Sombor.info

Prema podacima izlaznosti u 20 časova, u gradu Somboru je glasalo 43,5 odsto birača upisanih u birački spisak od 70.910 građana, koji su imali pravo glasa na 76 biračkih mesta, a oni su glasali za jednu od 5 lista od kojih su 2 manjinske, a koje su se borile za 61 mesto u gradskom parlamentu.

Prema rečima Tamaša Kanižaia, SVM, očekuje 5% biračkog kolača ili 3 do 4 odbornika u gradsko parlamentu.

Najveća izlaznost zabeležena je u selu Bački Breg, zatim u selima sela Kolut i Riđica – preko 50 %, saopštio je somborski GIK.

Prema informacijama Željka Lasla, predsednika GIK –a u Somboru je izborni proces protekao bez nepravilnosti, a izborni proces nadgledalo je 20 tak posmatrača.

Od upisanih 23.916 birača u birački spisak u Apatinu, na 29 biračkih mesta izlaznost je bila oko 34 odsto za 4 izborne liste.

Nije bilo prijavljenih nepravilnosti, a apatinska lokalna izborna izdala je osam legitimacija za strane posmatrača sa prevodicima.

U opštini Odžaci 23.846 građana imalo je priliku da glasa na 27 biračkih mesta, glasalo se za samo 2 liste, a prema poslednjim informacijama preko 45 % je izlaznost, što je i najveća izlaznost od svih opština koje su u Zapadnobačkom okrugu učestvovale na ovim lokalnim izborima, prema informacijama izborne kolisije u Odžacima nije bilo nepravilnosti.

U Kuli se ne održavaju lokalni izbori, budući da su održani pre dve godine.

Izvor: RTV

Lokalna samouprava nastavlja sa realizacijom projekata koji za cilj imaju povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a za tu namenu je po Programu podrške u primeni naprednih tehnoloških rešenja u oblasti drumskog transporta i saobraćaja za 2024. godinu, Grad Sombor dobio 15.000.000,00 dinara bespovratnih sredstava od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Tim povodom, svečanom uručenju ugovora o sufinansiranju, prisustvovala je zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica.

Ukupna sredstva za realizaciju pomenutog programa na teritoriji grada Sombora iznose 30.000.000,00 dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 15 miliona, a isto toliko je i Grad Sombor izdvojio iz svog budžeta.
Predstavnicima 14 gradova i opština koji su dobili sredstva, ugovore je svečano uručio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

„Vlada Republike Srbije zajedno sa 14 gradova i opština investiraće ukupno 460 miliona dinara u projekte unapređenja bezbednosti dece u zoni škola, svetlosne signalizacije, parkirališta za invalide, sisteme za pametno upravljanje saobraćajem, dinamičko merenje težine vozila u pokretu i druge projekte koji će lokalne sredine približiti konceptu „pametnog grada““, istakao je Vesić.

Kada je reč o dobijenim sredstvima, Grad Sombor će sredstva uložiti u rekonstrukciju 12 pešačkih prelaza u užem centru grada koji se nalaze na Vencu vojvode Živojina Mišića, Vencu vojvode Radomira Putnika, Vencu vojvode Petra Bojovića i Vencu vojvode Stepe Stepanovića, kao i pešačkim prelazima na raskrsnici Ulice Samka Radosavljevića i Staparskog puta, Samka Radosavljevića i Arsenija Čarnojevića, te u Ulici Filipa Kljajića.
U prethodnom periodu, odnosno u 2023. godini, Grad Sombor je po istoimenom Konkursu dobio takođe sredstva u iznosu od 15 miliona dinara od strane navedenog Ministarstva za Projekat unapređenja bezbednosti dece i pešaka u zonama škola, čime su izgrađeni pametni pešački prelazi kod pet osnovnih i tri srednje škole, a obuhvataju kameru za analizu toka saobraćaja i podnu rasvetu na pešačkim prelazima.

U Somboru je otvoren mirisni vrt, a ulaz se ne naplaćuje. Ideju da otvori mirisni vrt dobila je Roza Knežević, koja je četiri godine radila na njegovom uređenju. Vrt se nalazi u njenom domaćinstvu, a sve više posetilaca dolazi da uživa u raznim mirisima više stotina vrsta mirisnog bilja, cveća i drveća. 

