Sombor.info

Pripadnici novosadske policije zaplenili su 1,7 kilograma narkotika i uhapsili M. M. (1995) i T. S. (1983) iz Novog Sada i M. B. (2002) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da su učinili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Pretresom vozila i stanova u kojima osumnjičeni borave, policija je pronašla oko 1,2 kilograma amfetamina, 455 grama marihuane, 48 tableta ekstazija, 9 grama ekstazija i digitalnu vagu za precizno merenje.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i biće privedeni višem javnom tužiocu u Novom Sadu.

Izvor: mojnovisad.com

Nova dečja igrališta izgrađena su u Bezdanu i kod prodavnice „Aman“ u naselju Selenča u Somboru, gde je postavljeno šest trambolina kao dodatak postojećem igralištu.

Tokom obilaska igrališta, gradonačelnik Antonio Ratković najavio je da će se dalje raditi na ozelenjavanju tog prostora, ali i na proširenju sadržaja za decu.

– Postavili smo i rasvetu, kako bi ova igrališta bila bezbednija. Sagledali smo mogućnost da na jesen prostor još više ozelenimo, ali i dodamo nove sprave i sadržaje – poručio je Ratković.

Igralište u Bezdanu krasi sedam sprava za igranje, odnosno ljuljaške, tobogan, klackalica, njihalica… Takođe su postavljene klupe i kante za smeće, kako bi prostor oko igrališta bio uredan i čist.

– Na inicijativu roditelja i Saveta MZ Bezdan, odlučili smo da ovde postavimo još jedno dečje igralište. Do kraja godine nas očekuje dopuna mobilijara u Gakovu, Nenadiću i Šumadijskoj ulici, kao i postavljanje još novih igrališta u samom gradu – istakao je gradonačelnik.

Izvođač radova je JKP „Zelenilo“ Sombor, a igrališta su finansirana iz budžeta Grada Sombora.

Izvor: dnevnik.rs

Tradicionalni Deer and Beer festival ove godine je zakazan za 27. jul. Kako navode organizatori, na ovom velikom muzičkom događaju nastupiće bendovi S.A.P.U.N, Jorgovani, te čuveni beogradski sastav Mortal kombat.

Kombate žanrovski najčešće svrstavaju u hevi metal i pank rok bend, a članovi grupe navode da su njihove pesme bazirane na tvrdom zvuku i provokativnim tekstovima, kojima na satiričan način opisuju svoje viđenje modernog društva i okruženje u kome živimo.

“Po običaju, ulaz na festival je besplatan. Sjajni bendovi, vrhunska produkcija, apatinsko pivo sa izvora i sve to na najlepšoj plaži Vojvodine, tik uz Dunav, pod vedrim nebom. Zabeležite datum, rezervišite smeštaj na vreme i pravac Apatin na najopušteniju rok žurku ovog leta. Kombati, Jorgovani i domaće uzdanice SAPUN to garantuju”, poručuju organizatori.

Izvor: Radio Apatin

Dan Dunava obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Dan Dunava je prvi put obeležen 2004. godine.

Proslava obuhvata različite aktivnosti najviše usmerene ka najmlađim sugrađanima sa kojima se kroz mnoštvo sportskih i likovnih takmičenja, izložbi, predavanja u prirodi i ostalih aktivnosti skreće pažnja na značaj očuvanja kako Dunava tako i svih njegovih pritoka.

JP “Dunavska obala” kao i prethodnih godina, različitim aktivnostima obeležava ovaj bitan dan, tako da smo za najmlađe učesnike pripremili edukativno - zabavni deo, a za one malo starije zajedničku vožnju uz zvuke tamburaša sa Dunava.

18.00č DUNAVSKA PITALICA – kviz znanja za decu

Prostorije Udruženja sportskih ribolovaca “Bucov”

Kviz namenjen deci uzrasta od 7 do 10 godina, edukativnog i takmičarskog karaktera, sa ciljem proširenja znanja o velikoj reci pored koje živimo.
Prijave do petka, do 18č, kod Vlaste Milenković na br. telefona 060/ 66 00 252

19.00č KARNEVAL BRODOVA

Privezište JP „Dunavska obala“ Apatin, zajednička vožnja plovila, šareni karneval, otvoren poziv za sve građane da dođu i posmatraju, prelep spektakl na vodi
Besplatna vožnja brodićem Apatinka, uz pratnju tamburaša – broj mesta ograničen, prijave na 025/ 515 00 68

Nakon zajedničke vožnje druženje će se nastaviti na platou Marine, gde će za sve učesnike biti postavljeno osveženje, uz tamburaški orkestar “Dunavski biseri” iz Apatina.

Sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju, što je bio jedan od ispitivanih domena u poslednjem ciklusu PISA istraživanja.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je izveštaj sa osnovnim rezultatima zadataka iz kreativnog mišljenja učenika, dobijenih u ciklusu PISA 2022, a dodatni spektar analiza za potrebe kreatora obrazovnih politika će biti objavljen u posebnoj publikaciji polovinom jula.

Koliko je đaka učestvovalo u PISA?

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije.

Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

Test iz kreativnog mišljenja je rađen u 64 zemlje/ekonomije.

U proleće 2022. godine, 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola u Srbiji učestvovalo je u studiji PISA 2022 i rešavalo testove iz čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Od ovog broja, 1,9 odsto učenika je učilo u osnovnoj školi (7. i 8. razred), dok su 82,7 odsto uzorka činili učenici prvog razreda srednje škole, a 15,4 odsto učenici drugog razreda srednje škole.

Ovi đaci su predstavljali oko 59.300 petnaestogodišnjih učenika u Srbiji tj. oko 87 odsto ukupne populacije petnaestogodišnjih učenika koji se nalaze u sistemu obrazovanja Republike Srbije.

Kakvi su PISA rezultati iz kreativnog mišljenja na svetskom nivou?

Na PISA testovima kreativnog mišljenja moguće je bilo ostvariti 60 poena.

Najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su imali prosečan rezultat 41 poen, slede Koreja (38), Kanada (38) i Australija (37).

Iznad OECD proseka zemalja učesnica koji je iznosio 33 poena, statistički značajno bolje rezultate su ostvarili učenici u Estoniji i Finskoj (36), kao i Poljskoj i Portugaliji (34).

Na nivou proseka su se našle Španija i Mađarska (33), kao i Francuska i Holandija (32).

Najmanji broj poena u proseku su osvojili đaci iz Dominikanske Republike, Maroka, Uzbekistana, Filipina i Albanije (između 13 i 15 poena).

Rezultati učenika iz Srbije

Sa prosečnim rezultatom od 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su statistički postigli niži rezultat od prosečnog za OECD u kreativnom mišljenju (33).

Naši đaci se statistički značajno ne razlikuje od učenika iz Slovačke, Meksika, Urugvaja i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Kada se uporedi postignuće Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), nalazimo da su zemlje u okruženju zabeležile statistički značajno slabije rezultate u poređenju sa OECD prosekom (33). Ipak, petnaestogodišnji učenici iz Mađarske (31), Hrvatske i Slovenije (30) bili su uspešniji od učenika iz Srbije, dok su učenici iz Rumunije (26), Bugarske (21) i Severne Makedonije (19) bili manje uspešni od učenika iz Srbije“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su rezultati naših učenika u kreativnom mišljenju u skladu sa očekivanim rezultatima na osnovu njihovih rezultata iz matematike i rezultata u čitanju.

I po njima smo, podsetimo, ispod proseka zemalja učesnica PISA 2022 istraživanja.

Trećina đaka ispod osnovnog nivoa postignuća

Osim srednje vrednosti u PISA studiji se opisuje i postignuće učenika po nivoima, kojih je ukupno šest.

Učenici na nivou 3 ispoljavaju bazični nivo kreativnosti, a nasuprot tome, najbolji đaci dostižu nivo 5 ili nivo 6

U kreativnom mišljenju, osnovni nivo ( 3) definiše se kao nivo na kome učenici mogu da generišu adekvatne ideje za jednostavne do umereno kompleksne zadatke izražavanja i rešavanja problema, a takođe počinju da pokazuju sposobnost da smisle originalne ideje ili rešenja u poznatim kontekstima zadataka.

U Srbiji, 65 odsto petnaestogodišnjaka je dostiglo najmanje osnovni nivo kreativnog mišljenja što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78 odsto).

U 21 od 64 zemlje/ekonomije u kojima su učenici testirani iz kreativnog mišljenja, više od polovine nije dostiglo osnovni nivo.

