Rad od četiri ili pet sati dnevno, poznat kao nepuno radno vreme, za mnoge predstavlja idealno rešenje – bilo da žele dodatnu zaradu ili da ne mogu da se obavežu na ceo radni dan zbog privatnih obaveza, školovanja ili porodičnih razloga.
Iako se u javnosti često misli da je ovaj oblik rada rezervisan za privremene angažmane ili mlade, praksa pokazuje da se sve više ljudi opredeljuje za ovakav vid zaposlenja kako bi postigli balans između poslovnog i privatnog života.
Podaci Infostuda otkrivaju da je interesovanje poslodavaca za oglašavanje poslova sa nepunim radnim vremenom i dalje relativno skromno.
Tatjana Vidaković, koordinator odeljenja za odnose sa javnošću ove kompanije, navodi da je od 1. januara do 27. avgusta 2025. godine na njihovom portalu objavljeno ukupno 682 oglasa za poslove sa nepunim radnim vremenom, dok je za poslove sa punim radnim vremenom zabeleženo čak 41.215 oglasa. To znači da nepuno radno vreme učestvuje sa svega 1,6 odsto u ukupnoj ponudi poslova.
"Zanimljivo je da je prošle godine taj procenat bio nešto viši – 1,8 odsto. Tada je objavljeno 892 oglasa sa nepunim radnim vremenom naspram 48.888 sa punim. Iako se ne radi o velikoj razlici, trend ukazuje na blagi pad interesovanja poslodavaca za ovakve angažmane, što bi moglo da ukaže na potrebu za većom promocijom fleksibilnih oblika rada na domaćem tržištu", navodi Vidaković u razgovoru za Biznis.rs.
Kada se analizira raspodela oglasa po kategorijama, vidi se da su određene oblasti rada posebno otvorene za zaposlene koji ne mogu ili ne žele da rade puno radno vreme. Trgovina i prodaja su i dalje vodeće, sa 162 oglasa, ali u odnosu na prošlu godinu beleže značajan pad – čak 62 oglasa manje.
Na drugom mestu nalazi se higijena – sa 69 oglasa, što je takođe slabiji rezultat nego 2024. godine, kada je bilo 13 oglasa više. S druge strane, marketing i promocija beleže pozitivan trend – objavljeno je 63 oglasa, što je rast za 21 u poređenju sa prethodnom godinom. Administracija ima 56 oglasa, dok je u kategoriji obrazovanje i briga o deci objavljeno 50 oglasa, što je tek neznatno manje nego lane.
"Najveći udeo oglasa sa nepunim radnim vremenom uočava se upravo u obrazovanju i brizi o deci – 14 odsto svih poslova u ovoj oblasti namenjeno je zaposlenima koji žele kraće radno vreme. Slede higijena sa 9,5 procenata i marketing sa 8,3 odsto, dok su trgovina i administracija daleko iza sa udelom od svega nekoliko procenata", kaže sagovornica.
Isti uslovi rada i za nepuno radno vreme
Sa pravne strane, nepuno radno vreme ima jasno definisan status. Zakon o radu prepoznaje ga kao oblik radnog odnosa koji može biti zasnovan i na određeno i na neodređeno vreme. Sve što je kraće od 40 sati nedeljno smatra se nepunim radnim vremenom. Zaposleni koji rade u ovakvom režimu imaju pravo na zaradu i druga primanja proporcionalno vremenu provedenom na poslu. Poslodavci su obavezni da im obezbede iste uslove rada kao kolegama koji rade puno radno vreme na sličnim poslovima.
Jedna od zakonskih obaveza poslodavaca jeste i informisanje zaposlenih o slobodnim radnim mestima, bilo sa punim, bilo sa nepunim radnim vremenom. Takođe, oni moraju razmotriti zahtev zaposlenih koji žele prelazak sa nepunog na puno radno vreme i obrnuto. Fleksibilnost je u ovom smislu zakonski podržana, iako se u praksi često svodi na pregovore između zaposlenog i poslodavca.
Još jedna važna mogućnost za zaposlene sa nepunim radnim vremenom jeste kombinovanje više poslova. Ukoliko rade na pola radnog vremena kod jednog poslodavca, slobodni su da zasnuju drugi radni odnos kod drugog poslodavca i tako popune fond sati do punog radnog vremena.
Da bi se izbegle nepravilnosti u obračunu poreza i doprinosa, poslodavac je u obavezi da od zaposlenog pribavi izjavu o tome da li radi samo kod njega ili i kod drugih poslodavaca.
Što se tiče doprinosa, osnovica je uvek bruto zarada, bez obzira na broj radnih sati. Kod zaposlenih sa nepunim radnim vremenom primenjuje se najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa. Ako zaposleni radi samo kod jednog poslodavca, osnovica se računa na sate koje je radio u tom mesecu. U slučaju da radi kod dva poslodavca, doprinosi se obračunavaju proporcionalno zaradi koju je ostvario kod svakog od njih - piše B92.
