Sombor.info

Svaki put kada se postavi pitanje dečjih rođendanskih torti, krene velika rasprava u kojoj učestvuju žene svih generacija. Pitali smo vas da li pravite sami torte ili ih naručujete i evo šta ste nam rekli.

Brzina života, zatrpanost obavezama, ali i dostupnost varijanti koje olakšavaju život, donele su u živote nas mama, nešto što je nekad bio izuzetak, a ne pravilo. Organizacija dečjih rođendana poprimila je haotične razmere, opcija je mnogo, a sve to treba osmisliti, izvesti, pa na kraju i platiti. Pitali smo vas i da li biste prvi rođendan deteta pre slavili u restoranu ili kod kuće s najbližima. Prošlo je vreme kućnih proslava sa sendvičima s krastavčićima i koliko god da smo skloni da nostalgično prizivamo „ta vremena“, njih nema više. Zato kad sledeći put poželite da izustite „kako smo mi pa šta na fali“, setite se da od toga niko nema ništa, nove generacije – nova pravila. Mame, tate i njihova deca su danas pod dovoljnim stresom da ne moraju da slušaju i o tome kako su se nekada skromnije, ali srećnije slavili rođendani.

Deo cele te priče je i ona – da li naručujete tortu za rođendan deteta ili je pravite sami? Jedino ispravno i logično je – neka radi svako kako mu odgovara i kako želi. Pa ipak, svaki put kada se postavi to pitanje, krene velika rasprava u kojoj učestvuju žene svih generacija. Činjenica je da sve moje prijateljice i poznanice naručuju torte, a ja je pravim i u tome zaista uživam. Da, desi se da padne, spolja ne liči ni na šta, nema ni obris popularnih crtanih junaka, ali uvek bude neka koju moje dete želi i voli. To mi je nekako važno. Za svoj rođendan, s druge strane, uvek naručim tortu. I to mi je okej.

Čisto fenomenološki, pitali smo i vas. I da vidimo šta ste nam vi rekli – da li svom detetu naručujete tortu za rođendan ili je sami pravite i zašto?

„Za jelo pravim sama, za slikanje poručujem.“

„Nikad nisam poručila tortu za dečije rođendane, jer je uvek sama pravim. Moja torta je od prvoklasnih i omiljenih sastojaka moje dece. Pravim je dan pre rođendana, tako da je uvek sveža. Uživam u pravljenju poslastica.“

„Za sve prilike pravim torte sama. Znam koje sastojke ubacujem i ne volim gotove nekako su mi margarinuše.“

„Uvek pravila sama i praviću i dalje. Nikad to nije bilo ništa vau, a i deca nikad nisu imala neke specijalne zahteve da mora biti nešto spektakularno. Naravno, prave se ukusi koje deca vole. Sećam se svojih rođendana, ja sam ’84, mama je uvek pravila Sladoled tortu, ona ukrašena šlagom, pa sa strane i od gore viljuđkom. Milina…Opet nemam ništa protiv ni žena koje poručuju, svako radi onako kako želi i može.“

„Sama pravim, sama ukrasim po detetovoj želji. Za te pare koje bih dala za neku prosečnu težinu torte od 3-4 kg ja kupim materijal pa napravim dve, iste težine. I nikako sa fondanom, samo šlag.“

„Sama pravim jer smatram da treba svrha dečijih rodjendana da ostane kao i pre, mama sprema tortu punu ljubavi.“

„Poručujem od proverenih ljudi. Dobijem prvoklasnu tortu i vreme za druge aktivnosti, a usput dam nekom priliku da zaradi neke parice.“

„Nije svaka domaćica… Naručujem!“

„Narucujem, nemam pojma da ukrašavam torte. Uvek od jedne iste žene i prezadovoljni smo i ja i moje dete. Za mene dovoljno.“

