Sombor.info

Prenosimo apel "Otpisanih" za hranu za više od 200 pasa i mačaka sklonjenih sa ulice.

HITNO potrebna hrana za životinje!

Na poslednju objavu za pomoć odazvalo se troje ljudi.

Skupljeno je 4000 din.

Danas smo se izvukli ali za sutra nemamo.

U prihvatilištu je 100 pasa i 100 mačaka.

Otpisani 3.6.9. Višnjićeva 5, Sombor.
Dinarski račun 265251031000135492
Devizni : IBAN RS35265100000117560753
PayPal:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
PATREON: https://www.patreon.com/otpisani

Hvala svima koji podržavaju naš rad i pomažu sa prehranimo 200 "Otpisanih"!

Sobne biljke unose toplinu i lepotu u dom, ali kada počnu da venu, naročito tokom sezone godišnjih odmora, kada nismo u mogućnosti da ih zalivamo redovno, to postaje razlog za brigu…. No, dobra vest je da čak i ako izgledaju potpuno beživotno, postoji šansa da ih povratite.

Kako uvele sobne biljke vratiti u život

Najpre otkrijte uzrok problema, a zatim primenite sledeća četiri koraka kako biste svojoj biljci dali novu priliku za život:

1. Simptom: Meki, žuti listovi

Dijagnoza: Previše vode

Rešenje: Proverite zemljište u koje je biljka posađena. Ako je vlažno ili mokro, zalivajte je mnogo ređe. Uverite se da saksija ima rupe na dnu kako bi višak vode mogao da se odvodi, piše Zadovoljna.hr.

Simptom 2: Smeđi, krhki listovi koji opadaju

Dijagnoza: Nedovoljno vode

Rešenje: Zalivajte biljku dok voda ne prestane da kaplje iz rupa na dnu saksije, i to radite svaki put kada je zemlja suva na dodir. Međutim, nemojte preterivati. Koliko vode je biljci potrebno zavisi i od doba godine. Ako, na primer, koristite klima uređaj, zemlja će se brže osušiti.

U ovom slučaju, možda nećete morati da zalivate biljku tako često, ali će biti bolje da povećate količinu vode koju dajete biljci svaki put kada je zalivate.

3. Simptom: Tanka paučina i sitni insekti

Dijagnoza: Štetočine

Lek: Tri najčešće vrste štetočina koje napadaju biljke su veoma sitni insekti (svilenkaste paučine), biljne uši (sitni tamni insekti koji se lepe za lišće i stabljike) i bele mušice (sitni beli ili žuti insekti koji se skupljaju ispod lišća).

Ovi sitni insekti mogu se širiti sa zaraženih biljaka na zdrave, zbog čega je važno izolovati obolelu biljku čim primetite simptome.

Biljke zaražene štetočinama najbolje je tretirati komercijalno dostupnim proizvodima. Postoje posebni gotovi proizvodi za lisnate biljke i posebni za cvetnice, a doziraju se i koriste prema uputstvima proizvođača.

4. Simptom: Uvenuli, umorni listovi i nizak nivo zemlje u saksiji

Dijagnoza: Nedostatak hranljivih materija

Lečenje: Biljke u saksijama žive u ograničenoj količini zemlje, a hranljive materije u toj zemlji vremenom nestaju. Pored toga, sa svakim zalivanjem, malo zemlje takođe curi iz saksije zajedno sa viškom vode. Ako vaša biljka traži dodatne hranljive materije, pokušajte da je hranite na najprirodniji način – posipanjem listova čaja ili taloga kafe po zemljištu.

Najjednostavnija alternativa je dodavanje sveže zemlje u saksiju. Izvadite biljku zajedno sa korenom iz saksije i dodajte malo sveže zemlje na dno, ili jednostavno dodajte tanak sloj nove zemlje na postojeće zemljište.

