Sombor.info

Kažu da je gyrotonic nešto između joge, plesa i tai-čija i da privlači sve ljudi.

Gyrotonic je razvio je rumunski sportista Juliu Horvath u svom plesnom studiju na Brodveju 1980-ih godina, a izvodi se na specijalnim spravama koje sadrže kaiševe, prečke, pokretne platforme.

U početku Horvath je osmislio metodu Gyrokinesis, vežbe na podu, pre nego što je uveo specijalizovanu opremu radi unapređenja prakse. Vrlo brzo, Gyrotonic je stekao priznanje među plesačima, sportistima i fizioterapeutima zbog svojih benefita u rehabilitaciji i poboljšanju performansi. Pokreti, tečni i zabavni, obećavaju tok koji podstiče cirkulaciju energije, dok istovremeno poboljšavaju fleksibilnost i jačaju telo iz svih uglova - piše Nova.rs.

Sve što treba znati o Gyrotonicu

Gyrotonic je jedinstvena i originalna metoda pokreta koja angažuje celo telo, otvara energetske kanale i fokusira se na fleksibilnost kičme“, objašnjava dugogodišnja praktikantkinja Natallia Yakimchyk.

Kičma je jedan od glavnih delova tela odgovoran za sve pokrete. Ona je povezana sa našim mozgom i glavom. Osim toga, mašina – vrlo specifična – zauzima centralno mesto u Gyrotonicu. Dizajnirana je prema različitim modelima amplituda pokreta tela. Prilagođava se fizičkoj sposobnosti svakoga, a u isto vreme pomaže da se ona unapredi. Takođe je korisna kada želimo brže da se oporavimo od povrede. U zavisnosti od ciljeva koje postavimo, mašina može biti pomoć, oslonac ili izazov. Sve to prati i primena specifičnih tehnika disanja.

Koje su koristi Gyrotonica

„Poboljšanje amplitude pokreta, snage i fleksibilnosti. Otkako ga vežbam, osećam dubok rad u mišićima i postala sam fleksibilnija. Nema kompresije, telo postaje snažno, uravnoteženo, koordinisano i izduženo. Otkrila sam sposobnosti svog tela za koje nisam ni znala da postoje“, navodi Natallia Yakimchyk.

Kod pitanja da li Gyrotonic ima koristi i za mentalno zdravlje, ruska fitness instruktorka je izričita: „Kako ova praksa značajno poboljšava fleksibilnost kičme, koja je zauzvrat povezana sa našom glavom i mozgom, ona pozitivno utiče i na nervni sistem i na mentalno stanje. Nakon vežbanja osećam nalet energije koji mi pomaže da se borim protiv svakodnevnog stresa i stabilizuje krvni pritisak.“

Novo istraživanje otkriva da veći unos kreatina iz izvora mesa može da ublaži zatvor, posebno kod muškaraca i odraslih osoba u mlađem dobu. Ovo pruža potencijalno dijetetsko rešenje za sveprisutniji problem sa varenjem.

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition sugeriše da veći dijetetski unos kreatina iz izvora proteina životinjskog porekla može da pomogne u smanjenju rizika od hroničnog zatvora.

Hronična dijareja i zatvor su najčešći oblici gastrointestinalnih poremećaja koji značajno utiču na kvalitet života. Na ove probleme može uticati više faktora, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, starost, pol i postojeća zdravstvena stanja kao što su sindrom iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva i metabolički poremećaji.

Kreatin je endogeni organski spoj koji se uglavnom nalazi u mišićima. Sintetiše se u telu iz tri aminokiseline i ima ključnu ulogu u metabolizmu energije u mišićima. Kreatin se može unositi i putem hrane, poput crvenog mesa i ribe - piše N1.

Nova istraživanja ističu potencijalnu terapijsku efikasnost kreatina kod različitih bolesti, uključujući neurodegenerativne i kardiovaskularne bolesti. Ograničeni dokazi sugerišu da suplementacija kreatinom može uticati i na pokretljivost i funkciju gastrointestinalnog trakta, kao i na sastav crevne mikrobiote.

S obzirom na potencijalni uticaj kreatina na zdravlje creva, trenutna studija je osmišljena kako bi istražila povezanost između unosa kreatina putem ishrane i rizika od hronične dijareje i zatvora kod odraslih u SAD-u starijih od 20 godina.

