Sombor.info

Povremeni post, takođe poznat kao vremenski ograničeno konzumiranje hrane, je rastući trend u svetu. Neki ga smatraju idealnom opcijom za mršavljenje, ali ova metoda nije baš najbolja opcija za vaše zdravlje.

Prema pisanju Eating Well-a, neki oblici isprekidanog posta omogućavaju vam da jedete šta god ste nameravali za taj dan, ali u periodu od pet ili osam sati, dok drugi planovi povremenog posta imaju specifičnu hranu za svaki dan.

Zagovornici povremenog posta ističu mnoge prednosti, uključujući gubitak težine i smanjen nivo insulina. Kada su nivoi insulina visoki predugo, to povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.

Međutim, dok povremeni post ima kratkoročne prednosti, nova studija predstavljena na naučnim predavanjima američkog udruženja za srce „Epidemiology and Prevention“ ukazuju na to da povremeni post možda nije najbolja opcija.

Pošto je reč o studiji koja nije objavljena u naučnim časopisima, istraživanje još uvek nije zvanično i više služi kao preporuka.

Ipak, važno je istaći da su istraživači ispitali podatke o 20.000 Amerikanaca iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani od 2003. do 2018. i uporedili ih sa podacima o ljudima koji su umrli od 2003. do decembra 2019. iz Nacionalnog indeksa smrti Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prosečna starost učesnika bila je 49 godina, a oko polovina su bile žene. Praćeni su u proseku od osam do 17 godina. Analiza je pokazala da su ljudi koji su pratili obrazac da jedu svu hranu manje od osam sati dnevno imali 91 odsto veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti.

Među ljudima sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima, period povremenog gladovanja od osam do 10 sati dnevno bio je povezan sa 66 posto većim rizikom od smrti od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Međutim, iako je studija identifikovala vezu između povremenog posta i kardiovaskularnih bolesti, to ne znači da je vremenski ograničena ishrana uzrokovala kardiovaskularnu smrt. Pored toga, može postojati objašnjenje za vezu između povremenog posta i srčanih bolesti, prenosi Klix.ba.

„Povremeni post je sam po sebi stresan za telo, a u kontekstu našeg modernog života koji je već ispunjen hroničnim emocionalnim, fiziološkim i ekološkim stresorima, povremeni post može doneti više štete nego koristi“, rekla je doktorka Džilijan Grivs za „Eating Well“.

Izvor: n1info.rs

Stručnjaci ističu da postoji 6 jasnih pokazatelja da je neko visoko inteligentan.

Inteligencija se ne odnosi uvek na polaganje ispita ili visok rezultat na testovima znanja. Može se pokazati i na neočekivane načine. Psihologija je, u svom istraživanju ljudskog ponašanja, identifikovala niz iznenađujućih znakova koji bi mogli ukazivati na visoku inteligenciju.

1. Radoznalost

Visoko inteligentni ljudi često imaju jak osećaj radoznalosti.Psiholozi su odavno prepoznali da radoznao um često dovodi do povećane inteligencije. To je urođena želja da se sazna više, da se razume dublje, da se istražuje dalje.

Radoznalost može imati različite oblike – od fascinacije kako stvari funkcionišu do dubokog interesovanja za razumevanje ljudskog ponašanja. Često ćete naći inteligentne ljude kako postavljaju promišljena pitanja, istražuju različite perspektive i traže nova iskustva.

Ono što je zanimljivo je da ova radoznalost nije ograničena na njihove specifične oblasti stručnosti ili interesovanja. Širokog je opsega i sveobuhvatnog.

Dakle, ako sretnete nekoga ko uvek postavlja pitanja, željan učenja i koji se ne plaši da zaroni u nepoznatu teritoriju, možda ste u prisustvu visoko inteligentne osobe.

2. Uživanje u sopstvenom društvu

Visoko inteligentni ljudi često uživaju u samoći. Psiholozi sugerišu da inteligentni ljudi imaju veću toleranciju na samoću. Oni su zadovoljni sopstvenim mislima i često koriste ovo vreme za duboko razmišljanje ili traženje svojih interesa.