"Ovo je prvi, kao takav, mirisni vrt u Srbiji, ovde se mogu omirisati retki začini, bilje...", kaže Roza Knežević i dodaje: "Ljubitelji prirode, cveća, začina, zdravog života, trave i ptica, ovde mogu zaista uživati i ostvariti kontakt sa prirodom. Većina začina označena je tablicama sa nazivima na srpskom, latinskom i engleskom jeziku, a deci je to i te kako interesantno".

U ovom vrtu može se naći više vrsta čajeva koje Roza sa svojom porodicom bere na planinama.

Izvor: RTV

Florida je proglašena za svetsku prestonicu napada ajkula – na vrhu je liste po broju neisprovociranih ujeda u 2023. godini.

Prema Međunarodnoj bazi podataka o napadima ajkula koji je objavio Muzej Floride, u oblasti okruga Volusija od 1882. do danas zabeležen je 351 neprovociran napad ajkula, zatim 159 u Bruardu i 83 u Palm Biču.

Izveštaj Baze podataka o napadima ajkula iz 2023. navodi da je Florida prošle godine imala najviše ničim izazvanih ujeda u SAD sa 16, što znači da ta država predstavlja 44 odsto od ukupnog broja ugriza u SAD i 23 odsto ničim izazvanih ujeda zabeleženih širom sveta.

Međutim, u izveštaju se navodi: „Ovo je ipak niže od poslednjeg petogodišnjeg godišnjeg proseka Floride“.

Floridu prati osam ujeda ajkula koji su se dogodili na Havajima 2023. godine, od kojih je jedan bio fatalan. Sledeći je Njujork sa četiri ugriza, pre Kalifornije sa dva; od kojih je jedan bio fatalan.

Severna Karolina je zabeležila tri ujeda ajkule 2023. godine, Južna Karolina dva, a Nju Džersi jedan.

Od 16 ugriza zabeleženih na Floridi, osam ih je bilo u okrugu Volusija. „Osam preostalih ujeda su bila u okrugu Bruard, Sent Lusi, zatim u Majami-Dejdu, Palm Biču, a slede, Eskambija i Pajnelas.

U Izveštaju se navodi da je ukupan broj neprovociranih ujeda ajkula na globalnom nivou bio nešto veći od proseka prošle godine.

Sve u svemu, SAD su bile na prvom mestu, a sledi Australija sa 15 ujeda ajkula, od kojih su četiri bila fatalna, prema izveštaju iz 2023.

U izveštaju se navodi i da je 42 odsto žrtava napada ajkula surfovalo ili se bavilo sportom na dasci u vreme napada.

Kada ih je ajkula ujela, njih 39 procenata je plivalo, 13 procenata je ronilo, a aktivnosti za šest procenata žrtava ujeda su navedene kao „ostalo“.

Izvor: RTS

Roditelji su za svakog čoveka neprocenjiva vrednost i oslonac u životu. Međutim, važno je biti svestan da njihov život, kao i život svih nas, nije beskrajan, i zbog toga treba da ih cenimo još više dok su sa nama.

Nažalost, doći će trenutak kada vaši roditelji više neće biti tu. U tom trenutku, shvatićete koliku vrednost ima porodica. Niko vas neće voleti na isti način kao vaši roditelji – nesebično, bezuslovno i snažno. Čak i kada ste se nalazili na najnižoj tački u životu, vaši roditelji nikada nisu okretali leđa.

Možda su vas ponekad kritikovali ili se ljutili, ali sve to je bilo zbog toga što su pokušavali da vas odgajaju i nauče važnim životnim lekcijama. Nakon njihovog odlaska, može da vam bude žao zbog načina na koji ste nekada ponašali prema njima. Svaki put kad se razbolite, shvatićete koliko su vam zapravo bili dobri.

Bićete usamljeni jer više neće biti tu da vas teše i brinu o vama. Bol zbog njihovog gubitka neće nestati vremenom, ali ćete naučiti da živite s tom prazninom. Praznici će postati najtužniji dani kada izgubite svoje roditelje, jer ćete osećati nedostatak njihovog prisustva tokom tih posebnih trenutaka.

Biće vam teško da slušate druge ljude kako se žale na svoje roditelje, jer svaki put kada čujete takve priče, osećaćete bes i želju da ih ispravite. Možete osećati zavist prema ljudima koji još uvek imaju svoje roditelje uz sebe. Sve to su normalne emocije i načini na koje ljudi nose svoju tugu zbog gubitka.

