Sombor.info

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, obišao je danas završene radove na uređenju postojećih dečjih igrališta u Mesnoj zajednici „Nova Selenča“, prigradskom naselju Nenadić i naseljenom mestu Gakovo.

Radovi su podrazumevali postavljanje novih sprava za igranje naših najmlađih sugrađana kako bi igralište bilo kompletno, ali i popravku i uređenje postojećih sprava. Takođe, na igralištu u Gakovu se trenutno postavlja zaštitna ograda u cilju povećanja bezbednosti dece.

Obilasku radova prisustvovali su i predstavnici mesnih zajednica, a izvođač radova je JKP „Zelenilo“ Sombor.

Naučnici su prvi put otkrili pećinu na Mesecu. Najmanje 100 metara duboka, smatra se da bi mogla da bude idealno mesto da ljudi u njoj izgrade stalnu bazu.

Istraživači napominju da je otkrivena samo jedna od verovatno stotine pećina skrivenih u „podzemnom, neotkrivenom svetu“ našeg pratioca.

Zemlje se utrkuju da uspostave trajnu ljudsku naseobinu na Mesecu, ali će morati da zaštite astronaute od radijacije, ekstremnih temperatura i svemirskih vremenskih uslova.

Helen Šarman, prva britanska astronautkinja koja je putovala u svemir, rekla je za Bi-Bi-Si njuz da novootkrivena pećina izgleda kao dobro mesto za bazu i otvara mogućnost da bi ljudi mogli da žive u lunarnim jamama za 20-30 godina.

Ali, napominje Šarmanova, ova pećina je toliko duboka da će astronauti možda morati da koriste „mlazne rance ili lift“ kako bi izašli iz nje.

Profesori Lorenco Brucone i Leonardo Karer sa Univerziteta u Trentu u Italiji pronašli su pećinu pomoću radara kako bi prodrli kroz otvor jame na kamenoj ravnici zvanoj Mare trankvilitatis (Mare Tranquillitatis).

Vidljiva je golim okom sa Zemlje, a takođe je i mesto gde je Apolo 11 sleteo 1969. godine.

Pećina ima svetlarnik na površini Meseca, koji vodi do vertikalnih uzdignutih zidova, i kosi pod koji bi mogao da se proteže dublje ispod površine tla.

Nastala je pre više miliona ili milijardi godina kada je lava tekla po Mesecu, stvarajući tunel kroz stenu.

Najbliži ekvivalent na Zemlji bile bi vulkanske pećine na Lanzaroteu u Španiji, objašnjava profesor Karer, dodajući da su istraživači posetili te pećine u okviru svog rada.

„Zaista je uzbudljivo. Kada dođete do ovih otkrića i pogledate ove slike, shvatite da ste prva osoba u istoriji čovečanstva koja je to videla“, ističe profesor Karer.

Kada su profesor Brucone i prof Karer shvatili koliko je pećina velika, uvideli su da bi to moglo biti dobro mesto za lunarnu bazu.

„Na kraju krajeva, život na Zemlji je počeo u pećinama, tako da je logično da bi ljudi mogli da žive u njima i na Mesecu“, kaže profesor Karer.

Pećina tek treba da bude u potpunosti istražena, ali istraživači se nadaju da bi radar, kamere ili čak roboti koji idu pod zemlju mogli da se koriste za njeno mapiranje.

Naučnici su prvi put shvatili da na Mesecu verovatno postoje pećine pre oko 50 godina. Zatim je 2010. kamera u misiji pod nazivom „Lunar rekonaisans orbiter“ snimila jame za koje su naučnici mislili da bi mogli biti ulazi u pećine.

Ali istraživači nisu znali koliko su pećine duboke, niti da li bi se urušile.

Rad prof. Bruconea i prof. Karere sada je odgovorio na to pitanje, iako ima još mnogo toga da se uradi kako bi se razumela puna struktura pećine.

„Imamo veoma dobre slike površine. Možemo videti mesta sletanja Apola – ali ne znamo ništa o tome šta se nalazi ispod površine. Postoje ogromne mogućnosti za otkrivanje“, rekao je za Bi-Bi-Si njuz Frančesko Sauro, koordinator Tematskog tima za planetarne pećine Evropske svemirske agencije.

Istraživanje nam takođe može pomoći da u budućnosti istražimo pećine na Marsu, napominje Sauro.

To bi moglo otvoriti vrata pronalaženju dokaza o životu na Marsu, jer da je postojao, gotovo sigurno bi bio unutar pećina zaštićenih od uticaja elemenata na površini planete.

Mesečeva pećina bi mogla biti korisna ljudima, ali naučnici takođe naglašavaju da bi mogla da pomogne u odgovoru na osnovna pitanja o istoriji Meseca, pa čak i našeg Sunčevog sistema.