Istraživanje je sprovelo sekundarnu analizu podataka 10.721 učesnika iz Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES) za period 2005–2010, koju sprovodi Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku (NCHS) radi procene zdravstvenog i nutritivnog statusa dece i odraslih u SAD-u.

Podaci o unosu kreatina iz životinjskih izvora i učestalosti hronične dijareje i zatvora prikupljeni su iz NHANES baze.

Povezanost unosa kreatina i rizika od hronične dijareje i zatvora analizirana je korišćenjem odgovarajućih statističkih metoda. Takođe je ispitivan potencijalni uticaj različitih demografskih faktora (godine, pol, fizička aktivnost) i zdravstvenih stanja (dijabetes i hipertenzija) na ovu povezanost.

Studija je otkrila da je unos kreatina iz životinjskih izvora povezan sa značajno manjim rizikom od hroničnog zatvora. Konkretno, desetostruko povećanje apsolutnog unosa kreatina bilo je povezano sa 19% manjim rizikom od zatvora. Međutim, nije utvrđen značajan uticaj unosa kreatina na hroničnu dijareju.

Analiza podgrupa pokazala je da su koristi od unosa kreatina izraženije kod muških učesnika, onih mlađih od 48 godina i osoba bez hipertenzije, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Značaj studije

Rezultati pokazuju da konzumiranje kreatina iz namirnica životinjskog porekla može smanjiti rizik od hroničnog zatvora, dok nema značajan uticaj na rizik od dijareje.

Takođe, koristi od kreatina bile su izraženije kod muškaraca, mlađih osoba, pušača, osoba koje konzumiraju alkohol, fizički aktivnih i onih bez određenih komorbiditeta. Autori napominju da su ova povezivanja uočena u određenim podgrupama i da rezultati ne dokazuju uzročno-posledične veze.

Prekliničke studije na životinjama ukazuju da kreatin može da poboljša zatvor promenom sastava crevne mikrobiote, jačanjem integriteta crevne barijere i modifikovanjem sastava žučnih kiselina u stolici. Takođe, kreatin može da poveća razmenu materija i pokretljivost creva poboljšanjem hidratacije ćelija creva.

Prema nalazima, kreatin iz ishrane ima veći zaštitni efekat na zatvor kod muškaraca nego kod žena, verovatno zbog razlika u hormonalnim i metaboličkim putevima. Dokazi sugerišu da testosteron može posredovati polne razlike u sastavu crevne mikrobiote putem signalnog puta žučnih kiselina, kao i da podstiče unos kreatina i jača integritet crevne barijere.

Studija nije našla uticaj kreatina na zatvor kod osoba sa hipertenzijom i dijabetesom, što se može objasniti vaskularnim disfunkcijama ili gastrointestinalnim komplikacijama koje ograničavaju efekat kreatina.

Interakcione analize pokazale su da pol značajno menja povezanost između unosa kreatina i rizika od zatvora, dok ovakvog efekta nije bilo za dijareju. Autori smatraju da bi kreatin životinjskog porekla mogao biti istražen kao potencijalna dijetetska intervencija za upravljanje hroničnim zatvorom.

Ograničenje studije je to što njen poprečni dizajn ne omogućava dokazivanje uzročnosti. Potrebne su dalje eksperimentalne studije kako bi se istražili biološki mehanizmi kojima kreatin može poboljšati zdravlje creva u različitim podgrupama.

NHANES baza koristi samoprijavljene podatke o ishrani, što može biti praćeno pristrasnošću i netačnostima. Takođe, baza ne sadrži podatke o trajanju i dozi unosa kreatina. Buduće studije trebalo bi da uključe ove faktore kako bi se preciznije razumeo uticaj kreatina na zdravlje creva.

Četvrti trkački dan na Gradskom hipodromu u Somboru održaće se u nedelju, 24. avgusta. Kako je saopštio Konjički klub „Vojvođanin“ u planu je osam jednoprežnih kasačkih trka, od kojih su svakako najvažnije trka za „Pehar Somborskih novina“, te „Hollo Cup“. Sve trke su dužine 1.700 metara. Upisnina se kreće od 2.400 do 7.500 dinara, dok je nagradni fond 80 do 250 hiljada dinara.

