Sombor.info

Svako prelazi dug i težak put da bi stigao tamo gde želi, a 3 horoskopska znaka izlaze iz teškog perioda 28. jula 2024. godine.

Teškoće će se završiti za 3 znaka Zodijaka 28. jula 2024. godine. Vreme je da ustanu, izađu i žive kao srećni, zdravi ljudi.

Ovan

Šta god da nam padne na pamet, to otvara prostor za nas. Danas za vas prestaju nevolje. Mesec u konjukciji sa Saturnom ukazuje na to da imate izbora. U sredu počinje bolji period za vas, taman kad ste se umorili od toga da se uvek osećate bolno i slomljeno. Stiglo je vreme za isceljenje. Dopustite sebi da budete slobodni, dozvolite sebi da doživite radost koja je vaše pravo po rođenju. Pustite nevolje.

Blizanci

Moćan tranzit vam brzo rešava probleme koji su trajali duže nego što je potrebno. Iskusili ste teškoću koja vam je postala način života. Sada je vreme da se pozdravite njome. Energija koja utiče na vas dolazi sa planete Saturn, jer je ovo nebesko telo zbog kojeg se osećate kao da ste zaglavljeni u kolotečini. Danas prestajete da budete zaglavljeni. Možete da promenite svoj život nabolje! Sada možete da se oslobodite svojih privatnih trauma i teškoća.

Ribe

Tokom tranzita Meseca u konjunkciji sa Saturnom 24. jula otkrićete da sve ono za šta ste se držali više nema nikakvog značaja za vas… Više ne morate da patite. Stvarnost vam daje do znanja da ste došli do granice trpeljanje teškoća. Vreme je da iskusite lakoću i ljubav prema životu. Pustite prošlost da ode – vreme je da se živi. Sviđa vam se ideja da se ponovo osećate dobro u životu i nećete potrošiti ni sekundu da se kinjite što ste odvojili previše vremena da to shvatite. Sada ste na odličnom mestu. Vaše srce biće izlečeno, a vi potpuno nova osoba.

Izvor: direktno.rs

Razvod, kao sve učestalija sekvenca savremenog društva, inicirao je stvaranje organizacije koja ima za cilj da zaštiti decu i omogući im što bezbolniji prolazak kroz ovaj trenutak. U pitanju je Centar za negu porodice, čiji stručni tim pomaže roditeljima da se usaglase, formiraju sisteme, naprave dogovore i stave dečije potrebe u prvi plan i na pravi način.

Mi smo sa timom Centra za negu porodice razgovarali i pitali ih (skoro) sve što bi moglo zanimati roditelje koji se odluče na rastanak, u nadi da ćemo ovaj emotivno i mentalno težak period za svakog člana porodice olakšati kroz nekoliko saveta i podsetnik da u ovome niste sami/e.

Za početak, verovatno sve znima šta je zapravo Centar za negu porodice.

„Naša misija je da se tokom i nakon razvoda očuva podstičuće i stabilno okruženje za dete. Kroz višegodišnje iskustvo rada na ovoj temi uvideli smo uobičajene izazove i teškoće kroz koje roditelji i deca u razvodu prolaze i koliko im često nedostaje adekvatna podrška. Uzimajući u obzir osetljivost i kompleksnost ove teme oformili smo multidisciplinarni tim koji je sačinjen od različitih profila stučnjaka koji mogu da odgovore na složene potrebe dece i roditelja u razvodu. Naš tim čine master socijalna radnica Jovana Stojanović, specijalne pedagoškinje Mara Ćirković i Bojana Kalanović i naši saradnici Dijana Petrović, psiholog i REBT terapeut, Zorana Kovačev, pedagog i savetnik TA pod supervizijom, kao i savetnik iz oblasti prava advokat Đuro Škarić“, navode oni.

Pitali smo ih i da li u radu sa roditeljima pokušavaju da nađu rešenje koje bi pomoglo da se izbegne razvod, ali i kada stručni tim smatra da je razvod neizbežan.

„Deo naših aktivnosti usmeren je na savetovanje roditelja o tome koje mogućnosti imaju za rad na međusobnom odnosu i očuvanju zajednice. Ali, kada ništa od toga ne da rezultat, važno je imati podršku i za razdvajanje. Mi prvenstveno radimo sa onim osobma koje su donele odluku da se razvedu, u postupku razvoda su ili su se već razvele, a potrebna im je podrška da očuvaju svoju porodicu. Naša ideja je sačuvati porodicu, čak i onda kada ona promeni oblik, jer, kako volimo da kažemo, razvodi se brak, a ne porodica“, ističu.

