Išijas: Ovo su faktori rizika koji dovode do bolesti

Išijas je skup tegoba koje okuplja bol u donjem delu leđa i od njega na godišnjem nivou pati oko 40% ljudi, a trend ovog, kao i drugih bolova u leđima raste kao posledica nedovoljno aktivnog stila života.

Išijas je problem na koji se mnogi žale.

Šta je išijas?

Išijas je termin koji se odnosi na bolove u donjim leđima, a koji nastaju kada dođe do upale nerva išijadikusa. Nerv išijadikus je veliki nerv (najduži u telu) koji se kreće od donjeg dela leđa i zatim ide putem zadnjeg dela obe noge. Kada se upali usled neke povrede ili pritiska na njega, izaziva bol koji ide od lumbalnog dela leđa, a može se proširiti na kukove, zadnjicu i noge, piše Stetoskop.info.

Osim termina išijas, za ovaj sindrom se mogu čuti i nazivi išijalgija (ishialgija) i lumboišijalgija (lumboishialgia).

Zašto nastaje išijas

Išijas se najčešće javlja kada je jedan od pet kičmenih korenova ovog nerva nagnječen, ali išijas je neretko i simptom drugih bolesti koje ga izazivaju, a i genetika može imati uticaja na pojavu ovog sindroma kod neke osobe.

Kod mlađih pacijenata, išijalgija je najčešće povezana sa diskus hernijom. Kada se javi diskus hernija, diskalni sadržaj, koji curi kao posledica toga, pritiska koren nerva išijadikusa i tako dovodi do njegove upale.
Kod starijih pacijenata, starenje i posledične degenerativne promene intervertebralnog (međupršljenskog) diskusa ili oštećenja samog pršljena dovode do pritiska na koren nerva išijadikusa.

Podizanje tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) često predstavlja okidač za pojavu bola u leđima usled upale nerva išijadikusa. Tada dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi).

Najčešći uzroci išijasa

Hernija međupršljenskog dela kičme
Povrede/trauma leđa (slabinskog dela kičme/kičmene moždine)
Artritis kičme
Diskus hernija
Stenoza spinalnog kanala (suženje kanala u donjem delu kičme)
Spondilolisteza (stanje kad se jedan pršljen nasloni na drugi)
Infekcije
Tumori
Trudnoća (zbog izmenjenog držanja i povećane elastičnosti vezivnog tkiva)

Faktori rizika

Godine. Sa starenjem dolaze i promene na kičmi, pa je ona sklonija povredama koje mogu dalje uticati na nerv išijadikus.
Gojaznost. Višak kilograma predstavlja dodatno opterećenje za kičmu koja je onda sklonija distorzijama koje mogu biti okidač za išijas.
Dugotrajno sedenje. Osobe koje veliki deo dana sede i koje se ne kreću mnogo su sklonije razvoju išijalgije.
Dijabetes. Dijabetes kao stanje koje utiče na način na koji naše telo koristi šećer povećava rizik od oštećenja nerava.

Simptomi išijasa

Ono što je glavno obeležje išijasa je bol u u lumbalnom delu kičme (lumbago) koji se dalje može širiti ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Bol se može osetiti u bilo kom delu ovog puta nerva išijadikusa. Često je pogođena samo jedna strana tela.

Bol može biti veoma različit od osobe do osobe – varira od umerenog i tupog bola do oštrog i naglog, a bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) takođe dovodi do pojačavanja bola (pozitivan Lazarevićev znak).

Osim bola, česti simptomi su i:
Parestezija (izmenjene senzacije – trnci)
Hipostezija (smanjen osećaj za dodir)
Snižen ili ugašen Ahilov refleks
Hipotonija mišića (slabost mišića)
Nemogućnost stajanja na prstima i peti
Ograničena pokretljivost kičme (posebno unazad)
Otežano pokretanje noge i otežan hod

Mogu se javiti i raznovrsni motorni znaci – najčešći nalaz je refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta.

