Sombor.info

Generacije koje su odrastale šezdesetih i sedamdesetih godina često se opisuju kao izdržljive, snalažljive i emocionalno stabilne. Ipak, stručnjaci tvrde da razlog nije u strožem vaspitanju niti u „boljim vremenima“, već u jednoj važnoj životnoj lekciji koju su usvajali svakog dana, a koja se danas polako gubi.

U poslednjih nekoliko godina psiholozi sve češće proučavaju razlike između generacija i način na koji su detinjstvo i odrastanje uticali na kasniji život.

Jedan zaključak posebno privlači pažnju – ljudi koji su odrastali tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka razvili su snažniju emocionalnu otpornost ne zato što su imali manje problema, već upravo zato što su morali sami da ih rešavaju - piše Direktno.

Odrastanje bez stalnog nadzora

Detinjstvo tada nije izgledalo kao danas. Deca su provodila sate napolju, sama organizovala igre, rešavala sukobe sa vršnjacima i pronalazila načine da ispune slobodno vreme.

Nije bilo mobilnih telefona, društvenih mreža ni aplikacija koje su popunjavale svaki trenutak dana.

Ako bi se posvađali sa drugarom, morali su sami da pronađu način da poprave odnos. Ako bi izgubili u igri, morali su da nauče kako da prihvate poraz.

Sve te situacije predstavljale su svojevrsnu školu života.

Šta je emocionalna samoregulacija?

Psiholozi ističu da je jedna od najvažnijih veština koju su ove generacije razvijale upravo emocionalna samoregulacija.

To je sposobnost da osoba kontroliše svoje emocije, nosi se sa stresom, prihvati neuspeh i pronađe rešenje bez potrebe da neko drugi odmah interveniše.

Stručnjaci smatraju da upravo ova osobina predstavlja jedan od najvažnijih temelja mentalnog zdravlja.

Kako se promenilo roditeljstvo?

Savremeni roditelji danas su mnogo uključeniji u živote svoje dece nego ranije.

Brinu o svakom problemu, rešavaju konflikte, kontrolišu školske obaveze i često pokušavaju da uklone svaku prepreku sa dečjeg puta.

Psiholozi ovaj fenomen nazivaju „helikopter roditeljstvom“.

Iako iza takvog pristupa stoji želja da se dete zaštiti, stručnjaci upozoravaju da prevelika zaštita može imati i neželjene posledice.

Kada dete ne nauči da se nosi sa frustracijom

Deca kojoj se svaki problem odmah rešava često imaju manje prilika da razviju samostalnost.

Posledice mogu biti:

• manja tolerancija na neuspeh,
• veća potreba za odobravanjem drugih,
• nesigurnost pri donošenju odluka,
• strah od greške,
• teže suočavanje sa stresom u odraslom dobu.

Dosada nije neprijatelj

Jedna od stvari koje su obeležile detinjstvo nekadašnjih generacija bila je – dosada.

Dok se danas svaki slobodan trenutak često popunjava ekranima, nekada su upravo dosadni dani podsticali maštu, kreativnost i samostalno razmišljanje.

Psiholozi ističu da dosada nije problem koji treba odmah rešiti, već prilika da dete samo pronađe način da se zabavi i razvije nove veštine.

Telefon nije rešenje za sve

Ljudi koji su odrastali bez interneta i pametnih telefona naučili su da se snalaze u različitim situacijama bez oslanjanja na tehnologiju.

Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo ta sposobnost prilagođavanja jedna od njihovih najvećih prednosti.

Danas, kada su telefoni postali produžetak naše ruke, sve je više mladih koji osećaju nelagodu kada ostanu bez pristupa internetu ili društvenim mrežama.

Emocionalna snaga nastaje kroz iskustvo

Stručnjaci naglašavaju da cilj roditeljstva nije da dete nikada ne doživi razočaranje, već da nauči kako da ga prevaziđe.

Pravo na grešku, neuspeh, dosadu i samostalno rešavanje manjih problema ostaje jedan od najvažnijih delova zdravog razvoja.

Jer upravo kroz takva iskustva deca stiču samopouzdanje, razvijaju otpornost i uče da veruju sopstvenim sposobnostima.

Možda je upravo u tome tajna generacija koje su odrasle bez interneta, ali sa mnogo više prilika da same upoznaju svet oko sebe.