Stene unutar pećine neće biti toliko oštećene ili erodirane svemirskim prilikama, tako da mogu pružiti opsežan geološki zapis milijardama godina unazad.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nature Astronomy.

Izvor: RTS

Lista je nastala na osnovu glasova 503 pisca, pesnika i brojnih ljubitelja knjiga. U izboru najboljih knjiga, između ostalih, učestvovao je i Stiven King, danas najuspešniji autor horor romana.

Tu su i Boni Garms, Klodija Rankin, Džejms Paterson, Sara Džesika Parker, Karl Ove Knausgard, Elin Hilderbrand, Tomas Čaterton Vilijams, Roksane Gej, Marlon Džejms, Sara Maklin, Min Jin Li, Džonatan Letem i Džena Buš Hejger...

Ovo je 10 prvih naslova:

10. Galad - Merilin Robinson, 2004.

Galad je roman Merilin Robinson objavljen 2004. Osvojio je Pulicerovu nagradu za beletristiku 2005. i Nacionalnu nagradu kruga književnih kritičara. Radnja romana smeštena je u 1956. u gradu Galad u američkoj državi Ajova, kada 76-godišnji pastor Džon Ejms saznaje da mu bolest srca ne ostavlja vremena da se posveti svojoj mladoj porodici.
Stoga odlučuje da svom sedmogodišnjem sinu napiše pismo kako bi mu, umesto materijalnih dobara, ostavio svoje znanje o čudesnoj lepoti postojanja opisujući istoriju porodice odane duhovnom pozivu.

9. Nikad me ne ostavljaj - Kazuo Išiguro, 2005.

Keti, Rut i Tomi ostaju u elitnoj engleskoj školi Hejlšam. Prijatelji zajedno slušaju muziku i pričaju o svemu dok odrstaju. Ali stvari odjednom postaju zloslutne i na kraju tragične. Nemaju roditelje da ih posećuju, a svoje učitelje zovu "starateljima". Priča ih prati od prvih dana do kraja života. Manje-više, ostaju isti ljudi kao i 12-godišnjaci.

8. Austerlic - V. G. Sebald, 2001.

Austerlic je roman nemačkog pisca V. G. Sebalda iz 2001. godine. Bio je to Sebaldov poslednji roman. Knjiga je dobila nagradu Nacionalnog kruga kritičara knjige. "Knjigu prožimaju sećanja i gestovi", piše Njujork tajms.

7. Podzemna železnica - Kolson Vajhed, 2016.

Podzemna železnica je neverovatna priča o očajničkom putovanju robinje ka slobodi i istoriji koju deli čitava ljudska rasa, ključna za razumevanje američke prošlosti, sadašnjosti i, posledično, budućnosti.

6. 2666 - Roberto Bolanjo, 2004.

2666 je poslednji roman Roberta Bolanja. Objavljen je 2004. godine kao posthumni roman, godinu dana nakon Bolanjove smrti. Ima preko 1100 stranica na izvornom, španskom jeziku. Podeljen je na pet delova. Bolanjov roman je dubok, misteriozan i vrtoglav. Dok ga čitate, prelazite od osećanja kao da gledate tornado do osećanja kao da ste zahvaćeni vrtlogom i na kraju da sumnjate da ste i sami tornado.

5. Korekcije – Džonatan Franzen, 2001.

Radnja romana se vrti oko nevolje starijeg para sa srednjeg zapada i njihovo troje odrasle dece, prateći njihove živote od sredine 20. veka do "jednog poslednjeg Božića".

4. Poznati svet - Edvard P. Džons, 2003.

Roman, koji je nominovan za nekoliko nagrada, priča je o crnim robovlasnicima iz rane američke istorije.

3. Vučja jazbina - Hilari Mantel, 2009.

Prošlost vidimo onako kako vidimo zvezde – mutno. Ali Mantel je video istoriju hladnom, tvrdom i apsolutnom jasnoćom. U Vučjoj jazbini Hilari je ispričala biografiju engleskog državnika Tomasa Kromvela, opisujući ga kao živopisno, nemilosrdno, slepo, veličanstveno ljudsko biće opsednuto pamćenjem. Zatim je prikazala doba u kome je živeo kao ogromnu, zamršenu paukovu mrežu moći, novca, ljubavi i potrebe - sve do trenutka kada ga je pauk uhvatio.

2. Toplina drugih sunaca - Izabel Vilkerson, 2010.

Intimna, potresna knjiga Izabel Vilkerson koja razbija mitove i koja detaljno opisuje američku veliku crnu migraciju sa juga na sever i zapad od 1915. do 1970. je najčitanije delo u novijoj istoriji. Ova migracija, piše ona, "postala je možda najveća neispričana priča 20. veka". Vilkerson sa velikom dozom književne finese prepliće priče o razumevanju muškaraca i žena u širu sliku.