Takođe ćete poželeti da znate više o njihovom životu, da otkrijete tajne koje možda niste znali dok su bili tu. U teškim trenucima, često ćete pomisliti kako biste voleli da možete da ih nazovete i podeliti svoje brige i probleme s njima. Sećanje na svoje roditelje biće prisutno u mnogim situacijama, jer kad nam je najteže, često se okrećemo prema njima.

Upravo zbog toga će ti trenuci biti teški onima koji su izgubili svoje roditelje. Tek nakon što ih izgubimo, shvatićemo koliko su nas voleli i koliko smo bili važni u njihovim životima. Zato, ako još uvek imate svoje roditelje uz sebe, nemojte čekati da bude prekasno da im pokažete koliko ih volite. Cenite njihovu prisutnost, izražavajte im ljubav i brigu, provodite vreme s njima i budite zahvalni na svim trenucima koje delite zajedno.

Izvor: svezazenu.net

Deca na rođendanima često dobijaju višak energije nakon uživanja u kolačima i tortama, zbog čega se mnogi pitaju: da li je šećer kriv za njihovu hiperaktivnost?

- Verovanje da šećer izaziva hiperaktivnost kod dece postoji već decenijama i utiče na odluke roditelja o dečjoj ishrani. Kao nutricionistkinja i neuronaučnica, mogu potvrditi da, iako preterana količina šećera nije korisna za mozak, naučni dokazi ne pokazuju da šećer izaziva hiperaktivnost - piše Ejmi Rajhelt sa Univerziteta u Sidneju za sajt "The Conversation", prenosi Zimo.

- Studije su pokazale da deca koja konzumiraju više prerađene hrane imaju manji volumen mozga u kritičnim područjima kao što je frontalni korteks u poređenju s decom sa zdravijom ishranom. Uprkos tome, mit da šećer izaziva hiperaktivnost i dalje je popularan, a datira još iz 1970-ih i 1980-ih - pojašnjava Rajhelt.

Poreklo mita o šećeru i hiperaktivnosti

Mit je nastao iz studija o Fajngoldovoj dijeti, koju je osmislio pedijatar alergolog Bendžamin Fajngold, a koja je namenjena lečenju onoga što je danas poznato kao poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).

- Ova dijeta eliminiše veštačke boje, zaslađivače, konzervanse i salicilate koji se nalaze u mnogim zdravim namirnicama. Fajngold je tvrdio da izbegavanje ovih supstanci poboljšava fokus i ponašanje kod hiperaktivne dece, iako su njegove studije bile metodološki manjkave i nedostajale su im odgovarajuće kontrolne grupe - ističe australijska stručnjakinja.

- Moderna naučna istraživanja razotkrila su vezu šećera i hiperaktivnosti. Stroge studije, uključujući placebom kontrolisana ispitivanja, dosledno pokazuju da šećer nema značajan uticaj na ponašanje ili pažnju dece - naglašava Rajhelt.

Značajna meta analiza od pre 20 godina nije otkrila povećanje hiperaktivnosti zbog konzumiranja šećera. Naknadna istraživanja podupiru te nalaze, čak i kod dece s ADHD-om.

Mali procenat dece može imati alergije na veštačke aditive, a mlađa deca mogu biti osetljivija na ove supstance zbog svoje veličine i stepena razvoja. Međutim, dodaje Rajhelt, veza između šećera i hiperaktivnosti je u najboljem slučaju slaba.

Uloga dopamina kao moguće objašnjenje

Jedno od mogućih objašnjenja za uočenu hiperaktivnost je uloga dopamina, neurotransmitera povezanog s nagradom i povećanom aktivnošću. Kada deca očekuju slatkiš, njihov mozak oslobađa dopamin, slično efektu psihostimulansa, ali u puno manjoj meri. Ovaj talas dopamina može uzbuditi decu, objašnjava Rajhelt, ali to nije isto što i hiperaktivnost izazvana šećerom.

Lečenje ADHD-a često uključuje psihostimulanse koji povećavaju nivo dopamina kako bi se poboljšao fokus i kontrola ponašanja. Kod dece s ADHD-om ovi lekovi ponovo kalibriraju funkciju mozga umesto da izazivaju hiperaktivnost.