Mnogi vlasnici pasa tokom vrelih dana pribegavaju različitim trikovima kako bi svojim četvoronožnim prijateljima olakšali letnje vrućine. Međutim, stručnjaci ističu da neke od najčešćih metoda, uključujući šišanje, nisu uvek najbolji izbor i mogu više da naškode nego da pomognu.

Veterinarska tehničarka Amber Batajger ističe da često viđa probleme izazvane vrućinom koji se kod pasa mogu naglo pogoršati, posebno zbog pogrešnih postupaka vlasnika, prenosi Index.hr.

„Jedna od najvećih grešaka je, na primer, šišanje pasa sa dvostrukom dlakom. Iako deluje logično ukloniti krzno kako bi se pas rashladio, njegova poddlaka zapravo deluje kao izolator od vrućine i štiti od opekotina. šišanje može ukloniti tu prirodnu zaštitu“, objasnila je.

Potrebe za negom razlikuju se u zavisnosti od rase, a nekima je tokom vrućina potrebna posebna pažnja.

Zlatni retriveri

Ovi psi poznati su po gustom krznu i obilnom linjanju.

„Češljanje se često zanemaruje, a ključno je“, napominje Batajger.

Redovnim četkanjem uklanja se otpala poddlaka i omogućava bolja cirkulacija vazduha uz kožu.

Njihova dlaka služi kao izolacija od vrućine, pa nepravilna nega može biti štetna. Takođe treba obratiti pažnju na kožne probleme poput akutnog vlažnog dermatitisa, takozvanih „hot spotova“, koji se mogu razviti u vlažnim uslovima.

Čivave

Čivave su osetljive na opekotine od sunca i pregrevanje, pa im je tokom toplotnog talasa potrebna dodatna zaštita.

Stručnjaci savetuju izbegavanje izlaganja podnevnom suncu, korišćenje krema za sunčanje namenjenih ljubimcima na izloženim delovima tela, kao i upotrebu laganih rashladnih prsluka tokom velikih vrućina.

Haskiji i malamuti

Rase sa poddlakom, poput haskija, zahtevaju posebnu negu. Iako je primamljivo, nikada ih ne bi trebalo šišati jer to može trajno oštetiti njihovu dlaku.

Veterinarka ukazala na probleme kućnih ljubimaca u letnjem periodu

Redovno četkanje uklanja mrtvu poddlaku bez nanošenja štete. Tokom ekstremnih vrućina najbolje ih je držati u zatvorenom i rashlađenom prostoru.

Mopsovi i buldozi

Brahiocefalične rase, odnosno one sa kratkom njuškom poput mopsa, buldoga i ši-cua, posebno su osetljive na vrućinu.

Zbog kratkih njuški teže regulišu telesnu temperaturu. Potrebno je izbegavati bilo kakvo izlaganje vrućini tokom dana, a negu svesti na minimum, uz nežno brisanje kožnih nabora kako bi se sprečile iritacije.

Kokapui i mešanci pudle

Ove rase popularne su jer se ne linjaju, ali upravo zato mogu zadržavati više toplote u svom krznu.

Stručnjaci ističu da redovno četkanje i skraćivanje duge dlake oko šapa i stomaka može pomoći u rashlađivanju. Naglašavaju da je reč o skraćivanju, a ne šišanju, i da se to mora raditi pažljivo.

Nemački ovčari

Slično kao haskije, nemačke ovčare potrebno je četkati nekoliko puta nedeljno. Njihovu dlaku nikada ne treba šišati.

Takođe je važno obratiti posebnu pažnju na moguće stvaranje „hot spotova“ na koži.

Stafordski bul terijeri

Ovoj rasi treba ograničiti izlaganje suncu, a vlasnici bi trebalo stalno da obraćaju pažnju na znakove pregrevanja ili opekotina.

Boravak u hladu i korišćenje dodataka poput rashladnih prsluka mogu im olakšati vrele dane.

Batajger takođe savetuje da se psi ne kupaju prečesto jer se time uklanjaju prirodna ulja i isušuje koža.

„Umesto toga, potapanje šapa u hladnu vodu može pomoći u regulisanju telesne temperature, dok zamrznute igračke, poput napunjenih Kong igračaka, pružaju mentalnu stimulaciju i rashlađivanje“, zaključuje ona.

Ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu nestrpljivo iščekuju Svetsko prvenstvo, koje počinje u četvrtak.

Kao i kada je reč o svakom velikom takmičenju, već se daju predviđanja koja selekcija će se popeti na svetski tron.