Ovo ne znači da su asocijalni. Oni samo pronalaze vrednost u provodenju vremena sami. To može biti znak samodovoljnosti i poverenja u svoje sposobnosti.

3. Pažljivo slušanje

Visoko inteligentni ljudi imaju sposobnost da budu posmatrači. Oni primećuju stvari koje bi drugi mogli da previde.Biti pažljiv nije samo uočavanje očiglednog. Radi se o uočavanju suptilnih znakova, uočavanju obrazaca, uočavanju neslaganja i razumevanju šire slike.

Ove osobe često imaju oštro oko za detalje i povećanu svest o svom okruženju. Ovo im omogućava da izvuku veze koje bi drugima mogle nedostajati i da pronađu inovativna rešenja za probleme.

4. Prihvatanje grešaka

Greške su deo života, a način na koji se neko nosi sa njima može biti znak njihove inteligencije. Visoko inteligentni ljudi shvataju da greške nisu neuspesi, već prilike za učenje. Ne zaziru od njih; umesto toga, analiziraju gde su pogrešili i kako mogu da izbegnu slične greške u budućnosti.

Ako naiđete na nekoga ko preuzima odgovornost za svoje greške i koristi ih kao odskočnu dasku ka poboljšanju, možda ćete biti svedoci neobičnog pokazatelja visoke inteligencije.

5. Otvoren um

Možda je najvažniji znak visoke inteligencije otvorenost. Inteligentni ljudi razumeju da uvek ima više za naučiti, više perspektiva koje treba razmotriti i više mogućnosti za istraživanje. Otvoreni su za nove ideje, voljni da razmotre različita gledišta i spremni da osporavaju sopstvena uverenja.

Oni se ne drže tvrdoglavo za svoje mišljenje; umesto toga, spremni su da promene mišljenje kada im se predoče ubedljivi dokazi ili ubedljivi argumenti.

Dakle, ako sretnete nekoga ko prihvata različite perspektive, ko je otvoren da promeni mišljenje i ko ceni učenje iznad ispravnosti, to je jak pokazatelj visoke inteligencije. Oni ne samo da razmišljaju – oni rastu.

6. Različita interesovanja

Visoko inteligentni ljudi često imaju širok spektar interesovanja. Oni nisu ograničeni na jedan predmet ili polje; umesto toga, oni su radoznali u vezi sa mnoštvom stvari.

Od umetnosti do zoologije, od književnosti do kvantne fizike, od filozofije do kuvanja – njihova interesovanja se protežu u različitim domenima. I to nije samo površna radoznalost; nastoje da steknu duboko razumevanje ovih različitih tema.

Ova širina interesovanja im omogućava da povuku veze između naizgled nepovezanih oblasti, podstičući kreativnost i inovativnost, piše sajt Hack Spirit.

Izvor. prva.rs

Dvojica maloletnika N. Z. (17) i F. B. (16) privedeni su zbog sumnje da su u nedelju u parku na Voždovcu ubili Đorđa Mijatovića, inače brata potpredsednika Vlade Federacije BiH Vojina Mijatovića. Osumnjičeni se terete da su Mijatoviću naneli teške telesne povrede od kojih je preminuo u bolnici, a njima za ovo krivično delo preti kazna do 10 godina maloletničkog zatvora. Kriminolog Dobrivoje Radovanović u razgovoru za Nova.rs ističe da je potrebno spustiti granicu krivične odgovornosti jer su, kako kaže, sadašnja deca na višem nivou uzrasta nego maloletnici pre pola veka.

Mijatović je brutalno pretučen u nedelju u parku od strane maloletnika i to nakon što je sišao na igralište jer su njegovog sina zadirkivali. Tada je došlo do sukoba sa maloletnicima, koju su ga brutalno pretukli i pobegli.

Prema dosadašnjim informacijama, Mijatović je zadobio šest udaraca u glavu, od kojih je koban bio onaj u slepoočnicu. Maloletni huligani su potom pobegli sa lica mesta, a tokom jučerašnjeg dana uhapšen je najpre F. B, da bi se nešto kasnije tokom dana predao i drugi napada – N. Z, koji je preko majke poručio da će to uraditi.