1. Moja genijalna prijateljica - Elena Ferante, 2011.

Roman upoznaje čitaoce sa dve devojčice koje odrastaju u siromašnom kraju u Napulju u Italiji – vrednom i poslušnom Elenom i njenom drugaricom Lilom. Moja genijalna prijateljica je prvo poglavlje priče o Eleni i Lili, prvi deo tetralogije o nezaboravnim heroinama koje teže da stvore život pod okriljem zagušljive, nasilne kulture. Radnja pomno prati život autora - piše Ferante pod pseudonimom, ali bez obzira na to, Moj genijalni prijatelj je jedan od vrhunskih primera takozvane autofikcije, kategorije koja je dominirala književnošću 21. veka.

Izvor: b92.net

Putovanja avionom su dosta drugačija od ostalih načina transporta, samim tim postoje mnoge izuzetne činjenice o letenju avionom.

Džet leg je naporniji ako idete od zapada ka istoku jer to čini dan kraćim, dok put od istoka ka zapadu čini dan dužim, pa se mozak lakše adaptira na promene u vremenu.

Najviše aerodroma na svetu ima SAD, 15.873 prema najnovijim podacima Statiste. Na drugom mestu je Brazil sa 4.919 aerodroma, a na trećem Australija sa 2.180. najbolje plasirana evropska zemlja, Velika Britanija, nalazi se na šestom mestu, sa 1.043 aerodroma.

Ljudi koji često lete avionom imaju veću šansu da pate od viška kilograma, ali ne brinite, treba da letite 21 dan mesečno da biste upali u rizičnu grupu.

Najkraći let za koji možete kupiti karte je između dva škotska ostrva i traje samo minut i po.

Ako ste mislili da u današnjoj avio-industriji vlada teror lepote, onda niste čuli da 30-ih godina prošlog veka stjuardese nisu smele da imaju više od 52 kilograma.

Čak i ako putujete prvom klasom i možete da birate šta ćete pojesti, mala je šansa da ćete biti oduševljeni obrokom. Hrana ima gori ukus u avionu, jer na čulo ukusa utiče pritisak u kabini i to tako da smanjuje osetljivost za čak 30 odsto, pa nam sve deluje pomalo bljutavo.

Jedna od najsmrtonosnijih avionskih nesreća desila se zapravo na tlu. Bilo je to 1977. godine na ostrvu Tenerife kada su se dva aviona sudarila nasred piste. Poginulo je 583 ljudi, a preživeo samo 61.

Ne zaboravite, ipak, da je avion najbezbednije prevozno sredstvo. Najopasnija su prva tri minuta nakon poletanja i poslednjih osam minuta pre sletanja jer se tad dešava najviše nesreća, čak 80 odsto.

Izvor: direktno.rs

Jedna od opcija koju vlasnici Apple-ovih uređaja masovno koriste mogla bi uskoro stići i na Androide. I to na pomalo neobičan način.

AirDrop, odnosno slanje dokumenata preko bežične mreže, vrlo se često koristi kako za prebacivanje dokumenata s jednog uređaja na drugi, tako i za slanje dokumenata drugim korisnicima Apple-ovih uređaja. Najbliže tome na Androidu je opcija Quick Share, ali zahteva korišćenje Bluetooth-a i Wi-Fi-a.

No, čini se kako bi WhatsApp mogao ponuditi rešenje koje će zadovoljiti i korisnike Apple-ovih i Androidovih uređaja. U svojoj beta-verziji WhatsApp testira opciju nazvanu Nearby Share, koja je navodno kopija AirDropa i može slati dokumente bežično, a istovremeno zadržati enkripciju i tako zaštititi privatnost primalaca i pošaljilaca.

Kako piše portal WABetaInfo, Nearby Share trebao bi omogućili korisnicima WhatsApp-a da dele fotografije, videa, dokumente i druge vrste datoteka preko E2EE veze (odnosno enkriptovane veze). Aplikacija bi detektovala korisnike koji se nalaze u blizini i koji bi mogli primiti poslatu datoteku. Korisnici iOS-a ceo proces bi mogli pokrenuti skeniranjem QR koda (kažu zbog bolje sigurnosti).

Glavna prednost ove opcije bila bi što bi korisnici (napokon) mogli razmenjivati dokumente između Androida i iOS-a bez korišćenja treće aplikacije (osim WhatsApp-a).

