Sombor.info

Erotski snovi su univerzalno iskustvo – ne biraju pol, godine, emotivni status niti životne okolnosti. Neurohirurg dr Raul Jandial objašnjava da oni nisu slučajni, već deo prirodnog rada mozga tokom REM faze sna, a njihova poruka često je daleko složenija od pukog odraza naših želja.

Izvor snova je isti kao i sve mentalne aktivnosti, talasi elektriciteta koji se kreću kroz mozak svakog trenutka kada smo živi. Snovi su proizvod normalne funkcije mozga i izuzetne transformacije koja se dešava u mozgu svake noći dok spavamo, prateći cirkadijalne ritmove - cikluse dan-noć - koji biološki upravljaju celim životom.

Svake noći, naš mozak i tela prate ciklus laganog sna od 90 minuta koji se ponavlja, praćen dubokim snom, gde su moždani talasi spori i ritmični. Oči počinju da se kotrljaju ispod kapaka i većina mišića u telu postaje paralizovana. Kada oči vibriraju ispod kapaka, to je poznato kao brzo kretanje očiju ili REM spavanje.

Snovi se menjaju kako noć odmiče

Rani jutarnji snovi obično uključuju više elemenata iz našeg budnog života. Snovi na kraju noći su verovatnije emotivni i uključuju starija autobiografska sećanja, a najveća je verovatnoća da ćemo se sećati onih snova koje sanjamo neposredno pre nego što se probudimo.

Menja se i tenor naših snova. Snovi su negativniji početkom noći i postaju pozitivniji kako noć odmiče. Snovi duboko utiču na nas jer ih doživljavamo kao stvarne. Radost koju doživljavamo u snovima fiziološki se ne razlikuje od radosti budnog stanja, kao ni užas, frustracija, seksualno uzbuđenje, bes i strah.

Trčanje u snovima aktivira motorni korteks, isti deo vašeg mozga koji biste koristili za stvarno trčanje. Osetite dodir ljubavnika u snu i čulni korteks se stimuliše, baš kao što bi bio da ste budni. Erotski snovi su deo ljudske prirode. Ne biste mogli da ih zaustavite čak ni da to želite.

Ne gase se ni menopauzom, ni hemijskom kastracijom. Nije bitno da li ste seksualno aktivni, u celibatu, oženjeni ili slobodni. Erotski snovi su univerzalni.

Mogu nas ostaviti zajapurene od zadovoljstva ili ispunjene ljubomorom. Često su uznemirujući. Šta znači imati seksualni san o svom bivšem? Šta ako vaš partner sanja erotski san o nekom drugom? Da li otkrivaju nešto o našim istinskim željama?

Svi varamo u snovima

Samci imaju veću učestalost erotskih snova od muškaraca u stabilnom partnerstvu. S druge strane, žene prijavljuju više seksualnih snova kada im nedostaju partneri ili su na vrhuncu svoje veze, dok muškarci ne prijavljuju sličan porast erotskih snova u ovim scenarijima.

Ali postoji jedan način na koji se usklađuju životi snova muškaraca i žena - skoro svi mi varamo u svojim snovima. Šta da radimo sa ovim?

Kao kreatori svojih snova, biramo glumačku postavu, scenu i radnju naših noćnih drama. Snovi koje dočaravamo su naša sopstvena senzualna proizvodnja.

Zar san u kome prevarimo partnera nije znak da želimo da budemo neverni ili bar otvoreni za to?

Svakako da je erotski san naš nefiltrirani i oslobođeni libido. Ako ne, šta bi onda moglo biti? Svi snovi su proizvod 'mreže mašte' u našem mozgu, nisu vezani za pravila i logiku našeg budnog života.

Kada sanjamo, mašta je nesputana, slobodna da pronađe labave asocijacije i veze u našim sećanjima. Može nas navesti da razmišljamo o ljudima u našim životima na iznenađujući, uznemirujući, pa čak i erotski način.

U erotskim snovima, slobodni smo da zamislimo seksualne susrete koji bi bili tabu ili nezamislivi u našem budnom životu. Verovatno neće uključivati našeg trenutnog partnera. Umesto toga, imamo mnogo veću sklonost prema biseksualnosti i novim seksualnim interakcijama uopšte.

Dakle, šta zapravo znače erotski snovi?

Istraživači su sproveli ankete o seksualnoj aktivnosti, ispitujući koliko su ljudi srećni u svojim romantičnim vezama, da li imaju ljubomorne ličnosti i kako ove lične karakteristike utiču na njihove snove. Pokušavali su da izazovu erotske snove tražeći od učesnika da gledaju filmove za odrasle. Ono što su otkrili bilo je iznenađujuće.

Erotski snovi nisu vezani za to koliko često imate intimne odnose ili da li masturbirate.

Oni čak nisu ni povezani sa tim koliko pornografije konzumirate. Čini se da je najbolji pokazatelj erotskog sanjanja koliko vremena provodimo u budnom životu sanjajući o erotskim fantazijama. To nas čini otvorenijim za erotske snove noću.

Međutim, postoji jedna veoma bitna razlika između sanjarenja i erotskih snova. Kada maštamo tokom dana, ove erotske misli kontroliše racionalni deo našeg mozga, izvršna mreža, koja ograničava seksualne želje. Ovaj umereni uticaj nestaje kada sanjamo, dozvoljavajući našim erotskim snovima da budu divlje kreativni i istraživački.

Erotski snovi ne samo da odražavaju ili oslobađaju naše emocije, maštu i libido. Oni mogu pružiti jednako intenzivno zadovoljstvo kao pravi intimni odnosi. Možda su čak i bolji.

U erotskim snovima mozak ne prima nikakve signale dodira. Erotski snovi se javljaju samo u mozgu. Uprkos tome, više od dve trećine muškaraca i više od trećine žena kažu da su doživeli orgazam samo kao rezultat sna. Bez ikakvog senzornog unosa, mozak stvara i opaža zadovoljstvo tela.