Veštačka inteligencija je prognozirala da će u finalu Mundijala igrati Nemačka i Argentina i da će Argentinci na kraju slaviti rezultatom 2:1, pokazalo je istraživanje novinara Juronjuza.

Juronjuz na nemačkom jeziku piše da su novinari dobro upoznati sa rasporedom utakmica, Fifinim metodom žrebanja, pravilima o relegaciji trećeplasiranih selekcija u grupnoj fazi i sa svih 495 mogućih kombinacija u nokaut rundi.

Svi ti podaci, kao i procene snaga reprezentacija i detaljne simulacije svih utakmica, uneseni su u veštačku inteligenciju Klod, kompanije Antropik. Novinari su otišli i korak dalje i uneli dovoljno podataka da AI može da navede pet najuspešnijih timova.

Odgovor je glasio da će u finalu igrati Nemačka i Argentna i da će Argentinci pobedom 2:1 uzeti titulu. Kao najbolje timove, AI je po sledećem redosledu nabrojala Argentinu, Francusku, Španiju, Brazil i Portugal.

A na osnovu 500 različitih simulacija, AI je timovima sa španskog govornog područja dala sledeće šanse – Argentina: 18,6 odsto da osvoji titulu, 31 odsto da igra u finalu.

Španija ima 11,8 odsto šanse da postane prvak, a 19,8 odsto izgleda da igra u finalu, a kod Urugvaja je šansa da postane šampion 2,0 odsto, prema 4,0 odsto za ulazak u finale.

Šanse Meksika i Kolumbije da osvoje prvenstvo AI je procenila na 1,6, odnosno 1,0 odsto, a šanse da igraju u odlučujućoj utakmici na 3,4, odnosno 4,2 odsto.

Ekvadoru, Paragvaju i Panami, AI nije dala nikakve šanse da postanu prvaci sveta.

Houtouvan je napušteno ribarsko selo na ostrvu Šengšan, 64 kilometra istočno od Šangaja, gde je svaku zgradu prekrila gusta mreža puzavica.

Na vrhuncu razvoja tokom osamdesetih godina prošlog veka selo je imalo više od 2.000 stanovnika i nosilo nadimak „Mali Tajvan“ zbog svog blagostanja. Luka od koje je živelo postala je previše plitka za moderne ribarske brodove. Do 2002. godine i poslednji stanovnik je otišao. Dve decenije suptropske vlage učinile su ostalo - biljka Parthenocissus tricuspidata zatvorila je svaki prozor, prekrila svaki krov i pretvorila nekadašnji radnički ribarski gradić u najfotografisaniju ruševinu u Kini, prenosi Thedarkatlas.

Houtouvan nije uništen katastrofom, ratom niti odlukom vlasti. Ubila ga je luka koja je bila deset metara previše plitka. Selo je spomenik tiraniji logistike - primer šta se događa kada geografija koja je stvorila bogatstvo jedne zajednice postane ista ona geografija koja je čini zastarelom. Urbanizacija kineske obale nije napala Houtouvan. Jednostavno ga je zaobišla, kao što se plima povlači iz kamenitog bazena ostavljajući ga da presuši. Puzavice su stigle kasnije, popunjavajući prostor gde su nekada živeli ljudi, rastući u oblicima soba, hodnika i vrata kao da pokušavaju da se sete kako izgleda jedno selo.

Imaginechina / Sipa USA / Profimedia

„Mali Tajvan“: zlatno doba Houtouvana od pedesetih do osamdesetih godina

Selo je osnovano pedesetih godina prošlog veka kao deo kineskih posleratnih napora da razvije kapacitete za ribarstvo na obali. Porodice sa kopna naselile su severnu padinu Šengšana i gradile kuće od armirane cigle i betona - materijala koji su ručno ili pomoću mazgi dopremani uz strme staze. Arhitektura koja je opstala do danas govori o prosperitetu, a ne o siromaštvu. To nisu bile kolibe. Bile su to višespratne kuće sa dvorištima, popločanim fasadama i balkonima koji su gledali na luku. Neke su imale dekorativne gvozdene ograde. Mnoge su posedovale odvojene kuhinje i prostorije za sušenje ribe.