Svetski popularan bestseler pod nazivom „48 zakona moći“ je knjiga koja će vam pomoći da dođete do cilja, ali vas naterati na neetička i sebična ponašanja.

Književna ostvarenja već vekovima predstavljaju odličan razlog za pokretanje mnogobrojnih diskusija. Kada se pojavi novo književno delo, kritike su ono najbitnije, ako ne postoje kritike kao da ni samo delo nije ni postojalo. I često književna dela dobijaju koliko pozitivnih, toliko i negativnih kritika, a u današnjem svetu najviše „rasprava“ se dešava putem društvenih mreža.

Upravo na različitim društvenim mrežama i sajtovima za diskusiju knjiga pod nazivom „48 zakona moći“ autora Roberta Grina izazvala je pravu raspravu među čitaocima. Dok jedni podržavaju autora i njegove ideje ističući kako uspeh nema cenu, drugi se pak okreću na brutalizam koji promoviše knjiga, i deklarišu je kao toksičnu.

Naime, amoralan, lukav, nemilosrdan i poučan, ovaj bestseler New York Times-a sa više miliona primeraka je definitivan priručnik za sve one koji su zainteresovani za sticanje, posmatranje ili odbranu od vrhovne kontrole, koji je napisao autor knjige „Zakoni ljudske prirode“.

U knjizi koju je magazin People nazvao “zapanjujućom” i “fascinantnom”, Robert Grin je destilovao tri hiljade godina istorije moći u 48 suštinskih zakona, crpeći iz filozofija Makijavelija, Sun Tzua, i Karla fon Klauzevica, kao i iz života ličnosti koje je autor upoznao - piše Nova.rs.

Neki zakoni obrađeni u knjizi uče potrebu za obazrivošću, drugi uče vrednost samopouzdanja, a mnogi preporučuju apsolutnu samoodbranu. Svaki zakon, međutim, ima jednu zajedničku stvar: interes za potpunu dominaciju. U hrabrom i zapažajućem dvobojnom pakovanju, „48 zakona moći“ je idealna, bilo da je vaš cilj osvajanje, samoodbrana ili jednostavno razumevanje pravila igre.

Brutalizam ove knjige upravo i jeste glavni razlog zašto je mnogi vole, ali i razlog zašto je dosta ljudi smatra za neprikladnu. Autor ove knjige nikada ne okoliša, on otvoreno piše o tome kako se koristi manipulacija, strategija i prevara kako bi se stekla moć i to je deo koji se ljudima sviđa.

Ipak, ova knjiga ne govori samo o tome kako razumeti moć, već i kako je koristiti na načine koji su često neetični, pa ponekada čak i zlonamerni. Mnogi „kritičari“ na društvenim mrežama se osvrću na etičnost ove knjige, upravo zbog toga se zalažući da se ova knjiga ukine.

Ono što je zanimljivo u vezi ove knjige jeste da je zabranjena u američkim zatvorima, kako ne bi „naučila“ zatvorenike kako da koristeći manipulaciju pobegnu. Ona je takođe bila zabranjena u nekim zemljama zbog svojih kontroverznih ideja. Na primer, u Rusiji je zabranjena 2006. godine zbog toga što se smatra da promoviše ideje koje mogu biti štetne i opasne za društvo.

Prema rečima ruskog tužioca knjiga „sadrži informacije koje mogu dovesti do formiranja neetičkih ponašanja, načina života, i tako dalje. Takvi sadržaji su nezakoniti u Ruskoj Federaciji“. Takođe mnogi smatraju da ideje koje promoviše ove knjiga su nespojive sa ruskim tradicionalnim vrednostima i moralima, tako da su vlasti odlučile da je zabrane i da zaštite društvo od lošeg uticaja. Osim Rusije knjiga je bila zabranjena i u Maleziji.

Premda je prošlo čak osam godina od kada je ovo ostvarenje ugledalo svetlost dana, i dan danas se oko nje vode oštre rasprave, a na vama ostaje da sami odlučite da li ćete je pročitati ili će te se držati dalje od nje.

