Sombor.info

Pored baterije većeg kapaciteta koja je lakša, velike promene su takođe napravljene na elektromotorima e-tron GT i sve verzije su dobile mnogo više snage

Nakon skoro četiri godine na tržištu, Audi je temeljno redizajnirao svoje najprestižnije električne modele r-tron GT i RS e-tron GT, a tom prilikom je stigao i novi perjanica asortimana - Audi RS Performance. Najvažnija novost je mnogo veća snaga i primetno veći kapacitet baterije.

Novi modeli su dobili bateriju kapaciteta 97 kVh, što je 9 kilograma lakše od one u prethodniku, koja je imala kapacitet od 84 kVh. Sistem regenerativnog kočenja je takođe poboljšan i sada može da isporuči 400 kV umesto dosadašnjih 290 kV. Sve to znači značajno povećanje dometa, sa sadašnjih 488 na 609 kilometara.

Maksimalna brzina punjenja na punjaču je takođe povećana sa 270 kV na 320 kV, što znači da se baterija može napuniti od 10 do 80 procenata za samo 18 minuta, dok punjenje od 10 minuta može dodati 280 km dometa. Poboljšanja napravljena na bateriji takođe znače da može da održi snagu punjenja od preko 280 kV mnogo duže od starog modela. Baterija se takođe može hladiti ili zagrevati za brzo punjenje.

Velike promene su takođe napravljene na električnim motorima e-tron GT i sve verzije su dobile mnogo više snage. Osnovni model, sada pod oznakom S e-tron GT, ima dva motora koji zajedno proizvode 679 KS, što je ogroman skok u odnosu na prethodni model od 476 KS. Snažniji RS e-tron GT postao je, bar po konjskim snagama, „superautomobil” jer mu je snaga povećana sa 600 na čak 856 KS. Ali vatromet snage tu nije kraj, jer se sada ponudi pridružila verzija RS e-tron GT Performance, koja ima neverovatnih 925 KS, što ovaj automobil čini verovatno najmoćnijim serijskim Audijem u istoriji.

Sa ovom dodatnom snagom dolazi i dodatna brzina. Novi osnovni S e-tron GT ubrzava do 100 km/h za samo 3,4 sekunde, ili 0,7 desetinki brže od prethodne verzije. Novi RS e-tron GT obavlja isti sprint za 2,8 sekundi (ranije 3,3 sekunde), dok RS e-tron GT Performance dostiže stotku za 2,5 sekunde. Maksimalna brzina nije promenjena i osnovni model i dalje radi 245 km/h, a RS verzija 250 km/h.

Audi je takođe ugradio nove kočnice u redizajnirane modele. Osnovni S e-tron GT standardno dolazi sa čeličnim felnama, a RS modeli standardno imaju felne presvučene volfram-karbidom. Svi redizajnirani modeli mogu biti opremljeni karbonsko-keramičkim diskovima i prednjim čeljustima sa 10 klipova uz doplatu.

Urađene su značajne nadogradnje standardnog vazdušnog vešanja i opcionog aktivnog vešanja. Poboljšano vešanje omogućava da se automobil drži „skoro u nivou tokom dinamičkog kočenja, skretanja i ubrzanja“, a ima i podesivu visinu vožnje. Uz doplatu, postoji i opcija za upravljanje na svim točkovima.

Nekoliko malih izmena je napravljeno u kabini nove e-tron GT porodice. Automobili su dobili nova sedišta, drugačiji volan i opcioni panoramski stakleni krov koji se može zatamniti pritiskom na dugme. Audi virtuelni kokpit (instrumenti) je takođe ažuriran, a tu je i nova kombinacija materijala, koja sada uključuje umetke od drveta, Microfiber Dinamics.

Novi S e-tron GT u Nemačkoj počinje od 126.000 evra, RS verzija ima cenu od 147.500 evra, a RS Performans košta 160.500 evra.

Izvor: 24sata.hr

Reč samoubistvo potiče od latinskih reči: sui-sebe, occidere-ubiti. Jedna od najprihvaćenijih definicija samoubistva kaže da je to autodestruktivani čin s ciljem oduzimanja vlastitog života. U autodestruktivna ponašanja se, osim samoubistva, ubrajaju i pokušaj samoubistva, planiranje ili samo razmišljanje o samoubistvu i sve vrste samoozleđivanja.