Prijava konja se vrši do sutra, 18. avgusta, do 12 časova, dok se brisanje grla ili potvrda sta rta vrši do utorka, 19. avgusta takođe, do podneva.

Prijava i odjava konja se vrši na kontakt telefone: 064/623 – 18 – 90 i 066/623 – 18 – 90.

Ovog vikenda na terenima Vojvođanskog Severa bilo je više nego zanimljivo.

Prvo kolo donelo je 26 golova odnosno 3.25 po meču. Viđeno je puno borbenosti na svim mečevima. Pokazano je čak 57 žutih kartona i šest crvenih. Jedini somborski predstavnik zabeležio je pobedu. Hajduk je ugostio bivšeg srpskoligaša iz Bečeja. Sva tri pogotka viđena u nastavku susreta. Bečejci su poveli u 57. minutu golom Stefana Jankovića. Samo četiri minuta kasnije dosuđen je kazneni uadarac za Staparce koji je Nikola Purić pretvorio u izjednačenje. Isti igrač je samo šest minuta kasnije postigao i pobedonosni pogodak za svoj tim - piše somborsport.org. 

„Prštalo“ je u Bačkom Petrovcu. Duel između Mladosti i Radničkog 1918 iz Ratkova doneo je mnogo neizvesnosti. Gosti su stigli do boda u poslednjem minutu susreta. Jovan Banjac je pogodio za izjednačenje. Prethodno je Bajić doneo prednost u 73. minutu. U nadoknadi vremena viđena su tri isključenja zbog nesportskog, ali i nasilnog ponašanja.

Pažnju jasnosti privukao je i derbi meč u Mladenovu između Budućnosti i Hajduka 1912. Domaćin je sredinom prvog dela za svega dva minuta došao do prednosti 2:0. Strelci su bili Kozomora (19) i Kopanja (20). Gosti su u 32. minutu imali priliku da smanje zaostatak iz kaznenog udarca, međutim, Bratislav Jelić je bio neprecizan. Ono što nije pošlo za nogom Jeliću, jeste Bogićeviću, koji je u 64. minutu sa novog „kreča“ smanjio rezultat. Izjednačenje je stiglo u 96. minutu kada je rezervista Kuljana Dejan Davidović doneo svom timu izjednačenje.

Ostali nedeljni rezultati: Budućnost (G) – Sutjeska 5:0 (Zapisnik), Vojvodina (BG) – Obilić 2:2 (Zapisnik), Radnički 1905 – Tisa 0:2 (Zapisnik). Da podsetimo, u subotu je apatinska Mladost slavila u Bajši, a Iskra iz Kucure u Ravnom Selu.

Narednog vikenda u drugog kolu sastaće se: Radnički 1918 – Bečej 1918, Iskra – Hajduk, Hajduk 1912 – Proleter, Tisa – Budućnost (M), Mladost Apa – Radnički 1905, Obilić -Bajša, Sutjeska – Vojvodina (BG), Mladost (BP) – Budućnost (G).

Mađarska nacionalna zajednica u Somboru je danas obeležila nacionalni praznik – Sent Ištvana.

Novi hleb posvećen je na svetoj misi koja je služena u crkvi Svetog Stjepana kralja, uz prisustvo velikog broja vernika i zvanica.

Nakon mise podeljen je novi hleb, a svečana povorka krenula je ka zgradi Županije, gde je prisutne pozdravio predsednik Asocijacije za razvoj Zapadnobačkog okruga „Dunataj“ Peter Ištvan i prisutni su imali priliku da poslušaju kulturno-umetnički program.

Кao i prethodnih godina svečani defile kulturno-umetničkih društava prošao je glavnom gradskom ulicom uz muziku i ples, a na Trgu Svetog Đorđa tradicionalno je odigran zajednički čardaš.

Sent Ištvan slave Mađari u celom svetu, kao sećanje na jednog od najznačajnijih mađarskih vladara koji se smatra prvim ujediniteljem svih Mađara, utemeljivačem hrišćanstva i osnivačem mađarske države.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. avgust

Ružičasta boja perja flamingosa potiče od njihovog načina ishrane i karotenoidnih pigmenata koji se nalaze u algama i rakovima kojima se ove ptice hrane.

Sa svojim prelepim ružičastim perjem, dugim nogama i elegantnim vratom, ova ptica izgleda kao supermodel u ptičijem svetu. Naziv flamingo potiče od španske reči flamengo, što znači plamen (flame).

