Sombor.info

Udruženja za zaštitu stanara zahtevaju da se do kraja godine izmeni Zakon o stanovanju, kako bi se rešio višedecenijski problem nosilaca stanarskog prava, zakupaca i vlasnika stanova koji su posle Drugog svetskog rata kupovani kao neuseljivi.

Svetozar Savić, predsednik Upravnog odbora udruženja Stanar, naveo je da su razlozi osnivanja udruženja koja se bave problemima zakupaca na neodređeno vreme u privatnoj svojini, a smatra da takvih zakupaca ima najviše, su sledeći: zakupci su stekli svoja prava u skladu sa zakonom i specifični ugovorom sa vlasnicima koji su ove stanove kupovali kao neuseljive, što se dešavalo u periodu posle Drugog svetskog rata.

– Radi se prevashodno o stanarima koji su ostali bez stanova ili smeštaja tokom bombardovanja Beograda, drugih gradova i ostalih ratnih razaranja. To je nažalost specifično za Beograd i ostale gradove u Srbiji, što se ne može reći za druge gradove bivše Jugoslavije. Važno je da kažem da, po našem mišljenju, država sve ove decenije nije do kraja odredila merila po kojima bi se konačno regulisala svojinska pitanja i međusobni odnos zakupaca na neodređeno vreme i vlasnika tih stanova, kazao je Savić.

Istakao je da su vlasnici ovih stanova svojom voljom njih kupovali, sa zakonskom obavezom sklapanjem ugovora o stanovanju, kasnije ugovora o zakupu na neodređeno vreme.

Predsednica Upravnog odbora Udruženja nosilaca stanarskih prava, Maja Nešić, navela je da ulaže nade da će zajedničkim silama doći do rešenja koje će u maksimalnom procentu zadovoljiti obe strane.

– Ovakvo rešenje izaziva ogroman revolt kod nosilaca stanarskih prava, a nije u korist ni vlasničkih udruženja. Vratiću se na istoriju višedecenijskog problema, osim toga da posle Drugog svetskog rata jeste bilo Zakonom o nacionalizaciji bilo dozvoljeno dozvoljeno da se trguje stanovima sa nosiocima stanarskih prava kao bestelesna trgovina, govorimo o 80 procenata stanova, koji su zaista u svojini građana, ali gde postoji novi vlasnik, gde nije izvorni vlasnik. Uglavnom je interes vlasnika koji je kupovao stan bio ekonomski i oportunistički, ali je svakako bilo zakonom dozvoljeno. Važno je da ovo naglasimo jer Ustav štiti pravo svojine, objašnjavala je Nešić.

Dodala je da se porekla svih ovih stanova vođena kao stanovi koji su neuseljivi, te da je činjenica da je SFRJ posle Drugog svetskog rata svojim „kriminalnim zakonima“ oduzela privatnu svojinu, stanove, od njihovih izvornih vlasnika.

– Razumemo potrebu da su beskućnici posle rata morali negde da se smeste, ali moramo reći istinu. Koren ovih problema jeste velika nepravda koja je načinjena našim građanima, izvornim vlasnicima. Kasnije je naravno došlo do distorzije. Ne može se reći da je bilo ko od nas u krivici, isključivo su krivi zakoni nekadašnje SFRJ, čija je Republika Srbija pravni sledbenik, što znači da naša država ima i moralnu i zakonsku osnovu da ovo reši, ali ne na teret nas, niti na teret vlasnika, rekla je Nešić.

Predstavnik Udruženja pravnika Republike Srbije, Ratomir Slijepčević, kazao je da njegovo udruženje podržava da se ovaj problem reši do kraja godine, odnosno da dođe do izmene zakona, jer za to postoji moralna, legalna i međunarodna obaveza da država ovaj problem reši, jer je ona za njega i odgovorna.

– Smisao zakona mora da bude da se zadovolje interesi i jedne i druge strane, jer je to jedino demokratsko rešenje. Potrudićemo se da tekst bude što bolji. Nadam se da ćemo u tome uspeti, ako svi pristupimo konstruktivno da Srbija ovaj problem reši, objasnio je Slijepčević.