S druge strane, oko 17 odsto učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu iz kreativnog mišljenja, što je manje u odnosu na procenat njihovih vršnjaka iz OECD zemalja (27 odsto).

Na ovim nivoima uspešnosti, učenici su sposobni da generišu, procene i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji uključuju dizajniranje ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema.

Samo u 20 od 64 zemlje i ekonomije koje su učestvovale u testiranju kreativnog mišljenja više od četvrtina učenika je dostiglo nivo kreativnosti 5 ili 6.

„U Srbiji, približno 15 odsto đaka koji se izdvajaju u kreativnom mišljenju su najbolji i u matematici, dok je osam odsto najbolje i u čitanju (prosek za OECD je 20 i 17 procenata). Ovo upućuje na to da je moguće postići izuzetan uspeh u kreativnom mišljenju bez izuzetnog uspeha u akademskim oblastima, i obrnuto“, navodi se u izveštaju.

PISA 2022 test kreativnog mišljenja ispituje kreativno mišljenje učenika kroz tri procesa generisanja ideja: (a) generisanje raznovrsnih ideja, (b) generisanje kreativnih ideja i (v) procena i unapređivanje ideja.

Uzimajući u obzir celokupnu uspešnost na testu i težinu zadataka, učenici u Srbiji su postigli relativno bolje rezultate u zadacima koji su zahtevali generisanje kreativnih ideja u odnosu na ostale zadatke iz testa.

Kreativno mišljenje i socio-ekonomski status

Razlike u postignućima među đacima u Srbiji PISA indeks ekonomskog, socijalnog i kulturnog statusa izračunat je na takav način da svi učenici koji polažu PISA test, bez obzira na zemlju u kojoj žive, mogu da budu smešteni na istu socioekonomsku skalu.

To znači da je moguće koristiti ovaj indeks za poređenje postignuća učenika sličnog socioekonomskog položaja u različitim zemljama.

U Srbiji, učenici sa povoljnim socioekonomskim statusom (prvih 25 odsto u smislu socioekonomskog statusa) imali su bolja postignuća od učenika sa nepovoljnim statusom (donjih 25 odsto) za 8,8 poena na skali od 60 poena.

To je slično prosečnoj razlici između takve dve grupe (9,5 poena) u zemaljama OECD-a.

Kao što je slučaj sa uspehom učenika na testovima iz matematike, čitanja i nauke, i socioekonomski status je bio jak prediktor uspešnosti u kreativnom mišljenju u svim zemljama koje su učestvovale u PISA 2022 testiranju.

To je činilo 10 odsto varijacija u uspehu u kreativnom mišljenju u PISA 2022 u Srbiji (u poređenju sa 12 odsto u proseku u zemljama OECD-a). Ovaj podatak govori da je socioekonomski status učenika u Srbiji manje povezan sa postignućima učenika nego u zemljama OECD-a, što ukazuje na veću pravednost našeg obrazovnog sistema, piše u izveštaju.

Međutim, uopšteno gledano, veza između socioekonomskog statusa i uspeha u kreativnom mišljenju je bila slabija nego u slučaju uspeha iz matematike.

Oko 14 odsto učenika u nepovoljnom položaju u Srbiji bilo je u stanju da postigne rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u domenu kreativno mišljenje.

Ovi đaci se mogu smatrati „otpornim“ kreativnim misliocima jer su, uprkos svom nepovoljnom socioekonomskom statusu postigli izvanredne rezultate u kreativnom mišljenju u poređenju sa učenicima u svojoj zemlji.

U proseku u zemljama OECD-a, 13 odsto đaka u nepovoljnom položaju postiglo je rezultate u gornjoj četvrtini postignuća u kreativnom mišljenju u svojim zemljama.

Razlike u postignućima u odnosu na pol

Devojčice u Srbiji su u proseku imale statistički bolje rezultate u kreativnom mišljenju.

Devojčice su ostvarile rezultat od 30 poena u proseku, dok su dečaci postigli 27 poena. Razlika od oko tri poena je statistički značajna.

Ni u jednoj zemlji ili ekonomiji koja je učestvovala u PISA testiranju, dečaci nisu nadmašili devojčice u kreativnom mišljenju.

