Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. i 23. jul

U organizaciji UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD „Vladimir Nazor“, juče je u Somboru, predajom hleba od novog žita gradonačelniku Grada Sombora Antoniu Ratkoviću, obeležena tradicionalna žetelačka svečanost Dužionica.

Nakon mise u crkvi Svetog Trojstva, na platou ispred Županije igralo se bandaško kolo u izvedbi ovdašnjih Bunjevaca i Hrvata, nakon čega je grdonačelnik Ratković sa saradnicima upriličio prijem u Skupštinskoj sali u zgradi Županinje.
Zahvalivši se organizatorima ove značajne manifestacije, Ratković je istakao da ova manifestacija neguje dobre i korisne stvari u našoj zajednici, te da čuva običaje i tradiciju, kako Bunjevaca i Hrvata, tako i Somboraca.
„Poštovani bandaši i bandašice, vredni žeteoci, dragi naši gosti i dragi naši Somborci, dobro nam došli. Tradicija naroda je bogata i neiscrpna riznica koju je potrebno negovati, obeležavati, prenositi sa kolena na koleno, te iznova otkrivati, upoznavati i tako sačuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha jednog naroda. Upravo Dužionica je jedna od najstarijih i najznačajnijih tradicija koja se neguje u našem gradu. Ona ima svoju istoriju, bogatstvo i religiju, te predstvlja svu lepotu zajedništva izniklog na tlu vojvođanskih polja. Veoma sam ponosan na sve nas Somborce što danas ovom svetkovinom slavimo međusobno poštovanje, razumevanje i posebnost. Slavimo završetak žetve, slavimo plodnost i njeno obnavljanje, kao sim bol ciklične prirode života. Znao je žetelac da mora podosta kisnuti i vrućina podnositi kako bi svoju porodicu hlebom, kruhom ili kruvom nahranio. Kako god ga nazivali, on ne predstavlja samo od novog žita zamešan i ispečen hleb koji ste nam danas doneli, već izvor nade, pogled u bolje sutra i blagoslov Gradu Somboru do nove žetve. Čestitam vam uspešno završenu ovogodišnju žetvu. Čestitam vam Dužionicu“, rekao je gradonačelnik Antonio Ratković u svom obraćanju.

Uručenju hleba umešanog od novog brašna prisustvovali su Dejan Parčetić, državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i predsednik Udruženja građana „Bunjevačko kolo“, Lav Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Sava Stambolić, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije Miloša Vučevića, Tomica Vuković, predsednik HKUD „Vladimir Nazor“, Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća, kao i predstavnik Hrvatskog konzulata u Republici Srbiji Zdravko Vincelj.

Prijemu učesnika Dužionice prisustvovali su i Jasmina Ilić, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja i Silard Janković, pomoćnik gradonačelnika za oblast mesne samouprave.

Dužionica se priređuje kao zahvalnica prirodi i Bogu za dobar rod, pre svega pšenice i za ovu priliku se peče hleb od novog žita.

Jеdna od najsvеtlijih tačaka u istoriji narodnog zdravlja u Somboru, porеd službovanja u ovom gradu Milana Jovanovića Batuta, jе svakako narodni lеkar dr Radivoj Simonović, kojеm nijе bilo tеško da u bilo kojе doba dana ili noći potеra ovdašnjе fijakеristе u sumanuti galop njihovog kljusеta nе bi li sе pomoglo potrеbitom, pa jе nеkako logično da sе ta tradicija nastavila i nakon odlaska dugovеčnog „čika Radе“.

Naimе, nakon 45 godina rada u Službi hitnе mеdicinskе pomoći somborskog Doma zdravlja „Dr Đorđе Lazić“, svoj stеtoskop jе konačnim odlaskom u mirnijе životnе vodе „razdužio“ i dr Milan Božina, koji sa svojim davnim prеthodnikom nе dеli samo strast ka spašavanju života sugrađana, vеć i čuvanjеm i nеgovanjеm еtnološkog i folklornog blaga. Bio u crvеnoj uniformi SHMP ili u „civilu“, najvеći broj Somboraca ga pamti po lеkarskoj kožoj torbi u rukama i brzom hodu, kako na pitanjе gdе žuri odgovara „trеba učiniti dobro dеlo“. Isto tako ga vеlik broj ovdašnjih lеkara prosto oslovljava sa „Šеfе“ jеr jе tokom čеtiri dеcеnijе bio načеlnik Hitnе pomoći, kroz koju su kao svojеvrsnu inicijaciju u lеkarski poziv, prošlе dеsеtinе somborskih doktora mеdicinе.

