Sombor.info

Pojedini pripadnici horoskopskih znakova znaju šta znači diskrecija, drugima je to, često nenamerno, nepoznanica.

Astrologija otkriva mnogo o našim ličnostima, uključujući našu sposobnost da čuvamo ili otkrivamo tajne. Dok neki horoskopski znaci poseduju prirodnu diskreciju i poverenje, drugi jednostavno ne mogu da zadrže informacije za sebe.

Takve osobe rođene su u sledećim horoskopskim znakovima:

Blizanci

Blizanci su poznati po svojoj komunikativnosti i društvenosti. Vole da pričaju i dele informacije, često ne razmišljajući mnogo o posledicama.

Za njih, tajne su jednostavno još jedan oblik informacija koje žele da podele sa drugima.

Njihova radoznalost i potreba za razmenom ideja čine ih sklonim „brbljanju“. Čak i kada imaju najbolju nameru, često se dešava da kažu nešto poverljivo, samo zato što vole da razgovaraju i da se druže sa ljudima.

Strelac

Strelci su poznati po svojoj iskrenosti i otvorenosti. Ne vole da kriju stvari i često imaju potrebu da budu potpuno transparentni. Vole da dele svoja iskustva i priče sa drugima, a tajne su često teret kojeg žele da se oslobode.

Njihova entuzijastična priroda znači da će, često nenamerno, otkriti poverljive informacije u trenutku uzbuđenja ili tokom strastvenog razgovora. Iskrenost i potreba da se deli istina često prevazilaze diskreciju.

Vaga

Vage su poznate po želji za harmonijom i ravnotežom u odnosima. Oni vole da razgovaraju i često će deliti informacije kako bi nastavili razgovor ili ublažili napetu situaciju.

Vage vole da budu voljene i prihvaćene, pa ponekad otkrivaju tajne kako bi stekle nečije poverenje ili naklonost.

Njihova težnja za društvenom harmonijom može ih dovesti do situacija u kojima nenamerno odaju poverljive informacije, a sve u cilju održavanja mira i harmoničnih odnosa.

Ovan

Ovnovi su poznati po svojoj direktnosti i iskrenosti. Ne vole da komplikuju i često kažu šta im je na umu, bez previše filtriranja. Njihova impulsivna priroda može ih navesti da nenamerno otkriju tajne, jednostavno zato što ne razmišljaju o posledicama svojih reči, prenosi Index.hr.

Ovnovi cene iskrenost i očekuju je od drugih, pa često ne razumeju zašto nešto treba da ostane skriveno. Njihova potreba za akcijom i neposrednošću često nadmašuje diskreciju.

Izvor: n1info.rs

Nije tajna da kineski pametni telefoni nude više u poređenju sa američkim i korejskim brendovima. Uprkos mnogim ponudama visoke vrednosti kao što su Poco i Redmi, Realme je i dalje verovatno brend sa najboljim performansama i odnosom specifikacija i cene.

Kompanija sa sedištem u Šenženu predstavila je u Milanu GT 6 seriju, uključujući GT 6T od 349 evra i GT 6 od 600 evra. Ova dva telefona imaju dosta sličnosti i izgledaju identično u pogledu dizajna, ali ovaj drugi ima noviji silicijum iz Kvalkoma i veoma jak hardver kamere za svoj cenovni rang.

Koristio sam 6T višeg nivoa u poslednje dve nedelje i veoma sam impresioniran njegovom kamerom i ekranom. Ekran je 6,8-inčni OLED panel koji dostiže maksimalnu osvetljenost od 6.000 nita.

Tih 6.000 nita je malo previše, pošto je sve iznad 2.000 nita tehnički dovoljno svetlo za upotrebu čak i pod sunčevom svetlošću. Ali 6.000 nita je u suštini osiguranje za ekstremne situacije, kao što je korišćenje na otvorenom suncu na plaži u julu.

Boje su pune, a animacije glatke. GT 6 poseduje glavnu kameru sa senzorom od 1/1,4 inča koji je prilično velik za uređaj srednjeg nivoa, kao i telefoto zum objektiv sa solidnom veličinom senzora. Ovaj hardver, zajedno sa zrelom obradom, daje neke zaista prijatne fotografije.

Ali ove godine nije sve u hardveru. Realme reklamira GT 6 seriju kao telefon sa veštačkom inteligencijom, i zaista postoje neke funkcije veštačke inteligencije, kao što je mogućnost hvatanja teksta i slika direktno sa ekrana telefona dugim pritiskom.