Pored algi i rakova, flamingosi se hrane i škampima, kao i larvama koje su bogate beta karotenom. Ove ptice obitavaju u brojnim kolonijama koje često broje stotine jedinki.

Ne postoji plavi flamingo, a crni flamingo je jedinstvena jedinka locirana na dva lokaliteta na Kipru i u Izraelu - piše RTS.

Ove ptice žive u Africi, srednjoj i jugozapadnoj Aziji, Južnoj Evropi i srednjoj Americi. Na jugu Španije i Francuske gnezde se ružičasti flamingosi (Phoenicopterus roseus), koji su najrasprostranjenija i najmnogobrojnija vrsta. Mala kolonija ovih ptica živi na granici Nemačke i Holandije.

Jedinke sa najružičastijim perjem imaju najviši status u koloniji jer svetla boja ukazuje na njihovu snagu i sposobnost da pronalaze hranu.

Tokom razmnožavanja, visokorangirane jedinke utiču na ostatak jata da započne razmnožavanje, tako što menjaju boju svog perja u tamniju ružičastu, čime pokreću rituale razmnožavanja.

Postoji šest vrsta flaminga, uključujući velikog flaminga, čileanskog flaminga, manjeg flaminga, karipskog flaminga, andskog flaminga i flaminga puna.

Naučnici su prvi put otkrili da ove ptice formiraju dugotrajna i odana prijateljstva i da fizički izgled igra značajnu ulogu u tim odnosima.

Da li se flamingosi izlegu ružičasti?

Iako je ružičasta boja perja ovih ptica dominantna, one takođe imaju i tkiva u ružičastoj boji. Flamingosi su među retkim pticama koje hrane svoje mladunce direktno iz tečnosti koja podseća na mleko, a koja se proizvodi u njihovom ždrelu (grlu). Ovo „mleko ždrela“ je čak jarko ružičasto.

Zanimljivo je da oba roditelja hrane svoje mladunce koji su u početku bledi i postepeno dobijaju svoje ružičaste nijanse. Tokom sezone parenja, izgled odraslih jedinki bledi. Zanimljivo je da mleko koje proizvode roditelji apsorbuje toliko karotenoida, da na kraju sezone parenja, roditelji oba pola gube ružičastu boju perja i izgledaju belo. Njihovo perje se takođe menja.

Koliko dugo žive flamingosi?

Zabeleženo je da neki od primeraka mogu da dožive duboku starost, čak 70 godina. Jedna su od vrsta ptica koje imaju najduži vek života. U divljini, njihove najveće pretnje su predatori poput orlova i babuna.

Erotski snovi su univerzalno iskustvo – ne biraju pol, godine, emotivni status niti životne okolnosti. Neurohirurg dr Raul Jandial objašnjava da oni nisu slučajni, već deo prirodnog rada mozga tokom REM faze sna, a njihova poruka često je daleko složenija od pukog odraza naših želja.

Izvor snova je isti kao i sve mentalne aktivnosti, talasi elektriciteta koji se kreću kroz mozak svakog trenutka kada smo živi. Snovi su proizvod normalne funkcije mozga i izuzetne transformacije koja se dešava u mozgu svake noći dok spavamo, prateći cirkadijalne ritmove - cikluse dan-noć - koji biološki upravljaju celim životom.

Svake noći, naš mozak i tela prate ciklus laganog sna od 90 minuta koji se ponavlja, praćen dubokim snom, gde su moždani talasi spori i ritmični. Oči počinju da se kotrljaju ispod kapaka i većina mišića u telu postaje paralizovana. Kada oči vibriraju ispod kapaka, to je poznato kao brzo kretanje očiju ili REM spavanje.

Snovi se menjaju kako noć odmiče

Rani jutarnji snovi obično uključuju više elemenata iz našeg budnog života. Snovi na kraju noći su verovatnije emotivni i uključuju starija autobiografska sećanja, a najveća je verovatnoća da ćemo se sećati onih snova koje sanjamo neposredno pre nego što se probudimo.

Menja se i tenor naših snova. Snovi su negativniji početkom noći i postaju pozitivniji kako noć odmiče. Snovi duboko utiču na nas jer ih doživljavamo kao stvarne. Radost koju doživljavamo u snovima fiziološki se ne razlikuje od radosti budnog stanja, kao ni užas, frustracija, seksualno uzbuđenje, bes i strah.