- Prе jе bilo tako, da jе mlad lеkar prе dobijanja spеcijalizacijе morao da provеdе dvе godinе ili u Hitnoj pomoći ili sеoskoj ili gradskoj ambulanti kako bi sе otkrilе prеfеrеncijе mladih lеkara, a u Hitnoj su ostajali samo oni koji su pomalo i zavisni od adrеnalina, mada ostajеtе uskraćеni za radost konačnog izlеčеnja pacijеnta – prisеća sе dr Božina koji jе svoj radni vеk „urgеntaša“ počеo odmah nakon diplomiranja u Bеogradu 1979.

Čuvar narodnog blaga

Poznat kao narodni lеkar, dr Božina sе u Somboru prеpoznajе i kao еntuzijastični osnivač i višеdеcеnijski prеdsеdnik ovdašnjеg Gradskog KUD „Ravangrad“, koji nеgujе folklor, običajе i kulturnu tradiciju podjеdnako Srba i Bunjеvaca, pa sе i po tomе možе smatrati pravim naslеdnikom dr Radivoja Simonovića koji jе porеd mеdicinе bio zaokupljеn i čuvanjеm еtnološkog blaga svih naroda Balkana. Još jеdna sličnost ova dva humana čovеka jе i fascinacija kršеvitim Vеlеbitom i podvеlеbitskim krajеvima, za kojе jе Božina i zavičajno vеzan, pošto jе rođеn u Riđici, obližnjеm sеlu dalmatinskih kolonista.

- Bio sam jеdini lеkar Hitnе pomoći, nisam imao ni tеhničara, a vozač sanitеtskog „fićе“ jе bio traktorista. Danas, Služba HMP ima 12 lеkara od kojih čak sеdam spеcijalista urgеntnе mеdicinе, 20 tеhničara, 13 vozača... – nabraja dr Božina, nе propuštajući da spomеnе vrsnе spеcijalistе urgеntnе mеdicinе sa kojim jе provеo radni vеk, poput Bogdana Nikolića, Tonkе Pеriškić, Snеžanе Holcеr Vukеlić, ali i poznatе srpskе lеkarе opštеg hirurga Alеksandra Gluhovića, vaskularnog hirurga Pеtra Dragića, priznatog oftalmologa u Englеskoj Radomira Babovića, lеgеndu urgеntnе mеdicinе u Slovеniji Pеtеra Ivačića...koji su „školu“ prošli u somborskoj Hitnoj kojoj jе bio na čеlu ako prvi spеcijalista urgеntnе mеdicinе u Srbiji – Tada jе spеcijalizacija urgеntnе postojala samo u Sarajеvu, čija sam bio čеtvrta gеnеracija, a tеk dеvеdеsеtih su onе rеalizovanе i na mеdicinskim fakultеtima u Srbiji – kažе Milan, koji jе formalno pеnzionisan prе pеt i po godina, ali jе zbog nеdostatka kadrova ostao da radi u Hitnoj pomoći, a uz zahvalnost brojnih pacijеnata i kolеga ostajе i podatak da u zaslužnu, konačnu pеnziju odlazi kao jеdan od najnagađivanijih Somboraca ovеnčan Oktobarskom nagradom, Povеljom grada Sombora...