Šta treba raditi tokom razvoda?

„Bezbedonosno uputstvo za hitne slučajeve u avionu – da masku najpre stavite sebi, kako biste mogli da je zatim stavite vašem detetu, važi i za ovu kriznu situaciju. Kada je u pitanju pomaganje vašoj deci da prebrode razvod, trebalo bi da najpre brinete o sebi, kako biste bili tu za vašu decu. Važno je zadržati smirenost i detetu obezbediti što više stabilnosti i strukture kroz nastavak disciplinovanja, jasnih granica i zdravog vođstva u vaspitanju. Detetu treba objasniti da i dalje ima porodicu i oba roditelja, iako više neće živeti zajedno, kao i da ga oba roditelja vole i da će uvek biti tu za njega. Potrebno je uveriti dete da ono ni na koji način nije krivo za razvod i dati mu do znanja da je u redu da voli drugog roditelja i da i dalje uživa u vremenu provedenom sa njim. Budite spremni da detetu odgovorite na moguća pitanja i dajte mu dozvolu da oseća i da ta osećanja izrazi na zdrav način.

A šta ne?

U odnosu sa bivšim partnerom važno je očuvati bar minimalnu komunikaciju i deliti informacije koje se tiču deteta – o školskim obavezama, dečijim rođendanima, lekarskim pregledima… Uvek bi trebalo izbegavati svađe kada su deca prisutna ili mogu da vas čuju, ne govoriti ružno o drugom roditelju pred decom, kao i raspravljati o stvarima koje se tiču odraslih u njihovom prisustvu (o odlascima na sud, alimentaciji, činjenici ko je koga prevario…) Dete nikada ne bi trebalo staviti u poziciju da bira sa kojim od roditelja će živeti, niti tražiti da prenosi poruke bivšem supružniku, da npr. čuva tajne od drugog roditelja ili ga ispitivati o drugom roditelju. Iako vam u ovom periodu sigurno nije lako, ne očekujte i ne dozvolite da vas dete teši. Mnogi od ovih saveta su izazovni, ali budite svesni da je za svako prilagođavanje na nove okolnosti potrebno vreme i da uz podršku roditelja deca najčešće uspešno prebrode razvod.

Slogan Centra za negu porodice je „odvojeni zajedno“. Zanimalo nas je čega zavisi da li će porodica funkcionisati i posle razvoda i na koji način njihova pomoć pomaže partnerima u ovome.

„Funkcionisanje porodice nakon razvoda zavisi prvenstveno od komunikacije između bivših supružnika. Takođe, način na koji se roditelji nose s emocijama nakon razoda, veoma utiče na njihovu sposobnost da brinu o deci i međusobno sarađuju. Naš model rada sa roditeljima podstiče dijalog kako bi par mogao da ublaži bol i stres, da radi zajedno na očuvanju svojih resursa, zaštiti svoje dete i da, ukoliko je njihova odluka konačna, napreduju ka saradničkom roditeljstvu“, objasnili su nam.

Kako roditelj koji ne može da razdvoji partnera od deteta može da prevaziđe ovaj problem i bude samo roditelj?

„Razdvajanje uloge partnera od roditeljske uloge je jedno od ključnih pitanja i njegovo razrešenje određuje tok procesa razvoda i najvažnije je za uspostavljanje konstruktivne komunikacije roditelja tokom i nakon razvoda. Kod nekih porodica ovo se dešava spontano, roditelji shvataju i prihvataju da kao partneri ne mogu da funkcionišu, ali su svesni potrebe da kao roditelji pristojno komuniciraju i dogovaraju se oko deteta. Sa druge strane, u nekim porodicama roditelji imaju teškoću da prihvate da brak nije uspeo, osećaju se iznevereno, povređeno, ljuti su, besni, možda krive onog drugog za kraj. Drugog roditelja vide kao „neprijatelja“ kome treba doskočiti, koga treba posramiti, diskreditovati, kompromitovati, kazniti. U ovakvom haosu osećanja, teško se može uspostaviti bilo kakva konstruktivna komunikacija među roditeljima, koja je detetu preko potrebna“, ističu, ali i dalje objašnjvaju na koji način ovo može da se reši.