Zasad je cela stvar u fazi testiranja i dostupna tek delu korisnika koji su prijavljeni kao testeri aplikacije. Da li će pre testiranja dobiti još koju mogućnost ili ne, zasad nije poznato. Ali ako sve prođe dobro, ova opcija bi mogla uskoro da se naše i na uređajima svih korisnika. To bi uvelike olakšalo dopisivanje i razmenu dokumenata, pogotovo kad u društvu imate nekoga ko koristi drukčiji operativni sistem od vašeg.

Doktorka Jagoda Jorga otkriva koliko leti treba da pijemo vode, ali i zašto žene od 50. godine treba da izbace takozvane "luksuzne" kalorije i uvedu tri pristojna obroka.

Prof. dr Jagoda Jorga objasnila je kako da se pravilno hranite leti, kako kad pređete pedesetu i šta puniji ljudi moraju da promene u svojim životnim navikama.

Doktorka Jorga tvrdi da „veliki broj ljudi koji ima višak kilograma često pogrešno bira namirnice“ pa tako puniji ljudi često unose višak kalorija, ali i premalo vitamina i drugih važnih nutrijenata.

„To je pogrešan tip ishrane. U takvoj ishrani nedostaje povrća i ‘mršavih’ izvora proteina poput belanaca, nemasnog mesa i ribe. Treba sve kombinovati. Sve proteinske namirnice sadrže i druge korisne sastojke. Biljni izvori ne pružaju dovoljno B12, cinka i taurina. Ribe i morski plodovi, osim proteina, bogati su jodom i selenom, koji nedostaju u životinjskim proteinima. Idealna situacija podrazumeva da ribu jedemo dva puta nedeljno, biljne proteine jednom nedeljno i tri do četiri puta nedeljno. To je jednostavno. Oni koji ne mogu ribu, mogu da je zamene piletinom ili ćuretinom ili da konzumiraju biljne proteine dva puta nedeljno“, rekla je dr Jorga u TV emisiji ‘Uranak’.

Ona je preporučila da jedemo na svakih 5-6 sati, da izbacimo konzumaciju hrane posle 21h, a za doručak je rekla da ga je najbolje uzeti dva sata nakon buđenja. Ono što je važno je i da izbegavamo grickalice između obroka.

Šta da jedete leti ako imate više od 50 godina

Otkrila je i kako se optimalno hraniti na visokim temperaturama nakon pedesete godine.

„Voda, voda i voda. To ne znači da ne treba da jedemo, nego da nikako ne smemo da zaboravimo na hidriranje organizma. Normalne potrebe tela za vodom su oko 3 litra dnevno, 3,5 za muškarce, a kad se čovek puno znoji, što se dešava na 36 stepeni, to treba nadoknaditi. Dehidriranost je najveći problem na ovoj temperaturi’, istakla je ona.

Posle 50. godine ona kaže da postoje tri problema.

„Prvi je gubitak mišićne mase, posebno kod žena, ali dokazano je da je taj gubitak znatno manji kod fizički aktivnih osoba. Drugi problem je ishrana bogata proteinima. Treće, potrebno je smanjiti ukupni energetski unos. Najjednostavniji način za to je eliminacija onog što nazivamo ‘luksuznim’ kalorijama, a to su slatkiši. Kad se to eliminiše i kad se uspostave tri pristojna obroka, nema više nikakvih problema’, zaključila je dr Jorga.

Zašto se gojimo u menopauzi

Hormonske promene u menopauzi mogu da uzrokuju dobijanje na težini oko stomaka, kukova i na butinama, ali isto tako je činjenica i da mnoge žene svoj izgled pravdaju mitom da se „goje od disbalansa hormona“, a ne od palačinke sa nutelom i plazmom u 21 uveče.

Dr Jorga je za naš portal govorila o vezi između hormona i gojenja.

„Kada je reč o hormonskom statusu, to je posebno pitanje za endokrinologe, a da li hormoni imaju veze sa dobijanjem težine – naravno da imaju. Kako bi žena u drugom stanju inače dobijala na težini? Ona dobija na težini jer ima izmenjen hormonski status. Takav je ženski organizam, nas je priroda napravila tako, pa svakog meseca dok žena ima ciklus, priroda se igra sa nama – do pola ciklusa je jedan hormonski status, onda se dogodi ovulacija, pa onda priroda kaže – sad si u drugom stanju, a onda dođe period ovulacije kada ženski hormoni krenu nepravilno da se ponašaju. Ali ne možemo svako dobijanje na težini da pripišemo hornonima“, ističe dr Jorga.

No, činjenica jeste sledeća – mnoge žene se ugoje oko 1,5 kilograma godišnje u periodu između 40. i 50. godine, kao i u šestoj deceniji života. Stručnjaci navode da se to dešava zbog nekoliko procesa, a pre svega zbog toga što se metabolizam usporava, žena počinje da gubi mišićnu masu, a mišići sagorevaju više kalorija nego masno tkivo. Osim toga, niži nivo estrogena može da dovede do intenzivnijeg nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka.