Zajednička konferenciju za novinare Udruženja građana za zaštitu prava korisnika stanova u stambenim zgradama zadužbina, Udruženja građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu i Udruženja zakupaca na neodređeno vreme stanova u svojini građana Beograd 1991. održana je u Medija centru.

Udruženja su poslala otvoreno pismo institucijama Republike Srbije i zahtev za izmenu Zakona o stanovanju u cilju konačnog rešenja višedecenijskog problema nosilaca stanarskog prava – usvajanjem novog modela zakonskog rešenja koje će rešiti problem na obostrano zadovoljstvo dve suprotstavljene strane, uz punu finansijsku podršku Republike Srbije.

Izvor: danas.rs

Štitna žlezda igra vitalnu ulogu u metabolizmu, odnosno procesima koji pretvaraju hranu u energiju.

Ta mala žlezda leptirastog oblika smeštena nisko na prednjem delu vrata ponekad može da izazove velike probleme.

Kada funckija ove žlezde bude narušena, to može značajno da utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Baš zato, kada nešto nije u redu, vaše telo vam šalje signale da bi trebalo da posetite endokrinologa.

Hipotireoza je stanje u kome štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde. To dovodi do usporenog metabolizma, što može uzrokovati niz simptoma.

- Osećaj konstantnog umora i letargije: Jedan od najčešćih simptoma hipotireoze osećaj iscrpljenosti i nedostatka energije, bez obzira na to koliko spavate.

- Povećanje telesne težine: Ljudi se najčešće odlučuju na posetu endokrinologu kada imaju poteškoće sa mršavljenjem, bez obzira na fizičku aktivnost i dijetu ili kada se bez razloga goje.

- Povećana osetljivost na hladno: Ljudi sa hipotiroidizmom često osećaju hladnoću, čak i kada je temperatura prijatna za druge.

- Suva koža, krhka kosa i lomljivi nokti: Štitna žlezda utiče na zdravlje vaše kože, kose i noktiju. Suva, ljuskava koža, istanjenje kose i lomljivi nokti mogu biti indikatori da nešto nije u redu sa vašom štitnom žlezdom.

- Iregularne menstruacije: Žene sa hipotireozom mogu iskusiti nepravilan menstrualni ciklus, pojačana krvarenja ili čak odsustvo menstruacije.

- "Magla" u mozgu i problemi sa pamćenjem: Hipotireoza može uticati na moždane funkcije, što dovodi do problema sa koncentracijom, pamćenjem i mentalnom sporošću.

- Neobjašnjivo mršavljenje: Iako je povremeno poželjan, gubitak telesne težine bez promene ishrane ili povećane fizičke aktivnosti može biti znak hipertireoze.

- Osećaj nervoze i anksioznosti: Ljudi sa hipertiroidizmom često se osećaju uznemireno, razdražljivo i imaju probleme sa spavanjem.

- Drhtanje ruku: Tremor u rukama je čest simptom hipertireoze.

- Nepodnošenje toplote: Osećaj konstantne vrućine i pojačano znojenje mogu ukazivati na prekomerno aktiviranu štitnu žlezdu.

- Promene u stolici: Proliv je čest simptom hipertireoze.

- "Izbuljene" oči: Kod nekih ljudi, hipertireoza može uzrokovati "bulging" (izbacivanje) očiju.

Ako doživite bilo koji od navedenih simptoma, važno je da se konsultujete sa lekarom, jer su rana dijagnoza i lečenje krucijalni za održavanje optimalnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Takođe, lekar će vam postaviti pitanja o ishrani, menstrualnom ciklusu (za žene) i nivou stresa.

Ipak, glavni dijagnostički alat je test krvi koji meri nivoe TSH (tireotropin) hormona koji luči hipofiza, slobodnog tiroksina (FT4) i trijodotironina (FT3) - hormona koje proizvodi štitna žlezda. Abnormalni nivoi ovih hormona mogu ukazati na hipotireozu ili hipertireozu.

U nekim slučajevima, lekar može preporučiti ultrazvuk štitne žlezde kako bi se proverila njena veličina, oblik i prisustvo čvorova.

Kako se leče hipotireoza i hipertireoza?