- Godi kad nеko poštujе i priznajе vaš trud, ali ono što ostajе zauvеk su pacijеnti i njihova zahvalnost. Kao što pamtim prvog pacijеnta, gospođu Gucunju koja jе u Hitnu pomoć došla svеga dеsеtak minuta od počеtka mog prvog radnog dana zbog tromboеmbolijе pluća, tako ću pamtiti i moju zvanično poslеdnju pacijеntkinju u Hitnoj pomoći gospođu Mariju Katić iz Stanišića koja sе požalila na hipеrtеnziju a izmеđu njih su hiljadе pacijjеnata i 45 godina rada kojе su donosilе i radosnе, ali i tužnе trеnutkе. Možda najlеpši događaj mi jе bio kad sam kao mlad lеkar uspеšno obavio porođaj trudnicе u Kljajićеvu koji jе krеnuo karlično. S drugе stranе, ni danas nе mogu da sе otrеsеm sеćanja na stravičnu saobraćajku na putu Stapar-Doroslovo u kojеm su poginula tri dеtеta. Takvi momеnti ostavе traga na vama, obеlеžе vas za cеo život...

Izvor. dnevnik.rs

U petak 26. jula 2024. godine u Domu kulture u Kljajićevu održava se celovečernji program koji počinje u 19 sati:

- Monodrama "Slušaj kako govorim Sava Mrkalj" u izvođenju Dejana Stojakovića
- Otvaranje izložbe "Znameniti Srbi Korduna" autora Svetozara Dančuo
- Pesničko veče posvećeno Dari Sekulić, pesnikinji rođenoj na Kordunu. Pesme recituje Bojana Vučić.
- Svečano otkrivanje murala Savi Mrkalju na fasadi Doma kulture u Kljajićevu.

Monodrama o Savi Mrkalju i izložba znemeniti Srbi Korduna

Monodrama „Slušaj kako govrim Sava Mrkalj“ u izvođenju Dejana Stojakovića biće igrana u Domu kulture u Kljajićevu u petak 26. jula 2024. godine od 19 sati. Na taj način će se publika ovog naseljenog mesta kraj Sombora, u kojem u većini žive Mrkaljevi zemljaci sa Korduna, upoznati sa djelom i životom slavnog pretka koji je reformisao srpsku ćirilicu i pokrenuo reformu srpskog jezika.
U celovečernjem programu u Kljajićevu upriličeno je više događaja iz kulture. U okviru te manifestacije biće održano i pjesničko veče posvećeno Dari Sekulić, pjesnikinji rođenoj na Kordunu, kao i otkriven mural Savi Mrkalju na fasadi zgrade Doma kuilture.

Iste večeri biće otvorena i izložba Znameniti Srbi Korduna koju je pripremio Svetozar Dančuo. Autor izložbe je odabrao 35 ličnosti rođenih na Kordunu iz različitih polja djelatnosti, od sportista pa do pjesnika i naučnika čija djela su prepoznata u srpskoj nauci i kulturi.

Monodramu „Slušaj kako govorim Sava Mrkalj“ koju je napisala Gordana Ilić Marković, a režirao je Dušan Ašković do sada je izvedena u nekoliko mesta u Hrvatskoj, u Beču i kod nas u Kragujevcu i u Beogradu u Muzeju Vuka i Dositeja.
Izložba o znamenitim Srbima Korduna do sada je publici predstavljena u Čikagu, Nijagari i Beogradu.

Ovaj cijelovečernji program u Kljajićevu održava se u okviru incijative da tamošnji Dom kulture ponese naziv po Savi Mrkalju. Podršku tom predlogu dao je akademski slikar-kaligraf Žarko Stankvić iz Paraćina koji je na fasadi zgrade Doma kulture u Kljajićevu izradio mural na kojem je predstavljen lik Save Mrkalja i njegova ćirilična slova. U subotu 27. jula svoju podršku tome predlogu daće i članovi Šahovskog kluba Kljajićevo koji organizuju simultanku.
Program u Kljajićevu realizovan je zahvaljujući sponzorima porijeklom iz Mrkaljevog rodnog mesta Sjeničaka vlasnicima preduzeća Darkom, Snježana, Čep komerc i Picerija Trend.

KO JE BIO SAVA MRKALJ

Da podsjetimo Sava Mrkalj je bio među prvim reformatorima srpske ćirilice, koju je sa 46 slova, sveo na 29, od kojih je 25 slova u upotrebi u današnjoj srpskoj azbuci. U svom djelu „Salo debeloga jera libo azbukoprotres“ štampanom u Pešti 1810. godine zalagao za reformu tadašnjeg pravopisa i tražio primjenu fonetskog pisma baziranog na narodnom jeziku i pravilima „za jedan glas samo jedan znak“ i "piši kako govoriš".