Samoubistvo je jedan od retkih fenomena koji je potpuno oslobođen kulturoloških, vrednosnih, vremenskih i uzrasnih granica.radavnim vremenima samoubistvo je bio način kako pomoći grupi da preživi tj. da sačuva hranu. U antičkom vremenu, Platon je samoubistvo osuđivao i nazivao ga sramotnim činom smatrajući da počinioci moraju biti sahranjeni u neoznačenim grobovima. Stoici su, ipak samoubistvo smatrali najvišim izrazom slobode, dok je Sv. Augustin samoubistvo izjednačavao s ubistvom. U Velikoj Britaniji je čin samoubistva do 1961. godine smatran kaznenim delom.

U prilog pandemskoj veličini problema samoubistva govori podatak Svetske zdravstvene organizacije da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, što znači da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva 20 puta češći.

Do danas u svim društvima, stopa samoubistva (broj samoubistava na 100.000 stanovnika) pokazuje određenu stabilnost svake godine i pokazuje trend sporog linearnog porasta.

Vrlo nisku stopu suicida imaju Albanija, Armenija, Azejberdžan, Gruzija, Grčka, Malta, dok u grupu sa visokom stopom samoubistva spadaju Ukrajina, Slovenija, Finska, Danska, Hrvatska, Mađarska i nažalost Srbija.

Što se tiče uzrok samoubistva, postoji veliki broj njegovih činilaca, ipak suicidalni rizik je veći tamo gde postoji:
· mentalni poremećaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremećaj ličnosti ili anksiozni poremećaj;
· alkoholizam i druge zavisnosti od psihoaktivnih supstanci;
· hronična ili neizlečiva telesna bolest, naročito ako je udružene sa neizdrživim bolovima i patnjom;
· psihička kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom posla, neuspehom u obrazovanju, porodičnim problemima itd., ili razvojnog karaktera – npr. adolescentska kriza);
· pretrpljena trauma ili zlostavljanje;
· raniji pokušaj samoubistva;
· samoubistvo člana porodice ili prijatelja.

Stanje svesti suicidnih osoba karakterišu tri osobine:

1. Ambivalencija: Većina ljudi ima pomešana osećanja o izvršavanju samoubistva. Želja za životom i želja da se umre vode rat, klackajući se kod suicidne osobe. Postoji neodložna potreba da se pobegne od patnje življenja i skrivena želja da se živi. Mnoge suicidne osobe ne žele zaista da umru – one su samo nesrećne i žele da trenutni bol nestane. Ako im se pruži podrška i poveća želja za životom, rizik se smanjuje.

2. Impulsivnost: Samoubistvo je impulsivan akt. Kao i drugi impulsi, impuls da se izvrši samoubistvo je prolazan, i traje nekoliko minuta ili sati. Obično ga inicira višednevni niz negativnih događaja. Ova kriza moze da se prebrodi uz osobu koja je spremna da sasluša i koja je obučena da pomogne. Traženje stručne pomoći u ovom trenutku pomoći će da se ova želja smanji.

3. Rigidnost: Kada su ljudi suicidni njihovo razmišljanje, osećanja i akcije su suženi, stalno misle na samoubistvo i ne mogu da zamisle druge načine rešavanja problema. Oni razmišljaju drastično.
Bez obzira na to o kakvom problemu je reč, osećanja i mišljenja suicidne osobe uglavnom su svuda u svetu slični. U osnovi suicidnog ponašanja jeste osećanje samomržnje. Osoba oseća samomržnju kada sama procenjuje sebe kao zlo ljudsko biće koje zaslužuje da bude uništeno. Samomržnja može da se manifestuje u šest pojavnih oblika: neumoljivi zahtevi prema sebi, nemilosrdna samooptuživanja, samoprezir, samofrustracija, samomučenje i samodestruktivnost.

Važno je znati da se manifestacije ovih osećanja lako mogu prepoznati i da se može ponuditi ili potražiti pomoć.

· promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni;
· promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled;
· promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutro, imaju noćne more;
· promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu;
· gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali;
· mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj);
· plaše se gubitka kontrole, da će «poludeti», da će povrediti sebe ili druge;
· opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje;
· nemaju nade za budućnost – «nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati»;
· zloupotrebljavaju droge ili alkohol;
· nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…);
· sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari;
· imaju suicidne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva;
· ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…);
· bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (fizičkog ili seksualnog);
· učestvuju u krivičnoj istrazi / odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.

Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo.