„Razrešenje ovog problema kreće, pre svega, od toga da roditelj napravi realan uvid u svoje ponašanje, da shvati da ima problem u sagledavanju drugog roditelja. Ono što može da pomogne jeste dodatna edukacija roditelja o potrebama dece čiji se roditelji razvode, kao i načinima kako roditelj može pružiti detetu podršku. Ako to ne daje rezultate, postoji mogućnost uključivanja u individualnu psihoterapiju kako bi se roditelju pomoglo da takav uvid napravi i radi na sebi“.

Kako bi trebalo da izgleda roditeljstvo posle razvoda i šta su dužnosti oba roditelja?

Roditeljstvo nakon razvoda braka treba da izgleda isto kao i kada su roditelji u zajednici. Roditelji bi trebalo zajednički da promišljaju o potrebama svog deteta i da zajednički donose najznačajnije odluke koje se tiču deteta. Oba roditelja imaju pravo da učestvuju u životu deteta, da budu upoznata sa svim informacijama koje su važne za dete, da učestvuju u donošenju odluka, kao i da imaju obaveze oko deteta (praćenje razvoja deteta, zaštita njegovog interesa, izdržavanje). Sama raspodela odgovornosti i obaveza zavisi od svake pojedinačne porodične situacije, kao i od načina vršenja roditeljskog prava za koji su se roditelji opredelili – samostalnog ili zajedničkog. U praksi često nailazimo na želju roditelja da provode podjednako vreme sa detetom. Međutim, po našem mišljenju, dok god je kontakt između deteta i roditelja redovan i kontinuiran, nije ključno koliko sati ili dana će u toku jedne nedelje provesti, već je mnogo važnije na koji način provode vreme kad su zajedno, koliko je roditelj suštinski prisutan u životu deteta i responzivan na njegove potrebe. Dakle, pričamo o kvalitetu, a ne kvantitetu odnosa.

Kako objasniti detetu da mama i tata više nisu zajedno?

„Idealno bi bilo da odluku o razvodu i dogovor o tome gde će i sa kim će dete živeti i kako će provoditi vreme s roditeljima, detetu roditelji saopštite zajedno, u skladu sa njegovim uzrastom i stepenom razumevanja trenutne situacije. Odgovorite detetu na sva pitanja i dozvolite da sa vama podeli svoja osećanja. Izbegavajte nepotrebne detalje i ulaženje u razloge prekida i partnerskog odnosa. Važno je da dete zna, da iako roditelji neće živeti zajedno, oni ostaju i dalje tu za njega, kao i da ono nije krivo za razvod. Ukoliko nije moguće da roditelji odluku o razvodu detetu saopšte zajedno, onda tu odluku jedan roditelj može saopštiti i sam, ali bez okrivljavanja i ogovaranja drugog roditelja. Uvek imajte na umu da vaš bivši partner – detetu nije bivši roditelj, kao i da ste bivšeg partnera ipak vi izabrali za detetovog drugog roditelja. S tim u vezi, potrudite se da učinite sve kako biste uspostavili i održali bar minimalnu komunikaciju sa drugim roditeljem. Važno je očuvati odnos deteta sa roditeljem sa kojim ne živi i uliti detetu osećanje da je voljeno od strane oba roditelja, pa čak i po cenu opravdavanja nedovoljnog prisustva drugog roditelja u životu deteta. Na taj način ne činite uslugu bivšem partneru, već štitite vaše dete od osećaja da je možda ono krivo ili manje vredno zbog odsustva drugog roditelja“, navode.

Koje sve negativne efekte rastanak i odsustvo jednog roditelja može da ima na dete?

„Sam rastanak roditelja, odnosno razvod sam po sebi ne predstavlja najveći izvor emocionalnih teškoća kod dece, već su to narušeni odnosi između roditelja. Konflikti roditelja koji negativno utiču na decu i stvaraju najveći izvor stresa jesu oni koji su dugotrajni, česti, visoko emocionalno obojeni i koji uključuju međusobno neprijateljstvo (podizanje glasa, uvrede, verbalnu agresiju), kao i oni koji se tiču rasprave o deci i pred decom. Na decu negativno utiče i potpuni prekid komunikacije između roditelja. Naravno, najveći negativni uticaj ima porodično nasilje. Deca koja su u dužem periodu izložena disfunkcionalnim roditeljiskim odnosima usvajaju negativni primer partnerskog odnosa kao nešto uobičajeno, razvijaju različite negativne obrasce ponašanja u budućim partnerskim vezama i mogu razviti različite emocionalne i ponašajne probleme zavisno od uzrasta – popuštanje u školi, mokrenje u krevet, teškoće sa kontrolom besa, pa sve do bolesti zavisnosti i problema sa mentalnim zdravljem u odraslom dobu“, akcentuju oni.