Standardni tretman za manjak hormona štitne žlezde, odnosno hipotireozu, je hormonska terapija. Ona podrazumeva uzimanje sintetičkog leka levotiroksina (L-tiroksina) koji nadoknađuje nedostatak hormona štitne žlezde.

Postoje različiti lekovi za lečenje hipertireoze, odnosno viška hormona štitne žlezde. Lekovi mogu delovati tako što smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde, blokiraju njihovo dejstvo ili uništavaju žlezno tkivo.

U nekim slučajevima, primenjuje se tretman radioaktivnim jodom koji se nakuplja u štitnoj žlezdi, smanjujući njenu funkciju. U određenim slučajevima, po preporuci lekara, hirurško odstranjivanje dela žlezde ili cele žlezde može biti opcija.

Izvor: direktno.rs

Ljubavni život Alekse Šantića prepun je detalja obavijenih čežnjom i patnjom.

Čuveni pesnik i akademik, Aleksa Šantić rođen je 27. maja 1868. godine u Mostaru, gde je i proveo veći deo svog života.

Otac mu je umro rano, pa je značajan period detinjstva proveo kod strica. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra Zorica umrla još kao beba. Šantić je, kao dete iz trgovačke porodice i sam završio trgovačku školu u Trstu i Ljubljani. Po povratku u Mostar posvetio se književnom i društvenom radu.

Moglo bi se reći da je najveću inspiraciju pronalazio u ljubavi budući da je često bio zaljubljen u žene sa kojima nije mogao da bude. Jedna od njih je i mostarka lepotica Emina, kojoj je posvetio istoimenu pesmu. Naime, pesma govori o večitoj ljubavnoj boli čuvenog pesnika.

Emina je bila imamova ćerka koju je Šantić sretao po komšiluku u kojem je živela njegova sestra. Emina Sefić tek se "zacurila", a priče o njoj kružile su po celoj čaršiji. Mladići su govorili da Sefićeva ćerka nije žensko, već "dženetska hurija" - lepotica iz raja.

"Po sokacima i mahalama krenu priča o hafizovoj šćeri, ljepotici. Kako joj bujna kosa spletena u teške zlatnosmeđe pletenice igra po leđima; kako su joj oči od žežene kadife, usne – zrele trešnje, alice; dva reda zuba – dvi niske bisera; kako joj je Alah podario lice zarudjele breskve; kako joj pod bijelom košuljom zakopčanom sedef – pucetom do pod vrat i pod svilenim, cvjetnim dimijama igra jedro, zdravo tijelo, tanko u struku, mamno u hodu", pričalo se tad o Emini.

Tako je te čarobne noći 1903. godine nastala jedna od najlepših pesama srpske ljubavne poezije. Brat Pero naljutio se na Aleksu zbog "Emine". Glava kuće Šantića smatrao je da je njegov mlađi brat žestoko zabrljao time što je "po novinama telalio" o ćerki imama Sefića. Plašio se da će ovaj potez mladog pesnika oterati mušterije iz radnje i da će Šantići morati maltene da beže iz Mostara. Međutim, imam Salih Sefić ostao je mušterija u "magazi" Šantića, a Mostar nije zamerio na pesmi ispevanoj o "anđelu na zemlji". Šta više, sve glasnije se pevalo sokacima ovog hercegovačkog grada.

Međutim, uprkos velikoj ljubavi, Emina nikada nije bila Šantićeva žena već se udala za drugoga i tako zauvek ostala pesnikova čežnja. Udala se sa 16 godina za jednako lepog Avdagu Koludara i rodila mu je četrnaestoro dece.

Kako je i sama pričala svojoj deci, sa Aleksom Šantićem nikada ni reč nije razmenila, ali sećala ga se do kraja života. Njega i njegovih uglancanih cipela i pantalona tako opeglanih da se o njih čovek mogao poseći. Sećala se žalovitog glasa kojim je pevao u avliji, kao i da mu muslimani Mostara nikad neće zaboraviti činjenicu da je poštujući njihova verska pravila zazidao prozore svoje nove kuće jer su u komšiluku bila ženska deca.

Osuđen na čežnju i platonsku ljubav

Emina nije bila njegova jedina neostvarena ljubav. Naime, Šantić je ludo voleo i Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.