Samoubistvo i mladi

Samoubistvo je među prvih pet, a u nekim zemljama na prvom ili drugom mestu uzroka smrtnosti stanovništva uzrasta od 15 do 19 godina. Među decom mlađom od petnaest godina samoubistvo je neuobičajeno, a dogodiće se na početku adolescencije, dok je kod dece mlađe od dvanaest godina retkost.
Dečaci češće izvršavaju samoubistvo, tj. umiru u pokušaju samoubistva mnogo češće nego devojčice, jer biraju nasilnije metode za izvršenje, kao što su vešanje, vatreno oružje, eksploziv.
Međutim, u pojedinim zemljama samoubistvo je mnogo češće kod devojaka između 15 i 19 godina nego kod mladića iste starosne grupe, i povećava se broj onih koje koriste nasilna sredstva. Devojke dva do tri puta češće pokušavaju suicid, češće razvijaju depresiju, ali lakše i zatraže pomoć, zbog čega lakše i odustaju.

Dečaci su agresivniji i impulsivniji i neretko deluju pod uticajem alkohola ili droge, koji svakako doprinose fatalnom ishodu.
Imati ponekad samoubilačke ideje nije nenormalno, kao deo normalnog razvojnog procesa u detinjstvu i mladosti za proradu egzistencijalnih problema i pokušaj razumevanja života, smrti i smisla života. Više od polovine starijih srednjoškolaca pomislilo je na samoubistvo. Mladi ljudi imaju potrebu da o ovom pitanju razgovaraju sa starijima, te im svakako treba ponuditi razgovor.

Ako primetite da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Dajte joj do znanja da nije sama.
Stavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vam da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Postavljanjem otvorenog pitanja o samoubistvu ne možete joj «usaditi tu ideju u glavu», a ako zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je «razveselite», ni utešite tako što ćete omalovažiti problem («ma proći će to», «nije to tako strašno»). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, priče o sebi i «drugim ljudima u takvoj situaciji» i slično) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi. Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI, a ako i nisu – da postoje načini kako prihvatiti nerešive probleme i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno i da samoubistvo nije nikakvo rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema, a činjenica je da na Zemlji milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!

Pored toga što slušanjem i podrškom sami možete mnogo da učinite da pomognete osobi, dobro je znati koje organizacije mogu takođe da pruže pomoć – kako osobi koja je suicidna, tako i vama samima. Za pomoć se možete obratiti:
svom lekaru
nastavniku;
školskom psihologu;
psihoterapeutu;
specijalnoj ustanovi kao što je Institut za psihijatriju;
Centru Srce;

Za kraj, nakon što ste tokom razgovora sa osobom koja razmišlja o samoubistvu istražili sva njena osećanja pitajte je da li želi da nestane zauvek ili želi da nestane dok bol ne prođe… Time ćete osvestiti konačnost smrtnog ishoda kao rešenja problema i postoji velika šansa da osoba shvati da razmišlja drastično o najozbiljnijoj temi – svom životu.

Izvor: ordinacija.tv

Rade najmanje osam sati dnevno, sedam dana u nedelji - i to sve bez plate. Da li će uskoro u Srbiji biti plaćen i kućni rad? I koliko?

Ivana Milanović iz Niša se još tokom studentskih dana zaposlila u knjigovodstvenoj agenciji, ali je u vreme ekonomske krize 2011. godine ostala bez posla. Tako je u svojim ranim tridesetim postala „samo“ domaćica, mama i supruga mašinskog inženjera, koji je bio prinuđen da radi više poslova, piše DW.

Nakon trinaest godina isključivo kućnih poslova i brige o troje dece, Ivani i danas nedostaje slobodno vreme koje će iskoristiti samo za sebe.

„Doručak, ručak, večera, pa u krug“, kaže Ivana za DW.

„Svaki dan je isti, dan nekako dug, a kad se okreneš – ništa. Taman misliš sve si završila, i uvek nešto još dodatno treba. A sutra opet ispočetka. Sva dešavanja su u stanu, nedostaje ti da vidiš nekog, sretneš nekog, za to nemaš vremena. Evo sada, deca su dovoljno velika i našla sam sebi oduška – krenula sam na folklor. Treba mi to vreme za mene van stana“, objašnjava Ivana.

Ona ujedno dodaje da kućni poslovi traju najmanje osam sati dnevno: „To je stvarno puno radno vreme, bez pauze i bez nadoknade. Ko zna koliko bi to novca bilo za sve te godine“, kaže ona dodajući da joj je od izgubljenog novca ipak veći problem što je izgubila staž.