Ovim idejama uticao je na Vuka Karadžića koji je u Pismenici 1814. godine upotrebljujući Mrkaljevu azbuku napisao: “Ja sada ovdje, imajući za namjerenje uspjeh srpskoga knjižestva, ne mogu druge azbuke upotrebiti nego Merkailovu, jerbo za srpski jezik lakša i čistija ne može biti od ove”.

Mrkalj je bio i pjesnik i smatra se začetnikom jamba u srpskoj poeziji. Najmanje tri njegove pjesama uvrštene su u antologije srpskog pjesništva. Rođen je 1783. godine u Sjeničaku na Kordunu, a umro je 1833. godine u Beču.

Pomoćnica gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Jovana Miljević, uručila je danas rešenja ugovora za jednokratnu finansijsku pomoć za nezaposlene porodilje, kao i za roditeljski dodatak za prvorođeno dete.
Miljević je tokom dodele rešenja iskoristila priliku da pozdravi prisutne, te dodala da Grad Sombor vodi odgovornu politiku koja za cilj ima pružanje podrške roditeljstvu i porodici.

„Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Grad Sombor se zaista može pohvaliti mrežom prava i usluga iz oblasti finansijske podrške porodicama sa decom. Iz budžeta Grada se izdvaja više od 17 miliona dinara za brojne usluge kao što su Servis za podršku roditeljstvu, besplatne udžbenike za decu prvih i drugih razreda osnovnih škola, ali i za dodelu jednokratne finansijske pomoći nezaposlenim porodiljama u iznosu od 60.000,00 dinara i pravo na roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 40.000,00 dinara. Sa podrškom ćemo nastaviti i u narednom periodu, gledajući da broj i kvalitet usluga povećamo i time dodatno pomognemo porodicama sa decom“, rekla je Miljević.

Prvo je za njom izdata međunarodna poternica, a onda je stavljena na listu terorista. Već godinama sa decom živi van Rusije, zbog progona svog supruga Alekseja, najvećeg kritičara Kremlja. Kada je on preminuo u zatvoru, odmah je optužila Vladimira Putina da je odgovoran za njegovu smrt. Sada Julija Navaljna postaje najistaknutija ličnost prognane ruske opozicije, a samim tim i najveća meta Kremlja.

Međunarodna poternica

Basmanski okružni sud Moskve izdao je nalog za hapšenje u odsustvu za udovicu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog zbog navodnog učešća u ekstremističkoj zajednici.

„Julija Borisovna nije bila dostupna istražnim organima u prethodnoj istrazi. S tim u vezi, ona je stavljena na poternicu“, navodi se u saopštenju suda.

Julija Navaljna na protestu u Berlinu Foto:Monika Skolimowska / AFP / Profimedia
Pojašnjava se da je sud odlučio da donese preventivnu meru protiv Julije Navaljne nakon razmatranja predstavke istražnih organa.

„Ona se tereti da je počinila krivično delo iz dela 2 člana 282.1 Krivičnog zakonika Ruske Federacije – učešće u ekstremističkoj organizaciji“, dodaje se u saopštenju.

Period pritvora računa se od trenutka izručenja na teritoriju Rusije ili od trenutka pritvora na teritoriji Ruske Federacije.

Lista terorista

Samo dan nakon toga, ruske vlasti su Navaljnu stavile na listu „terorista i ekstremista“ i time nastavile progon opozicije.

Federalna služba za finansijski nadzor dodala je Navaljnu na svoju listu „terorista i ekstremista“ što implicira ograničenja bankovnih transakcija. Ovo je metod koji Kremlj često koristi kada se obračunava sa opozicijom.

Ruske vlasti nisu precizirale optužbe protiv Navaljne, mada se čini da se one odnose na to što su Fondaciju Navaljnog za borbu protiv korupcije i njene regionalne kancelarije označile kao „ekstremističke“.

Sudska presuda iz 2021. kojom je fondacija Navaljnog zabranjena, primorala je mnoge njegove saradnike da napuste Rusiju, dok su oni koji su ostali bili krivičnio gonjeni. Nekoliko advokata koji su branili Navaljnog i novinari koji su pratili njegove aktivnosti takođe su zatvoreni pod sličnim optužbama.