Zašto mit ipak opstaje?

Mit o hiperaktivnosti izazvanoj šećerom i dalje postoji delom zbog društvenih verovanja i očekivanja roditelja, napominje Rajhelt.

- U studiji u kojoj je roditeljima rečeno da njihova deca konzumiraju zaslađena pića ili placebo, oni koji su verovali da njihovo dete konzumira šećer primetili su hiperaktivnost, čak i kada je piće bilo bez šećera. To pokazuje snagu očekivanja u oblikovanju percepcija - piše Rajhelt.

Izvor: direktno.rs

Realno, na svetu je zaista malo globalnih automobila. Na primer, Toyota Corolla je najprodavaniji automobil u istoriji automobilske industrije, ali nipošto nije globalni model.

Njene performanse primetno se razlikuju na mnogim tržištima, a u Evropi nikada nije bila među najprodavanijim i najomiljenijim modelima.

Golf je pak evropska ikona i drugi najprodavaniji automobil u istoriji, no u Aziji i SAD nikada nije bio u prvom planu. I danas je tako s većinom automobila na tržištu, Evropljani kupuju jedne automobile, Amerikanci imaju svoje druge favorite, a u Kini su pak najpopularniji neki automobili za koje većina ljudi u Evropi nikada nije ni čula.

Trenutno jedini zaista uspešni globalni model koji je isti i podjednako uspješan na svim tržištima je Teslin Model Y.

No, razlike u ukusima vozača nisu primetne samo od kontinenta do kontinenta. I u samoj Evropi se ukusi i preferencije na tržištima jako razlikuju. Da bi otkriokoliko su te razlike velike Jutarnji list se fokusirao na šest najmnogoljudnijih evropskih država i proverio koji automobil je u kojoj od njih najpopularniji.

U Nemačkoj je Golf još uvek kralj

VW Golf došao je na tržište pre tačno 50 godina Od tada do danas se mnogo toga promenilo. Već dugo više nije evropski bestseler, već je primetno pao na evropskim prodajnim listama. No u svojoj zemlji je i dalje kralj. Skoro od početka prodaje Golf je na vrhu nemačke liste najprodavanijih automobila, a tako je i danas.

Jedino što se promenilo su količine. U svojim najboljim godinama dostizao je i brojku od 400.000 novih registracija godišnje. Prošle godine je u Nemačkoj registrovano „samo“ 81.117 Golfova, no i ta brojka je bila dovoljna za očuvanje prve pozicije ispred T-Roca i Tiguana.

Golf nije baš jeftin, ali u Nemačkoj je i dalje „institucija“ što potvrđuje činjenica da je uspeo (za sada) da spreči totalnu invaziji SUV-ova kao jedini klasični kompakt na listi deset najprodavanijih automobila u Nemačkoj.

Britanci vole Ford, sada je to Puma

Iako je Ford poslednjih godina ukidanjem Fieste, Mondea i Focusa potpuno „osakatio“ svoju evropsku ponudu, i dalje imaju jedan model koji je dovoljno dobar da bi bio najprodavaniji automobil u Velikoj Britaniji. Reč je o Pumi koja je prošle godine bila najprodavaniji automobil na ostrvu, a tim putem nastavila je i ove.

Ford je institucija u Velikoj Britaniji, i istorijski gledano, dominirao je spiskom najprodavanijih modela u ovoj zemlji tokom poslednjih nekoliko decenija, uz samo nekoliko izuzetaka. Ipak, Britanci su poslednjih godina, zbunjeni nedolaskom novih Fordova dosta lutali pre nego što su odabrali novog favorita. Nakon što je Fiesta bila broj jedan punih 11 godina u nizu, 2021. je na vrh dospela Vauxhall Corsa, a godinu nakon toga Nissan Qashqai. Sada je na vrhu opet jedan Ford.

Francuzi najviše vole Clio (i 208)

U Francuskoj zapravo nemaju izrazitog favorita već naviše vole francuske gradske automobile, a decenijama se na vrhu uglavnom izmenjuju Peugeot i Renault. Tako je bilo i poslednjih godina. Peugeot je bio na vrhu od 2019. godine, a prošle ga je prestigao Clio, koji je poslednji put na vrhu bio 2019. i dugi niz godina pre toga.