„Mi sad ne znamo šta ćemo. Ja imam nekih devet ili deset godina staža i to je sve. Posle sam ostala bez posla. U ono vreme bilo je nemoguće s jednom platom i troje dece uplaćivati i to. Nemoguće je i sada. To je baš veliki problem, za sada ne vidim rešenje“, kaže naša sagovornica.

Nemam knjižicu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, neplaćene kućne poslove u Srbiji kao jedino zanimanje obavlja skoro 460.000 ljudi. Od tog broja, 385.859 su žene. One vode brigu o kompletnom domaćinstvu, a ne primaju nikakvu naknadu za svoj rad. Vrlo često nemaju ni zdravstveno osiguranje.

I upravo je zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog kućnog rada bilo je povod da se brojne građanke i građani obrate Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, nakon što je 2021. počeo da se primenjuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti. To pitanje, kancelarija Poverenika pokrenula je pred nadležnim Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i pred Ministarstvom zdravlja.

„Tim povodom smo dali inicijativu za donošenje podzakonskog akta, dok smo u redovnim godišnjim izveštajima 2022. i 2023. godine ukazali na problem da zakonska odredba još uvek nije primenjiva, odnosno da nije operacionalizovana u praksi“, navode u odgovoru za DW iz kancelarije Poverenika za rodnu ravnopravnost.

Kako se obračunava kućni rad?

Međutim, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ovog marta donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, što podrazumeva i obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.

Osim vođenja domaćinstva, staranja i brige o deci, u neplaćeni kućni rad spadaju i staranje i briga o starijim i bolesnim članovima porodice, poslovi na poljoprivrednom imanju, kao i drugi slični, neplaćeni poslovi, ukazuju u tom Ministarstvu.

„Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, a po metodologiji Evrostata. U Pravilniku je nadalje precizirano da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada ulazi minimalna cena rada u Republici Srbiji – u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja“, za DW kažu u nadležnom ministarstvu.

Taj Pravilnik, kako dodaju, potvrđuje pravo u skladu sa zakonom iz oblasti rodne ravnopravnosti, da neko ko nije zdravstveno osiguran po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo da bude zdravstveno osiguran po osnovu neplaćenog kućnog rada.

Pomenuto istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da žene na neplaćenim poslovima u proseku provedu dnevno malo više od četiri sata, a muškarci oko dva. Na plaćenim poslovima, te žene u proseku provode manje od dva i po sata, a muškarci skoro četiri, pokazuju takođe podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2021.

Minimalna zarada

Za programsku direktorku udruženja građanki „FemPlatz“ Kosanu Beker, taj Pravilnik u praksi još uvek ne znači ništa – osim što je to, kako kaže, veoma važan prvi korak, jer je država prepoznala neplaćeni kućni rad kao problem i namerava time da se pozabavi.

„Kada su prvi put izračunali koliko je kućni rad deo BDP, to je ispalo čak 21 odsto. I sad bi trebalo da se to pitanje uredi. Oni su doneli Pravilnik, a Pravilnik faktički samo znači kao metodološki statistički način kako se obračunava taj kućni rad“, kaže Beker.

Ona ujedno smatra da nije fer to što je za rad na kućnim poslovima planirana minimalna zarada: „Zamislite, vi sada brinete o svom domaćinstvu ceo dan, a neko vas plati kao nekvalifikovanog radnika“, kaže.

Kosana Beker ističe da je to što je država prepoznala tu kategorišu stanovništva veoma dobro – ali je nedovoljno, pa je neophodno da se na tome radi, da se menjaju zakoni, između ostalih i Zakon o zdravstvenom osiguranju.

„Nikakvim Pravilnikom se ne može regulisati pitanje koje nije u zakonu. I da bi se to pravo ostvarilo, mora da se izmeni Zakon o socijalnom osiguranju. Prošla je četvrtina 21. veka, a mi pričamo da neko nije zdravstveno osiguran. To je nešto što je potpuno nedopustivo. Pravilnik nije dovoljan da bi neko ostvario to pravo“, kaže Beker.

Pravilnikom nije predviđeno ni ostvarivanje prava na penziju, ističe naša sagovornica i dodaje da su „možda sve to koraci da se prava te kategorije stanovništva urede, ali trenutno to nije slučaj“.

Više žena nego muškaraca

Od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti saznajemo ipak da broj osoba koje bi mogle biti osigurane po osnovu kućnog rada ne bi trebalo da bude veliki, jer će to biti samo oni koji ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje po drugim osnovama.