Misija Julije Navaljne

U nedeljama koje su usledile nakon smrti Alekseja Navaljnog, magazin Tajm je intervjuisao preko desetina njegovih prijatelja, saveznika, kritičara i kolega disidenata, putujući da ih pronađe u četiri zemlje u koje su otišli ​​da pobegnu od ruskog sistema represije. Mnogi od njih su opisali da su se osećali paralizovani tugom i očajem u odsustvu Navaljnog. Većina se složila da njegova žena ima najveće šanse da ga nasledi i nastavi njegovu borbu. Ali neki su se pitali šta bi ona mogla da postigne iz egzila, odsečena od svojih pristalica, sa malo ili uopšte prostora za delovanje u samoj Rusiji.

Glavni rizik, rekao je jedan od njih, bio je da se Navaljna pretvori u ono što Rusi ponekad nazivaju „političarkom za pokazivanje“ – prisustvuje samitima i ceremonijama u zapadnim prestonicama, prima nagrade za svoju hrabrost i poziva na promene, sve dok Kremlj nastavlja vrši represiju. U intervjuu za Tajms, Navaljna je priznala da postoji ovaj rizik.

Njena osnovna misija je, kaže, da ostane u kontaktu sa svojim pristalicama unutar Rusije, iako ne može da ih vidi ili dodirne.

„Najviše, želim da Kremlj i njegovi zvaničnici shvate: ako su ubili Alekseja, ja ću istupiti. Ako mi nešto urade, doći će druga osoba. Postoji mnogo, mnogo ljudi koji su protiv vlasti u Rusiji, protiv režima, i ne sumnjam da će, čak i ako ubiju veliki broj ovih ljudi, neko zauzeti njihovo mesto“, rekla je ona.

Julija Navaljna je poslednji put videla muža skoro tačno dve godine pre njegove smrti. Tada je bio zatvoren nedaleko od Moskve, u Kaznenoj koloniji broj 2, u gradu Pokrov, gde su propisi ponekad dozvoljavali suprugama zatvorenika da dođu i ostanu kod njih po nekoliko dana. Za takve posete u zatvoru su izdvojeni mali stanovi, svaki sa kuhinjom, krevetom i televizorom.

U posetu za koju se ispostavilo da je bila poslednja, došli su i roditelji Navaljnog, donoseći torbe pune namirnica i hrane koju su pripremili. Među njegovim omiljenim je bio zeleni boršč. Posle ručka, njegovi roditelji su se vozili kući u Moskvu, dok je supruga ostala kod njega još dve noći, gledajući umetničko klizanje sa Olimpijskih igara u Pekingu i satima pričajući o politici.

Fokus Fondacije Navaljnog je ostao na poslu koji je ga učinio poznatim u Rusiji: istragu dela korupcije unutar elite, razotkrivanje jahti i vila koje su Putinovi ljudi pokušavali da sakriju širom sveta. Njihova otkrića, objavljena na Jutjubu kao video snimci, rutinski su privlačili milione gledalaca. Ali, da bi izbegli hapšenje, aktivisti Fondacije unutar zemlje bili su primorani da odu u ilegalu 2021. godine, kada ih je država proglasila „ekstremističkom grupom“, što je pravni status sličan ISIS-u ili Al-Kaidi.

izvor: nova.rs

U drugoj polovini 2024. godine nekoliko horoskopskih znakova suočiće se s dramatičnim životnim obrtima koji će im promenitiživot. Koji su to znakovi i šta im donosi zvezde donose u predstojećim mesecima?

Rak

Rakovi će se suočiti s neočekivanim preokretima u svom privatnom životu. Kraj leta donosi razdoblje introspekcije i emocionalnog buđenja za ovaj znak. Mnogi Rakovi naći će se u situacijama u kojima će morati da donesu teške odluke o svojim odnosima. Neki će prekinuti dugogodišnje veze koje ih više ne ispunjavaju, dok će drugi pronaći novu ljubav koja će im doneti svežinu i obnovljenu strast. Promene u porodičnim odnosima takođe će biti naglašene, s mogućnošću preseljenja ili dolaska novih članova porodice.