Nakon što zgrabite tekst ili sliku, možete da ih „podignete“ sa ekrana i prevučete na bočnu tablu na kojoj se nalaze aplikacije koje su svesne konteksta. Na primer, ako uzmem adresu, na bočnom panelu će se prikazati Google mape za mene da „spustim“ adresu.

Ako uzmem video snimak, na bočnom panelu se prikazuje YouTube tako da mogu brzo da ga otpremim. Naravno, sve ove radnje mogu da radim na standardnom telefonu, ali ono što je nekada bila radnja koja je zahtevala šest dodira i prebacivanje i isključivanje aplikacija sada može da se uradi dugim pritiskom, a zatim prevlačenjem i otpuštanjem.

Na drugom mestu, postoji baterija od 5.500 mAh. Ovo je veoma velika baterija koja bi trebalo da traje ceo dan, a može da se dopuni od 0 do 100 za manje od 30 minuta. Tu je i IP65 otpornost na vodu i prašinu, tako da jedino što ovde nedostaje je duži zum objektiv (podrazumevani zum je 2Ks) i bežično punjenje.

Ipak, vrhunac telefona za mene je ponuda cene i performansi i dodatak veoma korisnih softverskih funkcija. Sa 600 evra, Realme GT 6 je novi telefon srednjeg ranga najbolje vrednosti na tržištu.

Izvor: forbes.n1info.rs

U organizaciji Mesne zajednice „Riđica“, proteklog vikenda je održana četvrta po redu kulinarska manifestacija „Riđička peka“. Ispred lokalne samouprave, svojim prisustvom događaj su uveličali zamenik gradonačelnika Milan Stakić, koji je ujedno i upalio prvu vatru i pomoćnica gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Jovana Miljević.

Više od 32 vrsna majstora pokazalo je svoje kulinarsko umeće, a odlukom stručnog žirija, pobednik ovogodišnje „peke“ je Dejan Andrić. Drugoplasirani je bio Dragan Bjeljac, dok je treće mesto pripalo Đorđu Milanko.

Posetioci mnifestacije imali su priliku da uživaju u kulturno – umetničkom programu, upoznaju se sa riđičkim vinarijama i da pogledaju mađioničarsku predstavu, a priređen je i program za decu.

Akademik Ivan Gutman govori o somborskom indeksu, hemijskoj teoriji nastaloj 2020. godine, o kojoj je objavljeno više od 300 radova u svetu

Sa lakoćom iskusnog pedagoga, akademik profesor dr Ivan Gutman vodio je publiku na tribini u Muzeju podunavskih Švaba kroz složenu temu topoloških indeksa u hemiji. U svetskim okvirima najbolje rangirani naučnik Srbije kompleksan naučni problem objašnjava do mere koja može biti razumljiva većini: kako komplikovane stvari izraziti brojevima, odnosno indeksima. Profesor će posegnuti za poznatim pojmovima berzanskog indeksa, ili popularnim indeksima kojima se meri zdravstveni nivo nacije ili osećanje sreće.

U hemiji se elementi predstavljaju kroz njihovu strukturu, a osobine, poput tačke topljenja, težine, izražavaju brojevima. Jedan od problema koji hemičari vekovima pokušavaju da reše jeste – kako odrediti neku veličinu kod strukture. To se naziva topološki indeks, a jedinstvenom kombinacijom algebre i geometrije dr Gutman je 2020. godine razvio naučnu teoriju i stvorio somborski indeks.

„Ovaj topološki indeks je jedan od većeg broja topoloških indeksa, međutim, izdvaja ga to što je jedini naučni pojam koji postoji u svetu i koji nosi ime grada Sombora. Zato se nadam da će građani Sombora shvatiti da je to lepa stvar”, kaže akademik Gutman.

Topološki indeks je dobio pridev „somborski” ne samo što je Sombor rodni grad akademika Gutmana, već je do rešenja došao dok je 2020. boravio u tom gradu.

„Idem na dijalizu tri puta sedmično po četiri sata, to je godišnje 600 časova. Ležeći u krevetu i čekajući da se to završi, neko drema, neko čita novine, a ja sam koristio to vreme da razmišljam o problemima koji mene zanimaju. Mene zanimaju naučni problemi. Tako se tokom leta 2020. desilo da se razmišljajući na nekoliko uzastopnih dijaliza o problemu tokom vremena iskristalisala ta ideja koja se zove somborski indeks”, kaže dr Gutman.