Podaci iz poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ pokazuju da žene duplo više vremena od muškaraca provode u obavljanju neplaćenih poslova u domaćinstvima i brizi o drugima. Najveća razlika u obavljanju neplaćenih poslova prema polu je kod stanovništva starosti 55 i više godina. Ujedno, žene i muškarci sa sela rade te poslove mnogo više od stanovnika gradova.

Rezultati popisa iz 2022. godine pokazuju da najveći broj muškaraca koji se bave isključivo kućnim poslovima ima između 60 i 64 godine, a potom između 55 i 59 godina. Najviše žena koje se bave tim poslovima u Srbiji ima između 55 i 59 godina.

Izvor: n1info.rs

U srcu talijanske kulture, među uskim uličicama i kamenim zidinama starih gradova, leži duboko ukorijenjen kod časti i odanosti. Taj kodeks nije bio rezerviran samo za članove mafije, već je bio utkan u tkivo samog društva. Talijanska mafija, sa svim svojim mračnim stranama, nosila je sa sobom i određene principe koji su bili neprikosnoveni. Jedan od tih principa bio je jednostavan, ali snažan: Ženu nikada ne smeš izdati.

Ova misao nije samo odraz poštovanja prema ženi, već simbolizuje dublju etičku normu. Kada nekoga voliš, kada deliš život i krevet s tom osobom, izdaja nije samo moralni prekršaj. Ona je izdaja poverenja, ljubavi i samog ljudskog dostojanstva. U mafijaškom svetu, gdje su odanost i poverenje temeljne vrednosti, izdaja nekoga ko u tebe veruje smatra se najgorim zločinom.

Poverenje je temelj svakog odnosa. Bez njega, sve ostalo gubi svoj smisao. Kada je povjerenje jednom prekršeno, teško ga je vratiti. To vrijedi u svakodnevnom životu, ali je još značajnije u kontekstu mafije. Odanost prema obitelji, kako biološkoj tako i mafijaškoj, bila je sveta. Ako si u stanju izdati nekoga tko ti vjeruje, tko ti povjerava svoje srce i dušu, onda nisi vrijedan ničijeg povjerenja. Taj čin izdaje otkriva tvoju istinsku narav – onu koja nije sposobna za istinsku ljubav i odanost.

Italijanska mafija je dobro razumela da je poverenje osnova moći. Bez poverenja, nema pravog autoriteta niti stabilnosti. Zato je izdaja žene bila dvostruko pogubna – narušavala je privatne odnose i pokazivala slabost karaktera. U očima mafije, muškarac koji izdaje ženu nije samo izdajnik, već i slab čovek koji ne zaslužuje poštovanje. Njegova nesposobnost da bude veran u najintimnijem odnosu sugeriše da je nesposoban biti veran bilo kome.

U italijanskoj kulturi, žene su bile stubovi obitelji. Njihova uloga nije bila samo da budu supruge i majke, već i čuvarice morala i vrednosti. Izdati ženu značilo je izdati celu obitelj. Zato je taj čin bio toliko prezren i nepopravljiv. Italijanska mafija je znala da, da bi društvo funkcionisalo, privatni odnosi moraju biti čvrsti i ispunjeni poverenjem. Bez toga, sve se urušava.

Dakle, u svetu gdje su pretnje i nasilje bile svakodnevica, italijanska mafija je prepoznala važnost poverenja i odanosti. Oni su znali da muškarac koji izdaje ženu nije vredan ničijeg poverenja. Ova lekcija ostaje relevantna i danas, podsećajući nas da su ljubav i poverenje temelj svake istinske veze.

Izvor: odmorimozak.com

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. jun

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova od 17. do 23. juna sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

U sklopu ove akcije, koja se istovremeno sprovodi u 31 evropskoj zemlji članici organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), u petak 21. juna, širom Evrope biće realizovan takozvani Alcohol and Drugs Marathon kada će u kontroli saobraćaja neprekidno biti angažovani svi raspoloživi alkometri, kao i uređaji za kontrolu prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu.

Pripadnici saobraćajne policije Policijske uprave u Somboru su u prvih pet meseci tekuće godine isključili iz saobraćaja više od 872 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i 23 vozača zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, a oko 220 vozača zatečeno je da upravlja vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu.