Trčanje u snovima aktivira motorni korteks, isti deo vašeg mozga koji biste koristili za stvarno trčanje. Osetite dodir ljubavnika u snu i čulni korteks se stimuliše, baš kao što bi bio da ste budni. Erotski snovi su deo ljudske prirode. Ne biste mogli da ih zaustavite čak ni da to želite.

Ne gase se ni menopauzom, ni hemijskom kastracijom. Nije bitno da li ste seksualno aktivni, u celibatu, oženjeni ili slobodni. Erotski snovi su univerzalni.

Mogu nas ostaviti zajapurene od zadovoljstva ili ispunjene ljubomorom. Često su uznemirujući. Šta znači imati seksualni san o svom bivšem? Šta ako vaš partner sanja erotski san o nekom drugom? Da li otkrivaju nešto o našim istinskim željama?

Svi varamo u snovima

Samci imaju veću učestalost erotskih snova od muškaraca u stabilnom partnerstvu. S druge strane, žene prijavljuju više seksualnih snova kada im nedostaju partneri ili su na vrhuncu svoje veze, dok muškarci ne prijavljuju sličan porast erotskih snova u ovim scenarijima.

Ali postoji jedan način na koji se usklađuju životi snova muškaraca i žena - skoro svi mi varamo u svojim snovima. Šta da radimo sa ovim?

Kao kreatori svojih snova, biramo glumačku postavu, scenu i radnju naših noćnih drama. Snovi koje dočaravamo su naša sopstvena senzualna proizvodnja.

Zar san u kome prevarimo partnera nije znak da želimo da budemo neverni ili bar otvoreni za to?

Svakako da je erotski san naš nefiltrirani i oslobođeni libido. Ako ne, šta bi onda moglo biti? Svi snovi su proizvod 'mreže mašte' u našem mozgu, nisu vezani za pravila i logiku našeg budnog života.

Kada sanjamo, mašta je nesputana, slobodna da pronađe labave asocijacije i veze u našim sećanjima. Može nas navesti da razmišljamo o ljudima u našim životima na iznenađujući, uznemirujući, pa čak i erotski način.

U erotskim snovima, slobodni smo da zamislimo seksualne susrete koji bi bili tabu ili nezamislivi u našem budnom životu. Verovatno neće uključivati našeg trenutnog partnera. Umesto toga, imamo mnogo veću sklonost prema biseksualnosti i novim seksualnim interakcijama uopšte.

Dakle, šta zapravo znače erotski snovi?

Istraživači su sproveli ankete o seksualnoj aktivnosti, ispitujući koliko su ljudi srećni u svojim romantičnim vezama, da li imaju ljubomorne ličnosti i kako ove lične karakteristike utiču na njihove snove. Pokušavali su da izazovu erotske snove tražeći od učesnika da gledaju filmove za odrasle. Ono što su otkrili bilo je iznenađujuće.

Erotski snovi nisu vezani za to koliko često imate intimne odnose ili da li masturbirate.

Oni čak nisu ni povezani sa tim koliko pornografije konzumirate. Čini se da je najbolji pokazatelj erotskog sanjanja koliko vremena provodimo u budnom životu sanjajući o erotskim fantazijama. To nas čini otvorenijim za erotske snove noću.

Međutim, postoji jedna veoma bitna razlika između sanjarenja i erotskih snova. Kada maštamo tokom dana, ove erotske misli kontroliše racionalni deo našeg mozga, izvršna mreža, koja ograničava seksualne želje. Ovaj umereni uticaj nestaje kada sanjamo, dozvoljavajući našim erotskim snovima da budu divlje kreativni i istraživački.

Erotski snovi ne samo da odražavaju ili oslobađaju naše emocije, maštu i libido. Oni mogu pružiti jednako intenzivno zadovoljstvo kao pravi intimni odnosi. Možda su čak i bolji.

U erotskim snovima mozak ne prima nikakve signale dodira. Erotski snovi se javljaju samo u mozgu. Uprkos tome, više od dve trećine muškaraca i više od trećine žena kažu da su doživeli orgazam samo kao rezultat sna. Bez ikakvog senzornog unosa, mozak stvara i opaža zadovoljstvo tela.

