Sombor.info

Ježevi su stvorenja koja često možemo sresti u našim baštama i dvorištima. Iako su to pretežno noćne životinje, najaktivnije u sumrak, povremeno ih možete naći i tokom dana. Ako se to dogodi, ne bi škodilo da znate koja je hrana bezbedna da im se ponudi.

Ježevi (Erinaceidae) su prepoznatljivi po bodljikavim iglicama koje služe kao odbrana od predatora. Najpoznatiji članovi ove porodice u Evropi su tamnoprsi (lat. Erinaceus europaeus) i beloprsi ježevi (lat. Erinaceus concolor).

Ova porodica obuhvata ukupno 25 vrsta, podeljenih u dve potfamilije – pravi jež i gimnura, koji su poznati i kao pacovske rovke i nemaju bodlje.

Ježevi su životinje koje jedu bilo šta, ali više vole da biraju insekte

Puževi, stonoge, kišne gliste, gusenice, cvrčci, bubašvabe i slične životinje deo su njihove ishrane u divljini. Ali osim toga, ono što možda niste znali je da se hrane i paucima. S obzirom da se radi o životinjama koje će svoj jelovnik prilagoditi dostupnoj hrani, ne čudi što će se na njihovom jelovniku ponekad naći i mali kičmenjaci poput žaba i guštera.

Možete im ponuditi voće

Naravno, malo je verovatno da ćete ovog malog posetioca moći da počastite cvrčkom ili sličnom životinjom, osim ako sami nemate kućne ljubimce koji se njima hrane. Dobra vest je da ježevi vole voće. Ponekad će se desiti da jež želi da jede iz vaše ruke.

Oni će vrlo rado jesti jabuke, bobice i banane. Kada žive u zatočeništvu, čak jedu suvu hranu za mačke na bazi mesa, pa će u slučaju da nemate šta drugo da im ponudite i to biti dobra opcija. Ali ono što ne smete da im dajete je obično mleko ili bilo koja začinjena hrana.

S obzirom na trenutne letnje vrućine, savet je da zalutalog ježa ponudite svežom vodom i pre nego što ga nahranite. Lako se može desiti da sami ne mogu da pronađu izvor vode, što bi na kraju moglo biti kobno.

Izvor: n1info.rs

Uprava granične policije zaplenila je više od 28 kilograma marihuane koje je pronašla prilikom provere teretnog vozila na ulazu u Srbiju na graničnom prelazu Bogojevo.

Policija je na prelazu Bogojevo, na ulazu u zemlju, prilikom provere u tovarnom delu priključnog vozila na kamionu kojim je upravljao osumnjičeni N. Đ, pronašla sasušenu biljnu masu nalik na marihuanu, upakovanu u 25 najlonskih pakovanja, saopštio je MUP.

Pripadnici MUP-a Uprave granične policije i u saradnji sa Policijskom upravom u Somboru i Višim javnim tužilaštvom u ovom gradu, uhapsili su N. Đ. (1977) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu, navodi se u saopštenju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. jul

I ove godine, u okviru Međunarodnog dana mladih, u Somboru će biti organizovano Somborsko omladinsko leto. Manifestacija je zakazana za ponedeljak, 12. avgust, a ulaz na sve nastupe je besplatan.

Program Međunarodnog dana mladih, u Somboru:

19:00h - Plato ispred Županije - Muzika na točkovima - Bokun, Vladimir Tucakov & Daba nastupiće na pokretnoj sceni/kamion

21:00h - Letnji kabare (prostor između pozorišta i biblioteke) nastupaju bendovi: Dirty Frequency, Ida Prester & Lollobrigida, Six Pack

Podsećamo, manifestacija Somborsko omladinsko leto je nastala kao inicijativa somborskih organizacija za mlade u saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Sombora, a iz želje da se obogati letnji kulturno zabavni i edukativni program u Somboru, sa naglaskom na ciljnu grupu mladih.

Od 2009. godine je održavana svake godine sa pauzom Muzike na točkovima koja nije održana samo 2014. i 2016. godine. Osim centralne manifestacije obeležavanja Međunarodnog dana mladih 12. avgusta, tokom avgusta meseca obično se organizuju i druge kulturno-zabavne i edukativne aktivnosti od strane udruženja za mlade koja deluju u Somboru, kao što su radionice, izložbe, igre bez granica, tribine, projekcije

Udruženje regata „Gornje Podunavlje“ i „Podunavska moto – nautička regata“, održali su skup na Tromeđi Velikog bačkog kanala povodom druge po redu zajedničke regate.