S obzirom na to da predstoji održavanje velikog broja muzičkih festivala na kojima se očekuje prisustvo više desetina hiljada posetilaca, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol ili psihoaktivne supstance i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima.

U OŠ „Avram Mrazović“ u Somboru učenici imaju priliku da uče  francuski kao  drugi  strani jezik od  petog do  osmog razreda.

Ove  školske  godine 2023/24 je  škola  prihvatila  poziv da  francuski jezik približi učenicima  nižih razreda.

U saradnji sa  Udruženjem profesora francuskog jezika Srbije u školi su učenici III-2 bili uključeni u projekat „Francuski za mališane“. Svakog petka  bi kroz igrovne  aktivnosti naučili nešto novo. Pokrivene su teme poput: pozdravi, brojevi, boje, školski pribor, divlje  životinje,  domaće  životinje, sportovi, prevozna  sredstva, članovi porodice, voće, hrana, piće, ...Umesto klasičnog pisanja u svesku, učilo se  kroz igre prepoznavanja pojmova, povezivanja predmeta, smislenim ritmičkim kretanjem u prostoru.

Koristila su se  sva metodička  pomagala koja su uključivala  učenje  putem  osetila, kao npr.taktilno ( na  dodir), vizuelno, ali i motoričko.  Jedan od  ciljeva je bio i jačanje  učeničke pažnje. Na kraju projekta je organizovan pokazni čas pred roditeljima i svima  ostalima koji su  želeli da  pruže  podršku  svojim vrednim mališanima. „Ovaj projekat ću pamtiti po pozitivnoj energiji koju  su trećaci nesebično odavali prilikom našeg proteklog druženja.

Izuzetno mi je  bilo drago čuti  od  učiteljice  Lidije  Nikolov Lukač kako roditelji primećuju promene u ponašanju svoje  dece kod kuće, tj.kako naglas ponavljaju naučeno.“, kaže koordinator projekta, profesorica francuskog jezika, Biljana Štrbac.

Kao i prethodnih godina, druga polovina juna biće u znaku „Somborskog leta“, manifestacije koju priprema gradska Turistička organizacija. Prvi programi održani su juče, potrajaće sedam dana, a vrhunac se očekuje u subotu, 22. juna za kada je predviđen glasoviti „Somborski kotlić“ odnosno takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša na Trgu Svetog Trojstva.

Današnji program, od 18 časova rezervisan je za zabavu najmlađe publike koja će moći da uživa u nastupu učenika Muzičke škole „Petar Konjović” i kreativnim radionicama školice „Malac genijalac” i nastupu somborskih plesnih škola. Sutra od 18 sati startovaće program „Somborski talenat“ u organizaciji Dečijeg hora „Šareni vokali”, a istovremeno će biti održavane kreativne radionice za decu. Od 21 sat je koncert benda „Stonehenge”.

U četvrtak od 10 sati biće organizovan sportski dan u centru grada, a program se nastavlja od 18 časova nastupom plesnih škola i benda „Trilodži”. U petak, u 9 časova će biti otvorena Ulica starih zanata, a u 21 čas biće održan koncert Tamburaškog orkestra „Vasa Jovanović“ iz Novog Sada. Pre toga, od 18 u prigradskom naselju Rokovci će biti organizovana školica jahanja za decu.

Programski najbogatiji dan će biti subota, sa celodnevnim programom „Ulici starih zanata“, a od 19 časova počinje jedna od najposećenijih manifestacija, 27. „Somborski kotlić“, na kojem će ljubitelje ribljeg paprikaša na Trgu Svetog Trojstva zabavljati tamburaški ansambl „Zanatski” i popularni „Tropiko bend“. Poslednjeg dana „Somborskog leta“, u nedelju, od 10 do 12 časova će biti organizovane besplatne vožnje fijakerima po varoškim ulicama.

Izvor: dnevnik.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 20. juna, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da počinje vreme godišnjih odmora i da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Autorsko vođenje kroz izložbu Milana Tepavca održaće se u subotu, 22. juna, od 12 do 13 časova, u izložbenom prostoru u prizemlju. O izložbi će govoriti Čedomir Janičić.

Autorsko vođenje kroz izložbu Milan Tepavac: Antirituali, Počeci multimedijalne umetnosti u Somboru održaće se u subotu, 22. juna, od 12 do 13 časova, u izložbenom prostoru u prizemlju Gradskog muzeja Sombor.

O izložbi će govoriti Čedomir Janičić, muzejski savetnik istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Preuzmite KATALOG IZLOŽBE