Tribina održana u Muzeju podunavskih Švaba organizovana je povodom izložbe izbora od više od 300 radova koji su nakon teorije koju je ponudio Gutman objavljeni širom sveta.

„Jedan od osnovnih problema koji postoje u hemiji je da znamo strukturu određenih supstanci, obično se kaže strukturu molekula, i znamo da te supstance imaju određene osobine. Osobine merimo na neki način i izražavamo ih brojevima. A struktura je nešto što nije brojčanog karaktera. Sada je pitanje kako se može povezati struktura sa tim brojevima koji predstavljaju razne osobine i to je problem koji vekovima traje u hemiji: da se pokuša na osnovu poznate strukture da se predvidi osobina. Od trivijalnih, kao tačka ključanja, do manje trivijalnih kao što je delovanje kod nekog leka. Ovi topološki indeksi služe kao jedan od niza postojećih sredstava da se to postigne”, kaže dr Gutman. Otuda njegov somborski indeks može da ima široku primenu.

„Indeks ima matematičku osnovu, on povezuje algebru i geometriju i to je razlog zbog čega je toliko privukao pažnju drugih istraživača. Koncipiran je u okviru teorijske hemije i on ima pre svega primenu u hemiji, služi za predviđanje osobina određenih hemijskih supstanci. Pomoću tog indeksa na jedan način mogu se, makar približno, procenjivati neke fizičke i hemijske osobine različitih hemijskih supstanci. Za ljude su uvek od posebnog interesa supstance koje služe u farmaciji i somborski indeks je već na tom području našao svoju primenu u medicinskoj hemiji, gde uz pomoć somborskog indeksa pokušavaju da predvide farmakološke osobine određenih supstanci”, navodi sagovornik „Politike”.

Kao hemičar i matematičar, Gutman kaže da somborski indeks ima inherentnu matematičku lepotu i da je on veza između algebre, teorije grafova i geometrije. „Prvi put je geometrijski način razmišljanja uključen u ovu oblast. To je novo u ovoj oblasti”, kaže dr Gutman.

Akademik Ivan Gutman doktorirao je hemiju i matematiku i gotovo čitav svoj radni vek do 2012. godine proveo je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde je predavao fizičku hemiju, istoriju i filozofiju hemije i obradu rezultata merenja. Ima zvanje profesora emeritusa. Dopisni član SANU postao je 1988, za redovnog člana izabran je 1997. godine. Uz naučni rad bavio se i obrazovanjem studenata, otuda i pitanje kako gleda na to da danas matematiku, fiziku ili hemiju upisuje tek poneki student.

„To je veliki problem, a on ima više aspekata. Jedan o kojem se nerado govori jeste da su fakulteti finansirani prema broju studenata. Dakle, fakultetima se u najbukvalnijem i najbrutalnijem smislu isplati da imaju što više studenata. To je velika greška. Fakultetima bi se isplatilo da imaju veći broj dobrih studenata, nije bitno koliko, već da imaju studente koji zaista žele da studiraju neku oblast. Nema dovoljno studenata koji studiraju hemiju ili prirodne nauke jer nakon što završe studije oni postaju nastavnici u osnovnoj ili srednjoj školi. I kakva ih plata čeka? Dakle, to su ljudi loše plaćeni, bez ugleda u društvu. U poslednje vreme ih tuku i đaci i roditelji. Ljudi vide kako to izgleda, zato radije odlučuju nešto drugo nego da budu nastavnici. Naravno, neki studenti, kojima zaista dobro ide, neće postati nastavnici u školi, oni će raditi na fakultetu, otići će u inostranstvo, baviće se pravom naukom. Možda takvih studenata koji su odlučili da se bave prirodnim naukama i sada ima dovoljno, oni će se time uvek baviti i neće postavljati pitanje da li će moći da idu na letovanje. Takvih će uvek biti dovoljno, uvek ima dovoljno dobrih studenata. Ali nema dovoljno onih od kojih žive fakulteti, a ni dovoljno nastavnika po školama i o tome treba država da razmišlja, to su fundamentalni problem. Kada bude ugled nastavnika u školi bio onakav kakav je bio pre Drugog svetskog rata, kada je profesor u gimnaziji bio gospodin, ljudi će ići da postanu profesori. Danas nije tako, deca to vide, ona su pametna i reaguju tako kako treba”, kaže dr Gutman.