Intimni odnosi i druga erotska zadovoljstva koja doživljavamo u snovima imaju isti osećaj za nas jer, što se mozga tiče, nema razlike. Mozak ne doživljava prave ili lažne orgazme; mozgu, svi su stvarni.

A pošto naš neobuzdani emocionalni sistem dok sanjamo može premašiti nivoe koje dostižemo u budnom stanju, razumno je zaključiti da nas orgazam u snu može odvesti do visina koje ne može seks u budnom stanju.

Šta erotski snovi otkrivaju o našim odnosima?

Nauka sugeriše da snovi o neverstvu verovatno neće biti znak da želimo da budemo neverni. Varanje partnera u snu može jednostavno biti znak radoznalosti i normalnog seksualnog uzbuđenja, a ne želje da se povučete iz veze.

Čak i snovi u kojima istražujemo drugačiju seksualnu orijentaciju nisu znak tajne ili potisnute želje, već radoznalosti, libida i mašte.

Uprkos tome, erotski snovi imaju mnogo toga da nam kažu o zdravlju naših trenutnih romantičnih veza i o tome koliko smo dobro preboleli svoje bivše, ali možda ne na način na koji bismo očekivali.

Erotski snovi mogu izazvati jaka osećanja želje, ljubomore, ljubavi, tuge ili radosti dovoljno jake da utiču na to kako se osećamo prema partneru sledećeg dana. Kao osećanja u snu, mozak doživljava emocije kao stvarne. Istraživači su otkrili da sukob sa partnerom u snu obično rezultira sukobom sledećeg dana.

U nezdravim vezama snovi posebno utiču na odnos

U nezdravim vezama, snovi o neverstvu su povezani sa smanjenim osećanjima ljubavi i intimnosti u danima koji slede. U zdravim vezama snovi o neverstvu nemaju mnogo efekta. Ono što osećamo prema partneru dok smo budni takođe može uticati na naše snove. Osećanja ljubomore tokom dana mogu proizvesti snove o neverstvu, što zauzvrat utiče na ponašanje prema partneru.

Vrlo je verovatno da negativne emocije u erotskom snu o partneru mogu poslužiti kao važan signal o tome kako se osećate prema toj osobi. Ali emocije povezane sa erotskim snovima su mnogo važnije od same priče o snu.

Ako vi ili vaš partner sanjate da ste neverni, to nije znak nečijih istinskih želja.

Iako se možete probuditi uznemireni, zapamtite da su snovi dizajnirani da nas nateraju da razmišljamo drugačije, uključujući i naše seksualne živote. Ono što se zaista računa nije naša erotska priča iz snova ili priča našeg partnera, već kako reagujemo na te snove.

Bivši partneri se mogu pojavljivati, i pojavljuju, u snovima dugo nakon što više nisu deo naših života. Dok snovi o sadašnjim partnerima često uključuju da radite nešto zajedno, snovi o bivšim partnerima su verovatnije erotični. Možda ćete biti u iskušenju da zaključite da to znači da žudimo za našim bivšim. Ali, na osnovu brojnih studija, obično je suprotno. Čini se da nam ovi snovi pomažu da prebolimo naše bivše partnere. Oni mogu jednostavno biti način obrade emocija nakon raskida.

Naš mozak je evoluirao da bude veoma prilagođen erotskom razmišljanju. Fantazija, erotsko sanjarenje - i na kraju naša seksualnost - proizašli su iz suštinskog nagona za razmnožavanjem, prenosi Večernji.hr.

Inicijativa „Pravo na vodu“ saopštila je danas da je tokom juna, jula i avgusta prijavljeno 108 lokacija širom Srbije na kojima nije bilo pijaće vode, gde pojedini krajevi uopšte nisu imali vodu, a u drugima su nedeljama uvođene restrikcije.

„Velika suša, sve manji vodostaji i zanemarena vodna infrastruktura koja je u sve lošijem stanju ostavili su desetine gradova i sela bez osnovnog uslova za život – čiste pijaće vode. Ljudi javljaju o presušenim bunarima, mutnoj vodi, puklim cevovodima i nepravdi koja se oseća prilikom svakog odvrtanja slavine“, navodi se u saopštenju, prenosi Beta.

Prema njihovim rečima, Srbija se nalazi u delu Evrope koji je najteže pogođen klimatskim promenama, a situaciju dodatno otežava to što se mere prilagođavanja ne sprovode blagovremeno ili uopšte.

„Dugotrajna suša je činjenica, ali za ovakvo stanje u vodosnabdevanju odgovornost leži pre svega u lošem planiranju, neulaganju, nesprovođenju propisa i promašenim političkim odlukama“, ocenila je ta inicijativa.

Planovi za rešavanje problema vodosabdevanja su, prema njihovoj oceni, birokratizovani, a neutemeljeni prema realnom stanju, potrebama i mogućnostima na terenu, navodeći kao primer selo Donje Brijanje kod Leskovca, gde nešto više od hiljadu stanovnika nema vodovod, a većina bunara je presušila - prenosi Nova ekonomija.

Naveli su da u Srbiji postoji opšte uverenje da ljudi u selu piju čistu vodu, dok je situacija u realnosti obratna, dodajući da su sela ta koja prva ostaju bez vode i poslednja je dobijaju.

„Ljudi odustaju od stočarstva, pa čak i svojih malih bašta, koje propadaju, jer nemaju vodu kojom mogu da održe imanje. Voda iz cisterni, kad i stigne, često nije dovoljna i ne predstavlja dugoročno rešenje“, piše u saopštenju.

Kov vodovoda u selima, navode da postoje mnogi problemi – nebriga opština, nemaju određene zone sanitarne zaštite, infrastruktura je u lošem stanju i nerazvijena, upravljanje je često u sivoj zoni, a ljudi na selu ni ne znaju kakvu vodu piju jer kontrola zdravstvene ispravnosti često izostaje.

Inicijativa „Pravo na vodu“ je istakla da pravo na čistu i sigurnu pijaću vodu nije privilegija, nego osnovno ljudsko pravo.