U Srbiji, kada je reč o učenicima sa najboljim postignućima u kreativnom mišljenju (oni koji dosežu nivoe 5 i 6), udeo je veći kod devojčica (20 odsto) nego kod dečaka (15 procenata). Prosečne vrednosti za OECD su 31 i 23 odsto.

Nasuprot tome, deo učenika koji ne dostigne osnovni nivo je veći među dečacima (39 odsto) nego među devojčicama (30 odsto). Prosečne vrednosti za OECD su 25 i 18 odsto.

U Srbiji razlike u postignućima vezane za pol postoje i u vrhu lestvice uspešnosti, sa razlikom od oko tri poena između devojčica i dečaka koji postižu visoke rezultate.

Kakav pogled na kreativnost imaju učenici u Srbiji?

Oko 78 odsto učenika u našoj zemlji se uglavnom ili u potpunosti složilo s tvrdnjom da je moguće primeniti kreativnost u gotovo svim predmetima (OECD: 82 odsto).

Ovi đaci su postigli značajno bolje rezultate od svojih vršnjaka za 1,9 poena, kada se uzmu u obzir socioekonomske karakteristike učenika i škola.

Međutim, 57 odsto veruje da je njihova kreativnost nešto što se ne može mnogo promeniti, odnosno da je u pitanju „fiksirani mentalitet‟ i takav stav je povezan sa prosečno 0,9 poena nižim rezultatom u odnosu na rezultate OECD zemalja, uzimajući u obzir gore pomenute karakteristike.

Uopšteno gledajući, učenici su pokazali relativno visoke nivoe maštovitosti, intelektualne otvorenosti i kreativnog samopouzdanja. Ovakvi stavovi se pozitivno odražavaju na uspešnost u kreativnom mišljenju u proseku u svim OECD zemljama.

Oko 69 odsto nađih đaka se uglavnom ili u potpunosti složilo s tvrdnjom da ih ispunjava kada rade nešto na kreativan način, dok je nešto više od četvrtine iskazalo poteškoću prilikom obavljanja kreativnih radnji.

Prvopomenuti su ostvarili bolje rezultate od svojih vršnjaka, dok su drugopomenuti ostvarili znatno lošije rezultate, uzimajući u obzir karakteristike učenika i škola.

Određene socio-emocionalne karakteristike, kao što su radoznalost, posmatranje iz različitih perspektiva i istrajnost, prepoznate su kao karakteristike pojedinaca sa kreativnim mišljenjem.

U Srbiji, 78 odsto učenika voli da zna kako funkcionišu stvari, 68 odsto želi da razume zašto ljudi postupaju na određeni način, a 49 procenata završava zadatke i kada postanu teži nego što su očekivali.

Takvi učenici su značajno bolje uradili test kreativnog mišljenja nego njihovi vršnjaci sa sličnim socioekonomskim karakteristikama.

Zanimljiv je podatak da 79 odsto učenika uzrasta od 15 godina koji su učestvovali u istraživanju očekuje da će steći najmanje visokoškolski stepen obrazovanja (prosečna vrednost za zemlje OECD je 70 odsto).

Ti učenici su pokazali veću uspešnost na testu kreativnog mišljenja nego njihovi vršnjaci, čak i nakon uzimanja u obzir njihove uspehe u matematici i čitanju, kao i socioekonomske karakteristike.

Dodatno, pet odsto očekuje da će raditi posao u kreativnim i kulturnim sektorima u 30. godini života, dok dva procenta kaže da njihov roditelj radi na takvom poslu.

U proseku širom zemalja OECD-a, ovi učenici su za 1,1 poen postigli značajno bolje rezultate od svojih vršnjaka.

Kao primer su pomenuti đaci koji očekuju da rade kao menadžeri ili profesionalci i koji rezultatima prevazilaze svoje vršnjake za 0,7 poena.

U kojoj meri školsko okruženje u Srbiji omogućava kreativnost?

Ukupno 60 odsto naših đaka kaže da im njihovi nastavnici daju dovoljno vremena da smisle kreativna rešenja za zadatke (OECD: 63 odsto).

U velikom broju zemalja učesnica, kao i u Srbiji (72 odsto) učenici koji imaju mišljenje da nastavnici cene njihovu kreativnost su skloniji da uspešno odrade test kreativnog mišljenja, posebno na zadacima koji zahtevaju procenu i unapređivanje ideja, procesu koji se malo lakše primenjuje nego generisanje raznovrsnih ili generisanje kreativnih ideja.