Kako je reč o maloletnicima, njima zbog krivičnog dela teško ubistvo, koje im se stavlja na teret, preti kazna do 10 godina maloletničkog zatvora. Maloletničko nasilje je sve više zastupljeno u Srbiji, o čemu svedoče gotovo svakodnevne vesti o tome.

Kriminolog Dobrivoje Biba Radovanović u razgovoru za Novu kaže da je potrebno spustiti granicu krivične odgovornosti jer su, kako kaže, sadašnja deca na višem nivou uzrasta nego maloletnici pre pola veka. Ipak, napominje da bez pažljivog proučavanja ove problematike država ne može da radi na suzbijanju maloletničkog kriminaliteta.

„Treba preispitati koliko je sadašnja kaznena politika donela rezultate jer istraživanja pokazuju da je klasičan kriminalac prošao kroz sve faze, da je sankcionisan još kao maloletnik. Uz to, šta je sa kažnjavanjem roditelja koji zanemaruju svoju decu, zapostavljaju ih, nasilni su prema njima? Ta deca se okreću kriminalu, prepuštena su sistemu socijalne zaštite, gde nažalost nema dovoljno ljudi jer država nema para, a nema nikakve krivične odgovornosti za roditelje“, konstatuje kriminolog Radovanović.

Šta je uzrok porasta maloletničkog kriminala i ko je pao na ispitu kada je ovaj problem u pitanju – porodica ili društvo, naš sagovornik ističe da je to kompleksno pitanje.

„Maloletnici su oličenje jednog malog procenta kriminala u odnosu na ukupan kriminal. Taj procenat oscilira u različitim periodima. Ako postoji neki skok kriminala onda je to zbog toga što je jako puno liberalozivan sistem sankcija. Vaspitni nalozi ili neke druge sankcije maloletnika se izriču sada za sitnije prekršaje ponašanja, odnosno poremećaje ponašanja. Ranije je moralo da se počne sa pojačanim nadzorom, pa onda razgovori sa roditeljima ili starateljima, zatim vaspitna ustanova, pa dom. Sada za običnu galamu na ulicu tužilaštvo će predložiti vaspitne naloge. Dakle, liberalizovali su vaspitne sankcije prema maloletnicima i zbog toga imamo skok maloletničkog kriminala“, smatra Radovanović.

On dodaje i da je važno istaći da postoji i značajan porast nasilnog kriminala kod maloletnika i da do tog kriminala dolazi od organizovanih grupa navijača ili na primer sukoba u školama.

„U stvari, s porastom kriminala generalno, dolazi i do porasta maloletničkog, s tim da se mora voditi računa da taj porast kriminala ne mora biti zvanično registrovan. Mi ne moramo imati porast u statistikama kriminala, ali imamo ga u svakodnevnom životu. Jako je važno kako država reaguje na te slučajeve i da li svojim kaznama doprinosi da se to ponašanje kod maloletnika učvrsti ili prestane. Nesporno je da država mora reagovati kada deca čine teška krivična dela kao što smo imali u „Ribnikaru“, pa i ovi mladići. Država mora reagovati žestoko i moraju biti kazne koje će da osete, ali se i paralelno sa tim kaznama mora raditi sa njima u ustanovama koje su nadležne za to. Mora se raditi na korigovanju tog ponašanja“, kaže kriminolog.

Ističe da je veliki sudar između namera i moranja države da takvo ponašanje kažnjava.