A da li postoje situacije kada je detetu bolje bez uticaja jednog roditelja?

„Ukoliko dođe do potpunog odsustva jednog od roditelja u životu deteta po razvodu, deca najčešće okrivljuju sebe i donose zaključak da ih je roditelj zapravo napustio zato što su oni loši ili bezvredni. Ovakvo životno iskustvo može ostaviti trajne posledice po buduće samopouzdanje osobe i njene odnose sa drugim ljudima. Situacije u kojima je detetu bolje bez ikakvog uticaja roditelja su veoma retke i ekstremne, a odnose se na grubo zanemarivanje potreba deteta, zlostavljanje deteta ili na vršenje dugotrajnog negativnog uticaja na dete na druge načine, te se prekidom svakog kontakta deteta i roditelja čini manja šteta od one koju je roditelj svojim ponašanjem detetu naneo. Međutim, odluku o prekidu kontakta u ovako ekstremnim situacijma donose stručnjaci i institucije specijalizovane za to“, podvlače.

Koje sve greške roditelji u Srbiji prave kad odluče da se razvedu?

„Uprkos teškoćama i izazovima koje nosi razvod, najveći broj parova ipak na kraju, nakon što prođe određeno vreme i dođe do uspostavljanja emocionalne distance među partnerima, uspe daa se uspešno prilagodi na novonastale okolnosti i bude oslonac i podrška svojoj deci. Po našem iskustvu, najčešće greške koje roditelji prave jesu one koje se tiču međusobne komunikacije među roditeljima i nemogućnost da se trenutne emocije i nezadovoljstvo ostave po strani i napravi dogovor, pa se konflikt između partnera dalje produbljuje. Dešava se da roditelji ponekad izbegavaju da razgovaraju sa decom o razvodu jer je ta tema i njima samima previše uznemirujuća ii bolna ili misle da na taj način dete štite neprijatnih emocija. Takođe, često iz potrebe da se dete u kriznom periodu dodatno zaštiti i manje opterećuje, detetu se dopuštaju aktivnosti koje inače ne bi bile prihvatljive – npr. više vremena za ekranom ili u izlascima sa društvom. Optimistično je to da je danas veliki broj parova zainteresovan da se dodatno edukuje, da potraži stručnu pomoć i da se potrebe dece mnogo više osluškuju.“, objašnjavaju.

Pitali smo ih kako bi po njihovom mišljenju trebalo da funkcioniše idealan primer zajedničkog roditeljstva.

„Pronalaženje ravnoteže u dogovorima i vaspitavanju nije lako ni za roditelje koji su u braku, a naročito je izazovno za one roditelje koji decu odgajaju u dva domaćinstva. Zajedničko (saradničko) roditeljstvo nakon razvoda podrazumeva sposobnost roditelja da svoja lična osećanja i interese ostave po strani, da zajedno učestvuju u procesu sagledavanja potreba deteta, donošenja odluka i postizanju ciljeva koje donose dobro njihovom detetu. Ono podrazumeva saradnju roditelja radi ostvarivanja najboljeg interesa svoje dece. Saradnja roditelja obezbeđuje očuvanje zdravog, bliskog odnosa deteta sa oba roditelja, doprinosi da se dete ne oseća napušteno od strane bilo kog od roditelja i umanjuje ukupan stres koji deca imaju kada se roditelji razvode. Sa druge strane, saradničko roditeljstvo pruža roditeljima osećaj da podjednako učestvuju u životu deteta, kao i osećaj sigurnosti, jer dele odgovornost za dete sa drugim roditeljem“, navode.

Evo kako bi to izgledalo u praksi:

„Uz uspešno saradničko roditeljstvo, oba roditelja mogu biti uz dete, na primer, tokom značajnog sportskog turnira. Ili, ako je detetu, dok je u tatinoj kući, potrebna mamina pomoć oko matematike dete neće oklevati da je pozove. Ili, najjednostavnije, roditelj kome je potrebna bilo kakva pomoć oko deteta (da se pričuva, odvede na trening, popriča s njim, materijalno pomogne…) prvo će se obratiti drugom roditelju“, kažu oni.