Anka je bila ćerka vlasnika fotoateljea Stjepana Tomlinovića, koja se doselila u Mostar. Aleksa je pratio svaki njen korak, sedeo u dućanu čekajući da se pojavi kako bi joj se približio. Delovala mu je kao priviđenje... Tajanstvena, sama, ili u pratnji mlađeg brata, šetala je popločanim ulicama Mostara okupirajući misli mladog Šantića.

Viđali su se svakodnevno, i svakog puta bi se slučajno videli, porazgovarali i prošetali. Kasnije mu je kroz smeh priznala da je namerno uvek izlazila u isto vreme, nadajući se da će on shvatiti satnicu i iskoristiti priliku da je vidi. Kada je od drugih saznala da objavljuje pesme, tražila je od Alekse primerke Goluba i Nevena, koje je redovno čitala i komentarisala. Pesnik se kasnije prisećao kako joj je prvi put izjavio ljubav. Napisao je pesmu "Ako hoćeš", baš njoj. Pesma od pet strofa brzo se našla u Ankinim rukama.

Na njegovo iznenađenje, vratila mu je pesmu bez ikakvog komentara. Potom se pozdravila i krenula niz ulicu, ostavljajući pesnika začuđenim. A onda se okrenula, nasmejala i ozbiljno rekla: "A što se tiče onog ako hoćeš – hoću", i otrčala niz ulicu. Međutim, tu su snovi krenuli nizbrdo. Mala mostarska sredina nije umela da prihvati ljubav imućnog Srbina i Hrvatice čiji je otac samo želeo veliki miraz i kuću u kojoj će biti finansijski zbrinut. Osuđena na propast, njihova ljubav je bila ispunjena svađama i raspravkama između Alekse i njegove majke. Sve dok ga jednog dana majka nije dovela ispred ikone Svetog Nikole i zaklela:

"Ako je dovede u kuću, majka će ih mrtve dočekati. Crni pokrov će biti njihovi svatovi".

Shvativši da nema izbora, nesrećni pesnik nije imao snage da se suprotstavi, unezveren je otišao kod Anke da joj traži oproštaj, jer je venčanje nemoguće. Aleksa je prekinuo burnu vezu sa lepom Hrvaticom, koje se sećao do kraja života i kojoj je posvetio većinu svojih ljubavnih pesama. Anka se udala godinu dana kasnije za dosta starijeg čoveka iz Zagreba i zauvek napustila Mostar.

Svatovi su tog dana prošli pored Šantićeve kuće na Brankovcu, dok je on svečanost posmatrao sa prozora, plačući.

Aleksa Šantić preminuo je od tuberkuloze 2. februara 1924. Mostar je toga dana bio zavijen u crno, a stanovnici svih religija skrhani, jer je otišao komšija koji je sve voleo podjednako.

Emina

Sinoć kad se vraćah iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašče staroga imama.
Kad tamo u bašči, u hladu jasmina
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana.
Pa još kada šeće i plećima kreće,
Ni hodžin mi zapis više pomoć' neće!

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
Već u srebrn ibrik zahvatila vode,
Pa niz bašču đule zaljevati ode.

S grana vjetar puhnu, pa niz pleći puste
Rasplete joj njene pletenice guste.
Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
Al' meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!

Umro stari pjesnik, umrla Emina
Ostala je pusta, bašča od jasmina.
Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće
Pjesma o Emini, nikad umrijet neće.

Izvor: kurir.rs/cuspajz.com

U svetu astrologije, određeni horoskopski znakovi poznati su po svojoj sklonosti prema "prljavim mislima". Razgovori s njima često završavaju u “zabranjenoj zoni” jer su perverzni i vole eksperimentisanje i provokativne šale.

U nastavku saznajte o kome je reč:

Škorpija

Škorpija je znak koji je često povezan sa tajnama, strastima i intenzivnim emocijama. Poznati su po svojoj dubokoj introspekciji, ali i po tome što imaju jedan od najprljavijih umova u svetu Zodijaka. Škorpije su vrlo intuitivni i često koriste svoj prodorni um kako bi proniknuli u dubine ljudske psihe, što im omogućava da flertuju i šale se na načine koji drugima mogu biti neprimereni.