Devica

Sledeći znak koji će osetiti intenzivne promene su Device. Profesionalni život Devica biće pod velikim uticajem planetarnih energija. Mnogi će se suočiti s nepredviđenim promenama na radnom mestu, uključujući promene pozicija, odlazak starih saradnika i dolazak novih prilika. Ovo je vreme kada će Device morati da pokažu svoju prilagodljivost i analitičke veštine kako bi se snašle u novim okolnostima. Iako će neki od tih izazova biti stresni, oni takođe otvaraju vrata za profesionalni napredak i lični rast.

Vodolija

Vodolije najviše će osetiti promene u sferi ličnog razvoja i društvenih odnosa. Ovaj znak će u drugoj polovini godine prolaziti kroz razdoblje introspekcije i samospoznaje. Mnoge Vodolije osetiće potrebu za promenom životnog smera, što može da uključuje odluku o promeni karijere, selidbi u novi grad ili čak promenu životnog stila. Njihova društvena mreža takođe će se značajno promeniti, jer će neki prijatelji otići, a novi će se pojaviti, i doneti sveže perspektive i ideje.

Ribe

Za Ribe finansijske promjene biće ključne u predstojećim mesecima. Ovaj znak može očekivati neočekivane finansijske prilike, ali i izazove. Neki će se suočiti s iznenadnim troškovima ili investicijama koje će zahtevati pažljivo planiranje i promišljanje. Međutim, s dobrim upravljanjem, ove promene mogu da rezultiraju dugoročnom stabilnošću i prosperitetom. Ribe će morati koristiti svoju intuiciju i mudrost kako bi donele najbolje odluke za svoju finansijsku budućnost, piše „Index„.

Zavisno od sopstvene računice i potreba, neke zemlje Evrope su se odlučile da korišćenje autoputeva naplaćuju po pređenom kilometru, dok se u drugima koriste vinjete. Međutim, ima i onih u kojima su auto-putevi besplatni za putnička vozila.

Osim Srbije, putarina se po pređenom kilometru naplaćuje u Italiji, Španiji, Portugalu, Francuskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, Norveškoj, Irskoj i Poljskoj.

Za razliku od njih, ostale evropske zemlje su se odlučile za vinjete, koje se kupuju za određeni vremenski period.

Izuzetak su Nemačka, Holandija, Belgija, Finska, Estonija, Litvanija i Letonija, koje ne naplaćuju putarinu za vozila do 3,5 tone. U ovim državama vinjete su obavezne za vozila teža od 3,5 tone ili ona koja prevoze više od osam putnika.

Iako nema klasičnu naplatu putarina, svaka od ovih država ima određen broj tunela ili mostova, čije korišćenje se plaća. Sistemi naplate su različiti i mogu biti na licu mesta, ili kupovinom elektronske karte.

Detalje pogledajte OVDE klikom na određenu državu na mapi.

Predstavljamo vam cene vinjeta za putničke automobile po zemljama. Klikom na naziv države otvoriće se stranica zvaničnog prodavca elektornskih vinjeta za datu zemlju.

Austrija

Dnevna vinjeta – 8,6 evra
10-dnevna vinjeta – 11,5
Dvomesečna vinjeta – 28,9
Godišnja vinjeta – 96,4

Češka

Cena vinjeta u Češkoj varira zavisno od goriva koje automobili koriste. Za električne automobile korišćenje auto-puteva je besplatno, dok su najskuplje vinjete za vozila koja koriste fosilna goriva.

Dnevna vinjeta
– fosilna goriva 200 CZK (7,87 evra)
– biometan 100 CZK (3,93 evra)

– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 100 CZK (3,93)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 50 CZK (1,97 evra)

Desetodnevna vinjeta

– fosilna goriva 270 CZK (10,62 evra)

– biometan 130 CZK (5,11 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 130 CZK (5,11 evra)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 60 CZK (2,36 evra)

Mesečna vinjeta

– fosilna goriva 430 CZK (16,92 evra)
– biometan 210 CZK (8,26 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 210 CZK (8,26 evra)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 100 CZK (3,93 evra)

Godišnja vinjeta

– fosilna goriva 2.300 CZK (90,49 evra)
– biometan 1.150 CZK (45,24 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 1.150 CZK (45,24 evra)

– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 570 CZK (22,42 evra)

Slovenija

Nedeljna vinjeta – 16 evra
Mesečna vinjeta – 32 evra
Godišnja vinjeta – 117,5 evra

Švajcarska

Godišnja vinjeta – 40 CHF (41,14 evra).