Interesovalo nas je da nam objasne iz dosadašnje prakse sa kojim tipovima roditelja je najteže sarađivati, a sa kojima najlakše sprovedete svoju misiju u delo.

„Iz našeg, zaista dugogodišnjeg iskustva, naillazili smo na različite tipove roditelja, manje ili više saradljive. Ukoliko je roditelj zdrav, i bez drugih objektivnih teškoća, najteže je sarađivati sa roditeljima koji imaju problem da odvoje roditeljsku od partnerske uloge, o čemu smo već ranije pričali. U tom slučaju, roditelj na drugog roditelja gleda kao na „neprijatelja“, kao na suprotnu stranu, a ne na svog saradnika, što on zaista bi trebalo da bude. Sa druge strane, nikad ne propustimo priliku da pohvalimo sve one roditelje koji umeju da naprave realan uvid u sopstvene potrebe i teškoće i da na njima rade, koji su sposobni da stave potrebe deteta na prvo mesto i da zarad interesa i dobrobiti svog deteta, uspešno komuniciraju i sarađuju sa drugim roditeljem. Kada roditeljski par nakon razvoda braka funkcioniše kao tim, onda će olakšati detetu tranziciju iz jedne strukture porodice u sada novu strukturu, kao i amortizovati najveći broj negativnih posledica koje razvod može imati po, pre svega, psihološki i emotivni razvoj deteta. Roditeljima koji uspeju da ostanu na nivou roditeljskog zadatka i kada oni sami prolaze kroz ličnu krizu, svakako treba čestitati“, podvlače.

Na kraju, podelili su ključni savet svakom roditelju koji prolazi kroz razvod.

„Razvod je veoma kompleksan, uglavnom visoko stresan proces za sve članove porodice i teško da ga možemo svesti na samo jedan savet. Međutim, ono što treba da bude glavna ideja vodilja roditeljima je da će razvod kao i svaka druga kriza proći. Oluja osećanja, promena i izazova će jednog dana stati, ali je važno ono što ostane iza te oluje. Tu, pre svega, mislimo na način na koji su roditelji pružili detetu podršku, kako su mu organizovali život nakon razvoda, koliko su mu olakšali, a koliko otežali taj proces, i kako se to odrazilo na dalji razvoj deteta. Stvaranje ili održanje zdravog, sigurnog i podstičućeg porodičnog okruženja za dete je glavni imperativ svakom roditelju pre, tokom, i nakon razvoda“, zaključuju oni.

Izvor: nova.rs

U svetu gde se vesti o međuljudskim odnosima često spominju u kontekstu zdravlja i dobrobiti, važno je da razumemo složenost prijateljstava.

Baš kao što redovno pratimo sportske rezultate, tako bi trebalo da pratimo pratiti i “rezultate” naših prijateljstava. Međutim, za razliku od jasnih brojki na sportskom semaforu, kvalitet naših odnosa često je skriven iza suptilnih znakova i nijansi ponašanja, piše portal N1.

Prepoznavanje znakova lažnog prijateljstva

Ponekad, osobe koje smatramo bliskim prijateljima mogu da se pokažu kao izvori negativnosti u našim životima. Ovi “lažni prijatelji” često se kriju iza maske dobronamernosti, dok u stvarnosti njihovi postupci govore drugačije. Evo nekoliko ključnih znakova koji mogu da ukažu na prisutnost lažnog prijatelja u vašem životu:

Nedostatak iskrenog veselja za vaše uspehe: Pravi prijatelj će se radovati vašim dostignućima kao da su njegovi lični. Lažni prijatelj, sa druge strane, može da pokaže znakove zavisti ili čak otvorenog nezadovoljstva kada vam stvari idu dobro.

Suptilno podrivanje samopouzdanja: Budite oprezni sa “prijateljima” koji vam upućuju dvosmislene komplimente ili vas kritikuju pod izgovorom da žele da vam pomognu. Rečenice poput “Nije loše za nekoga poput tebe” mogu da budu znak prikrivene zlobe.

Širenje glasina i ogovaranje: Ako otkrijete da vaš „prijatelj“ širi neistine o vama ili deli vaše poverljive informacije sa drugima, to je jasan znak da ste u toksičnom odnosu.