Po oceni naučnih platformi i univerziteta koji su radili takva istraživanja, on spada u najumnije ljude na planeti. Neprestano i dalje radi, te je ove godine objavio rad o elipsi somborskog indeksa i već je objavljeno nekoliko radova koji ga citiraju.

„To se zna da sam najbolje rangirani naučnik u Srbiji i to traje pet-šest godina. A sada se dogodilo da se taj naučnik nalazi u Somboru, u dalekoj provinciji, a i dalje se bavi naukom. Pokušavam koliko mogu. U ovoj državi nikoga ne zanima kako to da najbolje rangirani naučnik sedi u dalekoj provinciji i ima bedne uslove za rad. Imam pola kuhinjskog stola i stari kompjuter na kojem radim ovo što radim. A pokušavam da radim. Nijedan fakultet, ni univerzitet, ni institut, nikoga to ne interesuje. Ali ja svejedno radim i objavljujem radove ”, kaže akademik Gutman.Antrfile

Od Sombora do Stanforda

Platforma „research.com”, koja objavljuje rang-liste sa najboljim istrživačima u raznim oblastima proglasila je našeg akademika za svetskog lidera u matematici nekoliko godina unazad. U procesu rangiranja, gde je bilo uključeno više od 6.200 naučnika, on je 2023. godine bio na 57. mestu. U Srbiji je najbolje rangirani matematičar. Univerzitet Stanford je 2021. rangirao 100.000 najumnijih glava u svetu i dr Gutman je uvršten u prvih pet hiljada. Držao je predavanja u 45 zemalja, ima počasni doktorat Univerziteta Obuda u Budimpešti, uradio je habilitat na segedinskom univerzitetu „Jožef Atila”, urednik je naučnog časopisa „Meč”...

Izvor: politika.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 1. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo devet tačaka.

Između ostalog, usvojen je tekst Uputstva direktnim korisnicima za pripremu Odluke o budžetu grada Sombora za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Takođe usvojen je i Predlog rešenja o potpisnicima materijalno – finansijske dokumentacije i nosilaca prava raspolaganja sredstvima na računima.

Na 1. sednici Gradskog veća, doneto je Rešenje o devetim izmenama i dopunama Rešenja o imenovanju članova Štaba za vanredne situacije grada Sombora. Odlukom o obrazovanju Štaba za vanredne situacije grada Sombora, definisano je da je zamenik gradonačelnika ujedno i zamenik komandanta Štaba i da je član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike član Štaba za epidemiološku zaštitu. Izmene su neophodne usled kadrovskih promena u izvršnoj vlasti, gde je za novog zamenika gradonačelnika izabran Milan Stakić, a za novog člana Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike Radenko Stanić.

Gradski većnici su odobrili sredstva za sufinansiranje projekta „Kros RTS-a“ u vidu organizovanja prevoza učenicima iz naseljenih mesta na sledećim relacijama: Bački Breg – Kolut – Bezdan – Sombor; Riđica – Stanišić – Gakovo – Sombor; Telečka – Kljajićevo – Čonoplja – Sombor; Doroslovo – Stapar – Sombor; Bački Monoštor – Sombor i Aleksa Šantić – Svetozar Miletić – Sombor. RTS kros će se održati u oktobru u parku Ivo Lola Ribar u Karađorđevoj ulici kod teniskih terena TK „Žak“, a očekuje se oko 2.500 učesnika.

Topli letnji dani traju već nedeljama, a ljudi nisu jedini kojima je teško da se priviklu na tako visoke temperature, već se s tim bori čitava priroda.

Muškatle bolje opstaju na vrućinama od drugog balkonskog cveća i biljaka, a eksperti objašnjavaju zbog čega je to tako i kako možete svojim muškatlama da „olakšate“ ovakve dane.

Muškatle vole sunčane dane i vrućine, a mogu da podnesu i trenutnu sušu bez trajnije štete, jer njihova stabljika i liske čuvaju vodu. Ipak, njima u letnjim danima treba više vode nego uobičajeno, a postoji nekolicina saveta kojih se valja pridržavati kako bi one opstale i cvetale.

Saveti za negu muškatli

Voda u pravo vreme. Muškatlama treba vode da bi cvetale i rasle, pa se osigurajte da je zemlja dovoljno vlažna. Ako je na dodir sveža i hladna, nema potrebe za dodatnom vodom, ali ako je suva i topla, zalijte je.

