Sombor.info

U Gerontološkom centru Sombor, danas je svečano otvoren Klub međugeneracijske solidarnosti koji je nastao u okviru „AGE+“ regionalnog projekta podrške starijim osobama. Ispred lokalne samouprave, otvaranju Kluba su prisustvovale zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević.

Tom prilikom, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica je izjavila da Grad Sombor vodi računa o svojim starijim sugrađanima i da je otvaranje ovog Kluba još jedan korak napred ka većoj uključenosti u društvene tokove zajednice.
„Danas prisustvujemo otvaranju Kluba međugeneracijske solidarnosti u Gerontološkom centru koji je nastao u okviru „AGE+“ projekta. Ovo je projekat koji je Grad Sombor prihvatio 2024. godine i odlučio da brine i unapredi položaj svojih starijih sugrađana. Grad Sombor će se truditi da maksimalno pomogne svojim starijim sugrađanima, a proširićemo saradnju i sa Omladinskim centrom, dečijim vrtićom „Mali princ“, udruženjem penzionera, kako bi sve išlo ka proširivanju međugeneracijske saradnje. Mi kao Grad brinemo o svojim starijim sugrađanima, kako bi njihov društveni život unapredili i učinili ga sadržajnijim“, izjavila je Ljiljana Tica.

Grad Sombor se ulaskom u ovaj projekat opredelio za unapređenje položaja starijih u gradu, osnivanje Saveta za unapređenje položaja starijih sa pripadajućim lokalnim akcionim planom, učešće u izgradnji kapaciteta profesionalaca, te učešća u studijskim posetama i međuopštinskim sastancima za podelu znanja i iskustva na polju unapređenja socijalnih usluga za starije sugrađane.

Direktor „Tara International Consulting“ Hugo van Vegel, izjavio je da demografski procesi pokazuju da će u bliskoj budućnosti više od 30% stanovništva biti preko 65 godina starosti i da je potrebno pronaći modele koji bi ih uključili u svakodnevne aktivnosti i funkcionisanje zajednice, a jedan od njih je upravo ovaj projekat.

Pre samog otvaranja Kluba, predstavnici Grada, Gerontološkog centra, Udruženja penzionera, „Tara International Consulting“, „Volkshilfe Solidaritat“ i mališani iz vrtića „Mali princ“, zasadili su sadnicu i potpisali Ugovor o saradnji.
Opšti cilj projekta je dobrobit i socijalna uključenost starijih ljudi sa naročitim fokusom na podršku prilagođenu specifičnim potrebama starijih žena i muškaraca, kao što su: veće učešće starijih osoba u dijalogu sa donosiocima odluka; unapređenje kapaciteta pružalaca usluga kroz obuke i studijske posete; povećanje ponude usluga podrške starijima kroz međusektorsku saradnju i veća vidljivost starijih u društvu, povećanja svest o njihovim potrebama i smanjenje diskriminacije po osnovu starosti.

Projekat se realizuje od 1. januara 2023. do 31. decembra 2025. godine, u Novom Sadu, Somboru, Šapcu i opštini Surdulica. Nosilac projekta je austrijska organizacija „Volkshilfe Solidaritat“, a partneri u Srbiji su „Tara International Consulting“ iz Novog Sada i Novosadski humanitarni centar.

Povodom Svetskog dana izbeglica, danas je u Palati „Srbija“ upriličeno svečano uručivanje ugovora namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica i raseljenih lica. Ugovore za 55 jedinica lokalnih samouprava, u ukupnom iznosu od 419.672.000,00 dinara, uručili su komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije Nataša Stanisavljević i ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić. Ispred Grada Sombora, svečanosti je prisustvovala članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević.