Ali zašto je Renault Clio (i gradski Peugeot) tako uspešan? Francuzi naravno kupuju patriotski i ekonomično. Clio je relativno povoljan, dovoljno malen, a opet dosta velik i vrlo štedljiv.

Italijani i dalje obožavaju (pra)staru Pandu

Teško biste pogodili, da nismo napisali u naslovu. Da, mala i stara Panda koja je na tržištu još od 2011. i dalje je najprodavaniji automobil u Italiji, i to traje već 12 godina, praktično čitavu njenu karijeru, od kada je zamenila Punto na vrhu. I dok je u ostalim evropskim državama Panda samo „prolaznik na tržištu“ u Italiji je ona prava institucija.

Ali zašto je tako? Iz sličnih razloga kao i u Francuskoj. I u Italiji se takođe kupuje lokalpatriotski i ekonomično. A Panda je, uprkos tome što Fiat pripada Stellantisu, još uvijek tipičan Fiat „stare škole“ što Italijani i te kako cene. Doduše, cene oni i šarm te originalnost modela 500, no Panda je primetno praktičnija, prostranija i, što je najvažnije, jeftinija. Sve su ovo faktori za uspeh kojeg najbolje oslikavaju prodajne brojke.

Panda je prošle godine prodata u 102.584 primeraka. Druga je bila Dacia Sandero s 48.398 primeraka. Zbog toga ni ne čudi da se dolaskom nove Pande stara za sada neće ugasiti. Nastaviće da se proizvodi najmanje do 2026. pod nazivom Pandina.

U Španiji je na vrhu Sandero, ali…

Teško je otkriti koji je omiljeni automobil Španaca, jer čini se da oni, za razliku od ranije pomenutih država, nemaju nekog jasnog favorita ili preferenciju.

Dobro, možda je Seat najpopularnija marka na tržištu, ali i to je vrlo upitno. U poslednjih šest godina na vrhu su se izmenila četiri različita lidera. Seat Leon (2019. i 2020.), Seat Arona (2021.), Hyundai Tucson (2022.) i Dacia Sandero (2023.). Ove godine trenutno vodi Leon, pa bi situacija opet mogla da se izmeni.

Turci vole jedan Fiat za kojeg mnogi ne znaju šta je

Najprodavaniji automobil u Turskoj je Fiat Egea. Da, jasno nam je da mnogi Evropljani nikada nisu ni čuli za taj model, no on zapravo nije ništa egzotično ni specifično za Tursku. Egea je zapravo, turski naziv za aktualni Fiat Tipo.

Zašto je on tako uspešan lako je objasniti. Tursko tržište je vrlo specifično po svojoj ljubavi za limuzinski oblik, bez obzira na to radi li se o malim gradskim autimobilima ili velikim, „pravim“ limuzinama. Drugi razlog za popularnost je činjenica što se ovaj automobil proizvodi u Turskoj što za sobom povlači određenu dozu lokalpatriotizma ali i niske cene.

Izvor: danas.rs

Prethodnih dana građani Srbije prijavljivali su nadležnim službama pojavu zmija kako na ulici, tako i u svojim dvorištima, zgradama, pa čak i unutar kuća. Ulaze i u motore automobila, bankomate... Prisustvo ovih gmizavaca, ipak, ne treba da čudi jer su temperature vazduha veće, pa su izmileli da se sunčaju. Ima ih svuda - u Beogradu, Vojvodini, na jugu Srbije, a profesionalni hvatač zmija Vladica Stanković kaže za Nova.rs da građani budu smireni, ali na oprezu jer se zmije neće vratiti u svoje rupe.

Ako ste svakodnevno na društvenim mrežama, a sigurni smo da jeste, onda ste sigurno videli česte objave fotografija zmija. Ne, to nisu tek onako postavljene slike gmizavaca, nego su građani Srbije svedočili o susretu sa njima.

Poslednji primer je Milan Subotičanin iz beogradskog naselja Borča koji je uhvatio zmiju u u svojoj radionici, a potom ju je stavio u kesu i upozorio sve da budu na oprezu.

Profesionalni hvatač zmija Vladica Stanković kaže za Nova.rs da je ovaj period uobičajeni za izlazak zmija iz svojih rupa, ali da građani budu na oprezu s obzirom da ovih gmizavaca ima svuda.