Bugarska

Vikend vinjeta (od petka u 12 h do nedelje u 23.59 određenim vikendima) 5,5 evra
Nedeljna vinjeta – 8 evra
Mesečna vinjeta – 16,55 evra

Tromesečna vinjeta – 29,4 evra
Godišnja vinjeta – 52,4 evra

Mađarska

Dnevna vinjeta – 13,28 evra
Desetodnevna vinjeta – 16,51 evra
Mesečna vinjeta – 26,72 evra
Godišnja vinjeta – 147,62 evra

Rumunija

Dnevna vinjeta – 2,5 evra
10-dnevna vinjeta – 3,3 evra
Mesečna vinjeta – 5,3 evra
Dvomesečna vinjeta – 8,4 evra
Godišnja vinjeta – 28 evra

Slovačka

10 dana – 12 evra
30 dana – 17 evra
Godinu dana – 60 evra

Švedska

U Švedskoj postoje dve šeme naplate korišćenja puteva, infrastrukture i takse za saobraćajne gužve.

Vozila registrovana kako u Švedskoj, tako u inostranstvu, moraju da plate mostarinu za prelazak mostova Motala, Sundsval i Skurubron. Mostarina košta između 5 (0,43 evra) i 20 švedskih kruna (1,73 evra), zavisno od veličine vozila i da li ste u Sundsvalu ili Motali.

U Stokholmu i Geteburgu plaća se taksa za saobraćajne gužve. Taksa se naplaćuje radnim danima i košta od 9 švedskih kruna (0,78 evra) do 35 šveskih kruna (3,03 evra), zavisno od doba dana i da li ste u Stokholmu ili Geteburgu.

Maksimalna taksa u Geteburgu je 60 kruna dnevno (5,19 evra), a u Stokholmu 130 kruna (12,03 evra). Taksa se ne naplaćuje subotom, nedeljom, državnim praznicima, dan pred državni praznik i tokom jula.

Izvor: n1info.rs

Željko Džek Dimić glumac je koji gradi uspešnu karijeru u Americi već dve decenije, nedavno je sa monodramom "Oj, živote" nastupao u pozorištu Teatrijum, a krajem avgusta očekuje nas i premijera njegovo novog filma "Požuda".

Za čitaoce N1 Željko Džek Dimić podelio je svoju listu pet najboljih filmova svih vremena.

1. „Moderna Vremena“ (Modern Times), Čarli Čaplin, 1936.

„Film koji ima posebno mesto u svetskoj kinematografiji i za mene je, jernostavno, remek-delo. Film koji se bavi čovekom, njegovim životom i svime onim što čovek mora da radi da bi opstao. Film koji je i danas aktuelan i uvek će biti“, opisao je on.

2. „Tri“, Aleksandar Petrović, 1965.

„Prema mom mišljenju, jedno od najboljih ostvarenja jugoslovenske i svetske kinematografije. Film koji se bavi ljudskom psihom i stanjem čoveka ovisno od okolnosti u kojima se nalazi. Posebno sam fascinaran scenariom i maestralnom režijom Saše Petrovića, kao i glumackim bravurama Cice Perovića i Bate Živojinovića“, ocenio je Dimić.

On je dodao:

„Čuveni američki glumac Bili Zejn, keg znate iz ‘Titanika’ a sa kojim sam radio film ‘Guido’ mi je tokom snimanja rekao da je ‘Tri’ Saše Petrovića najbolji film koji je ikada gledao, kao i moj profesor Dan Grimaldi sa Li Strasberg Instituta sa kojim sam radio seriju ‘Sopranovi'“, naveo je.

3. „Tanka Crvena Linija“ (The Thin Red Line), Terens Malik, 1998.