Intimni odnosi i druga erotska zadovoljstva koja doživljavamo u snovima imaju isti osećaj za nas jer, što se mozga tiče, nema razlike. Mozak ne doživljava prave ili lažne orgazme; mozgu, svi su stvarni.

A pošto naš neobuzdani emocionalni sistem dok sanjamo može premašiti nivoe koje dostižemo u budnom stanju, razumno je zaključiti da nas orgazam u snu može odvesti do visina koje ne može seks u budnom stanju.

Šta erotski snovi otkrivaju o našim odnosima?

Nauka sugeriše da snovi o neverstvu verovatno neće biti znak da želimo da budemo neverni. Varanje partnera u snu može jednostavno biti znak radoznalosti i normalnog seksualnog uzbuđenja, a ne želje da se povučete iz veze.

Čak i snovi u kojima istražujemo drugačiju seksualnu orijentaciju nisu znak tajne ili potisnute želje, već radoznalosti, libida i mašte.

Uprkos tome, erotski snovi imaju mnogo toga da nam kažu o zdravlju naših trenutnih romantičnih veza i o tome koliko smo dobro preboleli svoje bivše, ali možda ne na način na koji bismo očekivali.

Erotski snovi mogu izazvati jaka osećanja želje, ljubomore, ljubavi, tuge ili radosti dovoljno jake da utiču na to kako se osećamo prema partneru sledećeg dana. Kao osećanja u snu, mozak doživljava emocije kao stvarne. Istraživači su otkrili da sukob sa partnerom u snu obično rezultira sukobom sledećeg dana.

U nezdravim vezama snovi posebno utiču na odnos

U nezdravim vezama, snovi o neverstvu su povezani sa smanjenim osećanjima ljubavi i intimnosti u danima koji slede. U zdravim vezama snovi o neverstvu nemaju mnogo efekta. Ono što osećamo prema partneru dok smo budni takođe može uticati na naše snove. Osećanja ljubomore tokom dana mogu proizvesti snove o neverstvu, što zauzvrat utiče na ponašanje prema partneru.

Vrlo je verovatno da negativne emocije u erotskom snu o partneru mogu poslužiti kao važan signal o tome kako se osećate prema toj osobi. Ali emocije povezane sa erotskim snovima su mnogo važnije od same priče o snu.

Ako vi ili vaš partner sanjate da ste neverni, to nije znak nečijih istinskih želja.

Iako se možete probuditi uznemireni, zapamtite da su snovi dizajnirani da nas nateraju da razmišljamo drugačije, uključujući i naše seksualne živote. Ono što se zaista računa nije naša erotska priča iz snova ili priča našeg partnera, već kako reagujemo na te snove.

Bivši partneri se mogu pojavljivati, i pojavljuju, u snovima dugo nakon što više nisu deo naših života. Dok snovi o sadašnjim partnerima često uključuju da radite nešto zajedno, snovi o bivšim partnerima su verovatnije erotični. Možda ćete biti u iskušenju da zaključite da to znači da žudimo za našim bivšim. Ali, na osnovu brojnih studija, obično je suprotno. Čini se da nam ovi snovi pomažu da prebolimo naše bivše partnere. Oni mogu jednostavno biti način obrade emocija nakon raskida.

Naš mozak je evoluirao da bude veoma prilagođen erotskom razmišljanju. Fantazija, erotsko sanjarenje - i na kraju naša seksualnost - proizašli su iz suštinskog nagona za razmnožavanjem, prenosi Večernji.hr.

Inicijativa „Pravo na vodu“ saopštila je danas da je tokom juna, jula i avgusta prijavljeno 108 lokacija širom Srbije na kojima nije bilo pijaće vode, gde pojedini krajevi uopšte nisu imali vodu, a u drugima su nedeljama uvođene restrikcije.

„Velika suša, sve manji vodostaji i zanemarena vodna infrastruktura koja je u sve lošijem stanju ostavili su desetine gradova i sela bez osnovnog uslova za život – čiste pijaće vode. Ljudi javljaju o presušenim bunarima, mutnoj vodi, puklim cevovodima i nepravdi koja se oseća prilikom svakog odvrtanja slavine“, navodi se u saopštenju, prenosi Beta.

Prema njihovim rečima, Srbija se nalazi u delu Evrope koji je najteže pogođen klimatskim promenama, a situaciju dodatno otežava to što se mere prilagođavanja ne sprovode blagovremeno ili uopšte.