„Naručujem jer su prelepe, takvu ne mogu da napravim.“

„Naručujem. A zašto? Pa eto zato što hoću tako!“

„Jedne godine naručila i napisali totalno drugo ime, kada sam došla pokupiti tortu i kad sam rekla da to nije ime mog deteta na torti, vlasnica se nasmejala i rekla – a znam da je neko čudno ime bilo. Neprofesionalno za prvu ruku. Nisam imala vremena da prepravljam, skinula sam sama slova imena i eto, nikad više, razumem greške se događaju ali ne razumem takvu reakciju. Torta nije bila jeftina, nimalo. Napisala je ime Duga, a moja curica se zove Roza. Nakon toga sam se vratila pravljenju torti sama. Možda nisu idealno lepe, ali su od srca, a kako je starija i sama sudeluje u pravljenju torte sa mnom.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Dok se direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić hvali pokretanjem 5G mreže u Crnoj Gori, u Srbiji se i dalje odlaže uvođenje ove tehnologije pete generacije. Tako smo, na mapi Evrope, ostali "crna rupa" - uz Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, kao jedine države bez 5G mreže. A ne tako davno - krajem 2020, tadašnja premijerka Ana Brnabić je, najavljujući odlaganje uvođenja 5G mreže rekla da "Srbija ne zaostaje i da većina evropskih zemalja takođe nije uvela 5G mrežu".

Dok svet uveliko priča o 6G – tehnologiji šeste generacije, Srbija je i dalje uskraćena za dobrobiti koje donosi 5G mreža.

Prvi čovek Telekoma Srbije Vladimir Lučić je, u intervjuu za Bankar.rs, naveo da je kćerka kompanija Telekom grupacije pokrenula 5G mrežu u Crnoj Gori i istakao kako se nada da će vrlo brzo u toj zemlji „implementirati određeni broj praktičnih servisa, gde će građani videti i praktičnu primenu 5G mreže u svakodnevnom životu, a ne samo kroz ubrzani internet“, ocenjujući da je reč o, praktično – četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Lučić je najavio da će u Srbiji 5G mrežu „pustiti“ sledeće godine, a 2026. i u BiH, te da sada, uz Crnu Goru, 5G mrežu imaju u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj (gde se prodaju Telekomove sim kartice sa određenom količinom prenosa podataka).

Najavio je i širenje na američko tržište i „pokrivenost čitave teritorije SAD sa 5G signalom do kraja godine“ (iako je sredinom aprila Lučić najavio tek „ulazak“ na tržište SAD do kraja 2024 – „Kurir„, 16.4.2024).

Samo u Srbiji od 5G mreže u ovoj godini još – nema ništa.

A, novac za uvođenje 5G mreže Telekom Srbija je od Evropske investicione banke zajmio još – 2021. godine.

Novac za 5G u Srbiji Telekom dobio još 2021.

Podsetimo, Telekom Srbija je još 2021. godine dobio kredit od Evropske investicione banke EIB sa namenom uvođenja 5G mreže u Srbiji.

„EIB je sa Telekomom Srbija potpisala kredit od 70 miliona evra 2021. godine za projektovanje i uvođenje 5G mobilne telekomunikacione mreže širom Srbije, kao i za nadogradnju komercijalne 4G mreže. Ovaj projekat podržava Digitalnu agendu Evropske unije, tako što obezbeđuje sredstva za razvoj digitalne infrastrukture koja će većem broju korisnika omogućiti pristup naprednijim ultrabrzim širokopojasnim uslugama. Projekat je prošao sve standardne faze procesa procene i odobrenja uzimajući u obzir tehničke, ekološke, socijalne, finansijske i dobavljačke aspekte, u skladu sa standardima EU koji se primenjuju na sve projekte koje EIB finansira“, rečeno je u maju 2023. godine za portal N1 u Evropskoj investicionoj banci.

Zajam EIB je, kako je navedeno, regulisan finansijskim ugovorom kojim se obezbeđuje usklađenost projekta sa našim standardima i sa važećim zakonom.

„Zajam EIB koristi garanciju Evropske unije u okviru mandata za eksterno kreditiranje“, naveli su tada u EIB.