„Ne možemo čekati još deset sušnih leta da se stvari pokrenu. Potrebna su ulaganja sada – u infrastrukturu, u zaštitu izvorišta, u javno upravljanje vodama na neprofitnoj osnovi. A mi ćemo nastaviti da budemo glas svih žednih – dok poslednja slavina ne zažubori“, piše u saopštenju.

Dodali su da nastavljaju da prate situaciju sa vodosnabdevanjem u Srbiji i pozvali građane koji se suočavaju sa nestašicama da im se obrate.

Putnik i Jutjub kreator sadržaja Gabrijel Moris putuje svetom već više od 30 godina, a za to vreme uspeo je da obiđe šest kontinenata i više od 90 zemalja.

Gabrijel je posetio tačno 100 zemalja.“ A postoji jedno „mesto bez duše“ sa njegovih putovanja u koje nikada više ne želi da se vrati.

Sa 613.000 pratilaca na Jutjubu, Gabrijelovi video-snimci privlače dosta pažnje i komentara, jer putnici i fanovi žele da čuju njegova iskustva i stavove. U svom najnovijem videu pod nazivom „Bio sam u 100 zemalja, koje mesto je najgore?“, ovaj Jutjuber otkriva da je najmanje impresivno mesto koje je posetio Persijski zaliv - prenosi Nova.rs.

„Video sam dobar deo sveta i mnoge od tih zemalja obilazio sam više puta i dosta putovao po njima. Ali reći ću vam odmah, moj najmanje omiljeni deo sveta je Persijski zaliv“ .Iako Iran zaliv naziva Persijskim, zemlje sa južne i zapadne strane nazivaju ga Arapskim.

Zašto je onda oblast Persijskog zaliva Gabrijelov najmanje omiljeni deo sveta?

„Nisam bio u Iranu, a Iran izgleda apsolutno neverovatno, tako da ga ne uključujem u ovo. Ali ne verujem da duž Persijskog zaliva ima naročito mnogo lepih stvari za videti.“

Gabrijel je obišao dosta mesta u i oko Persijskog zaliva. Bio je u Saudijskoj Arabiji, konkretno u Rijadu i Džedi, gde je jedan dan iznajmio automobil da bi istražio malo van gradskih granica. Posetio je i Kuvajt, Bahrein, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, uključujući Dubai i Abu Dabi, ali nijedno od tih mesta nije ga naročito impresioniralo.

„U pustinji van gradova ima malo više toga da se vidi, ali ne previše. Uglavnom je to ravna pustinja. Ja uglavnom mislim na glavne gradove uz Persijski zaliv, a onda i na gradove Saudijske Arabije koji nisu uz sam zaliv, ali ga graniče. Jednostavno smatram da ti gradovi nemaju ništa posebno zanimljivo za jednog putnika. Deluju mi veoma dosadno i beživotno. Ulice su gotovo prazne osim ljudi u automobilima. Nema užurbanih, živih pijaca i uličnog iskustva. Svi ti gradovi građeni su u veoma sličnom stilu, ogromni soliteri. To deluje impresivno kada gledate panoramu, ali kada se nađete na ulici, sve su to široke avenije koje je gotovo nemoguće preći. Mnogo je saobraćaja, ogromne udaljenosti i zapravo ništa što bih želeo da radim. Možete ući u tržne centre, otići u neki restoran. Alkohol je uglavnom zabranjen, što je još jedan nedostatak.“

Nazivajući ih „mestima bez duše“, Gabrijel dalje primećuje:

„Smatram ih nekako beživotnim i nimalo jedinstvenim. Mogli biste me spustiti u bilo koji od tih gradova i ne reći mi gde sam, i osim ako nemam pogled na, recimo, Burdž Kalifu u Dubaiju ili neki poseban orijentir, u tipičnom naselju ne bih mogao da razlikujem jedan grad od drugog. Svi su izgrađeni gotovo isto i jednostavno su super dosadni. Sada, nisu to nužno loša mesta za život ili za podizanje porodice. Sigurna su, čista i bez mnogo komplikacija. Nema uličnih prevaranata, nema previše briga.“

Osim Katara i Dubaija, koje svrstava na prvo i drugo mesto, Gabrijel smatra da generalno nema nikakvu želju da se ikada vrati u taj deo sveta, iako priznaje da je kultura „sasvim u redu“.

„Većina ljudi sa kojima ćete imati kontakt nisu zapravo lokalni Saudijci, Emirati, Katari, Kuvajćani ili Bahreinci, jer su lokalne populacije u svim tim zemljama u manjini. Većinu ljudi koje sretnete čine radnici iz Južne Azije, Indije, Pakistana, mnogo Bangladešana, koji rade u restoranima, tržnim centrima, hotelima i drugim uslužnim poslovima.“

„Lokalci, koliko ja znam, dobijaju prihode od nafte i ne moraju zaista da rade, bar ne u tipičnim uslužnim poslovima. Možda to nije svuda isto, ali generalno, ako i rade, češće je to u biznisu ili profesionalnim ulogama, pa je malo verovatno da ćete imati kontakt s njima kao posetilac. To je još jedna stvar zbog koje je iskustvo nekako razvodnjeno, zapravo nemate mnogo lokalnog kulturnog doživljaja. Dakle, ništa lično protiv ljudi,“ zaključuje Gabrijel.

U stvari, ovaj digitalni kreator je jednom bio zaustavljen u Kuvajtu i ispitivan zbog snimanja, iskustvo koje je nazvao „traumatičnim“.

„Mislim da je to bilo u gradu Kuvajtu gde su me ispitivali zbog snimanja. Snimao sam blizu jedne palate, ili tako nešto, i trudio sam se da ne snimam jedno određeno mesto za koje sam mislio da bi moglo biti problematično.