„Dugotrajna suša je činjenica, ali za ovakvo stanje u vodosnabdevanju odgovornost leži pre svega u lošem planiranju, neulaganju, nesprovođenju propisa i promašenim političkim odlukama“, ocenila je ta inicijativa.

Planovi za rešavanje problema vodosabdevanja su, prema njihovoj oceni, birokratizovani, a neutemeljeni prema realnom stanju, potrebama i mogućnostima na terenu, navodeći kao primer selo Donje Brijanje kod Leskovca, gde nešto više od hiljadu stanovnika nema vodovod, a većina bunara je presušila - prenosi Nova ekonomija.

Naveli su da u Srbiji postoji opšte uverenje da ljudi u selu piju čistu vodu, dok je situacija u realnosti obratna, dodajući da su sela ta koja prva ostaju bez vode i poslednja je dobijaju.

„Ljudi odustaju od stočarstva, pa čak i svojih malih bašta, koje propadaju, jer nemaju vodu kojom mogu da održe imanje. Voda iz cisterni, kad i stigne, često nije dovoljna i ne predstavlja dugoročno rešenje“, piše u saopštenju.

Kov vodovoda u selima, navode da postoje mnogi problemi – nebriga opština, nemaju određene zone sanitarne zaštite, infrastruktura je u lošem stanju i nerazvijena, upravljanje je često u sivoj zoni, a ljudi na selu ni ne znaju kakvu vodu piju jer kontrola zdravstvene ispravnosti često izostaje.

Inicijativa „Pravo na vodu“ je istakla da pravo na čistu i sigurnu pijaću vodu nije privilegija, nego osnovno ljudsko pravo.

„Ne možemo čekati još deset sušnih leta da se stvari pokrenu. Potrebna su ulaganja sada – u infrastrukturu, u zaštitu izvorišta, u javno upravljanje vodama na neprofitnoj osnovi. A mi ćemo nastaviti da budemo glas svih žednih – dok poslednja slavina ne zažubori“, piše u saopštenju.

Dodali su da nastavljaju da prate situaciju sa vodosnabdevanjem u Srbiji i pozvali građane koji se suočavaju sa nestašicama da im se obrate.

Putnik i Jutjub kreator sadržaja Gabrijel Moris putuje svetom već više od 30 godina, a za to vreme uspeo je da obiđe šest kontinenata i više od 90 zemalja.

Gabrijel je posetio tačno 100 zemalja.“ A postoji jedno „mesto bez duše“ sa njegovih putovanja u koje nikada više ne želi da se vrati.

Sa 613.000 pratilaca na Jutjubu, Gabrijelovi video-snimci privlače dosta pažnje i komentara, jer putnici i fanovi žele da čuju njegova iskustva i stavove. U svom najnovijem videu pod nazivom „Bio sam u 100 zemalja, koje mesto je najgore?“, ovaj Jutjuber otkriva da je najmanje impresivno mesto koje je posetio Persijski zaliv - prenosi Nova.rs.

„Video sam dobar deo sveta i mnoge od tih zemalja obilazio sam više puta i dosta putovao po njima. Ali reći ću vam odmah, moj najmanje omiljeni deo sveta je Persijski zaliv“ .Iako Iran zaliv naziva Persijskim, zemlje sa južne i zapadne strane nazivaju ga Arapskim.

Zašto je onda oblast Persijskog zaliva Gabrijelov najmanje omiljeni deo sveta?

„Nisam bio u Iranu, a Iran izgleda apsolutno neverovatno, tako da ga ne uključujem u ovo. Ali ne verujem da duž Persijskog zaliva ima naročito mnogo lepih stvari za videti.“

Gabrijel je obišao dosta mesta u i oko Persijskog zaliva. Bio je u Saudijskoj Arabiji, konkretno u Rijadu i Džedi, gde je jedan dan iznajmio automobil da bi istražio malo van gradskih granica. Posetio je i Kuvajt, Bahrein, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, uključujući Dubai i Abu Dabi, ali nijedno od tih mesta nije ga naročito impresioniralo.