Gavrilović: Kaskanje za Evropom – na štetu potrošača

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, za portal N1 ističe da je svako „kaskanje“ za razvojem, posmatrano iz ugla potrošača – mana.

„Za potrošače bi bilo dobro da imaju pristup savremenoj 5G mreži. Ako bi se pojavio i četvrti operator, porasla bi konkurencija, a to je za potrošače uvek dobro, jer se operatori više trude oko korisnika. Rast konkurencije bi, tako, doveo do povećanja kvaliteta usluge, što bi, verovatno, uticalo i na smanjenje cena“, pojašnjava Gavrilović.

On dodaje da je u svakom slučaju loše kada god kasnimo za naprednijom Evropom.

„Gde god da kaskamo za naprednijom Evropom – to je na štetu potrošača“, ističe Gavrilović.

Od „ne zaostajemo za evropskim zemljama“ do – zaostajemo i te kako

U decembru 2020, nakon prvog udara kovid-krize, tadašnja premijerka Ana Brnabić najavila je odlaganje uvođenja 5G mreže u Srbiji, rekavši da „Srbija ne zaostaje i da većina evropskih zemalja takođe nije uvela 5G mrežu„.

„Posebno je važno napomenuti da građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom. Za 5G eventualno ima potrebu naučna zajednica, oni koji koriste superkompjutere za veštačku inteligenciju. Ali, nama kao običnim građanima 5G mreža nije potrebna“, navela je tada premijerka.

Potom je, 2021. godine, uvođenje tehnologije pete generacije najavljeno za prvu polovinu 2022.

„Aukcija licenci za 5G tehnologiju biće održana u prvoj polovini 2022“, najavila je u oktobru 2021. Tatjana Matić, tadašnja ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Sredinom 2023. godine Ana Brnabić je, u svojstvu premijerke, optimistično najavljivala uvođenje vozila bez vozača.

„Mi smo pre nekih mesec dana izdali prvu dozvolu za vozilo bez vozača stepena 3. U tome smo jedna od prvih pet zemalja u Evropi koja je to uradila“, pohvalila se u avgustu 2023. tadašnja premijerka.

Ta dozvola je, inače, bila izdata samo za testiranje vozila bez vozača, a da bi ono funkcionisalo – neophodna je opet tehnologija pete generacije.

Tada je profesorka Elektrotehničkog fakulteta Irini Reljin za N1 pojasnila da bez 5G mreže takav podvig nije lako sprovesti, „jer aktuelni 4G sistemi ne mogu da odgovore na rizične situacije u saobraćaju“.

Sredinom septembra 2023. godine je bivši ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović za RTS da je 2024. godine „moguće uvođenje 5G mreže u Srbiji“, te da „narednih dana počinje javna rasprava o pravilniku o 5G mreži, a nakon toga kreće nadmetanje za dodelu frekvencija“.

Jovanović je tada za RTS naveo da je do uvođenja 5G mreže u Srbiji potrebno nekoliko koraka, te da je prvi napravljen prošle godine kada je parlament, na predlog Vlade, usvojio Zakon o elektronskim komunikacijama „koji definiše postojanje tih mreža sledeće generacije i obavezu da svim građanima obezbedimo brz i siguran internet“.

Drugi korak je, rekao je – pravilnik koji je od sledeće nedelje (septembar 2023) na javnoj raspravi.

„I postoji dobar razlog zašto je sada, rekao bih, pravi trenutak da polako krenemo u pripremu za 5G mrežu, očekujući da do kraja 2024, dakle naredne godine dobijemo i prve korisnike. Jedan od bitnih razloga što nismo ranije je taj što nismo u smislu zakona i podzakonskih akata bili spremni. Naime, ove godine (2023) smo doneli zakon o elektronskim komunikacijama. U aprilu 2023. je Narodna skupština usvojila ovaj zakon i on je bazični zakon o telekomunikacijama koji definiše ovu oblast i u skladu sa tim zakonom naredne godine očekujem da na javnoj raspravi bude pravilnik koji će bliže odrediti kako ćemo raditi tu 5G aukciju“, rekao je Jovanović u septembru 2023.