Prema izjavama direktora škola, naši đaci imaju pristup časovima/aktivnostima iz umetnosti (26 odsto), glume (18 odsto), kreativnog pisanja (11 odsto) ili programiranja na računaru (22 odsto) jednom mesečno ili češće u školi.

Prema iskazu učenika, oni pohađaju te časove/aktivnosti jednom nedeljno ili češće i to: časove/aktivnosti iz umetnosti (22 odsto), drame (14 odsto), kreativnog pisanja (14 odsto) ili programiranja na računaru (21 odsto).

Prosečne vrednosti za OECD zemlje iznose 27, 11, 16 i 17 odsto navedeno po istom redosledu.

Digitalne aktivnosti

U našoj zemlji 42 odsto učenika koristi digitalne alate u obrazovne svrhe sat vremena ili više dnevno u školi, a 57 procenata van škole (prosečne vrednosti za OECD su 55 i 50 odsto).

Uopšteno, ovaj način korišćenja izgleda pozitivno, ali je slabo povezan sa uspehom učenika u kreativnom mišljenju do određene granice, kao što je slučaj i sa njihovim uspehom u matematici. Međutim, korišćenje digitalnih alata u slobodno vreme ima različite uticaje na kreativno mišljenje učenika.

Istraživanje je pokatalo da 30 odsto učenika u Srbiji provodi sat vremena ili više u digitalnim aktivnostima za slobodno vreme tokom školskih sati (prosečna vrednost za OECD zemlje je 35 odsto).

Procenjeno za zemlje OECD-a, je da se ovaj način korišćenja negativno odražava na kreativno mišljenje učenika.

Srećom, provođenje jednog sata ili više u korišćenju digitalnih alata za slobodno vreme van škole, na primer, tokom vikenda, nije bilo povezano sa promenom učinka u Srbiji (mada se jeste pozitivno odrazilo na prosek za zemlje OECD-a). Ovo važi za 77 odsto naših đaka i prosečno 80 odsto učenika za zemlje OECD-a.

Izvor: danas.rs

Ukoliko imate neki važan događaj na kom morate da izgledate pod konac, a kilogram manje vas deli od ulaska u omiljenu haljinu, onda je dijeta sa suvim šljivama za vas.

Kao i kod svih brzih dijeta koje se koriste svega par dana, po potrebi, moramo da vas upozorimo da ni ovu, sa suvim šljivama, ne bi trebalo da držite bez konsultacije sa lekarom.

Popularna dijeta sa suvim šljivama je za one koji bi da skinu 2 – 3 kilograma za par dana. Prilično je jednostavna i dosadna, piše stetoskop.info.

Dnevni jelovnik

Doručak: 6 suvih šljiva

Užina: 1 jabuka

Ručak: 1 kuvano jaje i 1 viršla

Užina: isto kao ručak

Večera: čaša jogurta

Dodatne preporuke

Preporučuje samo potpuno zdravim osobama i to za vremenski period ne više od 3-5 dana. Obavezna ja svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od najmanje 15 – 20 minuta. Ako se pravilno sprovodi, gubi se oko jedan kilogram dnevno.

Suve šljive ubrzavaju metabolizam. One to uspevaju zahvaljujući brojnim dijetetskim vlaknima pa se baš zbog toga često i preporučuju u ishrani.

Pored vlakana one sadrže još i antioksidanse, tačnije dragoceni beta karoten, zatim Vitamin E i C, fitohemikalije i druge elemente. Kada je reč o mineralima koji ulaze u sastav vredi napomenuti bakar i kalijum, piše Zdrava i lepa.

Svi koji kupe srpski TAG za naplatu putarine, odnedavno mogu da ga koriste i u Crnoj Gori, a od prošlog leta i u Severnoj Makedoniji. Ovaj uređaj olakšava putovanja, s obzirom na to da njegovi korisnici ne moraju da se zadržavaju na naplatnim rampama kako bi platili putarinu, što smanjuje vreme provedeno u putu.

TAG uređaj omogućava vozilima da bez zaustavljanja prolaze kroz naplatne stanice, na posebno označenim saobraćajnim trakama.