Kada se javiti lekaru?

Lekaru treba da se obratite ukoliko bolovi u donjem delu leđa ne prolaze duže od nedelju dana, ako su bolovi intenzivni ili ako uviđate da su sve gori.

Odmah potražite pomoć lekara ukoliko:

Osetite iznenadan, jak bol u lumbalnom delu leđa ili nozi, i osećaj mišićne slabosti i snižene osetljivosti u ovom predelu.
Bol prati nasilnu povredu (npr. nakon saobraćajne nesreće).
Imate problema sa sa kontrolom creva ili bešike.

Dijagnoza

Osim kliničke slike pacijenta, za postavljanje dijagnoze išijasa, koriste se i:

Magnetna rezonanca (MR)
Elektromioneurografija (EMNG)
Rendgen (RTG)
Skener kičme (CT)
Mijelografija

Lečenje išijasa

Akutna bolna faza zahteva hitnu terapiju zbog težine bolova, koji su u velikom broju slučajeva nepodnošljivi. Najefikasnija mera je infiltracija paravertebralne muskulature u blizini bolnih tačaka analgeticima i kortikosteroidima. Posle infiltracije treba grejati lumbalni predeo toplim termoforom. Korisna je primena i miorelaksantnih sredstava sa sedativnim dejstvom. Često se daju i injekcije vitamina B1, B6 i B12.
U akutnoj fazi, najkorisnije je postavljanje u položaj na leđima sa natkolenicama u vertikalnom i potkolenicama u horizontalnom položaju – Williamsov položaj.

Po smirivanju bolova primenjuje se fizikalna terapija sa ciljem jačanja paravertebralne muskulature. Bolesnika treba savetovati da:

spava na ravnoj postelji,
sam sprovodi odgovarajuće vežbe,
izbegava podizanje tereta pri ispravljanju, i
ne pravi nagle pokrete.

Ako postoje poremećaj funkcije sfinktera i potencije, značajne slabosti mišića i atrofije, znaci kompresije kičmene moždine ili dugotrajni bolovi potrebna je hirurška intervencija.

Koliko traje išijas?

Bol koji je posledica išijasa može biti akutan ili hroničan.

Epizoda akutnog bola može trajati jednu do dve nedelje i obično se potpuno razreši kroz par nedelja. Epizode akutnog bola se mogu javiti opet u nekom narednom periodu.

Akutni bol može preću u hronični bol i tada se bol oseća prilično često i to prestavlja sindrom koji može trajati celog života. Ipak, hroničan bol je najčešće blaži od akutnog.

Lekari koji su vam potrebni

Fizijatar
Ortoped
Neurolog
Neurohirurg
Reumatolog

Prevencija išijasa

Iako nije uvek moguće prevenirati lumboišijalgiju, postoje delotvorni načini da zaštitite svoja leđa i smanjite probleme sa bolovima ili ponovljene epizode išijasa:

Redovno vežbajte. Kada vežbate, budite pažljivi, najbolje je da se posavetujete sa fizioterapeutom ili lekarom koje vežbe su dobre za vas i na koji način se nećete povrediti. Vežbe koje su važne za dobro držanje kičme su one koje jačaju mišiće stomaka i donjih leđa.
Obratite pažnju na držanje dok sedite. Sedite pravo, sa kukovima i kolenima u istoj liniji (nemojte prekrštati noge). Možete staviti manji jastuk između naslona i donje šupljine leđa kako biste održali prirodnu kičmenu krivinu
Održavajte dobru koordinaciju tela. Kada podižete nešto, nemojte nepravilno da savijate leđa, već čučnite sa pravim leđima, teret koji nosite držite bliže telu, izbegavajte da se podižete i okrećete u isto vreme i slično.

Izvor: danas.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Kome se obraćamo ukoliko imamo primedbe na ponašanje lekara i sestara? Da li u domovima zdravlja u Srbiji postoji zašti...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.