Potom je došla i 2024.

U martu ove godine je Mihailo Jovanović izjavio da će u naredne dve godine 5G signal pokriti najveće gradove u Srbiji, mesta okupljanja turista i auto-puteve, a projekcija je da će cela zemlja biti obuhvaćena do 2029. Kako su prenele Večernje novosti, Jovanović je naveo da je preduslov za ovaj proces donošenje Zakona o telekomunikacijama – što je već urađeno, a da „novoj Vladi Srbije ostaje da usvoji pripremljeni Pravilnik o aukciji za 5G mrežu, koji će govoriti o uslovima za tu aukciju“.

„Pravilnik će reći koliko će dozvola biti podeljeno, kakva je pokrivenost teritorije i koliku cenu treba da plate mobilni operatori“, kazao je tadašnji ministar.

Na pravilnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija se, inače – još čeka.

Izvor: n1info.rs

Veterinarski eksperti ukazuju da se depresija može razviti i kod samih životinja. Kako to primetiti i pomoći vašem psu na najbolji način da je se reši?

Malo energije

Kao što je slučaj i kod ljudi, depresija kod pasa je izazvana promenama u nivou serotonina. Ovo se manifestuje u vidu letargije koju mi možemo shvatiti kao lenjost. Ako vaš pas naprasno od ljubimca koji voli da se šeta postane “lenj” i neće da hvata loptice i trči generalno – možda je depresivan.

Promena u ishrani

Psi obožavaju vreme za hranjenje, pa ako primetite da ne jede kao pre, da ostavlja dosta hrane u činiji ili da ga nova “tura” ni malo ne zanima, onda je moguće da pati od depresije.

Promena u spavanju

Da ponovimo, letargija koja se javlja u vidu dremanja 24/7 je znak da podignete uzbunu. Ukoliko pas ne želi da ustane uopšte iz kreveta ili se razvlači umesto da se igra (a inače to nije radio) onda zaista nešto nije u redu. Takođe, ako nema fizičkih povreda koje ga onemogućavaju da ustane, onda je sigurno reč o depresiji.

Anksiozno ili opsesivno ponašanje

I dok su neke rase više anksiozne od drugih, bilo koji pas koji se opsesivno ponaša pokazuje u stvari znak depresjie. Grickanje ili lizanje šape ili nokta ukazuju na to da je pas nervozan i da se ne oseća lepo. Ako vas pas ne pozdravi kada uđete udom, kao inače, onda nešto definitivno nije u redu.

Agresija

Agresija je najređi simptom depresivnih pasa, ali se ipak može dogoditi. Deprsija i anksioznost često idu ruku pod ruku, a ako pas dozvoli da ga anksioznost u potpunosti obuzme, to može rezultovati strašnim i bezobraznim ponašanjem. Sa druge strane, ovakvo ponašanje može biti izazvano ignorisanjem psa.

Izvor: novosti.rs

Planirana isključenja struje u Somboru za sredu, 26. jun

08:00 - 10:00
ulica Milete Protića br.29-43, Slaviše Vajnera Čiče E9 i E10, Prote Mateje Nenadovića br.20, 22 i 24, zgrade U12, U14

09:00 - 14:00
Telečka, celo selo

10:00 - 12:00
ulice i delovi ulica Ivana Parčetića, Benja Antala, Gruje Dedića, 6. Ličke, Cara Dušana, zgrade A18, A19, A20, A21, A22, T8-prvi ulaz i T9-prvi ulaz

12:00 - 14:00
zgrade A14, A15, A16, A17, Nušićeva, Kanarinska, T7, T8-drugi ulaz, T9-drugi ulaz

Pansioni za kućne ljubimce, najviše za pse i mačke, postaju sve popularniji. Postoje saloni za pse, pekare, a poslednjih godina i hoteli. Vlasnici takvih hotela kažu da je posao u poslednjih deset godina u porastu. 