Top prilikom, komesarka Nataša Stanisavljević poručila je da je važno setiti se svih onih koji su morali da napuste svoje domove i pružiti im svaki vid pomoći kako bi mogli da nastave da žive časno i dostojanstveno.
„U skladu sa javnim pozivima koje je Komesarijat raspisao za jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji, a koji se odnose na stambeno zbrinjavanje izbeglica i poboljšanje uslova života interno raseljenih lica, pružićemo pomoć za 367 porodica koje su svoj dom pronašle u Srbiji. Danas, kada obeležavamo Svetski dan izbeglica, želimo da prenesemo glas onih koji dolaze u našu zemlju tražeći utočište i zaštitu. U našoj zemlji svi su dobrodošli. Svetski dan izbeglica pokazuje snagu i hrabrost ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove da bi izbegli sukobe ili progone. Ovaj dan je prilika da se širi empatija i razumevanje za teška iskustva kroz koja su izbeglice prošle i da se prepozna njihova istrajnost da ponovo izgrade svoje živote. Komesarijat je tu zbog svojih korisnika i uvek se trudimo da pomognemo svima kojima je pomoć potrebna, jer obezbeđivanje krova nad glavom je najvažniji korak u životu svakog čoveka i sa takvom praksom ćemo nastaviti i u budućnosti uz podršku jedinica lokalne samouprave,“ rekla je komesarka Stanisavljević.

Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dejan Ristić, istakao je da je važno da svi pokažemo solidarnost i razumevanje, te pohvalio rad Komesarijata i lokalnih samouprava koje zajedno deluju kako bi se zbrinuo i pomogao najveći broj izbeglica i interno raseljenih lica koji žive na teritoriji Republike Srbije.

„Danas na Svetski dan izbeglica želimo da pokažemo solidarnost i podršku svima koji su morali da napuste svoja ognjišta zbog sukoba. Republika Srbija se oduvek zalagala za pružanje pomoći i podršku najugroženijim licima, a današnja ceremonija uručenja ugovora je još jedan korak u tom pravcu. Zahvaljujući trudu Komesarijata za izbeglice i migracije, lokalnih samouprava i značajnim sredstvima koja su obezbeđena, veliki broj ljudi će konačno rešiti svoje stambeno pitanje. Hvala svima na saradnji i uveren sam da ćemo imati prilike da posetimo neke od porodica koje smo zbrinuli, “ rekao je ministar Ristić.

Gradu Somboru su uručena dva ugovora, Ugovor o dodeli sredstava namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica na njihovoj teritoriji kroz kupovinu seoske kuće sa okućnicom, odnosno odgovarajuće nepokretnosti, kao i Ugovor o dodeli jednokratne pomoći u građevinskom i drugom materijalu i opremi.

U ove svrhe Komesarijat za izbeglice i migracije i Grad Sombor izvojili su više od 12 miliona dinara.

U okviru 60. Apatinskih ribarskih večeri, u petak, 5. jula, sa početkom u 19 sati, u Višenamenskoj sali Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” Apatin, biće otvorena tradicionalna, jedanaesta po redu, Međunarodna filatelistička izložba. Izložbu organizuje Udruženje filatelista Apatin, a svi zainteresovani postavku će moći pogledati do nedelje, 7. jula.

Takođe u organizaciji apatinskih filatelista, u subotu, 6. jula, u periodu od 8:30 do 12 sati, u holu OŠ “Žarko Zrenjanin”, biće održan “Susret kolekcionara”.

19645
U sklopu ovog tradicionalnog događaja, prodavaće se, razmenjivati, kupovati i procenjivati marke, novac, romani, značke, razglednice i drugi izloženi predmeti.

Učešće na Susretu kolekcionara je besplatno, a svi zainteresovani mogu se prijaviti na broj telefona 063/88-57-615. Kontakt osoba je Željko Popović.

Izvor: Radio Apatin

Ponovo su aktivne Telegram grupe na kojima se širi ilegalni pornografski sadržaj. Do ovog saznanja došla je ženska organizacija "Osnažene", čije su se članice infiltrirale u te grupe.

Nikolina Tomašević, članica grupe „Osnažene“, govoreći o tome kako su krenule u istraživanje pornografije na Telegram grupama, kaže za N1 da su najpre osnovale organizaciju, institucionalizovale se, a nakon toga su žene počele da se javljaju.

„Okidač su bile žene koje su podelile svoja iskustva. Smatrali smo da je to veoma bitna tema o kojoj ne postoji svest među društvom i da je to dobar razlog da sprovedemo neko istraživanje. I na samom početku mi smo očekivale da ćemo u okviru tih Telegram grupa naići na isključivo osvetničku pornografiju jer je tokom 2021. godine uglavnom to bilo i zastupljeno i u manjoj meri dečija pornografija. Međutim, kako smo više boravile u okviru tih grupa, shvatile smo da pored toga postoji i velika doza incesta kao i dečija pornografija“, objašnjava Nikolina.