Transakcija se u ovom slučaju izvodi automatski, između TAG uređaja koji je smešten sa unutrašnje strane “šoferke” i posebnog sistema pored saobraćajne trake.

Gde može da se putuje sa srpskim tagom?
Vlasnici srpskog taga od ovog meseca mogu da putuju i u Crnu Goru, odnosno u ovoj susednoj državi putarina može da se plaća na ovaj način. Konkretno, putarina na ovaj način može da se plati na auto-putu Podgorica – Kolašin i u tunelu Sozina.

Takođe, još od jula prošle godine, ovaj sistem naplate funkcioniše i u Severnoj Makedoniji.

Iz JP “Puteva Srbije” tvrde da se aktivno radi i na povezivanju sa naplatnim sistemima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (Federaciji BiH i Republici Srpskoj) i Grčkoj.

Da bi se TAG koristio u inostranstvu, korisnici treba da obave rekonfiguraciju, odnosno registruju se na platformi toll4all.com.

Koliko koštaju TAG uređaj i putarine?

TAG košta 2.022 dinara.

On, inače, nema rok trajanja, odnosno jednom kupljen uređaj može da se koristi dokle god je tehnički ispravan, a garancija na tehničku ispravnost je dve godine.

Uz njega, korisnici imaju pravo na 10 odsto popusta prilikom plaćanja putarine, dok je popust za električne automobile 13 procenata.

Na cenu od oko 2.000 dinara, treba računati i poštarinu.

Kada su u pitanju države kroz koje putarina može da se naplaćuje preko srpskog taga, kroz Severnu Makedoniju se, da bi se stiglo do Grčke, prolazi kroz pet naplatnih stanica, a ukupan iznos putarine je osam evra. Na svakoj deonici naknada za putarinu iznosi od jednog do dva evra.

U Crnoj Gori, prolazak kroz tunel Sozine košta 2,5 evra. Na ostalim naplatnim rampama putarina košta od 1,5 do 3,5 evra.

Što se tiče Srbije, putarina za automobile od Beograda do Preševa košta 1.720, do Šida 450, Subotice 730, a do Čačka 560 dinara.

Kako se koristi TAG?

Nakon što se TAG uređaj postavi na unutrašnju stranu šoferke, vozač može da prolazi kroz posebno obeležene ENP saobraćajne trake na naplatnim stanicama, bez zaustavljanja, što štedi vreme provedeno u putu. Postoje tri osnovna načina plaćanja putarne – postpejd, pripejd i integrisani sistem naplate. Pripejd podrazumeva dopunu TAG uređaja na ovlašćenim distributivnim mestima, dok postpejd znači da se račun plaća nakon potrošnje, za prethodni mesec u tekućem.

U integrisanom sistemu naplate (toll4all), TAG uređaj je povazen za platnom karticom. Tako se putarina naplaćuje direktno sa računa, najkasnije 24 sata nakon prolaska kroz naplatnu rampu.

Gde može da se kupi TAG uređaj?

TAG može da se kupi u ovlašćenim poslovnicama JP “Putevi Srbije”, kod više od 300 ovlašćenih distributera i u više od 900 poslovnica JP “Pošta Srbije”. Od 1. juna, kako je najavljeno, TAG uređaj može da se kupi u MTS poslovnicama i na MTELprodajnim mestima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Izvor: nova.rs

Voli da bude lenj, mrzi ponedeljak, voli lazanje i danas slavi 46. rođendan! On je poznati mačak Garfild. Naime, 19. juna 1978. prvi broj stripa Garfild izašao je istovremeno u 41 novini širom SAD.

Ova slatka, debela, narandžasta mačka delo je karikaturiste Džima Dejvisa, a dao mu je ime po svom dedi Džejms A. Garfild Dejvis.

Iako je prošlo toliko godina, on je i dalje jedan od najpopularnijih i mnogima omiljenih strip likova.

Ova prepoznatljiva mačka je sve samo ne obična; njegova sarkastična priroda i duhovite opaske postale su zaštitni znaci koji ga čine jedinstvenim u svetu stripa, piše HRT.

Prvo je počeo da pravi strip u kome je glavni lik buba, ali je tvrdio da čitaoci ne mogu da se identifikuju sa bubama. Primetio je da u SAD postoji mnogo stripova o psima, ali nijedan o mačkama. Došao je do zaključka da ako ljubitelji pasa uživaju u stripovima o psima, isto bi i ljubitelji mačaka da je glavni lik mačka. Tako se rodila ideja za Garfilda.