„U pustinji van gradova ima malo više toga da se vidi, ali ne previše. Uglavnom je to ravna pustinja. Ja uglavnom mislim na glavne gradove uz Persijski zaliv, a onda i na gradove Saudijske Arabije koji nisu uz sam zaliv, ali ga graniče. Jednostavno smatram da ti gradovi nemaju ništa posebno zanimljivo za jednog putnika. Deluju mi veoma dosadno i beživotno. Ulice su gotovo prazne osim ljudi u automobilima. Nema užurbanih, živih pijaca i uličnog iskustva. Svi ti gradovi građeni su u veoma sličnom stilu, ogromni soliteri. To deluje impresivno kada gledate panoramu, ali kada se nađete na ulici, sve su to široke avenije koje je gotovo nemoguće preći. Mnogo je saobraćaja, ogromne udaljenosti i zapravo ništa što bih želeo da radim. Možete ući u tržne centre, otići u neki restoran. Alkohol je uglavnom zabranjen, što je još jedan nedostatak.“

Nazivajući ih „mestima bez duše“, Gabrijel dalje primećuje:

„Smatram ih nekako beživotnim i nimalo jedinstvenim. Mogli biste me spustiti u bilo koji od tih gradova i ne reći mi gde sam, i osim ako nemam pogled na, recimo, Burdž Kalifu u Dubaiju ili neki poseban orijentir, u tipičnom naselju ne bih mogao da razlikujem jedan grad od drugog. Svi su izgrađeni gotovo isto i jednostavno su super dosadni. Sada, nisu to nužno loša mesta za život ili za podizanje porodice. Sigurna su, čista i bez mnogo komplikacija. Nema uličnih prevaranata, nema previše briga.“

Osim Katara i Dubaija, koje svrstava na prvo i drugo mesto, Gabrijel smatra da generalno nema nikakvu želju da se ikada vrati u taj deo sveta, iako priznaje da je kultura „sasvim u redu“.

„Većina ljudi sa kojima ćete imati kontakt nisu zapravo lokalni Saudijci, Emirati, Katari, Kuvajćani ili Bahreinci, jer su lokalne populacije u svim tim zemljama u manjini. Većinu ljudi koje sretnete čine radnici iz Južne Azije, Indije, Pakistana, mnogo Bangladešana, koji rade u restoranima, tržnim centrima, hotelima i drugim uslužnim poslovima.“

„Lokalci, koliko ja znam, dobijaju prihode od nafte i ne moraju zaista da rade, bar ne u tipičnim uslužnim poslovima. Možda to nije svuda isto, ali generalno, ako i rade, češće je to u biznisu ili profesionalnim ulogama, pa je malo verovatno da ćete imati kontakt s njima kao posetilac. To je još jedna stvar zbog koje je iskustvo nekako razvodnjeno, zapravo nemate mnogo lokalnog kulturnog doživljaja. Dakle, ništa lično protiv ljudi,“ zaključuje Gabrijel.

U stvari, ovaj digitalni kreator je jednom bio zaustavljen u Kuvajtu i ispitivan zbog snimanja, iskustvo koje je nazvao „traumatičnim“.

„Mislim da je to bilo u gradu Kuvajtu gde su me ispitivali zbog snimanja. Snimao sam blizu jedne palate, ili tako nešto, i trudio sam se da ne snimam jedno određeno mesto za koje sam mislio da bi moglo biti problematično.

Ali onda sam počeo da snimam nešto drugo, i obezbeđenje mi je dalo znak da priđem. U tom trenutku nikako ne želite da bežite ili da ih izbegnete, jer to samo pogoršava situaciju. Zato sam prišao i verujem da je govorio engleski. Pitao me je za šta snimam, postavio par pitanja i pustio me. Ali, i pored relativno bezazlenog ishoda, to je i dalje bilo veoma traumatično iskustvo, biti ispitivan od strane autoriteta a da ne znate kako će se sve završiti.“

Razmišljajući o svim mogućim scenarijima kako je situacija mogla da se završi, Gabrijel kaže:

„Mogli su lako da kažu: ‘Hoću da pričaš sa mojim nadređenim’, i onda vas odvedu u neku kancelariju gde postanu sumnjičavi i nastave da postavljaju pitanja. To je uvek prilično stresno iskustvo i u suštini vas tera da samo želite da odete. Upravo tako sam se osećao posle toga, samo sam se nadao da ću izaći odatle bez dodatnih problema. To je bio još jedan nedostatak.“