Uveče ili ujutru. Uveče ili ujutru je vreme za zalivanje, ne preko dana, jer će tada više vode ispariti, a ovako će muškatla bolje iskoristiti vlagu.

Direktno u koren. Najbolje je da zalivate biljku što bliže zemlji, tako će voda dopreti svuda gde treba. Uperite direktno mlaz tamo gde treba, a biljka će uraditi sve ostalo! Odstajala voda je bolja nego hladna voda pravo sa česme!

Jedna veća čaša po biljci (minimum). Cilj je da lepo natopite zemlju. Ipa, višak vode mora da se odstrani, a suvoj zemlji treba vremena jer ne apsorbuje vodu dobro. Zato ne sipajte svu vodu odjednom, nego pomalo.

Dobra zemlja. Kvalitetna zemlja ima mnogo uticaja na to kolikovode je potrebno muškatlama.

Uz sitnicu od samo 20 dinara, svaki buket će izgledati raskošno kao iz časopisa (VIDEO)

Stavite ovo na terasu i više nećete videti stršljenove i ose - trik koji provereno radi

"Zlatna tečnost" od koje cveće cveta kao ludo! Moćan trik profesionalaca za cvetni raj iz snova

Kako manje zalivati? Možete smanjiti količinu vode tako što ćete pomeriti svoje biljke s direktnog sunca.

Kada su topli dani i tropske noći, isparavanje se uvećava; ako je zemlja suva, biljka cveta i raste slabije nego što bi trebalo. Ako je suva isuviše dugo, biljka se oslanja na sačuvanu vodu, ali onda se skladišteno troši i može doći do situacije da biljka potpuno uvene. To se, doduše, ekstremno retko dešava s muškatlama jer one čuvaju vodu u stabljikama i listovima, navodi se na sajtu Pelargonium for Europe.

Izvor: direktno.rs

U Jadranskom moru živi veliki broj životinja koje su potencijalno opasne i trebalo bi da da budete pažljivi ukoliko im se približite. Dr. sc. Neven Iveša, dipl. ing. biologije sa Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, za n1info.hr govorio je na ovu temu. Od morskog psa, preko raže do vatrenog crva, ovo su opasni stanovnici Jadrana.

„Opasni organizmi koji obitavaju u Jadranu mogu se svrstati u nekoliko kategorija: organizmi koji poseduju otrovne bodlje poput riba iz grupe paukovki i bodeljki, riba koje poseduju nazubljene i otrovne bodlje na bazi repa (golubovke i žutuge), ribe čiji je ugriz bolan (murine i ugori), ribe s krvnim toksinima (jegulje) te ribe koje u visceralnoj šupljini nakupljaju veoma opasan tetradotoksin kao npr. srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus)”, objasnio je Iveša.

Lista opasnih životinja na Jadranu

Navodi da su ove poslednje veoma retke u Jadranskom moru i obično žive u tropskim morima.

„Osim njih, u Jadranu je detektovana i jedna vrsta ribe pauna (Pterois miles) koja ima vrlo otrovne bodlje, te kao i većina novih vrsta najčešće se pronalaze na području istočnog Sredozemlja, a na Jadranu, na njegovom jugu”, dodao je.

Iveša je naveo još nekoliko životinja s kojima možemo da se susretnemo u Jadranu, a koje mogu da budu opasne. „Osim navedenih grupa, među predstavnicima grupe želatinoznog planktona postoje opasne vrste, odnosno meduzoidni oblici nekih žarnjaka iz razreda režnjaka i obrubnjaka. Među njima treba izdvojiti vrstu morsku mesečinu (Pelagia noctiluca) čije su jedinke već sada zabeležene na južnom Jadranu i kompas meduzu (Chrysaora hysoscella) koja je detektovana na severu Jadrana.

Realno gledajući, svi žarnjaci predstavljaju opasnost za kupače budući da poseduju žarne ćelije koje im služe za lov i obranu. U tom pogledu i neki korali kao npr. relativno česta vrsta kao što je smeđa vlasulja (Anemonia viridis) mogu da izazovu neprijatne opekotine na koži”, ističe Iveša.

Napominje da u našem moru ima i morskih pasa, uključujući i velikog belog psa koji je opasan, ali je izuzetno redak. No, susreti kupača na Jadranu i morskih pasa su jako zanemarljivi.