Blizanci

Blizanci su poznati po svojoj sposobnosti brze adaptacije i promene, kao i po svojim verbalnim veštinama. Njihov um je uvek aktivan, tražeći nove i zanimljive informacije. Upravo ta njihova znatiželja i sposobnost da vide stvari iz više perspektiva često ih vode do provokativnih misli. Ne boje se da eksperimentišu, što ih čini majstorima za dvosmislene šale.

Strelac

Strelac je znak koji voli slobodu, avanturu i istraživanje nepoznatog, što uključuje i istraživanje granica pristojnosti u razgovorima. Vrlo su direktni i otvoreni, što može uključivati i izražavanje misli koje drugi mogu smatrati previše nepristojnima.

Vodolija

Vodolija je znak, poznat po svojoj originalnosti i inovativnosti. Ljudi rođeni u ovom znaku često imaju jedinstvene i revolucionarne ideje, koje mogu uključivati i neortodoksne poglede na seksualnost i humor.

Oni su majstori u spajanju različitih koncepta na načine koji mogu iznenaditi ili čak šokirati, što njihov um čini izvorom nekih od najprovokativnijih misli.

Izvor: prva.rs

Turistička organizacija Grada Sombora će 21. i 22. juna 2024. godine, po šesnaesti put, organizovati izložbeno-prodajnu manifestaciju „Ulica starih zanata“, na prostoru Glavne ulice - Kralja Petra I.

Radno vreme manifestacije će biti od 10 do 23 časa, a na dan održavanja manifestacije „Somborski kotlić“ do 24 časa.

Tokom trajanja manifestacije, 22. juna realizovaće se i tradicionalna manifestacija "Somborski kotlić". Navedene manifestacije su objedinjene kako bi stari zanati bili maksimalno promovisani.

Članovi gradskog veća Sava Dojić i Slobodan Stanić, obišli su juče radove na uređenju postojećih i izgradnji novih molova na Velikom bačkom kanalu koji će se koristiti za sportsko – rekreativni ribolov. Pored postojećih 50 molova koje je Grad u saradnji sa JVP „Vode Vojvodine“ izgradio prošle godine, izgrađeno je dodatnih 25 molova, a pored toga, postavljene su stepenice za prilaz vodi sa benta, uređen je bent i postavljena su 4 jarbola.
Tim povodom, gradski većnik Sava Dojić rekao je da je Sombor dobio svoju pecarošku oazu i da će svi građani koji vole da pecaju, imati uslove da provedu kvalitetan dan u prirodi.

„Grad Sombor nastavlja saradnju sa Udruženjem sportskih ribolovaca „MAGIC FISH“. Pre godinu i po dana ovde je postavljeno 50 molova za pecanje što je Grad Sombor finansirao sa JVP „Vode Vojvodine“, dok smo ove godine dodali još 25 molova. Cilj nam je da ovo mesto za pecanje može da organizuje veće smotre ribolovaca. Važno je naglasiti da ova mesta za pecanje koriste svi građani Sombora, tako da svako ko voli da peca, može doći kad god želi i slobodno da koristi ovih 75 molova“, rekao je gradski većnik Dojić.

Predsednik USR „MAGIC FISH“ Damir Milošević, zahvalio se Gradu na podršci i dodao da u planu imaju veliki broj takmičenja, ali i prijateljskih aktivnosti, edukacija i škola pecanja.

„Ovaj projekat je od velikog značaja za sve ljubitelje prirode. Izgradnjom ovih molova, grad Sombor je dobio mogućnost organizacije velikih, kako državnih, tako i međunarodnih takmičenja, što ćemo ove godine da i iskoristimo, tako da ćemo za dve nedelje biti domaćini Državnog izbornog prvenstva za kadete i mlađe i starije juniore, gde se očekuje oko 65 učesnika. Pored profesionalnih takmičenja, na ovom mestu će se organizovati mnoga prijateljska okupljanja i pecaroška druženja, a u planu imamo da organizujemo škole ribolova i edukacije za decu bez starateljstva u saradnji sa Gradom Somborom, kao i druge aktivnosti kako bi se ovaj prostor i ovi uslovi maksimalno iskoristili. Hteo bih da napomenem da Sombor nikada nije bio domaćin takmičarskog ribolova i ovo će biti prvi put da je Sombor domaćin ovako velike manifestacije“, rekao je Milošević.