Pasivno-agresivno ponašanje: Ovo može da uključi namerno kašnjenje na dogovore, ignorisanje vaših poruka ili pronalaženje izgovora da ne prisustvuju važnim događajima u vašem životu.

Neusklađenost reči i dela: Obratite pažnju na prijatelje čije reči ne odgovaraju njihovim postupcima. Ako vam neko stalno obećava podršku, ali nikada nije tu kada vam je potrebna, to može da bude znak lažnog prijateljstva.

Iako može da se čini da je održavanje lažnog prijateljstva samo manja neprijatnost, stvarnost je takva da odnosi mogu da imaju ozbiljne posljedice po naše mentalno i fizičko zdravlje.

Istraživanja su pokazala da izloženost toksičnim odnosima može da dovede do:

Povišenog krvnog pritiska
Povišenog nivoa stresa i anksioznosti
Smanjenog samopouzdanja i samopoštovanja
Problema sa spavanjem i koncentracijom
Opšteg osećaja nezadovoljstva i nesreće

Baš kao što redovna fizička aktivnost doprinosi našem telesnom zdravlju, tako i zdravi odnosi doprinose našem mentalnom blagostanju. Zato je važno da svoj “krug prijatelja” tretiramo sa istom pažnjom kao i svoj program vežbanja – da ga redovno procenjujemo i prilagođavamo prema potrebi.

Strategije za suočavanje sa lažnim prijateljstvima

Prepoznavanje lažnog prijateljstva je prvi korak, ali ono što sledi može da bude jednako izazovno. Evo nekoliko strategija koje mogu da vam pomognu u navigaciji kroz ove složene situacije:

Otvorena komunikacija

Ponekad, osoba možda nije ni svesna kako njeno ponašanje utiče na vas. Pokušajte otvoreno da razgovarate o svojim osećanjima i zabrinutostima. Koristite “ja” izjave kako biste izbegli optuživanje, na primer: “Osećam se povređeno kada…” umesto “Ti uvek…”.

Postavljanje granica

Jasno definišite šta je za vas prihvatljivo ponašanje u prijateljstvu. Nemojte da se bojiti da kažete “ne” kada se osećate neprijatno ili iskorišćeno. Zdravo postavljanje granica je ključno za održavanje balansa u bilo kojem odnosu.

Preispitivanje vlastitog ponašanja

Pre nego što potpuno osudite drugog, razmislite o vlastitom doprinosu dinamici odnosa. Da niste možda i vi ponekad pokazivali znakove lažnog prijateljstva? Samosvest i spremnost na promenu su ključni za zdravije odnose.

Traženje podrške

Nemojte se ustručavati da potražite podršku od drugih prijatelja, porodice ili čak profesionalnog savetnika. Ponekad nam je potrebna spoljna perspektiva da bismo jasnije sagledali situaciju.

Postepeno udaljavanje

Ako nakon pokušaja komunikacije i postavljanja granica ne vidite promenu, možda je vreme da razmislite o postepenom udaljavanju. Ovo ne mora da znači dramatičan prekid, već postupno smanjivanje kontakta i emocionalne investicije u odnos.

Negovanje autentičnih prijateljstava

Dok radimo na prepoznavanju i rešavanju lažnih prijateljstava, jednako je važno da se fokusiramo na negovanje autentičnih veza. Evo nekoliko saveta za izgradnju i održavanje istinskih prijateljstava:

Budite iskreni i autentični: Dopustite drugima da vide vaše pravo ja, sa svim vrlinama i manama.

Aktivno slušajte: Pokazujte interes za živote i osećanja vaših prijatelja.

Budite pouzdani: Držite se obećanja i budite tu za svoje prijatelje u dobrim i lošim vremenima.

Proslavite tuđe uspehe: Radujte se iskreno kada vašim prijateljima ide dobro.

Oprostite male greške: Niko nije savršen, i pravi prijatelji će razumeti i oprostiti povremene propuste.

Put ka zdravijim odnosima

Prepoznavanje i suočavanje sa lažnim prijateljstvima može da bude izazovan proces, ali je ključan za naše mentalno zdravlje i opštu dobrobit. Baš kao što brinemo o svom fizičkom zdravlju kroz redovne preglede i vežbanje, treba redovno da “pregledamo” i naše odnose.

Važno je zapamtiti da kvalitet naših prijateljstava često ima veći uticaj na našu sreću od njihove količine. Fokusiranje na razvoj nekoliko dubokih, autentičnih veza može da bude daleko vrednije od održavanja brojnih površnih odnosa.