„Sve naravno ima veze, ali to ne može biti jedino objašnjenje za ono što nam se događa vremenom.

Ima drugih elemenata koji tu učestvujuju – žene brže i lakše gube mišićnu masu nego muškarci, i to je opet horomonski, ali to je biologija, teška borba je s tim. Menopauza je jedan izrazito turbulentan, osetljiv period u životu svake žene. Ali činjenica je da je sa stanovišta struke malo potcenjen – u smislu da se sva objašnjenja svode na ‘eto to je tako, pa šta sad‘. U razlozima za dobijanje na težini u menopauzi definitivno hormoni ne igraju jedinu ulogu, ali nauka to i dalje ne može prostim laboratorijskim analizama da objasni“, zaključila je prof. dr Jagoda Jorga za Zadovoljnu.

Ova dijetoterapeutkinja preporučuje da svaka žena, koliko god bilo teško, proba da drži višak kilograma pod kontrolom jer kilogrami povećavaju rizik od karcinoma, posebno karcinoma dojke, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, pa je veoma važno da žena bude fizički aktivna – ne mora da ide u teretanu, ali može, na primer, redovno da šeta ili da preskače vijaču.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Teritorija Mokre Gore je prva lokacija gde je projektom prekogranične saradnje obeležen eko kamp, prvi od ukupno devet koji će se naći na teritoriji koju obuhvata Turistička organizacija regije „Zapadna Srbija“.

Za samo deset evra, kolika je promotivna cena ove sezone, može se iznajmiti šator, dva dušeka, dva jastuka, dve vreće za spavanje, pumpa za naduvavanje, lampa i dve stolice. Eko kamp „Lokomotiva“ se nalazi lokalitetu „Deveti kilometar“ na pristupačnom terenu, pokraj vode, šume i pruge i prirodnom ambijentu. Prostor je upotpunjen i igralištem za decu, mini sportskim terenom i roštiljem, svim onim što je kamperima potrebno za boravak u prirodi.

Ideja da se ovakvi lokaliteti obezbede za turiste koji su ljubitelji kamping turizma, nastala je tokom kovid peroda.

„Dosta je ljudi koji su tragali za odmorom u prirodi, a kako je zapadna Srbija bogata takvim lokalitetima, mi smo želeli da promovišemo lokacije koje možda nisu do sada bile dovoljno atraktivne i promovisane za ovaj tip turizma, koji poslednjih godina sve više dobija na značaju. Sve više ljudi je zainteresovano za ovakav vid aktivnog odmora koji je na neki način komplementaran sa standardnim vidovima turizma već prisutnim u zapadnoj Srbiji, kaže za Novu direktor Turističke organizacije regije „Zapadna Srbija“, Nemanja Nešić.

Svaki sadržaj koji će upotpuniti turističku ponudu Mokre Gore, jednog od najlepših sela na svetu, značajan je za dalji razvoj ove lokacije koja je obeležena na svetskoj turističkoj mapi. Eko izletišta su sve popularnija, pogotovo ako su u planinskim predelima tokom vrelih letnjih dana. Iz Muzejsko-turističkog kompleksa „Šarganska osmica“ kažu da jedan ovakav sadržaj apsolutna novina u Mokroj Gori.

„U zajedničkoj saradnji i koordinaciji smo uvideli kolika je potreba ovog prostora na ovakvoj lokaciji da se dobije nešto novo u sadržaju. Dobili smo pre svega parkić za decu koji Mokra Gora nije imala a od prvog dana postavljanja sprava, mališani svakodnevno uživaju u ovom prostoru. Ovo nije samo opremljen teren spravama već potreba da nešto novo pružimo posetiocima, da želimo da ih združimo i da što više njih, kao izletnika, dolaze na ovu lokaciju gde mogu i kampovati i uživati u ovako jednom predivnom relaks prostoru“, kazala je ispred „Šarganske osmice“ Aleksandra Milutinović.

Čime su se vodili prilikom odabira lokacija, za Novu odgovara predsednik Kamping asocijacije Srbije Vladimir Đumić:

„Pre svega nam je bila bitna dostupnost kako bi kamperi lokaciju što lakše pronašli. Važno je da lokacija poseduje osnovnu infrastrukturu jer je struja uvek potrebna. Posebnu važnošt smo pridavali činjenici da je mesto bezbedno, ušuškano, udaljeno od buke što čini pravo izletište. Ideja je da ljude, koji su se zatekli u nekom tranzitu, hteli bi da prenoće u kampu a ne nose kamping opremu sa sobom, kao što su biciklisti, mogu opremu da iznajme na licu mesta. Udeo kamperskog turizma u Zapadnoj Evropi je oko 25% a kod nas nije ni deset procenata. Srbija je idealna za ovakvu vrstu turizma koji obuhvata aktivan odmor, preko eko turizma, banjskog do planinskom“, kazao je za Nova.rs Đumić.

