. Međutim, jeste li se ikada zapitali koliko ga zapravo često treba menjati?

Prema studiji Nacionalne fondacije za sanitaciju iz 2011. godine, sunđer za sudove je predmet u domu s najviše klica.

Kada su istraživači zamolili ljude u 22 domaćinstva da prebrišu 30 različitih površina u svojim domovima, otkrili su da 77 posto sunđera za pranje sudova ili krpa sadrži koliformne bakterije, porodicu bakterija koja uključuje salmonelu i Ešerihiju Koli. Za poređenje, samo pet posto daski za WC šolju imalo je koliformne bakterije.

"Najveća zabluda utvrđena tokom studije bila je da je kupatilo najprljavije mesto u kući, dok je, zapravo, kuhinja imala najviše klica", napisali su istraživači.

Sunđer za sudove, kuhinjski sunđer/ Foto: Shutterstock

Kako očistiti kuhinjski sunđer?

Postoje različita mišljenja između korišćenja prljavog sunđera i njenog čestog bacanja. Možete produžiti vek trajanja kuhinjskog sunđera redovnim čišćenjem.

Portparol Američkog instituta za čišćenje Džesika Ek navodi da sunđer namočite pet minuta u mešavini od jedne litre vode i tri kašike izbeljivača.

Zatim, pustite sunđer da se osuši na vazduhu.

Stručnjakinja za mikrobiologiju i sigurnost hrane sa Univerziteta u Hjustonu i Američkog društva za mikrobiologiju Zahra Mohamad preferira trik s korišćenjem mikrotalasne, tako što stavi sunđer u uređaj i upali ga na jedan minut i najjaču temperaturu.

Ovaj postupak čišćenja radi dva puta dnevno, dok druga stručnjakinja Ek predlaže da njen trik radite barem jednom nedeljno.

Koliko često trebate menjati sunđer?

Čak i ako sunđer redovno održavate i dalje ga je potrebno često menjati. USDA kaže da zagrejavanje kuhinjskih sunđera u mikrotalasnoj ili kuvanjem u vodi "može da smanji bakterije", ali to nije dovoljno da se izbegne unakrsna kontaminacija rukama, radnim površinama ili hranom.

Stručnjakinja Mohamad menja sunđer svake nedelje. Ponekad je zameni i ranije ako je prljava. Ek tvrdi da sunđer treba menjati barem na dve do tri nedelje u zavisnosti od toga koliko često ga koristite, prenosi Klix.ba.

Ovas ili musli su često prvi izbori za zdrav doručak, ali postoje važne razlike između njih dvoje.

Ovas je cela žitarica bogata vlaknima i korisna je za zdravlje srca i kontrolu telesne težine.

Musli, s druge strane, je mešavina ovsa, orašastih plodova, semenki i sušenog voća, koja pruža više hranljivih materija i dugotrajnu energiju, ali može sadržati više šećera i kalorija, u zavisnosti od sastojaka, prenosi Index.hr.

Šta je tačno ovas, a šta je musli?

Ovas dolazi iz biljke avena sativa i prirodno je bez glutena (osim ako nije kontaminiran tokom obrade). Bogat je vlaknima i proteinima, što pomaže da se duže osećate sito i podržava zdravlje srca.

Dostupan je u nekoliko oblika - sečen (najmanje obrađen), valjani (često se koristi za kašu) i instant (brz za pripremu, ali više obrađen).

Musli je mešavina valjanih ovsenih pahuljica, orašastih plodova, semenki i sušenog voća. Ne peče se i obično ne sadrži dodate šećere ili ulja, što ga čini zdravijom alternativom.

Ovsene pahuljice su bolje za osećaj sitosti jer imaju više vlakana i proteina, dok musli nudi raznovrsniji izbor hranljivih materija, ali ponekad i više kalorija.

Uticaj na šećer u krvi

Ovsene pahuljice imaju nizak glikemijski indeks (GI) - oko 55 - što znači da se sporo vare i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. To ih čini odličnim izborom za osobe sa dijabetesom, posebno ako su u pitanju seckane ili valjane ovsene pahuljice.

Glikemijski indeks muslija zavisi od sastava. Nezaslađene mešavine sa celim ovsom i orasima imaju umeren GI, ali industrijske verzije često sadrže dodate šećere i zaslađeno sušeno voće, što povećava GI.

Studija objavljena u časopisu "British Journal of Nutrition" navodi da seckane ovsene pahuljice imaju GI od oko 53, valjane oko 56, a instant ovsene pahuljice do 75. GI muslija se obično kreće između 40 i 55.

Prednosti ovsa

Ovsene pahuljice su bogate beta-glukanom - rastvorljivim vlaknom koje snižava nivo lošeg holesterola.

Takođe pospešuje varenje, sprečava zatvor i podstiče duži osećaj sitosti, olakšavajući kontrolu težine. Polako oslobađa glukozu u krv, što je posebno korisno za osobe sa dijabetesom.

Prednosti muslija

Zbog svog sastava, musli je odličan izvor vitamina, minerala i antioksidanata. Orašasti plodovi i semenke obezbeđuju zdrave masti, uključujući omega-3 masne kiseline, koje su važne za zdravlje srca i mozga.

Musli pruža uravnoteženu kombinaciju ugljenih hidrata, proteina i masti - savršeno za dugotrajnu energiju.

Na šta treba obratiti pažnju?

Kod ovsa, čuvajte se gotovih instant verzija - često su prerađene i sadrže dodatni šećer. Izaberite običan, ceo ovas bez aditiva.

Kod muslija proverite da li ima dodatog šećera, čokolade ili previše sušenog voća. Takvi sastojci povećavaju sadržaj kalorija. Najbolje je izabrati nezaslađeni musli sa prirodnim sastojcima.

Šta je bolje za mršavljenje?

Ako vam je cilj da smršate, ovas je bolji izbor jer sadrži manje kalorija i šećera. Ako više volite musli, izaberite domaće ili nezaslađene sorte sa više orašastih plodova i semenki.

Kako ih učiniti još zdravijim?

Ovsenu kašu možete pripremiti kao kašu sa čia semenkama i bobicama ili dodati bademov puter i bananu. Pomešajte musli sa nezaslađenim jogurtom i dodajte sveže voće za prirodnu slatkoću.

Kada odabrati ovsene pahuljice, a kada musli?

Izaberite ovsena pahuljica kada želite jednostavan doručak koji ima malo šećera, a mnogo vlakana - odličan je za kontrolu apetita i šećera u krvi.

Musli je idealan ako vam je potreban bogatiji i raznovrsniji doručak koji će vam dati dodatnu energiju tokom aktivnog dana.