„Među opasnim vrstama postoje i one koje su zakonom zaštićene kao npr. žutuga (Dasyatis pastinaca) te većina većih pelagičnih morskih pasa kao npr. pas modrulj (Prionace glauca) i pas kučak (Isurus oxyrinchus) koji zajedno pripadaju grupi generalno ugroženih riba hrskavičnjača”, navodi Iveša.

Naglašava da je bitno dobro se informirati o načinu rukovanja i susretu s pojedinim vrstama, konzumiranju njihovog mesa i slično. “Čak i bezazleni školjkaši mogu da budu izuzetno opasni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju iz područja koja su opterećena zagađenjem kao i ježevi koji svojim bodljama mogu da izazovu neprijatna mehanička oštećenja tkiva i sekundarne infekcije.”

‘Ne diraj me, ne diram te’

Sa druge strane, mag. biologije Zrinka Jakl, voditeljka Programa zaštite prirode u Udruženju za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce, naglašava da su male šanse da ćete nastradati od neke morske životinje.

„Životinje s kojima je susret nešto češći i s kojima treba biti oprezan su: meduze, vlasulje, vatreni crv, riba pauk, škarpina, raža, golub. Nijedna od ovih životinja ne napada čoveka, već su opasne isključivo zbog njihovih mehanizama za obranu. U prirodi važi pravilo ‘ne diram te, ne diraj me’. Čak i murina koja ima opasan izgled i otrovan ugriz nikada ne napada prva, i možete mirno da ronite kraj nje ako je ne uznemiravate. Pazite da ne nagazite na morskog ježa i izbegavajte meduze i sigurni ste na odmoru”, savetuje Jakl.

Iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja takođe naglašavaju da su neprijatnosti ili povrede ljudi najčešće posledica samoobrane životinja ako nisu uspele ili ne mogu da pobegnu od njima opasne situacije, ili su dezorijentisane i neuobičajenog ponašanja zbog bolesti, starosti i dr.

„Na primer, ako se murina oseti ugroženom ona može da ugrize, a ugriz murine može da uzrokuje bolnu ranu koja dugo zaceljuje. Stoga je prilikom ronjenja potrebno izbeći njeno uznemiravanje. Potreban je oprez i prilikom susreta s nekim drugim vrstama riba, kao što su neke vrste škrpina, goluba i žutuga, koje imaju otrovne bodlje, te ubodi ovih riba uzrokuju bol i nelagodu. Među njima je i strogo zaštićena vrsta žutuga (Dasyatis pastinaca). Bodlje u perajama i na škržnim poklopcima imaju i paukovke koje najčešće borave na peščanom dnu, zbog čega je potrebno izbegavati kontakt s tim vrstama, te oprezno hodati po peščanom dnu.

Ježinci se najčešće nalaze na stenama u plitkim delovima mora te prilikom hodanja po stenama ili plivanja uz njih treba biti oprezan kako bi se izbegao kontakt s njihovim bodljama koje mogu da izazovu povrede. Igličasti jež (Centrostephanus longispinus) je strogo zaštićena vrsta, no s obzirom da najčešće obitava u dubljim delovima mora, verovatnoća susreta s tom vrstom je mala. Kontakt s lovkama nekih vrsta meduza i vlasulja može da uzrokuje crvenilo, pečenje, bol ili otečenost na koži. Sve su to situacije koje se mogu izbeći pravilnim i odgovornim ponašanjem u prirodi”, zaključuju iz spomenutog Ministarstva.

Treba još dodati da neke vrste nisu opasne po ljude, ali mogu da imaju izuzetno negativan uticaj na priodu. „Takav je npr. invazivni rebraš morski orah Mnemyopsis leydi koji je unesen u evropska mora iz meksičkog zaliva balastnim vodama. Iako za čoveka potpuno bezopasna vrsta, štete koje uzrokuje u ribolovu su enormne. U Jadranu, njegovom najsevernijem delu postao je stalna invazivna vrsta koja se periodično (leti i na jesen) pojavljuje u enormnim količinama te kako se hrani istom hranom kao i sitna pelagična riba, negativno utiče na njihovu brojnost, veličinu i rasprostranjenost”, ističe Iveša.

Izvor: danas.rs

Hrana bogata vlaknima igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja probave.

Određene namirnice, uključujući voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke, bogate su dijetalnim vlaknima, koja pomažu varenju tako što podstiču redovno pražnjenje creva i sprečavaju zatvor.