Kažu da je gyrotonic nešto između joge, plesa i tai-čija i da privlači sve ljudi.

Gyrotonic je razvio je rumunski sportista Juliu Horvath u svom plesnom studiju na Brodveju 1980-ih godina, a izvodi se na specijalnim spravama koje sadrže kaiševe, prečke, pokretne platforme.

U početku Horvath je osmislio metodu Gyrokinesis, vežbe na podu, pre nego što je uveo specijalizovanu opremu radi unapređenja prakse. Vrlo brzo, Gyrotonic je stekao priznanje među plesačima, sportistima i fizioterapeutima zbog svojih benefita u rehabilitaciji i poboljšanju performansi. Pokreti, tečni i zabavni, obećavaju tok koji podstiče cirkulaciju energije, dok istovremeno poboljšavaju fleksibilnost i jačaju telo iz svih uglova - piše Nova.rs.

Sve što treba znati o Gyrotonicu

Gyrotonic je jedinstvena i originalna metoda pokreta koja angažuje celo telo, otvara energetske kanale i fokusira se na fleksibilnost kičme“, objašnjava dugogodišnja praktikantkinja Natallia Yakimchyk.

Kičma je jedan od glavnih delova tela odgovoran za sve pokrete. Ona je povezana sa našim mozgom i glavom. Osim toga, mašina – vrlo specifična – zauzima centralno mesto u Gyrotonicu. Dizajnirana je prema različitim modelima amplituda pokreta tela. Prilagođava se fizičkoj sposobnosti svakoga, a u isto vreme pomaže da se ona unapredi. Takođe je korisna kada želimo brže da se oporavimo od povrede. U zavisnosti od ciljeva koje postavimo, mašina može biti pomoć, oslonac ili izazov. Sve to prati i primena specifičnih tehnika disanja.

Koje su koristi Gyrotonica

„Poboljšanje amplitude pokreta, snage i fleksibilnosti. Otkako ga vežbam, osećam dubok rad u mišićima i postala sam fleksibilnija. Nema kompresije, telo postaje snažno, uravnoteženo, koordinisano i izduženo. Otkrila sam sposobnosti svog tela za koje nisam ni znala da postoje“, navodi Natallia Yakimchyk.

Kod pitanja da li Gyrotonic ima koristi i za mentalno zdravlje, ruska fitness instruktorka je izričita: „Kako ova praksa značajno poboljšava fleksibilnost kičme, koja je zauzvrat povezana sa našom glavom i mozgom, ona pozitivno utiče i na nervni sistem i na mentalno stanje. Nakon vežbanja osećam nalet energije koji mi pomaže da se borim protiv svakodnevnog stresa i stabilizuje krvni pritisak.“

Novo istraživanje otkriva da veći unos kreatina iz izvora mesa može da ublaži zatvor, posebno kod muškaraca i odraslih osoba u mlađem dobu. Ovo pruža potencijalno dijetetsko rešenje za sveprisutniji problem sa varenjem.

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition sugeriše da veći dijetetski unos kreatina iz izvora proteina životinjskog porekla može da pomogne u smanjenju rizika od hroničnog zatvora.

Hronična dijareja i zatvor su najčešći oblici gastrointestinalnih poremećaja koji značajno utiču na kvalitet života. Na ove probleme može uticati više faktora, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, starost, pol i postojeća zdravstvena stanja kao što su sindrom iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva i metabolički poremećaji.

Kreatin je endogeni organski spoj koji se uglavnom nalazi u mišićima. Sintetiše se u telu iz tri aminokiseline i ima ključnu ulogu u metabolizmu energije u mišićima. Kreatin se može unositi i putem hrane, poput crvenog mesa i ribe - piše N1.