„Ako ne kažnjava, na takve slučajeve će se drugi ugledati. Veliki je raskorak u svemu tome jer mi nemamo stručnjake koji bi sa njima radili. Mi imamo psihologe za normalna ponašanja, ali nisu za kriminalna ponašanja jer se to ne studira na fakultetu. To je greška u formiranju eksperata. Mi imamo zakonska rešenja koja su katastrofa. Mi imamo maloletnike koji su puni agresije, koji uživaju da budu u svetu kriminala, na taj način stvaraju „ugled“. Sve to je jako komplikovano, i ne možemo očekivati poboljšanje ako zatvaramo oči pred takvim stanjem. A zatvaramo. Imamo političare koji govore da je stopa kriminala sve manja i manja, a u stvari nije manja nego se samo ne prikazuje i ne pokazuje, a pogotovu nakon slučaja u „Ribnikaru“. Ne možemo falširati takve stvari, mi imamo programe na televiziji koji su puni kriminala. Šta onda drugo da očekujemo“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Trideset i drugi Pozorišni maraton biće održan u Narodnom pozorištu Sombor od 5. do 8. juna, pod sloganom "Ovaj grad bi bio ništa da mu nije pozorišta", koji je još 1993. godine, na prvom izdanju izgovorio pesnik Duško Trifunović. Ova misao nas i danas podseća na neophodnost postojanja teatra u svakom gradu, navode organizatori. Tokom četiri dana biće izvedeno 15 predstava, od kojih su dve predstave za decu, organizovani jedan koncert Džez dua i dve izložbe. Pozorišni maraton svečano će otvoriti glumac Marko Marković (gledaćemo ga ove jeseni u seriji "Sablja", op. aut.), a prva će biti izvedena hit predstava "Edip".

Narodno pozorište Sombor ugostiće Jugoslovensko dramsko pozorište, Teatar Vuk, Satirično kazalište "Kerempuh" Zagreb, Gradsko pozorište Čačak, Srpsko narodno pozorište, Bitef teatar, Pozorište Promena, Kruševačko pozorište, Zvezdara teatar, Teatar Rugantino Zagreb, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin, Pozorište "Boško Buha", Atelje 212, Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje i mnoge druge...

Kompletan program Maratona dostupan je na sajtu Narodnog pozorišta Sombor, kao i na društvenim mrežama. Kompleti karata više nisu u prodaji, a trenutno je ostalo malo pojedinačnih ulaznica. Festival su podržali Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Izvor: kurir.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 29. maj

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru obaveštavaju publiku da iz tehničkih razloga izložba “Ne ljuti se čoveče”, umetnika Dragana Trajkovsog je otkazana.

Putnici koji idu na more preko agencije i to autobusom, odsad će moći da nose samo jedan prtljag, i to do 23 kilograma po osobi.

„Od ove godine jedna novina u jednoj agenciji (da ne imenujem): 1 putnik – 1 kofer do 23 kilograma. Za drugi kofer doplata 30 evra (u praksi je doplata važila do pre par dana, danas ne važi, iako je navedeno na sajtu)“, bio je post na popularnoj Facebook grupi „Live from Greece“ koji je privukao dosta pažnje srpskih turista koji planiraju na letovanje autobusom.

Preneta je i napomena agencije, da su „putnici koji koriste autobuski prevoz dužni da poštuju ograničenje za prtljag, i to je 1 kofer od 23 kg po punoplatežnom putniku. Sve preko te težine neće biti primljeno. Drugi kofer do 23 kg po putniku je moguć uz doplatu od 30 evra na licu mesta – povratni pravac“.

Zaista, oni koji su proteklih godina putovali autobusom na more nisu razmišljali ni o težini prtljaga ni o broju torbi koje će poneti, jer se podrazumevalo da u prtljažnik autobusa sve može da stane, a plaća se minimalno. Sada ćemo morati da u obzir uzmemo nova pravila.

Dozvoljen samo jedan kofer

Kako prenose domaći mediji, od sada će svakom putniku koji koristi autobuski prevoz biti dozvoljen samo jedan kofer, i to do 23 kilograma, kao i jedan ručni prtljag, i to onaj koji može stati u prostor iznad sedišta. U slučaju da prevoznik može da primi dodatni prtljag, putnik će morati da plati 30 evra po komadu.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA), objasnio je za Kurir da je tokom prethodnih godina velika količina prtljaga predstavljala ozbiljan problem.

„Ti bunkeri mogu da prime određenu količinu, a sa druge strane težina tih prtljaga može da napravi ozbiljne tehničke probleme na autobusu. Ubacivali su ljudi sve što im je padalo na pamet, nosili su puno hrane, svega i svačega, a to pritom po nekim carinskim propisima nije ni dozvoljeno“, naveo je Seničić.

