Od boljeg sna do zdravijeg srca, mozga, creva i imunosistema, istraživanja sve češće pokazuju snažnu vezu između ishrane bogate voćem i povrćem i smanjenog rizika od ozbiljnih bolesti.
Nova analiza dodatno potvrđuje rastuće dokaze da veganstvo i vegetarijanstvo smanjuju rizik od nekih vrsta raka.
„Sve ovo su relativno jedinstvene informacije i možda najsnažniji podaci koji postoje u vezi sa rakom želuca i limfomom,“ kaže glavni autor studije, epidemiolog Geri Frejzer sa Univerziteta Loma Linda u SAD.
Frejzer i njegove kolege su uporedili medicinske podatke 79.468 adventista (koji inače uglavnom ne jedu crveno meso i mahom su vegetarijanci), a koji su živeli u SAD i Kanadi između 2002. i 2007. godine. Na početku studije niko od učesnika nije imao rak, ali je određen procenat njih tokom praćenja do 2015. godine razvio različite oblike bolesti.
Koliko ishrana bez mesa smanjuje rizik od raka
„Mnogi od tih ne-vegetarijanaca adventista u studiji i dalje su bili vrlo svesni zdravlja, tako da je na neki način izvanredno što smo uopšte otkrili bilo kakvu razliku,“ objašnjava Frejzer.
Začudo, vegetarijanci su bili u 45 odsto manjem riziku da razviju rak želuca u posmatranom periodu i u 25 odsto manjem riziku da dobiju limfome. Ukupno smanjenje rizika od svih vrsta raka iznosilo je 12 odsto, piše Science alert.
„Ovi podaci ukazuju na manji rizik kod vegetarijanaca za sve vrste raka zajedno, kao i za grupe kancera srednje učestalosti,“ napisali su istraživači u svom radu.
Tim napominje da je logično da se najočigledniji efekti vide u gastrointestinalnom sistemu.
„Ovi organi su u direktnom kontaktu sa hranom i njenim produktima razgradnje tokom varenja, kao i sa drugim metabolitima koje proizvode crevne bakterije,“ pišu Frejzer i saradnici. „Prerađeno meso se smatra faktorom rizika za oba ova mesta, dok kod raka želuca veći unos voća (posebno citrusa), pečene i grilovane ribe i mesa, kao i povrća, verovatno pruža zaštitu.“
Međutim, ishrana se, kako napominje Frejzer, nije pokazala kao zaštita od drugih vrsta raka, uključujući one koji pogađaju urinarni trakt ili nervni sistem.
„Ovo takođe može ukazivati na nekoliko drugih kancera – poput pluća, jajnika i pankreasa,“ objašnjava Frejzer. „Dokazi iz ove studije sugerisali su manji rizik kod vegetarijanaca, ali nisu dostigli potreban standard da bi se moglo reći više.“
Iako je u pitanju velika studija koja obuhvata dug period, ona može pružiti samo dokaze o trendovima, a ne o uzrocima. Stoga je moguće da oni koji izbegavaju životinjske proizvode takođe češće donose i druge odluke koje pozitivno utiču na zdravlje, kao što je vežbanje, što je takođe povezano sa boljim ishodima kada je reč o raku.
Fokus na adventistima donekle pomaže da se uzme u obzir ova ograničenja, budući da vernici obično snažno naglašavaju zdrav način života.
Takođe je važno imati na umu da preterivanje u bilo kojoj dijeti može dovesti do zdravstvenih problema. Vegetarijanske dijete mogu izazvati nedostatak nutrijenata ako nisu pravilno sprovedene. Ovo je posebno izazovno za one koji žive u manje bogatim sredinama ili su preplavljeni nezdravim opcijama.
Štaviše, vegetarijanstvo može biti izuzetno teško za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima vezanim za ishranu. Zbog toga istraživači često naglašavaju da je više povrća u ishrani, a ne strogo pridržavanje veganske dijete, najvažnija poruka svih ovih studija.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.