On je nedavno intervenisao u jednoj fabrici u Vranju, kada je hvatao zmiju u garderoberu jednog radnika.

„Verovali ili ne, izvukao sam iz radničkog garderobera mladog stepskog smuka dugog jedan metar. Toplo vreme i 30 stepeni još u martu izmamili su i zmije iz svojih skloništa. Svakoga dana imam pune ruke posla. Pre neki dan sam intervenisao u domu jedne porodice, zmije su bile u bloku kuće. Morali su da buše rupe i kasnije da ih popunjavaju. Izvukao sam dve zmije koje su bile tu useljene, one su tu boravile, ko zna koliko vremena“, objašnjava naš sgaovornik.

U pitanju su bili šumski smukovi i to prilično veliki.

Vladica objašnjava da su zmije u ovom periodu godine aktivnije i pokretljivije, posebno kada sakupe dovoljno toplotne energije. Čim bude još toplije, biće još pokretljivije, naglašava on.

„Maj i jun su im sezona parenja, tada su najpokretnije. Ipak, desi se da i njih iznenadi pljusak i zahlađenje. Onda ne mogu da dostignu svoju regularnu ‘radnu temperaturu’ i onda se desi da ne stignu da pobegnu ako im ide čovek u susret“.

U tim situacijama, zmije ne treba dirati.

„Treba se odaljiti i pustiti ih da odu svojim putem. Zmija nikad neće napasti čoveka, one se sklanjaju od nas. Želim da naglasim da ljudi ne trebaju da paniče, ne smeju da budu agresivni već samo moraju da se sklone s tog mesta. Ne pokušavajte da je dodirnete ili sklonite jer možete da je izazovete na napad. Ja sam imao iskustva sa poskocima koji su, inače, otrovna vrsta i koji su ulazili mnogim ljudima u kuće, tako da je najbolje u tom slučaju pozvati ljude koji su opremljeni za hvatanje zmija“, ističe Stanković.

Građani Kraljeva u strahu zbog pojave poskoka

Poskok je najotrovnija zmija na našim prostorima, kaže profesionalni hvatač zmija, a kako svedoče građani Kraljeva, ovaj gmizavac snimljen je u samom centru grada kako gmiže na parkingu.

Stanković kaže da se zmije pojavljuju i u strogom centru grada, ali samo ako je „čovek umešan u to“.

„Postoje različiti načini putem kojih ljudi mogu iz prirodne sredine da prenesu zmije u urbane delove. U ovom slučaju gde se poskok pojavio u samom centru Kraljeva, moguće je da je nekom vozaču ušla u automobil i da ju je on nesvesno ‘prevezeo’ u grad. Sve u zavisnosti, kada je zmija tačno viđena, da li je u pitanju bio vikend. Ljudi obično za vreme vikenda slobodno vreme provode u šumi ili na planini. Kada idu tamo koriste automobil i sa njim se vraćaju, tako da postoji šansa da je na taj način poskok dospeo u sam centar Kraljeva, ali to nije jedina mogućnost“, tvrdi on.

Sa druge strane, postoji mogućnost da se poskok pojavio iz razloga što ljudi sve više grade građevinske objekte, dok fabrike šire svoju proizvodnju i na taj način „ulaze u prirodna staništa zmija“.

„Ljudi gradeći parkinge, puteve, šireći celokupnu infrastrukturu grada zalaze u prirodna staništa mnogih životinja, pa i zmija, tako da postoji mogućnost da se poskok pojavio upravo na tom parkingu jer se možda u blizini tog parkinga nalazi šuma ili kakva zelena površina, tako da je možda i zalutao“, objašnjava Vladica.

Ulaze u motore automobila, zidove kuća

Vladica ne može da nabroji na prste na kojim je sve mestima nalazio zmije. Osim iz kreveta, frižidera, hladnjaka, jednu je, kaže, izvukao iz motora skutera.

„To je retkost, ali desilo se. Bila je u mašini za šivenje, jedna je bila u motoru zamrzivača. Taj motor je uvek topao i onda one dođu tu oko motora, traže toplo. Motaju se da bi mogle da sakupe energiju od toplote. Kada uveče krene da pada temperatura, one se zavlače tamo gde ih najmanje očekujemo, najviše zbog hrane. Posebno u stare kuće, glodari prave te rupe i onda one koriste i ulaze u kuće“, objašnjava on.