Nova istraživanja ističu potencijalnu terapijsku efikasnost kreatina kod različitih bolesti, uključujući neurodegenerativne i kardiovaskularne bolesti. Ograničeni dokazi sugerišu da suplementacija kreatinom može uticati i na pokretljivost i funkciju gastrointestinalnog trakta, kao i na sastav crevne mikrobiote.

S obzirom na potencijalni uticaj kreatina na zdravlje creva, trenutna studija je osmišljena kako bi istražila povezanost između unosa kreatina putem ishrane i rizika od hronične dijareje i zatvora kod odraslih u SAD-u starijih od 20 godina.

Istraživanje je sprovelo sekundarnu analizu podataka 10.721 učesnika iz Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES) za period 2005–2010, koju sprovodi Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku (NCHS) radi procene zdravstvenog i nutritivnog statusa dece i odraslih u SAD-u.

Podaci o unosu kreatina iz životinjskih izvora i učestalosti hronične dijareje i zatvora prikupljeni su iz NHANES baze.

Povezanost unosa kreatina i rizika od hronične dijareje i zatvora analizirana je korišćenjem odgovarajućih statističkih metoda. Takođe je ispitivan potencijalni uticaj različitih demografskih faktora (godine, pol, fizička aktivnost) i zdravstvenih stanja (dijabetes i hipertenzija) na ovu povezanost.

Studija je otkrila da je unos kreatina iz životinjskih izvora povezan sa značajno manjim rizikom od hroničnog zatvora. Konkretno, desetostruko povećanje apsolutnog unosa kreatina bilo je povezano sa 19% manjim rizikom od zatvora. Međutim, nije utvrđen značajan uticaj unosa kreatina na hroničnu dijareju.

Analiza podgrupa pokazala je da su koristi od unosa kreatina izraženije kod muških učesnika, onih mlađih od 48 godina i osoba bez hipertenzije, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Značaj studije

Rezultati pokazuju da konzumiranje kreatina iz namirnica životinjskog porekla može smanjiti rizik od hroničnog zatvora, dok nema značajan uticaj na rizik od dijareje.

Takođe, koristi od kreatina bile su izraženije kod muškaraca, mlađih osoba, pušača, osoba koje konzumiraju alkohol, fizički aktivnih i onih bez određenih komorbiditeta. Autori napominju da su ova povezivanja uočena u određenim podgrupama i da rezultati ne dokazuju uzročno-posledične veze.

Prekliničke studije na životinjama ukazuju da kreatin može da poboljša zatvor promenom sastava crevne mikrobiote, jačanjem integriteta crevne barijere i modifikovanjem sastava žučnih kiselina u stolici. Takođe, kreatin može da poveća razmenu materija i pokretljivost creva poboljšanjem hidratacije ćelija creva.

Prema nalazima, kreatin iz ishrane ima veći zaštitni efekat na zatvor kod muškaraca nego kod žena, verovatno zbog razlika u hormonalnim i metaboličkim putevima. Dokazi sugerišu da testosteron može posredovati polne razlike u sastavu crevne mikrobiote putem signalnog puta žučnih kiselina, kao i da podstiče unos kreatina i jača integritet crevne barijere.

Studija nije našla uticaj kreatina na zatvor kod osoba sa hipertenzijom i dijabetesom, što se može objasniti vaskularnim disfunkcijama ili gastrointestinalnim komplikacijama koje ograničavaju efekat kreatina.

Interakcione analize pokazale su da pol značajno menja povezanost između unosa kreatina i rizika od zatvora, dok ovakvog efekta nije bilo za dijareju. Autori smatraju da bi kreatin životinjskog porekla mogao biti istražen kao potencijalna dijetetska intervencija za upravljanje hroničnim zatvorom.

Ograničenje studije je to što njen poprečni dizajn ne omogućava dokazivanje uzročnosti. Potrebne su dalje eksperimentalne studije kako bi se istražili biološki mehanizmi kojima kreatin može poboljšati zdravlje creva u različitim podgrupama.