Pored toga, neke namirnice bogate vlaknima mogu pomoći u održavanju zdrave sluznice creva obezbeđujući hranu za korisne crevne bakterije. Ovo podržava celokupno varenje i doprinosi zdravijem crevnom okruženju. Nutricionista Destini Mudi otkrila je nekoliko takvih namirnica, piše portal Dan.

1. Čia semenke

Čia semenke su izuzetno bogate dijetalnim vlaknima, a značajan deo čine rastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna apsorbuju vodu i formiraju supstancu nalik gelu u digestivnom traktu.

„Oko 28 grama čia semenki sadrži čak 10 grama vlakana, što je prilično impresivno. Plus, one su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su važne za zdravlje vašeg srca i mozga“, otkrila je ona.

2. Zob

Ovas sadrži rastvorljiva vlakna koja deluju kao probiotici, obezbeđujući hranu za korisne crevne bakterije. Ove bakterije pomažu u održavanju zdrave ravnoteže u mikrobioti creva, što je važno za varenje i opšte zdravlje creva.

„U oko 240 grama kuvanog ovsa ima pet grama vlakana, a ovas je posebno odlična za vaša creva. Pokazalo se ne samo da njegova rastvorljiva vlakna snižavaju holesterol i održavaju osećaj sitosti, već je ovas i probiotičko vlakno. To znači da hrani dobre bakterije u vašim crevima“, navodi se.

3. Bademi

Bademi sadrže veliku količinu dijetalnih vlakana, rastvorljivih i nerastvorljivih, koja pomažu da se stvari neometano kreću i sprečavaju zatvor.

„Sa skoro četiri grama vlakana na 28 grama, bademi obezbeđuju skoro polovinu vaših dnevnih potreba za vitaminom E. Neke studije su pokazale da jedenje badema povećava proizvodnju butirata, jedinjenja koje se oslobađa kada se korisne bakterije u vašem crevu hrane“, kaže Mudi.

4. Kinoa

Bogata rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, kinoa podržava redovno pražnjenje creva i sprečava zatvor, što je neophodno za zdravlje probave.

„Kinoa je poznata kao žitarica, ali je tehnički seme, što je čini zdravim ugljenim hidratima bez glutena, olakšanje za one koji imaju problema sa varenjem od jedenja glutena i pšenice. Oko 185 grama kuvane kinoe ima pet grama vlakana i sve devet esencijalnih aminokiselina“, ističe ona.

5. Špargle

Špargla sadrži inulin, vrstu probiotičkih vlakana koja služe kao hrana za korisne crevne bakterije. Ovo pomaže u negovanju i održavanju zdrave ravnoteže crevne mikrobiote, koja je neophodna za optimalno varenje i zdravlje creva.

„Oko 130 do 150 grama špargle sadrži otprilike tri grama vlakana. Tip vlakana koji se nalazi u špargli, inulin, je takođe probiotičko vlakno koje se ne može razgraditi u crevima i koje bakterije creva ne apsorbuju. Tako da služi kao izvor hrane za korisne bakterije u crevima“, zaključila je Mudi.

Izvor: danas.rs

Više od 50 godina pričalo se o smrti Brusa Lija. Od prve vesti da je dobio edem mozga zbog tablete, do šuškanja da se radilo o LSD-u i drugim drogama sve do nove teorije da je za sve kriva obična voda.

Jula 1973. godine Brus Li, najslavniji majstor borilačkih veština, bio je zauzet velikim brojem projekata. Godinu dana ranije izašao je film ‘The Way of the Dragon’, koji je napisao i režirao i u njemu i glumio. Bio je u braku s Lindom Emeri Li devet godina i imao dvoje dece, Brendona, tada osmogodišnjaka, i četvorogodišnju Šanon, prenosi „Blic Žena„.

Ali 20. jula uhvatila ga je glavobolja. Žalio se na bolove i otišao da prilegne. Više se nije probudio. Našli su ga bez svesti, pozvali hitnu pomoć, ali nisu mogli da ga spasu. Imao je 32 godine. Vest o njegovoj smrti brzo se proširila, a mnogi su krenuli prema bolnici u koju ga je hitna odvela. Novinari su opkolili i bolnicu i Lijevu kuću. Lindu i decu su sklonili Brusovi saradnici, ali ona je htela da se uveri da ga stvarno nema i da ga vidi još jednom.

„Osetila sam neverovatnu snagu koja je prolazila mojim telom. Znala sam šta moram da učinim i na koji najbolji mogući način za Brusa, Brendona i Šanon“, rekla je.