Ali onda sam počeo da snimam nešto drugo, i obezbeđenje mi je dalo znak da priđem. U tom trenutku nikako ne želite da bežite ili da ih izbegnete, jer to samo pogoršava situaciju. Zato sam prišao i verujem da je govorio engleski. Pitao me je za šta snimam, postavio par pitanja i pustio me. Ali, i pored relativno bezazlenog ishoda, to je i dalje bilo veoma traumatično iskustvo, biti ispitivan od strane autoriteta a da ne znate kako će se sve završiti.“

Razmišljajući o svim mogućim scenarijima kako je situacija mogla da se završi, Gabrijel kaže:

„Mogli su lako da kažu: ‘Hoću da pričaš sa mojim nadređenim’, i onda vas odvedu u neku kancelariju gde postanu sumnjičavi i nastave da postavljaju pitanja. To je uvek prilično stresno iskustvo i u suštini vas tera da samo želite da odete. Upravo tako sam se osećao posle toga, samo sam se nadao da ću izaći odatle bez dodatnih problema. To je bio još jedan nedostatak.“

Muškarci takođe imaju strahove o kojima ne žele da govore. Ispod fasade snage i kontrole, kriju se tihe borbe.

Suprotno uvreženom mišljenju i popularnim stereotipima, najdublji strahovi koji muče svakog muškarca retko su povezani sa partnerskim odnosima.

Ispod fasade snage i kontrole, koju društvo često nameće, kriju se tihe borbe koje značajno utiču na mentalno zdravlje, samopouzdanje i ukupni kvalitet života, piše Medium.

Najčešći strahovi muškaraca

Od svih unutrašnjih borbi sa kojima se muškarci suočavaju, određeni strahovi se posebno ističu – često su potisnuti i retko izgovoreni, ali snažno utiču na njihov svakodnevni život, prenosi Net.hr.

Strah od neuspeha i beznačajnosti

Jedan od osnovnih muških strahova je strah od neuspeha, usko povezan sa strahom od prosečnosti i beznačajnosti. Društvo tradicionalno očekuje da muškarci budu uspešni, pouzdani i ostvareni, bilo u karijeri ili kao hranitelji porodice.

Ovaj pritisak stvara ogroman teret, gde se svaki neuspeh doživljava kao lični poraz i dokaz sopstvene bezvrednosti.

Prema rečima stručnjaka, ovaj strah se intenzivira u tridesetim godinama, kada život postaje „ozbiljniji“. Osećaj da zaostajete za svojim vršnjacima ili da ne ispunjavate očekivanja može dovesti do hronične anksioznosti, stida i izbegavanja novih izazova.

Finansijska nesigurnost

Strah od siromaštva i finansijske nestabilnosti je glavni izvor stresa. Za mnoge muškarce, finansijska sigurnost je direktno povezana sa osećajem identiteta i samopoštovanja.

Uloga hranitelja porodice je duboko ukorenjena, a briga o dugovima, računima ili sigurnosti posla može izazvati osećaje stida, krivice i neadekvatnosti.

Finansijski stres ne utiče samo na vašu psihu, već može uticati i na vaše fizičko zdravlje, a ćutanje o problemima iz straha od osude samo produbljuje osećaj izolacije.

Gubitak kontrole i strah od ranjivosti

Muškarci su odgajani da budu jaki i da drže svoje emocije pod kontrolom. To dovodi do dubokog straha od gubitka kontrole i pokazivanja ranjivosti.

Mnogi veruju da je kontrola sinonim za snagu, ali često služi kao štit koji krije unutrašnju nesigurnost i anksioznost. Strah da ih drugi vide kao slabe ili emotivne sprečava ih da potraže pomoć.

Mladići se plaše da priznaju da su usamljeni. Ovo potiskivanje emocija i strah od ismevanja dovode do usamljenosti i pogoršanja mentalnog zdravlja.

Strah od seksualne impotencije

Možda najintimniji i najrazorniji je strah od seksualnog neuspeha. Samopouzdanje muškarca je često neraskidivo povezano sa njegovom seksualnom moći.

Erektilna disfunkcija, koja pogađa muškarce svih uzrasta, predstavlja ozbiljan psihološki izazov koji može potkopati samopouzdanje i emocionalnu stabilnost.

Istraživanja pokazuju da ovaj problem izaziva osećanja stida, poniženja i straha od napuštanja.

Sama anksioznost zbog potencijalnog neuspeha stvara začarani krug koji dodatno komplikuje postizanje erekcije, uništavajući intimne odnose i samopoštovanje.

Juče u 13 časova najtoplije bilo u Somobru gde je izmerena temperatura od 37 stepeni Celzijusa, a najsvežije na Kopaoniku, gde je zabeleženo 22 stepen na temperaturnoj skali, objavio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Samo jedan stepen svežije u odnosu na Sombor je u Novom Sadu, Velikom Gradištu, Leskovcu i Ćupriji.

U glavnom gradu Srbije, Beogradu zabeleženo je 35 stepeni, kao i na Paliću, u Zrenjaninu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu i Nišu.

U celoj zemlji je na snazi upozorenje na visoku temperaturu.

Vreme u Srbiji danas će biti veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 34 do 38 stepeni, u Beogradu do 36 stepeni Celzijusa.

Meteorološki uslovi biće izrazito pogodni za iniciranje i širenje požara na otvorenom usled isušenog tla i perioda bez padavina, u domenu jake i ekstremne suše u kombinaciji sa sunčanim vremenom i visokom dnevnom temperaturom.

Do kraja dana biće pretežno sunčano i veoma toplo. Uz lokalni razvoj oblačnosti u Vojvodini i brdsko-planinskim predelima jugozapadne Srbije očekuje se retka pojava kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom.

Duvaće slab vetar, promenljivog pravca.

U nedelju će uslediti blago zahlađenje - biće promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, svežije i nestabilno, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, češćim posle podne na severu i zapadu Srbije.

Duvaće slab i umeren vetar, u zoni fronta kratkotrajno i jak severni i severozapadni.

Najniža temperatura biće od 15 do 22, a najviša od 29 do 33.