Do osamdesetih godina Houtouvan je imao više od 2.000 stanovnika. Selo je dobilo lokalni nadimak „Mali Tajvan“, kao simbol bogatstva u regionu gde je većina ostrvskih zajednica živela na granici opstanka. Luka je bila prepuna drvenih ribarskih brodova. Uska stepeništa bila su zakrčena ribarima koji su nosili mreže, ženama koje su razvrstavale ulov i decom koja su se snalazila u vertikalnom lavirintu svog rodnog mesta. Vazduh je mirisao na sušenu ribu, dizel gorivo i so. Ekonomija je bila jednostavna i efikasna: more je davalo, selo je prerađivalo, a zarađeni novac ulagao se u kuće koje su se uzdizale uz brdo.

Prosperitet je bio stvaran, ali je zavisio od dva uslova koja su delovala trajno, a nisu bila: obilje ribe u okolnim vodama i luka dovoljno duboka za brodove koji su je lovili.

Kako je priroda za 20 godina osvojila Houtouvan

Glavni tvorac transformacije Houtouvana je jedna posebna biljka: Parthenocissus tricuspidata, poznata kao bostonski bršljan ili japanska puzavica. Ova biljka poreklom je iz istočne Azije i uspeva upravo u uslovima kakve pruža ostrvo Šengšan - visoka vlažnost vazduha, česte padavine, blage zime i obilje vertikalnih površina za penjanje.

U Houtouvanu bršljan nije samo prekrio zgrade. Postao je njihov glavni noseći element. Zidovi koji su zbog decenija izloženosti slanom vazduhu i kiši izgubili malter opstaju samo zato što mreža korenja drži cigle na mestu.

Suptropska klima obale Istočnog kineskog mora dodatno je ubrzala proces. Šengšan godišnje primi više od 1.200 milimetara padavina. Morska magla koja dolazi sa severa prekriva sve površine solju i vlagom. U suvoj i umerenoj klimi napuštena mesta polako propadaju pod slojevima prašine. U toplom i vlažnom okruženju Houtouvana napuštenost je dovela do eksplozije biljnog života koja je za manje od jedne decenije prekrila čitavo selo.

Kako Houtouvan izgleda danas - unutar ruševina prekrivenih puzavicama
Posetioci najčešće prvo primete tišinu - ne tišinu praznine, već tišinu guste vegetacije, prigušenu atmosferu staklene bašte u kojoj vetar prolazi kroz milione listova pre nego što dopre do ušiju.

Kuće su zapečaćene puzavicama, ali nisu uvek potpuno neprohodne. Kroz vrata na mestima gde je rast biljaka ređi mogu se videti enterijeri zamrznuti u vremenu s početka 2000-ih: drveni nameštaj prekriven zelenilom, zidovi oštećeni vlagom i podovi zatrpani slojevima opalog lišća. Zgrade više nisu bezbedne - krovovi su se urušili, podovi propali, a stepeništa vode u prostorije koje više ne postoje. Na gotovo svakom ulazu postavljena su upozorenja. Lepota spoljašnjosti skriva ruševinu koja se i dalje raspada sa svakom novom kišnom sezonom.

Poređenje sa Pripjatom gotovo je neizbežno, ali nije potpuno precizno. Obe lokacije predstavljaju napuštena naselja koja je priroda ponovo osvojila. Pripjat je evakuisan za nekoliko sati nakon nuklearne katastrofe i očuvan radijacijom i hladnoćom; Houtouvan se praznio više od decenije zbog ekonomskih razloga i potom ga je prekrila suptropska vegetacija. Pripjat je siv i zaleđen u vremenu, dok je Houtouvan zelen i neprestano raste. Emocije koje izazivaju potpuno su različite: Pripjat uliva jezu, dok Houtouvan izaziva vrtoglavicu - osećaj posmatranja ljudskog naselja koje Zemlja polako i gotovo elegantno vari.

BBC je otkrio ko će glumiti mlađu verziju Herkula Poaroa u novoj seriji nastaloj prema delima Agate Kristi. Nakon što je prošlog meseca najavljena adaptacija koja donosi drugačiji pogled na slavnog detektiva, sada je potvrđeno da će glavnu ulogu preuzeti britanski glumac Edvard Blumel.

Uloga u seriji od šest epizoda, jednostavno nazvanoj Herkul, pripala je upravo Blumelu, koji će se tako pridružiti impresivnom nizu glumaca koji su tokom godina oživeli slavnog belgijskog detektiva, među kojima su Dejvid Sačet, Albert Fini i ser Kenet Brana, piše N1.