Staša Živković, takođe članica grupe „Osnažene“, objašnjava kako te grupe funkcionišu i na koji način se šalju ti sadržaji.

„Te grupe su izuzetno transparentne. Nije potrebno da budete izuzetno tehnološki pismeni da biste im pristupili. Dakle, kliknete na jedan link i vi ste u toj grupi. S druge strane, funkcionišu tako što se sadržaji šalju po različitim grupama, različitih naziva. Dakle, ima posebna grupa za bivše devojke, posebna grupa za određena područja kao što su Kragujevac, Niš, Leskovac, Banjaluka i slično. I nakon toga oni šalju fotografije koje imaju od svojih bivših, sadašnjih devojaka. Sinovi, odnosno muški članovi porodice, slikaju ženske članove porodice, šalju ih na ocenjivanje ili razmenu. Došle smo do sazanja i da se prodaju određene fotografije za određenu sumu novca. Na primer, nekolicina fotografija za 1.690 dinara“, navodi Staša.

Nakon što pošalju eksplicitne fotografije na grupu koja broji od 10.000 do 70.000 članova, slede komentari, objašnjava Staša.

„Komentari ocenite mi majku ili sestru, onda idu komentari kako im se čini ta majka i sestra, pa se onda nastavljaju konverzacije privatno“, ističe.

„Institucije nezainteresovane“

Dok su sprovodile istraživanje, kažu, teško im je bilo da shvate da se to dešava u Srbiji, u njihovom neposrednom okruženju.

„Nama je bilo jako teško da mi shvatimo da je to nešto što postoji kod nas. Jer uglavnom kada se govori o tim temama, naročito incesti, dečija pornografija, to uglavnom čujemo da je zastupljeno negde preko, na nekom drugom kontinentu. Tako da je nama bilo vrlo teško da shvatimo da je osoba koja deli sadržaj tog tipa možda s nama na poslu, u gradskom prevozu, u nekom našem bližem okruženju. Pored toga što nam je bilo psihički, bilo je i fizički teško pogledati tu ogromnu količinu fotografija koje su poslate“, kaže Nikolina.

Kako ističe, na samom kraju istraživanja formirale su drajv sa fotografijama i skrinšotovima incesta, dečije i osvetničke pornografije, koje su morale iznova da pregledaju, što im je izrazito teško palo kako psihički, tako i fizički.

Tačan broj tih grupa nije moguće ustanoviti.

Nikolina navodi da konačni cilj onih koji razmenjuju takve sadržaje nije nužno zarada, već je reč o osobama sa specifičnim profilima ličnosti.

„Pored toga, postoje i osobe koji zarađuju od toga, a cene se kreću od 5 do 100 evra“, ističe Nikolina.

Oni su, kaže Staša, lišeni empatije.

„Nekima je cilj i zabava“, navodi.

Problem je, smatra sagovrnica N1, što su institucije nezainteresovane, a prijave ne procesuiraju.

„Proces se prolongira, na kraju zastari slučaj, a žrtve ne dobiju svoju pravdu. (…) Žrtve ne znaju kome da se obrate u tom slučaju“, objašnjava Staša.

Nikolina navodi i da su sav materijal prikupljen u istraživanju poslali policiji i Tužilaštvu za viskotehnološki kriminal.

Pretnje nakon istraživanja

Članice grupe Osnažene koje su učestvovale u istraživanju nakon objavljivanja rezultata, dobile su pretnje smrću.

„Nije nam svejedno zato što je jedna od pretnji da će nas zakopati žive ukoliko, na primer, pomenemo navodno njihovu porodicu. To nije naša namera, mi pomažemo žrtvama“, objašnjava Staša.

Nikolina kaže da počinilac i žrtva može biti bilo ko u našem najbližem okruženju.