U ponedeljak će biti promenljivo oblačno, na severu suvo sa sunčanim intervalima, u ostalim krajevima mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom. Uveče se očekuje prestanak padavina i postepeno razvedravanje.

U utorak i sredu biće pretežno sunčano, a samo u utorak na istoku i jugoistoku uz promenljivu oblačnost tek ponegde sa kratkotrajnom kišom.

Od četvrtka se očekuje ponovo promenljivo i nestabilno vreme, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.

U Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, u subotu, 23. avgusta, biće realizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi. Građani koji su u mogućnosti i koji žele da daju krv, to će moći uraditi u terminu od 9 do 13 časova.

Podsećamo, s obzirom da je leto, zalihe krvi su na minimumu, te je važno da svaki pojedinac uzme učešće i odazove se akcijama koje realizuje Crveni krst Sombor.

Fudbaleri čonopljanske Sloge doživeli su ubedljiv poraz na startu novog prvenstva Srpske lige Vojvodine. Oni su danas manje više očekivano poraženi od Naftagasa iz Elemira sa 4:0 (3:0). Kao i prošle godine pobedu domaćinu obezbedio je Miloš Savanović golovima u 28. i 40. minutu susreta. U poslednjim trenucima prvog dela Stefanović je povisio na 3:0. Konačan rezultat utakmice postavio je rezervista Perin sedam minuta pre isteka regularnog dela meča.

Narednog vikenda Sloga će ugostiti Sloven iz Rume - piše somborsport.org.

U ostalim mečevima subotnjeg programa postignuti su sledeći rezultati: Dinamo 1945 – Sloboda 1:0 (Zapisnik), Bačka – Omladinac 0:2 (Zapisnik), Kikinda – Inđija 0:1 (Zapisnik), Veternik – Vrbas 1:2 (Zapisnik), Mladost (BJ) – Mladost (O) 1:0 (Zapisnik). U nedelju se igraju dva preostala meča: Željezničar (I) – Jedinstvo i Hajduk – Sloven.

Mnogi svoje ljubimce ne vode na odmor. Kako se snalaze vlasnici?

Pakuje se kao da ide na letovanje, ali umesto u hotelu pored plaže, Pako će biti u pansionu za pse. U torbi je sve što mu treba – omiljena hrana, povodac i nekoliko igračaka.

„Do sada sam ga vodila pet puta i imam odlično iskustvo. Prvi put sam se jedva odlučila na taj potez, ali pošto je u pitanju bilo višednevno putovanje, nisam htela nikoga da opterećujem“, kaže Pakova vlasnica, Tanja Petrović.

U Beogradu postoji osam registrovanih hotela za pse i dva za mačke. Moli ovih dana ne čuva kuću, dok su njeni vlasnici na odmoru, i on je gost pansiona.

„Dolaze zbog putovanja, neki su na vrtiću, budu tu samo preko dana, neki zbog operaciuja ili kad neko ne može da ih čuva. Cena po danu je 1.800 dinara, tako je kod svih ragistrovanih“, kaže Slađan Todorović iz jednog od pansiona - piše RTS.

Sve je više vlasnika koji na odmor vode i ljubimce. Za njih plaćate dodatno, po noćenju. Retko se boravak ljubimcima ne naplaćuje.

„Prvenstveno zato što mi imamo psa i ne možemo da zamislimo da idemo negde bez njega. Naravno, dozvoljen je boravak samo malim rasama, jer je apartman mali svi su takvi u zgradi i nije normalno da veliki pas i četiri oobe borave u njemu. To je pravilo prvenstveno zbog higijene“, navodi Katarina Nikolić iz apartmana na Zlatiboru.

A ukoliko vlasnici svoje ljubimce žele da povedu sa sobom u inostranstvno, kako bi bili zajedno u hotelu pored mora, moraju da im izvade pasoš.

Potrebno je da odu kod ovlašćenog veterinara, uz obavezno čipovanje i unos svih podataka o vlasniku i životinji.

Frontmen "Bijelog dugmeta", Goran Bregović, važi za jednog od najbogatijih pevača sa ovih prosotra. On je vrlo mudro poslovao tokom cele svoje karijere, a novac ulagao u nekretnine i unosne biznise. On je sve firme i biznise vodi sa suprugom Dženanom, kao i ćerkama Emom, Unom i Lulom.

Bregović je već godinama vezan za Pariz, gde ima registrovane tri firme pod vrlo zanimljivim imenima „Tetak“, „Tetka“ i „Tuke“. Takođe, on u francuskoj prestonici ima nekretnine koje se nalaze u 10. arondismanu, u ulicama gde prosečno kvadrat košta između 12.000 i 15.000 evra.

Na ovoj adresi registrovane su i njegove firme za sticanje, vlasništvo, upravljanje svim nekretninama i operacijama koje se mogu odnositi na korporativne svrhe, prenosi Kurir.

Kako se može proveriti u francuskom registru, u firmi „Tetka“ je direktorka supruga Dženana, a partneri su Bregović i ona. Početni kapital je 1.044.000 evra, a u taj iznos je uračunata i vrednost nekretnine, stana na toj adresi. Firma je osnovana 30. juna 2017. godine s rokom trajanja od 99 godina. Osnovna delatnost firme je trgovina nekretninama.

U firmi „Tuke“ vlasništvo je podeljeno na pet delova: 20 odsto ima Brega preko sarajevske firme „Tetak“, ali i tri puta po 20 odsto zajedno s ćerkama Emom, Unom i Lulom, koju u dokumentaciji zastupa majka Dženana. Bregovićeva supruga kao fizičko lice ima samo 20 odsto. Firma „Tuke“ registrovana je 17. decembra 2010. godine. Delatnosti firme su: vlasništvo, sticanje, upravljanje ili iznajmljivanje svim pravnim sredstvima svih izgrađenih ili neizgrađenih zgrada, ruralnih ili urbanih, s ciljem njihove direktne ili nedirektne eksploatacije, putem iznajmljivanja - prenosi Nova.rs.