„Izuzetno sam srećan što mi je poverena tako kultna uloga koju su pre mene igrali brojni sjajni glumci. Jedva čekam da nastavim Herkulovo nasleđe“, rekao je Blumel.

Gledaoci ga najviše pamte po ulogama u serijama Otkrivanje veštica, Ubijanje Eve, Seksualno obrazovanje, Deset posto, Castlevania: Nocturne i Belgravia: The Next Chapter. Već ima iskustva sa delima Agate Kristi, jer je ove godine igrao važnu ulogu u Netfliksovoj adaptaciji Sedam brojčanika.

Intimni portret Poaroa i priča o međuratnoj Britaniji

Prema zvaničnom opisu, serija Herkul biće „intimni portret Herkula kao čoveka i epski prikaz Britanije u međuratnom periodu“.

Radnja će se baviti trima najpoznatijim pričama Agate Kristi, a gledaoci će pratiti razvoj Poaroovog prijateljstva sa kapetanom Arturom Hejstingsom, njegove prve susrete sa inspektorom Džejmsom Džapom iz Skotland Jarda, kao i upoznavanje sa jednim od njegovih najvećih neprijatelja.

Scenario potpisuje Bendži Volters, poznat po radu na serijama Code of Silence, Obsession, The Leopard i Noughts & Crosses.

„Novi Poaro za novu generaciju“

Džejms Pričard, izvršni producent kompanije Agatha Christie Limited i praunuk slavne spisateljice, nije krio oduševljenje izborom glumca.

„Moj otac imao je privilegiju da sarađuje sa Dejvidom Sačetom gotovo 25 godina, a ja sada imam sreću što priče svoje prabake mogu da približim novoj generaciji gledalaca“, rekao je.

„Edvard Blumel je izuzetno talentovan glumac i biće sjajan dodatak dugom spisku glumaca koji su oživeli ovaj legendarni lik. Uz promišljene scenarije Bendžija Voltersa, jedva čekam da vidim šta će doneti ovoj ulozi.“

Snimanje počinje ovog leta

Snimanje serije Herkul trebalo bi da počne ovog leta, a najveći deo produkcije odvijaće se u Liverpulu.

Serija će premijerno biti prikazana na BBC iPlayeru i BBC Oneu u Ujedinjenom Kraljevstvu, a kasnije će biti dostupna i na BritBoksu u Severnoj Americi.

Konjički klub „Vojvođanin“ iz Sombora organizovaće treći susret na Gradskom hipodromu u Somboru 14. juna. Na programu biće osam kasačkih trka u kojima je učešće najavilo šezdeset grla iz trinaest konjičkih klubova.

Trka dana je namenjena grlima iz brze partije i nosi naziv „Pehar grada Sombora“ čiji je pokrovitelj Dunav osiguranje. Rekord trke iznosi 1:13,3 na distanci od 1.700m što su postigla grla Amy del Duomo 2024. godine i Cervantonpridegar 2025. godine.

Poslednje grlo domaćeg odgoja koje je slavilo u ovoj trci je Amazon Banker (2016 i 2015) i sa nestrpljenjem se iščekuje da li će trenutni lider domaćeg odgoja Stan Getz A.T. uspeti da se upiše na listu pobednika. Prednost domaćeg terena pokušaće da iskoriste grla Follia Wind i Catullo Jet kako bi pobednički pehar prestižne trke po četvrti put stavili u svoje vitrine - piše ozonpress.rs.

Regionalna privredna komora Sombor prvi put je organizovala gastronomsko – vinski događaj “Vino i gastornomija – spoj ukusa” sa ciljem da okupi lokalne proizvođače vina, koji su predstavili najbolja vina iz Zapadnobačkog okruga.

Posetioci su imali prilike da probaju domaća vina, čuveni “Somborski sir iz kačice”, ali i suhomestante specijalitete i dimljene sireve - piše RTV.

Tokom manifestacije izlagači su podelili preporuke o tome koja vina se najbolje slažu sa određenim jelima, ali i kako upariti ukuse različitih vina sa hranom koja je karakteristična za proizvođače iz Sombora i okoline.

Cilj događaja bio je uspostavljanje bolje saradnje između proizvođača vina i ugostiteljskih objekata, kao i unapređenje kulture uparivanja hrane i vina.