Šta ako vas ujede zmija

Stanković kaže da svako koga ujede zmija, mora da ode kod lekara, bez obzira na to da li je u pitanju neotrovna ili otrovna zmija.

„Otrovne zmije na mestu ujeda ostavljaju dva uboda, dve rupe, koje su lako prepoznatljive. Ujed neotrovne zmije izgleda kao da vas je neko ogrebao, kao noktom kada se ogrebete. Kod lekara treba otići i ako vas neotrovna ujede jer, ona može da napravi bakteriološki problem kao krpelj. Može da se hrani nekim glodarom koji je zarazan, pa da dođe do infekcije. Dakle, bez obzira na to što se ne radi o otrovnici, opet može da nas zarazi. Retko se dešava, ali dolazi i do takvih problema“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje kako da razlikujemo otrovnu zmiju od neotrovne, Vladica kaže da je poskok jedna od prepoznatljivih otrovnih zmija u Srbiji.

„Poskok se prepoznaje po romboidima, rogu na glavi i po tome što narastu od 70 do 80 centimetara“, kaže on.

Veterina Beograd: Prisustvo zmija ne treba da čudi

Veterina Beograd često prima pozive građana kada u proleće počne aktivan period zmija i temperatura pređe 19 ili 20 stepeni, pa sve do oktobra kada odlaze u hibernaciju.

Iz ove ustanove kažu da građane centra Beograda ne treba da čudi prisustvo zmija, jer se centar „naslanja“ na reke, pa im je prirodno stanište veoma blizu. Dodaju da se na Dorćolu, koji je na reci, nalazi mnogo starih zgrada sa vlažnim podrumima, u kojima je dosta glodara, što je odlično mesto i za zmije.

„Građani ne treba da se plaše, da jure i ubijaju zmije, već da pozovu Veterinu Beograd i jave gde su ih videli i da li se kreću ili su sklupčane. Zmija neće napasti čoveka, sem u tri slučaja – kada nema gde da pobegne, kada spava, pa je čovek nagazi i kada je neko namerno lovi. S druge strane, zmije su veoma korisne za čoveka, budući da se hrane glodarima koji prave mnogo štete“, objašnjavaju iz ove ustanove.

Izvor: nova.rs

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da će prva deonica brze saobraćajnice "Osmeh Vojvodine", od Bačkog Brega do Sombora, biti završena do kraja 2026. godine.
On je dodao da će ta saobraćajnica, od Bačkog Brega do Srpske Crnje u dužini od skoro 186 kilometara, potpuno promeniti način života građana na severu Vojvodine i biti najbrža veza rumunskim građanima koji idu prema zapadnoj Evropi.

Vesić je naveo da je ova saobraćajnica prvobitno trebalo da ide do Nakova, sela na samoj granici između Srbije i Rumunije, ali da će, s obzirom na to da je sa Rumunima dogovoreno da oni rade svoj deo puta prema Srpskoj Crnji, saobraćajnica ići do Srpske Crnje gde će biti urađen veliki granični prelaz.

"Ova saobraćajnica nije važna samo za razvoj severa Srbije, već će to biti put koji će biti najbrža veza rumunskim građanima koji žele da idu prema zapadnoj Evropi tako da će biti veoma frekventan i značajan za razvoj naše zemlje", rekao je Vesić gostujući na televiziji Prva.

Naveo je da će "Osmeh Vojvodine" povezati Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i Srpsku Crnju čime će sve te opštine biti na mreži naših brzih saobraćajnica i autoputeva.

Vesić je rekao da se u Vojvodini, između ostalog, gradi Fruškogorski koridor koji će biti završen u oktobru 2026. godine.

Dodao je da se na tom koridoru rade dva mosta u Novom Sadu - jedan kod Petrovaradina i drugi koji povezuje Bulevar Evrope i Kamenicu.

Istakao je da je Fruškogorski koridor veoma značajan jer će potpuno povezati Srem i Mačvu sa Novim Sadom i omogućiti da Ruma, Irig i sva mesta u tom kraju budu mnogo bliže Novom Sadu.