Preko te firme uknjižene su tri parcele u Parizu. I u toj firmi menadžerka je Dženana, a partneri su Goran, ona i njihove tri ćerke. Početni kapital u koji spadaju i nekretnine iznosi 861.000 evra.

Firma „Tetak“ registrovana je 1994. i njen početni kapital je 152.450 evra. Vlasnik je muzičar, a ova firma je više puta menjala adresu. Sad joj je sedište u ulici gde im se nalazi drugi stan. Kad su osnovali firmu, Goran je imao 90 odsto vlasništva, a Dženana 10 odsto.

Pomenuti mediji razgovarao je i sa ženom koja je bliska sa porodicom Bregović, a imala je samo reči hvale za njegovu porodicu.

„Goran je veliki umetnik. Jako je poštovan ovde. On dolazi ovde s vremena na vreme, nije ovde tako često kao nekad. Poslednji put sam ga videla pre nekoliko meseci, išao je na ručak u jedan restoran ovde u blizini koji baš voli. Dženana je stalno u ovom stanu, ovde živi i kad je potrebno odlazi za Beograd, pa se vraća. Sada je s ćerkama na moru u Crnoj Gori. Odmori su, pa je Pariz prazan. Njih dvoje su u braku na daljinu, što i ne treba da čudi kad je Goran stalno na putu. Dobro poznajem i ćerke. To su jako lepe, obrazovane i vaspitane devojke. Ema živi na relaciji Pariz-Beograd, a Una i Lula su ovde“, zaključila je gospođa Selin.

Naime, Bregović je naveo da je početkom rata devedesetih ostao bez svega što je imao u Jugoslaviji i otišao u Pariz, gde je morao da počne od nule.

„Celog života imam strah od siromaštva. Nije to kao kod nas, kad si na ulici, nemate tetku da odete na ručak, nemate ujaka da pozajmite novac. Rat je, i u ratu ste u jednom danu izgubili sve što ste imali. Dugo me je držao strah od siromaštva. Ako pogledamo unazad, ja sam zbog tog straha kupovao previše stvari. Pre rata imao sam kuće, stanove, brodove, automobile. To je sirotinja koja od straha kupuje. Sada više ne brinem o sebi, imam decu, pa isti taj strah imam i za njih“, rekao je za „Story“ nekadašnji roker.“Dosta sam kasno dobio naslednice, pa kada si mlađi, verovatno ne razmišljaš o tome da imaš malu decu koja mogu ostati bez roditelja rano. Kao stariji, trudiš se da brineš o njima više nego mlađi roditelji. Voleo bih da znam, ako ipak umrem, da su mi one obezbeđene“, dodao je Bregović.

Takođe, on i u Beogradu poseduje velelepne nekretnine, te danas mnoge od njih izdaje, a njegova kuća na Senjaku je, prema pisanju domaćih medija, jedna od omiljenih lokacija za snimanje filmova i serija.

Kako je „Kurir“ jednom prilikom otkrio, jedan snimajući dan kod muzičara košta između 1.000 i 3.000 evra, sve zavisi od nekretnine koju izdaje.

Njegova kuća u Tolstojevoj ulici pojavila se u seriji „Državni službenik“ kao kuća lika kog je tumačio glumac Nikola Pejaković.

Pomenutu vilu gradio je tri godine. Opasana je visokim garažnim vratima na daljinsko upravljanje, a dvorište se ne može videti sa ulice. Muzičar je, kako bi svoj dom zaštitio od lopova, postavio i videonadzor.

On poseduje i imanje koje se nalazi pored ove vile, na kom je napravio objekat poput sale za slavlja. Taj deo je, takođe, zaštićen od radoznalih pogleda.

„Unutar same vile nalazi se firma kojoj je iznajmio prostor. Međutim, to je samo jedan deo ogromne vile koja je u njegovom posedu. Drugu polovinu je odlučio da sačuva za sebe, jer zbog čestih iznajmljivanja vila i kuća za snimanje raznih spotova i reklama, ipak želi da ima delić za sebe kako bi mogao da se odmori“, ispričao je tokom pandemije izvor blizak muzičaru za „Blic“.

„Tu je trebalo da se nalazi ogroman muzički studio u kom bi on pravio muziku, međutim, za sada nije poznato da li će do realizacije doći. Za sada je to samo prostor gde on ponekad boravi, kada kuću u kojoj živi iznajmi za snimanje filma, serije ili nekog spota. Na taj način zarađuje siguran novac i ako u jednom trenutku odluči da napusti muziku, uvek će moći da živi od izdavanja. Jedan snimajući dan kod Gorana Bregovića košta između 2.000 i 3.000 evra, sve zavisi od nekretnine koju iznajmljuje. Cena snimajućeg dana je striktna“, ispričao je izvor.

Osim ovoga, u njegovim kućama se snimalo nekoliko muzičkih spotova, kao i serije „Klan“ i „Žene sa Dedinja“.

„Nema s Bregom cenkanja, cena je fiksna, nikome ne daje popust i to se zna. Za neke žurke i svadbe cena ide i do 3.000 evra“, rekao je jednom prilikom izvor za domaće medije.

Prema informacijama koje su prenosili mediji, Brega u svom posedu ima preko 30 kuća, stanova i garsonjera čija vrednost prelazi 35 miliona evra.

Navodno je u Zagrebu 2005. godine kupio zgradu od 550 kvadrata koju izdaje za 5.500 evra mesečno, na Jahorini poseduje nekretninu od 450 kvadrata, u Perastu dve kuće i starački dom, kao i petnaestak kuća u Beogradu, stanove u Parizu, Istanbulu i još nekim gradovima. Svaka vila Gorana Bregovića procenjena je na preko milion evra.

Podsetimo, muzičar je pre više od decenije kupio luksuznu vilu u Perastu kako bi supruzi i ćerkama obezbedio idealno mesto za letovanje. Ovo zdanje se uklapa u arhitekturu prelepog crnogorskog gradića, pa je velelepna vila izgrađena u belom kamenu, okružena dvorištem i ograđena zidinama, ali i mediteranskom vegetacijom kako bi porodica imala intimu tokom boravka. Vila je 2015. godine renovirana, a Brega je u obnovu kuće na Jadranu tad uložio 20.000 evra.