Čuvanje kućnih ljubimaca u uređenim pansionima, veterinarska usluga, nega, šetnja i briga - samo su neke od usluga koje kućni ljubimci mogu da dobiju u hotelima namenjenim upravo njima. Odgajivač pasa Slobodan Lazić iz Sombora ovim poslom bavi se više od decenije i kaže da se potreba javila upravo pre nešto više od deset godina.

"Osetili smo da se javila potreba za takvom vrstom usluge. Imali smo naše pse, zatim one koje smo usvajali sa ulice i pomagali u udomljavanju. Kroz komunikaciju sa ljudima shvatili smo da postoji ozbiljna potreba, jer ljudi putuju, nemaju poverenja u komšiluk. Ljubimci su članovi porodice i treba im neko odgovoran ko bi o njima brinuo", rekao je Lazić, odgajivač pasa i vlasnik pansiona za pse i mačke iz Sombora.

Kućnim ljubimcima obezbeđeni su uslovi slični kao kod vlasnika.

"Poenta je imitirati uslove u kojima je ljubimac boravio. Ako su bili u kućnim uslovima, onda borave u kući, ako su psi bili u dvorištu ili u boksovima, i ovde imamo otvorene boksove. Mace je malo teže sačuvati, jer su sklone bežanju, a penjati se za mačkama po drveću i krovovima malo je komplikovano, kao da imate majmunče ili vevericu", kroz smeh objašnjava ovaj Somborac.

Vlasnici kućnih ljubimaca koji se odluče da koriste ovakve hotele, u zavisnosti od dužine boravka i rase psa, moraće po danu da izdvoje oko 1.000 dinara.

Izvor: RTV

Industrijska zona u Somboru je popunjena, postojeće strane komapnije orijentisane isključivo izvozu proširuju kapacitete u ovoj zoni, poput slovenačke Guma - S, a dolaze i nove strane fabrike, koje će zapošljavati kvalifikovanu radnu snagu. Nadležni kažu da je značajna prednost za dolazak stranih investicija u Sombor izgradnja brze saobraćajnice "Osmeh".

Slovenačka kompanija Guma-S je zbog proširenja kapaciteta u somborskoj industrijskoj zoni kupila dodatnih 5.000 m2 parcele, trenutno imaju 180 zaposlenih, a ističu da će do kraja godine biti novih radnih pozicija. Proizvedene delove i dihtunge od gume za potrebe automobilske industrije uglavnom izvoze iz našeg regiona. Posla će biti, ali ostaje manjak kvalifikovane radne snage.

"Napravili smo jedna korak dalje, Guma S sama izvozi na evropska tržišta pod svojim imenom. Proširenje ide po planu, tako da verujem da ćemo brzo postići preko 200 zaposlenih radnika na ovoj lokaicji”, kaže Janko Koprivec, vlasnik slovenačke kompanije Guma-S u Somboru.

"Radim ovde od 2017.godine, zaposlio sma se nakon srednje škola i napredovao, imao sam priliku i da napredujem. Zaodvoljan sam ovde, plata je dobra i redovna”, dodaje Željko Milešević, radnik u Guma-S Sombor.

"Industrijska zona nam je puna, ali se postavlja pitanje problem i kvalifikovanih radnika. O tome se ozbiljno razgovara, ne samo zbog uvoza radnika koji će nadomestiti problem, već i o tome d aškolstvo treba prilagoditi situaciji i potrebama privrede”, napominje Goran Nonković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga.

Dve nove investcije su već u procesu ulaska u somborsku industrijsku zonu.

"Ruska fabrika boja i lakova, metalne glanterije i autosprejeva je već u odmakloj fazi prikupljanja neophodne dokumentacije i počinju sa gradnjom pogona u industrijskoj zoni. Najvažnija je i CTP kompanija svetskog ranga, koja zakupljuje prostor u industrijskoj zoni. To je fabrika kojoj će biti potrebna ozbiljna obučena radna snaga”, dodaje Nonković.

Slovenačke kompanije zapošljavaju više od 20.000 radnika u Srbiji. U fabrici, koja posluje u Somboru kažu da je privredni ambijent pozitivan i da su za kupovinu nove mašine dobili pomoć razvojne agencije Vojvodine.