Pored Mokre Gore, ovakvi lokaliteti će se ovih dana naći i u Rastištu na teritoriji Bajina Bašta, Borjak u Požegi, Taorska vrela u Kosjeriću, pokraj Rzava u Arilju, u Sjenici na Pešteru, na Zlataru pokraj jetera Kokin brod, u Prijepolju na gradskom izletištu i u Gostilju na teritoriji Čajetine. Iz Grada Užica najavljuju i nove sadržaje daljih aktivnosti na novom projektu koji će realizovati do kraja godine a tiče se jačanja pešačkog koridora u prekograničnoj oblasti BIH. Na teritoriji Mokre gore je već obeleženo kilometra pešačkih staza Evropskog pešačkog puta E7 a u Parku prirode biće postavljeno četiri odmorišta. Ukupna vrednost projekta koji je realizovan na teritoriji dve zemlje a koji je finasirala Evropska munija, je oko 400 hiljada evra, a opremanje devet eko kampova u Zlatiborskom okrugu, uključujući sve prateće troškove, koštalo je nešto manje od polovine tog iznosa.

Izvor: nova.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a 12 osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i nasilničke vožnje po dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a dve osobe su lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i nasilničke vožnje po dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je pet osoba zadobilo lake telesne povrede.

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača. Na području opštine Odžaci evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede.

Napisan je 61 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 393 prekršajnih naloga.

U noći između 25. i 26. jula 2014. godine nestala je 15-godišnja devojčica iz Subotice, Tijana Jurić. Njen nestanak potresao je i na noge digao celu Srbiju. Nažalost, potraga je imala tragičan kraj, jer je 7. avgusta Tijanino telo pronađeno na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor.

Za Tijanino ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je mesar Dragan Đurić iz beogradskog naselja Surčin. Monstrum je priznao zločin i policiju odveo do mesta na kojem je sakrio žrtvu.

Uhapšen je u svojoj mesari u Surčinu, gde je potpuno mirno sekao meso i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. Nije pokazao kajanje. Mada je mesar isprva poricao otmicu, nakon što je pao na poligrafskom testiranju, odlučio je da prizna i detaljno opiše zločin.

Naime, Đurić je Tijanu u Bajmoku udario svojim vozilom. Nakon što je devojka počela da zapomaže, uhvatio ju je za vrat, udarao, a potom ubacio u automobil, odvezao u atar i ubio. U automobilu je sa nje skinuo odeću, a telo odvezao desetak kilometara od Sombora, gde ga je i zakopao.

Prema svedočenju Vojice Janoševića, vlasnika ove radnje u kojoj je ubica radio, Đurić je u vreme Tijaninog ubistva bio na odmoru. Dana 25. jula bio je u Bajmoku u poseti rođacima. Pre susreta sa Tijanom popio je nekoliko pića. Kada se vratio na posao, niko nije primetio ništa čudno, jer je malo pričao sa kolegama.

Neobičnu ćutljivost primetila je i Draganova majka Makivija. Meštani naselja Aleksa Šantić, u kojem je Đurić sa majkom, ocem i sestrom živeo od rođenja, ali se sedam godina ranije odselio u Surčin, dodali su da je nekoliko sati pre odlaska u Bajmok osumnjičeni svratio na kafu kod prijatelja. U Sombor se vratio 2. avgusta, kako bi prisustvovao seoskoj slavi u Gakovu. U oba navrata nije im delovao neobično.

Trinaestog dana od nestanka, a prvog od otkrića ubistva (8. avgust), objavljeno je još detalja o slučaju. Naime, Đurić je, u jednoj od najobimnijih potraga u istoriji srpske policije, otkriven sistemom eliminacije. Meštani Bajmoka su otežali istragu, tako što su potencijalne dokaze gazili i premeštali prilikom traženja Tijane, ali je, na osnovu baznih stanica mobilne telefonije utvrđeno da je Dragan kritične noći bio na mestu otmice. Posmatran je od utorka, 5. avgusta, ali se ponašao sasvim obično, dok je veza između njih dvoje bila nepostojeća. Priveden je u nameri da otkrije gde drži devojku, ali je nakon poligrafskog testa priznao da ju je ubio.