O njegovoj vili se mnogo govorilo, a muzičar je pre nekoliko godina doneo odluku da je izdaje. Kako bi zainteresovani bogati turisti mogli da uživaju u blagodetima Bregine vile od 400 kvadrata na Crnogorskom primorju, moraju da izdvoje paprenu sumu novca. Cena najma je 1.400 evra po danu, i to tokom jula i avgusta, pa je tako za četiri dana potrebno izdvojiti čak 5.600 evra.

Inače, Bregin luksuzni kompleks nalazi se u trećem redu od mora, dok se od centra Perasta nalazi na samo 50 metara i do njega se dolazi za nekoliko minuta stepenicama. Postoji i mogućnost prilaska vili automobilom sa gornje strane, pa ukoliko neko dođe svojim vozilom, može ga parkirati unutar velikog dvorišta. Zanimljivo je i da kompleks ima veliki broj terasa na raznim nivoima, pa je sve uređeno poput svojevrsnih kaskada.

Toplotni talas se vratio i trajaće narednih nekoliko dana, što znači da se moramo dobro zaštititi od vrućine i sunca.

Pored obavezne kreme za sunčanje, sunčanih naočara, šešira i dovoljno vode i boravka u rashlađenim prostorima tokom najtoplijih delova dana, svi sa određenim hroničnim bolestima trebalo bi da budu dodatno oprezni.

"Telo pokušava da stalno održava istu temperaturu, a jedan od načina da se to uradi je znojenje. Leti se više znojimo, pa lakše možemo dehidrirati, što uzrokuje razne zdravstvene probleme", kaže dr Sara Raf, porodični lekar u Univerzitetskoj bolnici UNC Health u Čapel Hilu.

Da biste izbegli dehidrataciju, važno je piti dovoljno vode, a ako se bavite sportom ili drugim fizičkim naporima, verovatno ćete morati da nadoknadite elektrolite, poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma.

"Uključite pauze u svoj plan vežbanja, uvek u hladu ili u zatvorenom prostoru", savetuje ona.

Čak i mali napori su opasni

Ovo se odnosi na sve, jer u teškim letnjim uslovima svi su u riziku od dehidratacije, toplotnog iscrpljivanja, pa čak i toplotnog udara, a mogu se javiti i simptomi poput mučnine i povraćanja, otežanog disanja, vrtoglavice, konfuzije i glavobolje.

Verovatnije je da će se javiti kod ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima, čiji se problemi, čak i kada je bolest dobro kontrolisana, mogu pogoršati na vrućini. Za takvo pogoršanje nije potrebno ići u posebnu avanturu.

"Kada postane veoma vruće i kada je sunce posebno jako, čak i normalne aktivnosti mogu biti rizične. Ljudi su već u opasnosti ako se samo upute u najbližu prodavnicu ili apoteku na vrućini. Čak i taj mali napor može ugroziti vaše zdravlje", kaže lekar opšte prakse dr Marvin Mina iz bolnice Cedars-Sinai u Los Anđelesu - prenosi B92.

Saveti za ljude sa hroničnim stanjima

Bolesti srca

Bilo koje stanje koje utiče na srce može biti pogoršano toplotom i dehidratacijom, jer nedostatak vode utiče na volumen krvi i cirkulaciju. To znači da srce mora više da radi da bi pumpalo krv po celom telu.

"Ovo povećano opterećenje na srce takođe može dovesti do srčanog udara", upozorava dr Raf.

Budite oprezni sa vežbanjem po vrućini i imajte na umu da zadaci poput košenja travnjaka po vrućem vremenu takođe mogu uticati na vaše srce. Pijte puno vode i pazite na simptome.

Ako uzimate diuretik, lekove za visok krvni pritisak ili lekove za srčanu insuficijenciju, možete biti izloženi povećanom riziku od dehidratacije, jer su ovi lekovi dizajnirani da stimulišu mokrenje. Ako provodite puno vremena napolju, obavezno pijte puno vode i pazite na znake dehidratacije.

Problemi sa plućima

Kako vaše telo pokušava da održi normalnu temperaturu po vrućini, možete početi da brže dišete jer vaša pluća pokušavaju da dobiju više kiseonika.

Kod bilo kog stanja koje smanjuje kapacitet pluća – bilo da je u pitanju HOBP, emfizem, intersticijalna bolest pluća ili bronhitis – brže disanje može dodatno otežati već tešku situaciju tako što će primorati vaša pluća da rade više.

"Ako imate bolest pluća, izbegavajte izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana i pokušajte da se ohladite i pijete puno vode. Po vrućem vremenu, vlažnost može dodatno otežati disanje, jer može izazvati simptome astme, pa oboleli uvek treba da drže inhalator pri ruci", kaže dr. Raf.

Nije neuobičajeno da neka područja imaju loš kvalitet vazduha tokom leta, zbog šumskih požara ili dugih sušnih perioda. Zato proverite lokalne uslove pre nego što izađete napolje.

Glavobolje i migrene

Dehidratacija leti može brzo izazvati glavobolje. Ako obično patite od migrena, možete primetiti da se one češće javljaju leti.

"Neki ljudi su osetljiviji na promene spoljašnjeg pritiska i toplote, pa ako već znate da su to okidači za migrene, pokušajte da ostanete dobro hidrirani, možete popiti i napitak sa elektrolitima i ostati u hladu.

Ako ipak morate da izađete napolje, zaštitite se šeširom, suncobranom i naočarima za sunce. Uvek imajte lekove sa sobom", kaže dr Raf.

Čak i ako ne dobijete glavobolju, možete osetiti da sporije i teže razmišljate na vrućini. Ovo je siguran znak da vam je potrebna voda i da se povučete u hlad.