Naglasio je da nije bilo drugog načina da se putnici uvedu u normalu.

„Ozbiljna je količina prtljaga tih 23 kilograma, pogotovo kad idete na more, ne iseljavate se iz zemlje, već idete na odmor! Sve preko toga može biti opasno i rizici su previše veliki da ih mi preuzimamo na sebe“, istakao je Seničić. „Ovo je uvedeno iz bezbednosnih razloga, jer ne može drugačije da se izađe na kraj s tim. Gurali su se koferi po mestima gde se putnici prevoze, to je opasno, ako, ne daj bože, autobus naglo zakoči – može da povredi nekoga taj prtljag. Više ne možemo putnike da prevozimo tako. To je uticalo i na kvarove autobusa i da se izazovu čak i saobraćajne nezgode. Čak se dešavalo da od težine tolikog prtljaga pucaju poluosovine na autobusima. Putnici su na vreme upozoreni i obavešteni o tome prilikom kupovine aranžmana.“

Kazna za prevoznike do dva i po miliona dinara

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, objasnio je da je najbitnija bezbednost putnika i ostalih učesnika u saobraćaju:

„Stvari koje se nalaze u putničkom prostoru mogu se u slučaju sudara ili prevrtanja pretvoriti u smrtonosne projektile, pa je stoga svaki teret u putničkom prostoru, osim u delu koji je posebno namenjen za prtljag, krajnje nepoželjan s bezbednosnog aspekta. Za svako motorno vozilo, s obzirom na vrstu i osovine vozila, propisana je najveća dozvoljena masa vozila i to čini zbir mase praznog vozila i nosivost vozila. Ukoliko se najveća dozvoljena masa prekorači, a to negativno utiče na bezbednosne karakteristike vozila, utiče na povećano habanje puta i povećano habanje samog vozila koje se proptereti, to se tretira kad su u pitanju prevoznici kao privredni prestup, za koji je zaprećena kazna od 300.000 do dva i po miliona dinara.“

Šta više neće smeti da se nosi

• ručni frižideri
• suncobrani
• ležaljke
• frižideri
• asure
• kolica
• stolice
• šamlice
• dečji kreveci
• bicikli
• dodatne torbe bilo kojih dimenzija
• cveće
• maslinovo ulje

Ovo pravilo neke turiste je iznenadilo, dok je bilo i onih koju su ga podržali.

Izvor: nova.rs

U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu danas je D. D. prijavio da je tokom 2016. godine sam sahranio svog oca u kući, koji je umro prirodnom smrću kao i da nikome to nije prijavio. Tako je mogao sve vreme da podiže očevu penziju, za koju je imao ovlašćenje od ranije.

Osumnjičeni je na saslušanju u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela prevara, saopšteno je iz Tužilaštva, prenosi RTS.

Nakon ove prijave javni tužilac u saradnji sa policijskim službenicima UKP i drugim nadležnim službama obavio je uviđaj lica mesta.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu najavilo je da će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti u cilju prikupljanja dokaza o postojanju krivičnog dela.

Uviđaju je prisustvovao i tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koji je naložio ekshumaciju posmrtnih ostataka i obdukciju sa toksikologijom.

Zgrada biblioteke u Čonoplji, selu nadomak Sombora, uskoro će biti kompletno obnovljena i spolja i iznutra i zasijaće novim sjajem.

Radovi su podrazumevali izgradnju novog sanitarnog čvora za potrebe posetioca i članova biblioteke, a u prethodnom periodu završena je i rekonstrukcija krova i spoljašnje fasade, kao i krečenje unutrašnjih zidova i postavljanje laminata.

- Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem u objekte i ustanove kulture kako bi mladi imali uslove za učenje i obrazovanje, ali i kako bi stariji sugrađani koji žele da nauče nešto novo, imali mogućnosti za to - kaže gradski većnik Sava Dojić.

Izvor: novosti.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. maja, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.