Izvor: RTV

U okviru Apatinskih ribarskih večeri, u nedelju, 7. jula, i ove godine će biti organizovana tradicionalna “Zlatna bućka Apatina”.

Kako navode organizatori, prijave takmičara otvorene su do 28. juna, a sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona, na brojeve 064/662-16-33 (Tićo) ili 060/677-77-95 (Kinez).

Skup učesnika, u sklopu kog će biti organizovan doručak i podeljene majice, zakazan je za 6 sati na apatinskoj marini, takmičenje će trajati od 7 do 12 sati, a merenje ulova od 12 do 12:30h.

I ove godine, organizatori su obezbedili vredne nagrade za prva tri mesta. Svečani ručak i dodela nagrada biće upriličeni u restoranu Marina Nani istog dana u 13 sati.

Izvor: Radio Apatin

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zajedno sa članicom Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonijom Nađ Kosanović, predsednikom Sportskog saveza grada Sombora Milošem Mijićem, te predstavnika FK „Sloga“ Čonoplja i MZ „Čonoplja“, obišao je završene radove na uređenju fudbalskog stadiona u Čonoplji. Tokom obilaska završeniih radova i razgovora sa prisutnima, gradonačelnik je izjavio da će Grad Sombor nastaviti da ulaže u unapređenje i razvoj sportske infrastrukture kako bi svi oni koji žele da se bave sportom, imali što bolje i kvalitetnije uslove za to.

„Drago mi je što sam danas sa predstavnicima FK „Sloga“ Čonoplja, obišao završene radove ovde u Čonoplji i što su kao klub ušli u Srpsku ligu i da sada konačno imaju sve one potrebne uslove da bi se takmičili u ovom rangu. Ono što je naš cilj jeste da i u 2025. godini nastavljamo sa ovakvim vidom ulaganja, jer znamo da u nekim selima je fudbal jedini sport kojim se bave mladi i deca“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Kada je reč o završenim radovima, oni su podrazumevali postavljanje žičane ograde sa veštačkom travom pored terena, završeni su i betonski radovi na adaptaciji stadiona, a takođe, izgrađene su nove tribine, te pomoćni objekat za zalivni sistem.

Obilasku radova prisustvovao je i fudbaler, nekadašnji reprezentativac Srbije Miloš Kosanović, koji se zahvalio lokalnoj samoupravi na podršci i izdvojenim sredstvima da se urede tribine i sve ostalo što će koristiti klubu i sportistima u Čonoplji.

„Pre svega bih sa moje strane i strane kluba želeo da se zahvalim Gradskoj upravi, gradonačelniku Antoniu Ratkoviću na radu koji su učinili ovde za naš klub. Mi imamo u cilju da još više uredimo naš sportski objekat i sa druge strane ovde vidimo puno dece koji uživaju u našem fudbalskom terenu i nadam se da će da ih bude još više“, rekao je Kosanović.
Grad Sombor je izdvojio iz budžeta značajna sredstva za sanaciju, adaptaciju i uređenje sportskih objekata koji su u vlasništvu Grada, a sa ulaganjem će se nastaviti i u narednom periodu na zadovoljstvo svih sportista koji se aktivno bave sportom, da li kao rekreativci ili kao profesionalci.

Od 26. juna do 1. jula deo ulice Vojvođanska i Josifa Marinkovića (pružni prelaz) u Somboru biće zatvoren za saobraćaj. U navedenom periodu vršiće se radovi na rekonstrukciji pružnog prelaza.

U toku trajanja radova biće izmenjen režim saobraćaja i molimo sve učesnike u saobraćaju da poštuju postavljenu privremenu saobraćajnu signalizaciju a u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja. Privremena saobraćajna signalizacija upućuje na alternatine pravce.

26.06.2024 dana za saobraćaj biće otvoren pružni prelaz u ulici Konjevićeva i Braće Miladinov.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 26. juna, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da počinje vreme godišnjih odmora i da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.