Izvor: n1info.rs

Prvi toplotni talas od početka godine uvodi nas u kalendarsko leto. Prognoze pokazuju visoke temperature i u narednim danima, a dolazi nam i period opasnog UV zračenja, koje je jedan od uzročnika najsmrtonosnijeg karcinoma kože - melanoma.

Sigurno je da sa Savom Pilipovićem u društvu nećete sedeti na suncu. To ne dozvoljava više od decenije života sa najopasnijim rakom kože.

„Otkrio sam melanom, tako što sam imao problem tu, na glavi, kad sam išao kod frizera pa me je svrbelo“, kaže Savo Pilipović.

Ubrzo lekar otkriva promene, nadajući se da su benigne. Nisu bile.

„Nažalost, u decembru 2013. godine moj melanom je ušao u četvrti stadijum, odnosno, metastazirao je i ja sam imao sedam metastaza na udaljenim organima, tj. unutrašnjim organima i koštanom sistemu. Kako ja to kažem, to je bila smrtna presuda“, objašnjava Pilipović.

Sa tom dijagnozom godišnje se suoči oko 700 ljudi u Srbiji, pokazuju Batutovi podaci. UV zračenje je među glavnim uzročnicima.

„Pod tim rizikom su ljudi svetle puti, svetlih očiju, riđi ljudi, ali i ljudi koji se izlažu sunčevoj svetlosti ili su tokom života pregoreli na suncu više od jednom i ljudi koji su tokom života odlazili ili još odlaze u solarijum“, navodi dr Dragana Petrović Popović.

Melanom, u početku liči na običan mladež na već postojećem ili nekom novom mestu. Ali se od njega razlikuje jer raste asimetrično, ima nepravilne ivice, različitih je nijansi i boja, većeg prečnika – i vremenom menja izgled. To često može da se primeti golim okom.

„Treba pregledati kožu tela pred ogledalom, dlanove, tabane, prepipati poglavinu i zamoliti nekog od ukućana i članova familije oko pregleda kože na leđima ili nedostupnim delovima tela“, objašnjava dr Petrović Popović.

Samopregledi jednom mesečno, kod dermatologa godišnje – savetuje doktorka Petrović Popović i poručuje da je svaka sumnja na promenu odličan razlog da se javite lekaru.

„Pacijenti se još uvek otkrivaju uglavnom u kasnom stadijumu. Želimo da melanom otkrijemo u najranijem stadijumu kada je njegovo lečenje jednostavna hirurška intervencija u lokalnoj anesteziji koja bukvalno traje 15 minuta, kako mi to zovemo ambulantno ili dnevna bolnica, posle čega pacijent odlazi kući“, navodi dr Dragana Petrović Popović.

„Ja sam imao dva melanoma, drugi mi je otkriven nekoliko meseci posle prvog u najranijoj fazi, odstranjen je i nemam nikakvih problema sa njim. Ne postoji čovek koji nije video promenu. Neko je video ranije, neko kasnije, ali su mnogi od tih koji su videli promenu prekasno otišli kod doktora. Jer su imali posao koji moraju da rade, jer je teško doći do dermatologa, jer ih je strah, jer je ovo, jer je ono“, objašnjava Savo Pilipović.

Sa melanomom u poodmakloj fazi, kako kaže Pilipović, gledate smrti u oči. Ali, uporno lečenje, više operacija, inovativne terapije u inostranstvu, dodaje, kod njega su bolest prevele u mirniju hroničnu fazu.

„Našao sam svoj mir, to je jako važno. Danas živim život koji je dobar, ispunjen, ne mogu da se ljutim na mnogo toga“, kaže Pilipović.

U međuvremenu, savremena terapija postala je dostupna u Srbiji. Ipak, imajući u vidu podmuklost bolesti, prevencija i rano otkrivanje su na prvom mestu.

„Melanom je retka bolest. Često sebi kažem, ljudi misle neće mene. Ali, rak pluća nije retka bolest, pa svi puše i misle neće mene. Nije stvar u retkosti, nego je stvar u tome da smo neodgovorni“, smatra Pilipović.

„Trežimo da mladež otkrijemo pre nego što je on prešao u melanom, ima nekoliko podvrsta i to bi bilo najbolje, to su pacijenti koje mi želimo da vidimo i da se sa njima radujemo da smo u tom stadijumu“, objašnjava dr Petrović Popović.