Književna manifestacija „Dan Laze Kostića”, posvećena najkarakterističnijem pesniku srpskog romantizma i njegovoj čuvenoj pesmi „Santa Maria della Salute” održana je 8. juna, u Gradskoj biblioteci u Legatu Miroslava Josića Višnjića.
Organizatori manifestacije su Udruženje građana „Ravangradsko proleće” i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u Somboru, uz pokroviteljstvo Grada Sombora.

Centralni deo programa bila je dodela Pesničke povelje „Venac Laze Kostića”, priznanja celokupni poetski opus istaknutim srpskim pesnicima - piše RTV.

Stručni žiri u sastavu David Kecman Dako, Goran Malbaša i Simon Grabovac jednoglasno je odlučio da ovogodišnji dobitnik Povelje bude Nikola Vujčić, pesnik, esejista i prevodilac iz Beograda.

U programu su učestvovali Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”, David Kecman Dako, književnik, Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar, kao i laureat Nikola Vujčić, koji je u besedi „O pletivu i tkanju pesme” prilikom uručenja nagrade rekao: „Savremeni pesnik drži baklju koju mu je neko pružio iz prošlosti, a njegov jedini zadatak je da je drži upaljenom dok je ne preda sledećem, unoseći u taj plamen malo sopstvenog daha koji produžuje trajanje.”

Poseban deo programa bio je recital Kostićeve pesme „Santa Maria della Salute” u izvođenju učenika Gimnazije „Veljko Petrović”. Stihove su govorili Petar Đenadija i Strahinja Ljubović na srpskom jeziku, Lorena Čapo i Kinga Dioši na mađarskom, Maja Šiji Čen i Ana Guelin Džang na kineskom, Dijana Dorfman i Kristina Zameđanskaja na ruskom, Strahinja Ljubović na engleskom, Sara Radičev i Olga Bračanski na francuskom, Jelena Drobnjak i Ema Babić na nemačkom, dok je Nađa Zdjelar stihove kazivala na latinskom jeziku.

Najava isključenja struje za Sombor i Stanišić za četvrtak, 11. jun

Sombor

08:30 - 09:30
 ULICE: PARISКA 3 i 2-4, L.КOSTIĆA 1-7 i 2-8, ZMAJ JOVINA 3 i 4, 7.JULA 1-3, DOSITEJEVA 1-7 i 2

10:00 - 12:00
Ulice: BELOG GOLUBA, JORGOVANSКA, I.BIRČANINA, P.PRERADOVIĆA, SONĆANSКI PUT 2-18, FLOSBERGEROVA, КNEZA MILOŠA, APATINSКI PUT 1-21 i 4-36, DEO VENAC P.BOJOVIĆA

Stanišić

08:30 - 13:30
Ulice: DUNAVSКA, OSLOBOĐENJA, КARAĐORĐEVA 37-107 i 42-100, DALMATINSКA 5-139 I 18-180, VARDARSКA, J.TOMIĆA, S.MILETIĆA 15-33 i 28-54, M.OBILIĆA, DOBROVOLJAČКA, BEOGRADSКA, SOLUNSКIH BORACA, КOSOVSКA, КOLUBARSКA I N.TOMOVIĆA

U organizaciji MK „Panter“ Apatin, u našem gradu će i ove godine biti održan tradicionalni, 21. po redu Moto susret.

Ovaj događaj biće upriličen na kanalu kod Bele loze, u kampu MK „Panter“, a kako najavljuju organizatori, očekuje nas bogat muzički program, uz propratne sadržaje.

U petak, 26. juna, domaćini dočekuju svoje goste, bajkere iz celog regiona, a u večernjim satima biće održani koncerti bendova Evidence i Njuške - piše Radio Apatin.

Subota, 27. jun, je rezervisana za najatraktivniji deo Susreta, defile motorista, koji je zakazan za 17 sati, potom i bajkerske igre, dok će u večernjem delu programa za dobru atmosferu na kampu biti zaduženi bendovi Tragovi prošlosti i Osmi dan.

U nedelju, 28. juna, nakon kafe, doručka i druženja na kampu, ovogodišnji Moto susret će biti završen.

Iz Moto kluba „Panter“ Apatin pozivaju sve ljubitelje dvotočkaša i kvalitetne muzike da im se pridruže, te tako budu deo jednog od najmasovnijih moto skupova u okrugu.

Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu obratiti putem telefona, na brojeve 069/25-12-007 (Žbubi) ili 063/303-554 (Sreto).