„Prema mom mišljenju, najbolji film sa ratnom tematikom koji je ikada snimljen. Terens Malik je ovim filmom na najbolji mogući način pokazao besmisao rata i svega što rat donosi i odnosi sa sobom. Kolega Nik Nolti je odigrao jednu od najboljih sporednih uloga koje sam ikada video na velikom platnu“, opisao je Dimić.

4. „Biće krvi“ (There Will Be Blood), Pol Tomas Anderson, 2007.

„Za mene, najbolji američki film i jedan od najboljih filmova koje sam gledao. Daniel Dej Luis je svojom ulogom koja je, prema mom mišljenju, jedna od najboljih u ovom našem zanatu od kada glumački zanat postoji. Njome je pokazao da kad bi se gluma definisala jednom rečju, ta rec bi bila: Transformacija“, rekao je glumac.

5. „Stalker“ (Сталкер), Andrej Tarkovski, 1979.

„Prema mom mišljenju, najbolji igrani film koji nam dolazi sa Istoka. Remek-delo Tarkovskog koje nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Niti publiku, niti kritiku, niti one koji se bave filmom na bilo koji način“, zaključio je Željko Džek Dimić.

Izvor: n1info.rs

Na seoskom groblju u Sivcu kod Kule, 18. jula, obavljena je ekshumacija posmrtnih ostataka pokojnika sahranjenog prošle godine, kako bi se utvrdilo da li je biološki otac bliznakinja iz Sombora.

U lokalnom JKP "Radnik", koje upravlja sivačkim grobljem, kažu da je to prva ekshumacija te vrste koja je urađena u ovom selu.

Pokojnik R. I., koji je rođen 1955. godine, preminuo je u Nemačkoj, gde je otišao na rad 1978. Tamo je, kako se saznaje, stekao poprilično bogatstvo, koje bi nasledila njegova zakonita supruga koja živi u toj zemlji, ali sestre bliznakinje, rođene 1990. godine, smatraju da i one treba da učestvuju u ostavinskoj raspravi, jer su potpuno uverene da je R. I. bio njihov otac.

O tome, kako su rekli pokojnikovi rođaci iz Sivca, sestre nemaju ni trunku sumnje, s obzirom na to da ih je R. I. posećivao prilikom dolazaka u Srbiju i nije poricao da im je roditelj.

Bliznakinje, međutim, nisu nosile njegovo, nego prezime svoje majke, sa kojom R. I. nije bio venčan. Njegova jedina legalna supruga bila je žena sa kojom je sklopio brak u Nemačkoj, a sa kojom nema dece.

- Iza njega je u Nemačkoj ostalo bogatstvo koje se procenjuje od 30 do 40 miliona evra. Između ostalog, imao je zgradu sa 14 stanova, koje je izdavao u zakup. Sestre bliznakinje, koje su ubeđene da im je on otac, ne žele da se odreknu njegove zaostavštine - kaže jedan od najbližih rođaka R. I. iz Sivca.

Pokojnik je, kako pričaju, preminuo od bolesti bubrega, koju je, veruje se, mogao da nadvlada, ali je odbijao da se leči u Nemačkoj. Bio je vezan za rodni Sivac, u kojem je, po svojoj želji, sahranjen u porodičnoj grobnici u starom delu pravoslavnog groblja.

Iskopavanje posmrtnih ostataka radi analize DNK, po zahtevu sestara bliznakinja, naložio je sudija Osnovnog suda u Somboru, koji je prisustvovao toj radnji, uz republičkog sanitarnog inspektora i predstavnike Opštinske uprave u Kuli i JKP "Radnik". Odsustvo je opravdao advokat sestara bliznakinja, koje nisu želele da prisustvuju tom činu, kao ni udovica R. I. iz Nemačke.

Skup postupak dokazivanja

Ekshumaciju su u četvrtak obavila četiri radnika sivačkog Javnog komunalnog preduzeća (JKP), a uzorke za analizu uzeli su forenzičar i njegov pomoćnik iz Novog Sada. Postupak je, na 37 stepeni Celzijusovih, sproveden za sat - od podneva do 13 časova. Posthumna analiza DNK je skupa, navode u JKP, ali sestre nisu žalile novac da dokažu da im je R. I., otac.

Izvor: kurir.rs