Više od 30 plovila i preko 80 učesnika, započeli su svoje putovanje kod Apatina, nakon čega su došli do Bogojeva i stigli do Sombora. Nakon obilaska Sombora, regata ide do Bačkog Monoštora, a zatim, ponovo nazad do Apatina. Rečima organizatora zajedničke regate, cilj je da se okupe zaljubljenici u prirodu, a takođe, da podstaknu i mlade koji u velikom broju plove sa njima, da nauče nešto novo o prirodi i vodotokovima koji nas okružuju.

Filip Krajinović uspešno je prebrodio prvo kolo čelendžera u Veroni. Somborac je slavio protiv domaćeg kvalifikanta Andrea Picchione u dva seta (6:4, 6:4).

U prvom setu oba tenisera su bila sigurna na servisu. Filip je u petom gemu iskoristio manjeg koncentracije dvadesetšestogodišnjeg Italijana, došao je brejka, što je bilo dovoljno da osvoji prvi set. Drugi set je bio dosta zanimljiviji. U prva dva gema teniseri su razmenili po brejk, potom je Filip ponovo u petom gemu oduzeo servis svom rivalu za vođstvo od 3:2, koje je odmah i potvrdio. Italijan je u desetom gemu bio nadomak povratka, imao je dve brejk prilike koje je propustio. Filip je iskoristio treću meč loptu za konačnu pobedi i plasman u osminu finalu.

Naredni rival biće mu peti favorit turnira Hugo Delien iz Bolivije koji je pobedio Italijana Stefana Travalju u tri seta (6:7, 7:5, 6:1). Po sadašnjem rasporedu, ovaj duel na programu je u četvrtak, 25. jula od 10 časova.

Izvor: somborsport.org

Lokalna samouprava opštine Apatin raspisala je konkurs za dodelu besovratnih sredstava građanima za smanjenje zagađenje vazduha poreklom iz individualnih izvora u 2024. godini.

Maksimalna visina sredstava sufinansiranja za nabavku kotlova na prirodni gas za porodične kuće iznosi 150.000 dinara, odnosno do 80% ukupne vrednosti sa PDV-om, dok maksimalan iznos sredstava za nabavku kotlova na biomasu za porodične kuće iznosi 200.000 dinara, odnosno do 80% ukupne vrednosti sa PDV-om.

Planirana sredstva iz budžeta opštine Apatin za nabavku kotlova na prirodni gas su 7.000.000 dinara, odnosno 1.750.000 za nabavku kotlova na biomasu.

Konkurs je otvoren do 9. avgusta tekuće godine, a više informacija zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Izvor: Radio Apatin

Istraživači sugerišu da je 120 do 180 minuta sedenja prag predugog sedenja i upozoravaju da dugo sedenje može izazvati probleme sa srcem, ali i brojne druge zdravstvene probleme, javlja danas Bi-Bi-Si, prenosi FoNet.

Epidemiolog Džeremi Moris je još 1953. godine otkrio da vozači autobusa u Londonu imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju bolest srca nego kondukteri.

Razlog je što se od konduktera zahtevalo da budu na nogama i da se redovno penju uz stepenice londonskih autobusa na sprat prodajući karte putnicima, dok su vozači dugo sedeli.

Njegova značajna studija postavila je osnovu za istraživanje veza između fizičke aktivnosti i koronarnog zdravlja.

Iako su kondukteri londonskih autobusa sada stvar prošlosti, Morisovi rezultati su relevantniji nego ikada, piše Bi-Bi-Si.

Od početka pandemije virusa korona sve više se ide ka modelu rada od kuće, što će verovatno povećati kolektivno vreme sedenja.

Produženo sedenje je oblik sedentarnog ponašanja, koje karakteriše veoma smanjena potrošnja energije u sedećem ili ležećem položaju, što je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i preranog mortaliteta, pa je vreme koje provodimo sedeći identifikovano kao nezavisni faktor rizika u nizu zdravstvenih stanja.

Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine predložila mere za smanjenje sedentarnog ponašanja.

Od 2010. godine istraživači su želeli da ukažu da se sedentarno ponašanje razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti i ukazivali su da može da se ima dovoljno vežbanja dnevno, a da se ipak predugo sedi, ali je rizik od sedentarnog ponašanja svakako povećan kod onih koji ne vežbaju dovoljno.