Kroz više od 50 godina raspravljalo se o tome šta je zaista bio uzrok smrti… Tokom 70-ih godina stručnjaci su tvrdili da je kriva bila upravo tableta koju je uzeo protiv glavobolje. Odnosno, da je smrt ustupila zbog moždanog edema uzrokovanog reakcijom na tabletu. Godinama kasnije pojavila se i teorija da je u organizmu Brusa Lija pronađen i kanabis koji je mogao kobno da deluje na njega, ali je to kasnije demantovao forenzičar Donald Teare, koji je radio na Lijevom slučaju.

Kružile su svakakve teorije, neki su ga proglašavali zavisnikom koji je s ljubavnicama učestvovao u orgijama, a preminuo zbog vijagre, drugi su ga povezivali s LDS-om, heroinom, kokainom… Njegovi obožavaoci naprosto nisu mogli da prihvate da je neko tako mlad i tako dobrog zdravstvenog stanja, može tako naglo da umre.

Pre nekoliko godina pojavila se još jedna teorija, i to u biografiji ‘Bruce Lee: A Life’ autora Metjua A. Polija.

On je u toj biografiji iz 2018. tvrdio kako je moguće da ni tableta, a ni razne droge, uopšte nisu krive za smrt, već nešto drugo. Otok mozga, tvrdi, mogao je da uzrokuje toplotni takas jer su Liju godinu dana pre smrti uklonili znojne žlezde ispod pazuha. Ali 2022. godine, čak 49 godina nakon smrti legende borilačkih veština, pojavila se nova teorija. Studiju pod nazivom ‘Ko je ubio Brusa Lija’ radilo je nekoliko španskih nefrologa koji su u njoj problematizovali uzrok smrti. U svom radu tvrde kako je moguće da je Li zapravo bolovao od specifične vrste bolesti bubrega, odnosno da je uzrok smrti bila ‘nemogućnost bubrega da izluči višak vode’. U svom zaključku navode da je to ‘moglo voditi do edema i smrti u roku od nekoliko sati ukoliko je u sebe uneo više vode nešto što je njegovo telo moglo izlučiti kroz urin, prenosi „Blic Žena„.

Oproštaj od legende borilačkih veština bio je u Hong Kongu, ali telo mu je pokopano u Sijetlu. To je tada odlučila njegova supruga koja je medijima rekla: “Ja lično ne smatram nikoga odgovornim za njegovu smrt. Jedino je važno da njega više nema i da se neće vratiti”.

Nekoliko godina kasnije i telo njegovog sina sahranjeno je pored njega. Brendon je takođe umro mlad, imao je svega 28 godina. U njega je na setu filma ‘The Crow’ 1993. godine ispaljen metak, nakon čega je preminuo, prenosi „Blic Žena„.

Na ovogodišnje takmičenje za najbolju novu srpsku reč koju organizuje sajt "Mala biblioteka" iz Londona, do sada je stiglo oko 150 reči. Najviše predloga stiglo je za zamenu anglicizma bindžovanje.

„Učesnici su vrlo maštoviti, a reči koje nam šalju tiču se raznih oblasti, pa tako imamo predlog da se bavljenje kućnim poslovima nazove domaćičenje, da partibrejker bude zabavoubica, cimer – sukrevećanin, hejter – mrzosud, veštačka inteligencija – supamet„, saopštio je organizator.

Među pristiglim predlozima je i zdravnica umesto bolnica, premudrovanje umesto overtinking.

Jedan od učesnika takmičenja, predložio je da za sebičnu, egoističnu osobu kažemo da je zasebljiva jer samo na sebe misli.

Organizator poziva sve one koji vole da razmišljaju o rečima i da se bave rečima, da se jave do 15. septembra.

Takmičenje je počelo 11. maja i otvoreno je za sve. Dozvoljeno je pojedinačno poslati do pet reči. Uz svaku reč potrebno je poslati objašnjenje značenja reči. Po mogućstvu, i gde to može biti korisno, bilo bi dobro objasniti nadahnuće i cilj reči.

Reč ne sme biti prethodno zabeležena ni u jednom srpskom rečniku. Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči. Takođe, ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd.

Nagrade:

Prva: 600 evra

Druga: 400 evra

Treća: 200 evra

Nagrade će biti dodeljene posle 16. oktobra 2024. godine.

Svi zainteresovani predloge mogu slati na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Podaci o Takmičenju nalaze se na: www.malabiblioteka.net/novarec.

Izvor: n1info.rs