NHANES baza koristi samoprijavljene podatke o ishrani, što može biti praćeno pristrasnošću i netačnostima. Takođe, baza ne sadrži podatke o trajanju i dozi unosa kreatina. Buduće studije trebalo bi da uključe ove faktore kako bi se preciznije razumeo uticaj kreatina na zdravlje creva.

Četvrti trkački dan na Gradskom hipodromu u Somboru održaće se u nedelju, 24. avgusta. Kako je saopštio Konjički klub „Vojvođanin“ u planu je osam jednoprežnih kasačkih trka, od kojih su svakako najvažnije trka za „Pehar Somborskih novina“, te „Hollo Cup“. Sve trke su dužine 1.700 metara. Upisnina se kreće od 2.400 do 7.500 dinara, dok je nagradni fond 80 do 250 hiljada dinara.

Prijava konja se vrši do sutra, 18. avgusta, do 12 časova, dok se brisanje grla ili potvrda sta rta vrši do utorka, 19. avgusta takođe, do podneva.

Prijava i odjava konja se vrši na kontakt telefone: 064/623 – 18 – 90 i 066/623 – 18 – 90.

Ovog vikenda na terenima Vojvođanskog Severa bilo je više nego zanimljivo.

Prvo kolo donelo je 26 golova odnosno 3.25 po meču. Viđeno je puno borbenosti na svim mečevima. Pokazano je čak 57 žutih kartona i šest crvenih. Jedini somborski predstavnik zabeležio je pobedu. Hajduk je ugostio bivšeg srpskoligaša iz Bečeja. Sva tri pogotka viđena u nastavku susreta. Bečejci su poveli u 57. minutu golom Stefana Jankovića. Samo četiri minuta kasnije dosuđen je kazneni uadarac za Staparce koji je Nikola Purić pretvorio u izjednačenje. Isti igrač je samo šest minuta kasnije postigao i pobedonosni pogodak za svoj tim - piše somborsport.org. 

„Prštalo“ je u Bačkom Petrovcu. Duel između Mladosti i Radničkog 1918 iz Ratkova doneo je mnogo neizvesnosti. Gosti su stigli do boda u poslednjem minutu susreta. Jovan Banjac je pogodio za izjednačenje. Prethodno je Bajić doneo prednost u 73. minutu. U nadoknadi vremena viđena su tri isključenja zbog nesportskog, ali i nasilnog ponašanja.

Pažnju jasnosti privukao je i derbi meč u Mladenovu između Budućnosti i Hajduka 1912. Domaćin je sredinom prvog dela za svega dva minuta došao do prednosti 2:0. Strelci su bili Kozomora (19) i Kopanja (20). Gosti su u 32. minutu imali priliku da smanje zaostatak iz kaznenog udarca, međutim, Bratislav Jelić je bio neprecizan. Ono što nije pošlo za nogom Jeliću, jeste Bogićeviću, koji je u 64. minutu sa novog „kreča“ smanjio rezultat. Izjednačenje je stiglo u 96. minutu kada je rezervista Kuljana Dejan Davidović doneo svom timu izjednačenje.

Ostali nedeljni rezultati: Budućnost (G) – Sutjeska 5:0 (Zapisnik), Vojvodina (BG) – Obilić 2:2 (Zapisnik), Radnički 1905 – Tisa 0:2 (Zapisnik). Da podsetimo, u subotu je apatinska Mladost slavila u Bajši, a Iskra iz Kucure u Ravnom Selu.

Narednog vikenda u drugog kolu sastaće se: Radnički 1918 – Bečej 1918, Iskra – Hajduk, Hajduk 1912 – Proleter, Tisa – Budućnost (M), Mladost Apa – Radnički 1905, Obilić -Bajša, Sutjeska – Vojvodina (BG), Mladost (BP) – Budućnost (G).

Mađarska nacionalna zajednica u Somboru je danas obeležila nacionalni praznik – Sent Ištvana.