Kada se otkrije na vreme, melanom je izlečiv. Međutim, Srbija je među prvim zemljama u Evropi po smrtnosti od te bolesti.

Izvor: n1info.rs

Planirana isključenja struje u Somboru za petak, 21. jun

Od 08:00 do 13:00
Bukovac, ULAZ U SALAŠE

Od 08:30 do 09:30
Ive Lole Ribara 69-117 i 36-74, Ružice Rip 1-11 i 2-18, Adi Endrea 1-31

Od 09:30 do 10:30
Petra Kočića 1-13 i 2-18, Ognjena Price 1-43 i 2-42, Save Kovačevića 1-23A i 2-20, Banatska 3-23 i 2-18, Beogradska 25-39A I 24-30, Ivana Gundulića 31-35 i 30-32, Branka Radičevića 41-55A i 30-32

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. i 22. jun

Visoka količina holesterola jedan je od glavnih uzroka razvoja kardiovaskularnih bolesti, stoga je potrebno kontrolisati ga kako ne bismo imali problema sa zdravljem.

Osim lekovima, visoki holesterol može da se kontroliše i prilagođenom ishranom. Nutricionistkinja Eli Brečer otkrila je koje je voće najbolje jesti svaki dan kako bi se kontrolisala količina holesterola.

„Jabuke su hranljivo voće bogato dobrim nutrijentima. Sadrže deset odsto dnevno potrebnog unosa vitamina C, vitamina K i vitamina E“, ističe nutricionistkinja.

Ovo hranjivo voće trebalo bi da se redovno jede, a prema nutricionistkinji, oni koji žele da utiču na količinu holesterola, trebali bi jesti jabuke svaki dan.

„Jesti jednu jabuku dnevno odlična je navika za zdravo srce. Pektin u jabuci ne pomaže samo u snižavanju holesterola, već su polifenoli u jabukama povezani sa nižim krvnim pritiskom i smanjenim rizikom od moždanog udara“, tvrdi ona.

Ono što tvrdi Breher podudara se sa rezultatima istraživanja objavljenih 2020. godine u „American Journal of Clinical Nutrition“. Studija koju su proveli istraživači iz Velike Britanije i Italije pokazala je da konzumiranje jedne do dve jabuke dnevno može značajno da smanji količinu kolesterola, prenosi britanski Express.

Kao deo istraživanja, 40 ispitanika koji su jeli dve jabuke dnevno tokom osam sedmica, smanjilo je količinu holesterola. Istraživači su otkrili i da ljudi imaju zdravije krvne sudove nakon svakodnevnog jedenja jabuka, što je slično učinku viđenom kod drugih namirnica koje sadrže prirodne spojeve zvane polifenoli, poput crnog vina i čaja.

Izvor: danas.rs

Vest da su u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru preminule tri osobe od šest zaraženih legionelom izazvala je pažnju javnosti, ali i zabrinutost gde i kako možemo da se zarazimo.

Pomoćnik direktora zabrebačkog kliničko-bolničkog centra Milivoj Novak naveo je da je bakterija izolovana u vodovodu bolnice zbog čega je pokrenuto ispuštanje tople vode koja je pogodno okruženje za razvoj bakterije.

Kako je već za Danas objasnila epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Slavice Maris legionela, izazivač legionarske bolesti je bakterija koja se prirodno pojavljuje u vodi, postoji oko 60 vrsta, a najmanje 28 povezano je sa infekcijom kod ljudi.

"U 80 do 90 odsto svih infekcija kod ljudi izaziva bakterija Legionella pneumophila. Ona ima 16 serogrupa, a serogrupa 1 je najčešći uzrok bolesti. Infekcija legionelom dovodi do legionarske bolesti, odnosno teške upale pluća i blažeg oblika pontijačne groznice, oboljenja slična gripu. Kod legionarske bolesti period inkubacije (od unošenja miktroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti) je od dva do 10 dana, može i do dve nedelje. Za pontijačnu groznicu inkubacija je kraća, od nekoliko sati do tri dana", navela je prošlog leta dr Maris.

Dodaje da lanac infekcije počinje prisustvom patogenih ćelija legionele u određenom vodnom sistemu.