Kada telu nedostaje vode, ono se isključuje ili stavlja funkcije koje mu u tom trenutku nisu neophodne u drugi plan, što može uticati na brzinu misli i kognitivne funkcije.

Da biste izbegli glavobolje, najbolje je tražiti mir i hlad, sa puno vode i laganih grickalica.

Dijabetes

Vrućina i dehidratcija mogu izazvati značajne fluktuacije nivoa šećera u krvi, pa je izuzetno važno da osobe sa dijabetesom ne zanemaruju kontrolu.

Ako ne pijete dovoljno vode, nivo šećera može porasti, ako uložite više energije da se rashladite, nivo šećera u krvi može pasti.

"Visoke temperature takođe mogu uticati na to kako vaše telo koristi insulin, što dijabetes čini nepredvidivijem leti. Možda ćete morati da prilagodite svoje lekove, zato budite oprezni i često proveravajte šećer u krvi", savetuje dr Raf.

Problemi sa kožom

Lekari savetuju svima da koriste kremu za sunčanje svaki put kada izlaze, bez obzira da li je sunčano ili oblačno, kako bi se zaštitili od opekotina od sunca i smanjili rizik od kancera kože.

Letnji uslovi takođe negativno utiču na postojeća stanja kože, na primer, sunčevi zraci mogu pogoršati crvenilo i simptome rozacee, a toplota može dehidrirati kožu, što dodatno pogoršava stanje. Povećano znojenje može da dovede do pojave akni.

"S druge strane, za mnoge ljude koji imaju ekcem ili hronično suvu kožu koja svrbi, toplota donosi olakšanje, ali ono što može pogoršati situaciju je često tuširanje. Više se znojimo, pa se više tuširamo. Zato ne zaboravite da nanesete losion i hidratantnu kremu na kožu posle svakog tuširanja", podseća dr Raf.

Moguća je i alergijska reakcija na sunčeve zrake, koja se manifestuje crvenim osipom i svrabom kože. Najbolja zaštita su kreme sa SPF-om i odeća koja pokriva kritična područja.

"Niste izloženi opasnostima samo kada ste na plaži ili bazenu. Ljudi su najviše izloženi suncu tokom rutinskih aktivnosti poput baštovanstva ili šetnje psa", podseća dr Mina.

Autoimune bolesti

Toplota ublažava simptome Rejnoovog sindroma, povećane i bolne osetljivosti na hladnoću koja se javlja kod skleroderme, a moguća je i kod Šegrenovog sindroma, lupusa, reumatoidnog artritisa i nekih drugih autoimunih bolesti.

S druge strane, direktna sunčeva svetlost može povećati umor i bolove u zglobovima kod ljudi sa autoimunim bolestima. Preporučljivo je zaštititi se od sunca kremama sa mineralnim filterima (cink ili titanijum dioksid) i odećom sa dugim rukavima.

Kod multiple skleroze i drugih bolesti koje utiču na mijelinsku ovojnicu, neurološki simptomi se mogu pogoršati čak i uz malo povećanje telesne temperature.

Fenomen se naziva Uhtofov fenomen i može se javiti po vrućem vremenu, tokom vežbanja, povišene telesne temperature usled bolesti, u saunama i toplim kupkama, pa čak i pri konzumiranju veoma tople hrane ili pića.

Povišena temperatura usporava ili blokira provodljivost nervnih impulsa, ali tačan mehanizam nije objašnjen. Kada se telesna temperatura normalizuje, znaci i simptomi obično nestaju.

Saveti stručnjaka

Uvek ostanite dobro hidrirani. Letnje sunce i visoke temperature mogu vas iscrpeti i prouzrokovati gubitak vode, određenih hranljivih materija i elektrolita. Pored vode i "obogaćenih" napitaka, održavajte njihov poželjan nivo jedući dovoljno voća i povrća – povećaćete rezerve vitamina i minerala u telu i istovremeno ostati hidrirani.

Dobro se rashladite. Ponekad je toliko vruće da ventilator i suncobran nisu dovoljni. Ponesite flašu vode i ventilator na baterije, i razmislite o kupovini rashladnog prsluka.

Zaštitite se od UV zraka i opekotina od sunca. Kada ste napolju, nosite sunčane naočare i svetlu odeću (ili odeću koja blokira sunčeve zrake, sa UPF zaštitom) i šešir širokog oboda. Ne preskačite nanošenje i ponovno nanošenje SPF kreme. Opekotine od sunca mogu povećati rizik od toplotne iscrpljenosti i moždanog udara.

Pročitajte uputstva za svoje lekove. Proverite da li lekovi koje uzimate pogoršavaju nelagodnost i simptome bolesti povezanih sa toplotom, na primer, neki antidepresivi mogu povećati štetne efekte ukoliko su izloženi toploti. Obavezno se konsultujte sa lekarom i upoznajte se sa znacima bolesti povezanih sa toplotom, kao što su bol u grudima ili vrtoglavica. Vodite računa o svom srcu, jer ga toplota dodatno opterećuje, pa pravite redovne pauze, rashladite se, potražite klimatizovan smeštaj, pokušajte da izbegavate naporne aktivnosti na otvorenom i pazite na simptome kao što su povećana žeđ, nedostatak znojenja, bol u grudima...

Bezbedno čuvajte svoje lekove. Ako nosite lekove sa sobom, uverite se da su pravilno skladišteni, jer toplota može uticati na njihovu efikasnost. Za savet o tome kako da ih pravilno čuvate, konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Slušajte svoje telo. Svako drugačije doživljava toplotu, zato se prilagodite onome što vaše telo traži. Ako osetite bilo kakve neobične simptome, ne oklevajte da potražite medicinsku pomoć.

Budite informisani. Pratite upozorenja o visokim temperaturama u vašem području. Budite svesni u kojim hladnim područjima možete da se sklonite. Pripremite se za moguću vanrednu situaciju – imajte pri ruci kontakte za hitne slučajeve, nosite vodu i zdrave grickalice, ponesite sve lekove koji su vam potrebni.