Takođe, Vesić je podsetio da se radi i tunel Iriški venac dužine 3,5 kilometara, koji će biti najduži u Srbiji, a koji će ići ispod Fruške gore tako da će putovanje automobilom kroz to zaštićeno područje sa 20 minuta biti smanjeno na pet minuta, što je važno za zaštitu životne sredine.

Vesić je istakao da se u Novom Sadu nikada više nije gradilo i dodao da će se u tom gradu raditi i jedan pešačko-biciklistički most, na temeljima Mosta kraljevića Tomislava koji je jugoslovenska vojska srušila u ratu 1941. godine.

Osim toga, naveo je da će do kraja godine biti pušten saobraćaj na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, kao i da je plan da se rekonstruiše banatska pruga, od Pančeva preko Kikinde i Zrenjanina prema Subotici, dužine oko 200 kilometara.

Naveo je da je za to završen projekat i dodao da je plan da se rekonstruiše i pruga Sombor -Vrbas, dužine 53 kilometra, za šta je takođe projekat već urađen, kao i pruga Subotica - Sombor -Bogojevo - Sajlovo - Novi Sad.

"Idemo u rekonstrukciju skoro 400 kilometara pruga u Vojvodini koja se nikada više i bolje nije infrastrukturno razvijala", rekao je Vesić.

Između ostalog, naveo je da će biti izgrađen most koji povezuje Belu crkvu i Braničevo čime će, dodao je, biti povezani južni Banat i Braničevo.

"Rumunima ćemo omogućiti da mogu da dolaze da posećuju tvrđavu Ram i čitav Braničevski okrug i konačno ćemo početi da razvijamo južni Banat", rekao je Vesić.

Pomenuo je da se trenutno radi obilaznica oko Kragujevca, dužine 22,5 kilometara.

"Mi ćemo produžiti tu brzu saobraćajnicu do Mrčajevaca koja će se tu spajati sa autoputem - Miloš Veliki tako da će sa tog autoputa, preko Mrčajevaca, direktno moći da se dođe do Kragujevca", rekao je Vesić i dodao da će to biti veza između autoputa "Miloš Veliki" i autoputa Beograd - Niš.

Između ostalog, Vesić je naveo da će do oktobra ove godine biti pušten saobraćaj na autoputu "Miloš Veliki" do Požege, čime će taj autoput biti završen.

Dodao je da će se od Požege raditi dva autoputa - jedan do Boljara, odnosno granice sa Crnom Gorom, kao i 31 kilometar puta od Požege do Mačkata, a kasnije i do Kotromana.

"Time ćemo čitavu zapadnu Srbiju uvezati kroz mrežu atuoputeva i brzih saobrahajnica", rekao je Vesić i dodao da će se raditi i brza saobraćajnica od Nove Varoši prema Dugoj Poljani.

Izvor: RTV

Ove godine se održava 60. po redu, jubilarne, Apatinske ribarske večeri. Opština Apatin i Turistička organizacija Apatin kao glavni organizatori ove manifestacije obezbedili su bogat program u želji da ostane upamćen u istoriji Apatinskih ribarskih večeri.

U četvrtak 4. jula, prvog dana održavanja manifestacije, upriličiće se veliko svečano otvaranje za vreme kog će nastupiti proslavljeni pevač Zdravko Čolić.

U petak, drugog dana manifestacije, nastupaće Peđa Jovanović, dok će u subotu nastupiti prva truba Guče Bojana Ristića.

Po već godinama ustaljenoj tradiciji, u nedelju 7. jula, održaće se revijalna veče gde će svi zainteresovani moći kuvati apatinski riblji paprikaš i uživati u muzičkom programu na Trgu Nikole Tesle, a tada će između ostalih nastupiti i subotički tamburaški orkestar „Ravnica".

Direktor Turističke organizacije dodaje i da će se tokom meseca juna u svim selima apatinske opštine održati pojedinačne kvalifikacija za kuvanje apatinskog ribljeg paprikaša, kao i da će iz svakog sela tri prvoplasirana obezbediti svoje mesto u velikom finalu, koje će se održati u subotu 6. jula.

Kompletan program 60-ih Apatinskih ribarskih večeri biće objavljen početkom juna i ovim putem pozivam sve zainteresovane da prate sajt i društvene mreže Turističke organizacije Apatin i opštine Apatin kako bi bili upoznati sa detaljnim programa, poručuje Nemanja Jović.