Primarna hipoteza zašto je predugo sedenje povezano sa kardiovaskularnim bolestima jeste da je povećana vaskularna disfunkcija, naročito u nogama.

Vaskularni sistem je odgovoran za održavanje krvi i limfne tečnosti, koja je deo imunog sistema, a kreće se kroz krvne sudove.

Fiziolog sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin u Melburnu David Dunstan opsežno je istraživao efekte dugotrajnog sedenja, tvrdeći da je ono dovodi do smanjenja mišićne aktivnosti.

Kombinovani efekat smanjene mišićne aktivnosti, niže metaboličke potražnje i gravitacionih sila smanjuje periferni protok krvi do mišića nogu, što može dovesti do nakupljanja krvi u listovima.

Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe, može da smanji protok krvi.

Izvor: danas.rs

Neki restorani i kafići su pet friendly, neki ne, ali da li ste znali da oni koji vam dozvole da uvedete svog ljubimca, isto tako mogu i na račun to da vam stave?

Društvenim mrežama se deli fotografija računa iz jednog kafića iz Nove Varoši u kojem stoji da se naplaćuje 500 dinara boravak kućnog ljubimca za stolom.

I dok jedni misle da je šala, drugi misle da ovo ne bi smela da bude legalna stavka, ipak samim tim što izdaju račun, znači da je ovaj lokal to zaveo kao uslugu.

Naravno, mišljenja su itekako podeljena.

„I šta je pas poručio?:“Skuplji pas od hladnog nesa“; „Smatram da bi lokal trebalo da se odredi da li je pet frendli ili ne. I nema ljutiš“; „Odlična reklama“; „A ako ne sedi za stolom, jel ima popust“; „Ovo je posao za advokat kučeta“ samo su neki od komentara.

Tokom leta i visokih temperatura, sve veći broj ljudi koji to može sebi da priušti, bira da jede “napolju”, a popularni izbor je brza hrana – pljeskavice, meso sa roštilja, pica… Baš kao i sve namirnice, i gotova hrana je poskupela, pogođena visokom inflacijom koja je u prošloj godini divljala. Iako inflacija sada, prema zvaničnim podacima, stagnira, to ne znači da stagniraju i cene – one samo sporije rastu. Tako je poskupeo i povremeni odlazak do oblinje brze hrane.

“Pljeskavica indeks” je koncept koji je pre nekoliko godina spomenuo ekonomista dr Goran Radosavljević, kako bi približio građanima, kroz cenu pljeskavice, koliko je inflacija zapravo uticala na životni standard. A uticala je, bez obzira na to što zvanične informaicije pokazuju da ona sada stagnira.

Kako bismo proverili da li stagniraju i cene gotove hrane, koja je čest izbor građana tokom visokih temperatura, kada nikome nije do kuvanja, uporedili smo aktuelni cenovnik sa onim od prošle godine.

Prva na listi za poređenje je mala pljeskavica, od 180 grama, koja je prošle godine koštala 360 dinara.

Kao da to nije bilo dovoljno skupo, cene su sada još više, pa u jednom beogradskom restoranu brze hrane, mala pljeskavica košta čak 440 dinara.

A ko je gladniji, pa mu je potrebno više od 180 grama, treba da izdvoji i po 470, 500, 550 – u zavisnosti od restorana, gramaže, dodataka…

Još jedan obrok od mesa, pileći batak od 200 grama, Beograđani su pre godinu dana mogli da pojedu za 420 dinara.

Sada, njegova cena je skočila na čak 570 dinara. To je poskupljenje od 35 odsto za godinu dana.

Ko bi radije pojeo picu, verovatno već zna – i to je poskupelo. Naime, u restoranu u kojem poredimo cene, kaprićoza koja u prečniku ima 32 centimetra, košta 1.000 dinara. Prošle godine, njena cena bila je 890 dinara.

Najbolje su prošli oni koji preferiraju obroke bez mesa, recimo pohovani kačkavalj koji, baš kao i pre godinu dana, košta 470 dinara, mada ni to nije baš jeftino.

Dakle, iako zvanični podaci zaista pokazuju da inflacija stagnira, samo na ovim primerima vidi se da to ne znači nužno da stagniraju i cene. One možda rastu sporije, ali je činjenica da, kada se uporede cene u razmaku od godinu dana, razlika ipak jeste vidljiva. Tako je u odnosu na 2023. godinu, pljeskavica, i to mala, poskupela za 80, batak za 150, a pica za 110 dinara.

Izvor: nova.rs