"U ovom vodnom sistemu legionela može da se razmnožava, posebno ako postoje određeni uslovi okoline kao što su adekvatna temperatura vode (<50°C), obilje hranjivih materija, prisustvo biofilma ili stagnacija vode. Legionela se može naći u vodi u bojlerima, naročito ako se voda zagreva na nižim temperaturama i ako se bojler ne koristi često", istakla je doktorka.

Da bi izazvala infekciju, legionela mora da se rasprši i proširi u vazduh odakle je mogu udahnuti osetljive osobe.

"Neki sistemi otvorene vode, kao što su sistemi za pijaću vodu, rashladni tornjevi ili spa bazeni, stvaraju mnogo aerosola tokom normalnog rada i mogu biti izvori legionele. Aerosol se stvara tokom prskanja vode, ispiranja toaleta, tuširanja, pokretanja slavine, navodnjavanja, korišćenja ovlaživača, aeracije vode, procesa hlađenja korišćenjem tokova otvorene vode, procesa pranja (npr. pranje automobila)", objasnila je dr Maris.

Kako infekcija nastaje?

Prema njenim rečima, infekcija nastaje kada osetljiva osoba duboko udahne kontaminirane aerosole, a podložnost osobe za infekciju zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet i drugo, na primer, pušenje.

Odgovarajući na pitanje koliko je legionela česta pojava u bolnicama i koliko su pacijenti ugroženi, dr Maris rekla je da na teritoriji Beograda nisu zabeleženi slučajevi obolevanja od legionarske bolesti povezani sa pružanjem zdravstvene zaštite.

"Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nastanak infekcije među slučajevima prijavljenim u zemljama EU u 2018. godini se može povezati u 72 odsto sa zajednicom, 20 odsto sa putovanjem, 6 odsto sa pružanjem zdravstvene zaštite, a svega 2 odsto je u pitanju ostalo. Na teritoriji Beograda legionarska bolest se jako retko registruje, poslednji slučaj je zabeležen 2020. godine i to je bio samo jedan registrovan slučaj obolevanja u toj godini. Od 2021. do juna ove godine u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj ovog oboljenja", navele je epidemiološkinja Maris.

Pacijent se šalje na testiranje ukoliko lekar nakon pregleda, urađenih laboratorijskih analiza i postavljene dijagnoze pneumonije postavi sumnju na legionarsku bolest.

Analiza se može obavliti u laboratoriji Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao i u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, gde se vrši ispitivanje prisustva legionele u vodi ili u brisevima.

"Legionarsku bolest karakteriše teška penumonija, a simptomi koji ukazuju su visoka temperatura, bol u mišićima, jeza, uporan kašalj (suv), bolovi u grudima, teškoće sa disanjem, zbunjenost, dijareja, gubitak apetita. Leči se primenom antibiotika, dok se kod pontijačne groznice obično antibiotici ne primenjuju, jer i bez njih dolazi do samoizlečenja. Posle preležane legionarske bolesti, pacijenti se uglavnom oporavljaju bez posledica, ali nekada mogu biti prisustne dugoročne posledice: restriktivna plućna bolest, slabost i umor, neurološki problem, loša memorija i koncentracija, retrogradna amnezija (gubitak pamćenja) i cerebelarna disfunkcija, koja izaziva probleme sa ravnotežom, motoričkom kontrolom. Kod ove bolesti smrtnost je 10 odsto", objasnila je sagovornica Danasa.

Ipak, oni koji jednom preleže ovu bolest ne znači da je neće dobiti ponovo.

Veći rizik za obolevanje od legionarske bolesti imaju osobe: muškog pola (dve trećine svih slučajeva), starosti preko 50 godina, pušači, osobe sa oslabljenim imunitetom i sa hroničnim oboljenjima.
Klima uređaje redovno održavati

Prema rečima pulmološkinje prim dr Tatjane Radosavljević, ukoliko se klima uređaji ne održavaju redovno, odnosno dva do tri puta godišnje, u njima se zadržavaju, pre svega, mikroorganizmi, koji kada klima radi mogu da dolaze do naših respiratornih puteva i da izazivaju ozbiljne bolesti.