Garfildovog vlasnika u stripu, Džona Arbakla, zapravo je inspirisao sam Dejvis. Džon je, kao i Dejvis, strip crtač i odrastao je na farmi. Garfild i Džon žive u Mansiju u Indijani, koji je takođe rodni grad autora Džima Dejvisa. Ova povezanost sa stvarnim životom daje stripu dodatnu autentičnost i šarm.

Garfildov dizajn se menjao mnogo puta tokom godina. Ali ono što uvek ostaje isto je činjenica da je mačka uvek bila, i uvek će biti – debela. Dejvis time šalje, kako kaže, zdravu poruku da niko nije savršen.

Garfild nije ostao samo u okvirima stripa. Njegova popularnost se proširila na televiziju, filmove i internet. Animirane serije i filmovi doprineli su njegovoj svetskoj slavi, a njegove duhovite primedbe često se dele na društvenim mrežama. Garfild je postao pravi globalni fenomen koji privlači fanove svih generacija.

Jedna od zanimljivosti o Garfildu je da je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najrasprostranjeniji strip na svetu. Objavljuje se u više od 2.500 novina i časopisa i svakodnevno ga čita preko 200 miliona ljudi. Uz to, Garfild je pravi majstor marketinga – njegova njuška se može naći na raznim proizvodima, od šoljica i majica do plišanih igračaka i video igrica.

 Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. jun

Italijanski ambasador u Srbiji Luka Gori, posetio je Sombor i tom prilikom, u prisustvu gradonačelnika Grada Sombora Antonia Ratkovića, obišao fabriku „Agriserbia“ u Aleksi Šantiću i „Proggeti“ u Somboru.
Po završetku obilaska italijanskih fabrika u Somboru, ambasador Gori i gradonačelnik Ratković su posetili prostorije Regionalne privredne komore, gde su održali sastanak i razgovarali o mogućnostima i modelima za dalje proširenje saradnje.

„Zahvalio bih se nj.e. ambasadoru Luki Goriju što je danas posetio Sombor i dve italijanske kompanije koje posluju kod nas. Zajedno smo obišli „Agriserbia“, gde smo videli najmoderniju plantažu i rasadničku proizvodnju leske, a pogledali smo i liniju za sušenje. Takođe, drago mi je što smo obišli „F.LLI ROSSI SHOES“ u Industrijskoj zoni, najnovijoj fabrici i drago mi je što su sa 400 zaposlenih, došli do toga da zapošljavaju 630 ljudi. Zahvaljujući početku izgradnje brze saobraćajnice „Smajli“, prodali smo 21 hektar zemljišta u Industrijskoj zoni i očekuje se izrada dokumentacije i početak izgradnje nove fabrike. Industrijska zona nam je skoro puna i očekujemo u naredne dve do tri godine i nova radna mesta, ali i povećavanje industrijske zone“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Italijanski ambasador Luka Gori naveo je da saradnja između Srbije i Italije ide uzlaznom putanjom i da je dobre uslove koje Srbija nudi prepoznalo više od 1.200 kompanija u italijanskom vlasništvu koje posluju u Srbiji.

„Drago mi je da sam danas bio u mogućnosti da posetim Sombor, kao i italijanske kompanije koje posluju na teritoriji Grada. Danas smo obišli dve takve kompanije, a na nivou cele Srbije postoji 1.200 kompanija koje sve zajedno zapošljavaju oko 30.000 ljudi, što smatramo da je veoma značajna brojka. Privredna i poslovna saradnja u proteklih godinu dana sa Srbijom je odlična. Održano je tri biznis foruma, a poslednji u Trstu, gde je i potpisan memorandum sa Srbijom vredan 500 miliona evra. Kao pomoć privrednom rastu, u proteklih godinu dana tri finansijske institucije su otvorile svoja predstavništa u Beogradu“, rekao je, između ostalog, ambasador Luka Gori.

O odnosima Srbije i Italije, ali i trgovinskoj saradnji, govorili su i Slobodan Stevančev, direktor Regionalne privredne komore i Patrisio Dei Tos, predsednik „Confindustria Serbia“ i vlasnik kompanije „Labor Srb“.