Molovi su dužine 2 m i širine 1,5 m, na međusobnoj udaljenosti od 10 m, a nalaze se levo od starog Žarkovačkog železničkog mosta ka Sedmoj upravi.

Opština Apatin će ove godine drugi put učestvovati u najvećoj sportsko-amaterskoj manifestaciji u Evropi.

Opštinsko takmičenje “Sportskih igara mladih” u Apatinu će biti održano 30. maja 2024. godine, a mladi Apatinci će se tom prilikom takmičiti u odbojci, atletici, fudbalu, basketu i igri između dve vatre. Otvaranje manifestacije je zakazano za 10 časova na apatinskom Trgu “Nikola Tesla”, a nadmetanja će početi sat vremena kasnije na terenima Tehničke škole.

Pobednici sa ovog, će se plasirati na regionalno takmičenje mladih, koje će 10. juna biti organizovano na stadionu OFK „Mladost“ u Apatinu.

U petak, 7. juna, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se predstava za decu “Spasa dosada”, pozorišta “Maximus art” iz Beograda.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti od utorka, 28. maja, na biletarnici Kulturnog centra.

Radno vreme biletarnice:
utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova

Predstava “ Spasa Dosada ” je edukativna i zabavna priča koja razvija i podstiče dečiju maštu. Milica je devojčica kojoj je dosadno kada je sama kod kuće. Upravo tada se pojavljuje izmišljeni lik Spasa Dosada, spas za dosadu.

U nizu zabavnih i šaljivih situacija Spasa će Milicu spašavati od dosade, a ona će kroz igre naučiti kako da se ponaša u različitim životnim situacijama, i šta bi trebalo, a šta ne jedno dete da radi ako ostane samo kod kuće.

Predstava je interaktivna, šaljiva priča u kojoj Milica i Spasa pevaju prepoznatljive pesme za decu.

Ada Ciganlija je proteklog vikenda bila poprište nadmetanja kajakaškog Kupa Srbije, te kontrolnog izbornog takmičenja za seniorsko Prvenstvo Evrope u Segedinu, ali i juniorskog i mlađe seniorskog Prvenstva Evrope u Bratislavi. Među učesnicima našli su se i kajakaši bezdanskog Dunava koji su i ovoga puta bili među zapaženijim.

Najjači utisak ostavila je Žofi Horvat koja se iz prestolnice vratila sa četiri zlatna odličja. Mlada Bezdanka trijumfovala je u trkama na 200m, 500m i 1.000m u pojedinačkoj konkurenciji, te u dvosedu na 500m u paru sa Janom Sarić (Beograd).

Pored nje, odličan nastup imala je i kadetkinja Anja Loknar koja je osvojila zlato (K1, 500m) i dva srebra (K1, 200m i K1, 1.000m), dok je Vuk Perović bio drugi (K1, 200m) i treći na (K1, 500m). Što se ostalim rezultata tiče: Sebastian Štaub osvojio je drugo mesto u pioniorskoj konkurenciji (K1, 1.000m). U muškoj juniorskoj konkurenciji Mihajlo Dadić je bio drugi u trci na K1, 500m, dok je u paru sa Stevanom Radosavljevićem (Šabac) na istom distanci zauzeo treće mesto. Na hiljadu metara bio je sedmi. Dvojac Anja Loknar/Eleonora Nađ zauzeo je treće mesto (K2, 500m, juniorski uzrast).

Vladimir Čapo osvojio je četvrto mesto u trkama na 200m, 500m i 1.000m. Vuk Perović i Vladimir Čapo (juniori) osvojili su četvrto i peto mesto, dok je u seniorskom uzrastu Nikolas Andrić je u trci na K1, 500m u B finalu bio treći, a u trci na hiljadu metara zauzeo peto mesto. U paru sa Vukom Kramerom (Zemun) na istoj deonici osvojio je bronzano odličje.

Izvor: somborsport.org

Otvaranje izložbe, koja predstavlja umetnički rad Milana Tepavca Tarina, multimedijalnog umetnika rođenog u Somboru, zakazano je za četvrtak, 6. juna u 18 časova.