Novi hleb posvećen je na svetoj misi koja je služena u crkvi Svetog Stjepana kralja, uz prisustvo velikog broja vernika i zvanica.

Nakon mise podeljen je novi hleb, a svečana povorka krenula je ka zgradi Županije, gde je prisutne pozdravio predsednik Asocijacije za razvoj Zapadnobačkog okruga „Dunataj“ Peter Ištvan i prisutni su imali priliku da poslušaju kulturno-umetnički program.

Кao i prethodnih godina svečani defile kulturno-umetničkih društava prošao je glavnom gradskom ulicom uz muziku i ples, a na Trgu Svetog Đorđa tradicionalno je odigran zajednički čardaš.

Sent Ištvan slave Mađari u celom svetu, kao sećanje na jednog od najznačajnijih mađarskih vladara koji se smatra prvim ujediniteljem svih Mađara, utemeljivačem hrišćanstva i osnivačem mađarske države.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. avgust

Ružičasta boja perja flamingosa potiče od njihovog načina ishrane i karotenoidnih pigmenata koji se nalaze u algama i rakovima kojima se ove ptice hrane.

Sa svojim prelepim ružičastim perjem, dugim nogama i elegantnim vratom, ova ptica izgleda kao supermodel u ptičijem svetu. Naziv flamingo potiče od španske reči flamengo, što znači plamen (flame).

Pored algi i rakova, flamingosi se hrane i škampima, kao i larvama koje su bogate beta karotenom. Ove ptice obitavaju u brojnim kolonijama koje često broje stotine jedinki.

Ne postoji plavi flamingo, a crni flamingo je jedinstvena jedinka locirana na dva lokaliteta na Kipru i u Izraelu - piše RTS.

Ove ptice žive u Africi, srednjoj i jugozapadnoj Aziji, Južnoj Evropi i srednjoj Americi. Na jugu Španije i Francuske gnezde se ružičasti flamingosi (Phoenicopterus roseus), koji su najrasprostranjenija i najmnogobrojnija vrsta. Mala kolonija ovih ptica živi na granici Nemačke i Holandije.

Jedinke sa najružičastijim perjem imaju najviši status u koloniji jer svetla boja ukazuje na njihovu snagu i sposobnost da pronalaze hranu.

Tokom razmnožavanja, visokorangirane jedinke utiču na ostatak jata da započne razmnožavanje, tako što menjaju boju svog perja u tamniju ružičastu, čime pokreću rituale razmnožavanja.

Postoji šest vrsta flaminga, uključujući velikog flaminga, čileanskog flaminga, manjeg flaminga, karipskog flaminga, andskog flaminga i flaminga puna.

Naučnici su prvi put otkrili da ove ptice formiraju dugotrajna i odana prijateljstva i da fizički izgled igra značajnu ulogu u tim odnosima.

Da li se flamingosi izlegu ružičasti?

Iako je ružičasta boja perja ovih ptica dominantna, one takođe imaju i tkiva u ružičastoj boji. Flamingosi su među retkim pticama koje hrane svoje mladunce direktno iz tečnosti koja podseća na mleko, a koja se proizvodi u njihovom ždrelu (grlu). Ovo „mleko ždrela“ je čak jarko ružičasto.

Zanimljivo je da oba roditelja hrane svoje mladunce koji su u početku bledi i postepeno dobijaju svoje ružičaste nijanse. Tokom sezone parenja, izgled odraslih jedinki bledi. Zanimljivo je da mleko koje proizvode roditelji apsorbuje toliko karotenoida, da na kraju sezone parenja, roditelji oba pola gube ružičastu boju perja i izgledaju belo. Njihovo perje se takođe menja.

Koliko dugo žive flamingosi?

Zabeleženo je da neki od primeraka mogu da dožive duboku starost, čak 70 godina. Jedna su od vrsta ptica koje imaju najduži vek života. U divljini, njihove najveće pretnje su predatori poput orlova i babuna.