Mišljenje policije je da Jurićeva ipak nije udarena automobilom, jer na vozilu nema oštećenja, već da ju je Dragan namerno napao, pre čega je zaustavio vozilo. Kako se devojčica opirala, jako ju je udarao i onesvešćenu stavio na zadnje sedište. Na putu do naselja Aleksa Šantić, Tijana se probudila i odmah pokušala da izađe.

Zbog toga je Đurić skrenuo sa puta, a petnaestogodišnjakinji krenuo da kida odeću i da je seksualno zlostavlja rukom.

Međutim, iznerviralo ga je što je zapomagala, pa ju je udavio duksericom koju u noći ubistva nameravala da vrati drugu, a koju je nosila zavezanu oko struka.

Tijanino nago telo zatim je stavio na zadnje sedište svog "golfa 3", a, na pola puta ka Somboru, prebacio ga je u gepek.

Tokom dana (26. jul), ostavio ga je u napuštenom objektu nedaleko od kolovoza, prekrivši ga kartonima. Kupio je torbu i ašov, koje je tokom noći iskoristio za prenošenje tela na obližnje improvizovano smetlište u Čonoplji, pa ga prekrio humusom namenjenim majci za cveće. Nakon ovoga se vratio u Sombor, gde je po kontejnerima pobacao delove Tijanine odeće. Uputio se kod sestre u selo Klek kod Zrenjanina, a tokom vožnje devojčicin telefon izbacio kroz prozor.

U narednim danima, mobilni je lociran i, zajedno sa crvenim "golfom" u kome su, prema izvoru iz policije, nađeni golim okom vidljivi tragovi krvi, iako je prošlo neko vreme od zločina, poslat na veštačenje. Ašov, međutim, nije pronađen.

Izor: kurir.rs

Možda ste videli ljude kako skaču u hladno more ili u ledene kupke, tvrdeći da je to dobro za zdravlje srca, oporavak mišića, stres i još mnogo toga.

Ova praksa je poznata kao uranjanje u hladnu vodu, vrsta krioterapije ili hladne terapije - koja se može koristiti u medicinske ili terapeutske svrhe na različite načine. Ovo se može uraditi putem leda, vode ili vazduha, uključujući kriohirurgiju za lezije, ledene obloge za oticanje, ili kroz ledene kupke za različite svrhe, uključujući oporavak od fizičke aktivnosti ili smanjenje stresa.

Postoji duga istorija ljudi koji su uranjali u hladnu vodu zbog njenih navodnih zdravstvenih koristi, koja datira još iz antičke Grčke - i stoga je velika količina istraživanja ove vrste hladnoće. U modernim vremenima, neki ljudi se pitaju da li bi hladni tuševi, pristupačniji oblik ovog trenda, takođe mogao da funkcioniše.

- Istraživanje je veoma, veoma tanko o samim hladnim tuševima - rekao je dr Kori Sajmon, vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Djuk i viši saradnik u Centru za starenje Djuka. Postoji najmanje 100 studija, od kojih su neke stare decenijama ili imaju metodološke probleme, a većina takođe ima mali broj učesnika, koji su obično zdrave mlađe odrasle osobe, rekao je Simon.

Ali stručnjaci imaju ideje o tome kako bi hladni tuševi mogli da funkcionišu, na osnovu naučnih i anegdotskih dokaza koji postoje, dodao je on.

Mentalno i srčano zdravlje

Sajmon veruje da većina prednosti uzimanja hladnog tuša dolazi iz psihološkog procesa prilagođavanja i prevazilaženja stresora – u ovom slučaju, hladne vode.

- Ljudi ne idu samo od nule do 60 pod hladnim tuševima. Obično moraju da im se prilagode, tako da postoji element u kome vaše telo može da kontroliše boravak u stresnom okruženju - rekao je on.

Ova teorija je u skladu sa rezultatima nekih studija hladnog tuširanja. Učesnici koji su se tuširali sa temperaturom vode od oko 10 do 14 stepeni Celzijusa – do jednog minuta dnevno tokom dve nedelje - prijavili su niže nivoe stresa od kontrolne grupe, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu Current Psichologi. Prednosti su bile veće kada su se učesnici tuširali nakon nekoliko rundi tehnike disanja koja je uključivala duboko disanje, izdisanje i zadržavanje daha.

Sajmon se tušira ​​jednom ili dva puta nedeljno, što mu je, kako kaže, pomoglo da postane mentalno prisutniji uopšte, jer ga praksa primorava da procesuira „patnju“.

Hladan tuš takođe može poboljšati raspoloženje i energiju ili mentalnu budnost, kao što je iskusila dr Rejčel Rid, fiziolog za vežbanje u Atini, Džordžija. „Osećate se malo ushićeno, a smatra se da je to barem delimično posledica povećanja (neurotransmitera) epinefrina, norepinefrina i dopamina“, objašnjava on.