Izložba će biti otvorena u četvrtak, 6. juna u 18 časova i trajaće do 31. jula. Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik istoričar umetnosti.

Izložba Milan Tepavac: Antirituali, Počeci multimedijalne umetnosti u Somboru predstavlja umetnički rad Milana Tepavca Tarina, multimedijalnog umetnika rođenog 1957. godine u Somboru. U naslovu izložbe koristimo naziv njegovog video rada: antirituali. Na izložbi su prikazani Tepavčevi radovi od 1980–tih do onih nastalih posle 2000–te. Tu su: slike, crteži, predmet–objekti, umetničke intervencije (izvedene za ovu izložbu u skladu s temom i prostorom galerije za povremena izlaganja Gradskog muzeja Sombor), video radovi, te dokumentacija na info tablama (fotografije, plakati, napisi i dr).

Gradski Muzej Sombor se s posebnim interesovanjem osvrće na somborsku epizodu Tepavčevog rada i na period osamdesetih, kada je u Galeriji „Likovna jesen”, 1984. godine, uz svoju samostalnu izložbu, izveo performans. Tim povodom otkupljen je jedan njegov rad koji se danas nalazi u fondu „Likovna jesen” našeg muzeja.

Poslednjih godina muzej se bavio manje istraženim ličnostima i pojavama koje su uticale na umetnički život u gradu, posebno na tada (ali i danas) nedovoljno prepoznat njihov značaj. Posle izložbi o Draganu Rakiću (2016. i 2018), Branislavu Brankovu (2018), Zoltanu Radiću, Draganu Rakiću i Draganu Pantiću (2023), na redu je osvrt na multimedijalnu umetnost i pojam sveukupne umetnosti (Gesamtkunstwerk) u delu Milana Tepavca Tarina.
Portret Milana Tepavca, autorka fotografije Eve Morcrete (Eve Morcrette)

Biografija

Milan Tepavac Tarin rođen je u Somboru 1957.

1985. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu.

1989. Pohađao XXIII Letnji Univerzitet u Marli l Rua (Marly-le-Roi) Pariz kod prof. Žan Bertrana Sira (Jean Bertrand Sire), kao stipendista francuske vlade.
1990. Specijalizovao slikarstvo i grafiku na Fakultetu lepih umetnosti (Academia de Bellas Artes) u Madridu, kao stipendista španske vlade.

2003. Magistrirao na novim interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, na katedri za višemedijsku umetnost u klasi prof. dr Vladana Radovanovića i prof. Čedomira Vasića.

Od početka svoga rada pored slikarstva izražava se u više različitih medija i umetničkih disciplina. Samostalno je izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Somboru, Parizu, Londonu, Splitu, Kopenhagenu, kao i na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Autor je knjige „Ruke na zemlji” izdavač Publikum 2008, kao i dve pozorišne predstave „Doručak na travi”, SKC Beograd,1983. i „Čekajući vizu”, Dom Omladine Beograd/Beč, 2009. Autor je više video radova, performansa, plakata, scenografija i umetničkih radionica. Njegovi crteži i slike snimljeni su za film „Tri palme za dve bitange i ribicu”, uradio je ilustracije za „Književne novine” i „Književnu reč”. Član je ULUS–a od 1985.
Dela mu se nalaze u značajnim muzejskim i privatnim kolekcijama: Muzej grada Beograda, Kolekcija Wiener Städtische, Fond za mlade talente „Moša Pijade”, Cite Internationale des Arts, Pariz, Kolekcija Galerije „Haos”, Beograd, Umetnička kolekcija Work in progress — Šumatovačka, Beograd, Gradski muzej Sombor (zbirka „Likovna jesen”), Kolekcija Kirjazovsky, Pariz, Kolekcija Benetton, Kolekcija Medils…

2005. uradio je po pozivu seriju digitalnih grafika za kompaniju Ernst & Yang u Beogradu.
Osnivač je umetničke grupe „Šuma”.
Od 2006. do 2019. radi i stvara na relaciji Beograd — Pariz.
Bavi se pedagoškim radom od 2011