"Jedna od bolesti koja se zove legionarska bolest je upravo tako i otkrivena prošlog veka u jednom hotelu u kome su se sakupljali legionari. Primećeno je da je vrlo ozbiljna upala pluća nastala kod velikog broja njih. Kada su se epidemiološke službe uključile videle su da su iza svega toga bili nedovoljno čišćeni klima uređaji", govorila je dr Radosavljević za TV Prva i dodala da su klima uređaji pogodno mesto i za koksaki virus, kao i za alergije.

Izvor: 021.rs

Kada biste morali da odaberete jedan atribut koji najviše doprinosi uspehu, šta biste odabrali?

Obrazovanje, možda. Mogućnosti i prilike. Bogati roditelji (što, istraživanja pokazuju, može napraviti veliku razliku).

Ili biste možda odabrali inteligenciju. Ima smisla: skoro svaki veoma uspešan poslovni čovek koga možete navesti je zaista, zaista pametan.

Ali to je korelacija, a ne uzročnost. Kada je dobitnik Nobelove nagrade ekonomista Džejms Hekman pitao ljude koliko veliku ulogu igra urođena inteligencija u finansijskom uspehu – na primer, kolika je razlika između mojih i vaših prihoda, na primer, zasnovana na našem relativnom IQ-u – većina ljudi je rekla 25 odsto. Neki su išli i do 50 odsto, prenosi Investitor.

Ali nisu u pravu.

Hekmanovo istraživanje je otkrilo da urođena inteligencija igra, u najboljem slučaju, 1 do 2 odsto uloge u budućem uspehu deteta. Umesto toga, finansijski uspeh je u korelaciji sa osobinama ličnosti koje čine savesnost: samodisciplinom, istrajnošću i marljivošću.

Nalazi studije dobro se poklapaju sa stavom Marka Kjubana o tome šta najviše doprinosi uspehu:

“Ne radi se o novcu ili vezama. Tajna je u spremnosti da se svi nadmašuju i konstantno uči”, naveo je on.

Naravno, i sreća igra važnu ulogu u uspehu. Kako su napisali autori Kornelove studije: “Maksimalni uspeh se nikada ne poklapa s maksimalnim talentom, i obrnuto. Naša simulacija jasno pokazuje da je takav faktor samo čista sreća.”

Ali ne možete kontrolisati sreću.

I samo delimično možete kontrolisati IQ. Iako svakako možete postati obrazovaniji, fluidna inteligencija – sposobnost logičkog razmišljanja i rešavanja problema nezavisno od stečenog znanja – definitivno se ne može steći.

Ali ono što možete kontrolisati je koliko ste savesni. Kako ste vredni. Kako ste uporni.

Koliko naporno radite – i koliko se trudite da naučite.

Definicija uspeha

Svako drugačije definiše uspeh, kao što bi i trebalo. Ali ako se desi da uspeh definišete tradicionalnim merilima, kao što su profesionalna dostignuća ili bogatstvo ili slava, naporan rad je odličan izjednačenje.

S druge strane, ako se vaša definicija uspeha u velikoj meri oslanja na kvalitet ličnih odnosa, održavanje pozitivnog balansa između posla i privatnog života ili pravljenja značajne razlike u životima drugih, naporan rad je i dalje odličan za izjednačavanje. Odlične veze zahtevaju značajan napor. Ravnoteža između posla i privatnog života zahteva značajan napor. Pravljenje značajnih razlika u životima drugih ljudi zahtijeva značajan napor.

Ljudi koji maksimalno iskoriste svoj životni vek naporno rade kako bi poboljšali kvalitet životnih sati koje odvoje. Ljudi koji se ističu po pomoći drugima više rade kako bi iskoristili svoje veštine i iskustva; tako su u stanju da naprave tako značajnu razliku.

Ne možemo kontrolisati da li posedujemo određene inherentne prednosti. Ali možemo kontrolisati svoj nivo upornosti, samodiscipline i marljivosti. Vi kontrolišete koliko mudro radimo da bismo bili zadovoljni. Možemo izabrati da radimo i da učimo.

To su stvari koje možete kontrolisati.

Što je odlično, jer nauka kaže da će te stvari imati najveći uticaj na vaš uspeh.

Izvor: b92.net