Ove psihološke prednosti mogu takođe da budu primarni razlog zašto neki ljudi smatraju da hladni tuševi smanjuju njihov bol, za koji je psihološki stres glavni prediktor, rekao je Simon.

Tokom terapije imerzivnom hladnoćom, temperaturni šok može na kratko da optereti kardiovaskularni sistem, podižući krvni pritisak, broj otkucaja srca i disanje, kažu stručnjaci. Ali ova hiperaktivnost može dovesti do poboljšanja protoka krvi jer telo treba da radi da bi se vratilo u normalno stanje i zagrejalo, rekao je Rid. Hladni tuševi bi teoretski mogli donekle proizvesti isti efekat.

Međutim, ljudi sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa cirkulacijom, senzornim problemima - poput Rejnove bolesti ili neuropatije - ili dijabetesa ne bi trebalo da se tuširaju hladno bez prethodnog razgovora sa lekarom, kažu stručnjaci. Isto važi i za trudnice, osobe koje su nedavno operisane ili su pod uticajem alkohola ili droga, rekao je Rid.

Ljudi su umirali od pokušaja terapije hladnoćom, rekao je Simon, tako da je ovo odricanje od odgovornosti ozbiljno i ne treba ga zanemariti.

Podrška imunitetu

Hladni tuševi takođe mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema. U studiji iz maja 2014. godine, autori su testirali da li se imuni sistem male grupe holandskih muškaraca može poboljšati praktikovanjem meditacije, dubokog disanja i hladnih tuševa tokom 10 dana. Kada su autori primenili bakterijsku infekciju putem injekcije, učesnici studije koji su koristili velnes tehnike imali su manje simptoma. Ovi učesnici su takođe proizveli više antiinflamatornih hemikalija i manje inflamatornih proteina kao odgovor na infekciju.

Ali Sajmon nije siguran da je ovaj rezultat u potpunosti pozitivan, pošto su nedavna istraživanja počela da sugerišu da bi smanjenje inflamatornog odgovora na privremenu bolest moglo da produži ili spreči oporavak, rekao je on. Hronična upala, a ne akutna upala, je veći problem, rekao je Simon. Holandska studija takođe ne odražava individualnu efikasnost tri tehnike: meditacije, dubokog disanja i hladnog tuširanja.

Međutim, studija iz septembra 2016. sprovedena u Holandiji otkrila je da su ljudi koji su proveli 30 do 90 sekundi pod hladnim tušem iskusili 29% manje vremena van posla zbog bolesti. Bilo je i anegdota izveštaja o ređim oboljenjima tokom tuširanja hladnom vodom.

Hladni tuševi mogu biti korisni za fitnes kao način za ublažavanje bolova u mišićima - ali ne odmah nakon treninga, rekao je Rid.

- Najnoviji dokazi sugerišu da ne želite da poremetite zapaljen proces koji dolazi nakon dizanja tegova - rekao je Rid, zbog čega „mišići vremenom postaju jači, veći i efikasniji“.

Reed preporučuje korišćenje hladnoće terapije samo u danima bez dizanja tegova. Pored toga, hladni tuševi mogu privremeno da ubrzaju metabolizam, ali to nije povezano sa gubitkom težine.

Tuširanje hladnom vodom

Ako želite da pokušate da se tuširate pod hladnim tušem, a lekar vam je dao zeleno svetlo, počnite sa malim, kažu stručnjaci.

Studije obično koriste hladne tuševe u rasponu od 10 do 15,5 stepeni Celzijusa, ali termometar nije potreban, rekao je Simon.

Brzi prelazak sa toplog na hladno može biti previše uznemirujući, pa pređite sa mlakog na hladno polako, predložio je Simon.

Izlaganje hladnoći od 15 do 30 sekundi je dobar početak, rekao je Rid. Nakon toga pokušajte da dodate oko 15 sekundi svakih nekoliko nedelja.

Kako gradite svoj nivo tolerancije, tzv disanje u kutiji može vam pomoći da se osećate smireno pod tušem; oduprite se predugo zadržavanju daha, dodala je. Ovo uključuje udisanje za četiri brojanja, zadržavanje za četiri brojanje, izdisanje za četiri brojanje i zadržavanje za četiri brojanja.

Obratite pažnju na povratne informacije svog tela i sve znakove koji vam trebaju da izađete iz hladnoće, rekao je Rid.

Sajmon i Rid ne mogu definitivno da kažu da je hladno tuširanje siguran način za poboljšanje opšteg zdravlja, ali smatraju da u stresnom svetu ova praksa može biti dobar dodatak osnovnom nivou zdravlja koji je već podržan ishranom, hidratacija, vežbanje i san.

Izvor: direktno.rs