Na kraju, rad na prepoznavanju lažnih prijateljstava i negovanju autentičnih veza je celoživotni proces. To zahteva stalnu samosvest, otvorenost za rast i spremnost da ponekad donesemo teške odluke. Međutim, nagrada u obliku zdravijih, ispunjavajućih odnosa vredna je svakog uloženog truda.

Kroz ovaj proces, ne zaboravite da budete nežni prema sebi. Svako od nas ponekad može da pokaže karakteristike lažnog prijatelja, ali ono što nas definiše je naša spremnost da to prepoznamo i radimo na sebi. Gradeći zdravije odnose sa drugima, gradimo i zdraviji odnos sa samim sobom.

Jul mesec obeležio je toplotni talas koji je pogodio deo južne i istočne Evrope, kao i našu zemlju. Prema najavama, uslediće još jedan toplotni talas u avgustu.

Meteorolog Ivan Ristić rekao je da nas u avgustu čeka novi toplotni talas i da će se visoke temperature zadržati do septembra.

„Ovo leto će očigledno biti veoma toplo. Posle ovog kratkotrajnog zahlađenja koje ide krajem jula, ponovo u avgustu možemo očekivati novi afrički talas koji će trajati između 10 i 15 dana. Dakle, ponovo, temperatura je oko 40 stepeni do septembra. Polako, temperature će postepeno opadati. Za sada, meteorološki modeli ukazuju na to da će septembar biti nešto svežiji nego što je bio prošle godine, kao i oktobar, tako da ćemo najverovatnije brže ući u jesen i u zimu“, zaključuje Ristić.

Prema najavama portala Severe Weather Europe vrućina će se proširiti i prema zapadnoj Evropi početkom nedelje.

Navode kako će se većina zapadne Evrope početkom nedelje, paralelno s početkom Olimpijskih igara, suočiti s kratkim, ali intezivnim toplotnim talasom. Topli oblak vazdušne mase uskoro bi trebalo u delove Francuske da donese temperature više od 40 stepeni Celzijusovih, a Španiju očekuju temperature od +45.

Prema prognozama globalnih vremenskih modela, temperature će tokom poslednjih dana jula biti znatno iznad proseka delom južne, a naročito zapadne Evrope.

– Toplotni talas se pojačao od Zapadne Sahare do Pirenejskog poluostrva. Maroko i Alžir oborili su nekoliko dnevnih visokih i noćnih temperaturnih rekorda, a Španija i Portugal su sredinom ove nedelje dostigli vrhunac iznad +45 °C – navodi portal Severe Weather Europe.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, UKP i Policijske brigade, uhapsili su J. S. (2000) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da je 20. jula ove godine, na teritoriji opštine Zvezdara, izvršio krivično delo silovanje nad dvadesetjednogodišnjom devojkom.

Po nalogu tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu određeno mu je zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden tom tužilaštvu.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 29. jul

U najlepšoj bezdanskoj ulici, po 19. put održana je, sada već u tradiciju ukorenjena, kulturno – umetnička manifestacija „Trojni susret“, na kojoj su izlagači iz Srbije, Mađarske i Hrvatske imali priliku da predstave svoju kulturu i tradiciju
Ispred Grada Sombora, prisutne je pozdravio zamenik gradonačelnika, Milan Stakić, poželevši dobrodošlicu gostima iz Mađarske i Hrvatske, a posebno zahvalivši organizatorima koji dugi niz godina vredno rade na očuvanju kulture, tradicije i običaja naroda koji žive na teritoriji grada Sombora, te dodao: „Poštovani sugrađani, uvaženi gosti iz Republike Mađarske i Republike Hrvatske, dragi prijatelji, čast mi je i zadovoljstvo da vas pozdravim ispred Grada Sombora i u svoje lično ime i da vam poželim ugodne trenutke na manifestaciji koja dugi niz godina neguje kulturu, tradiciju i običaje naroda sa ovog prostora. Grad Sombor će nastaviti sa podrškom manifestacija kojima se oslikava istinsko multietničko i multikonfesionalno šarenilo i bogatstvo našeg grada. Srećan vam 19. Trojni susret“.

Pored kulturno – umetničkog programa na glavnoj bini, posetioci manifestacije su tokom celog dana mogli da pogledaju izložbu i vašar rukotvorina uz bogatu ponudu bezdanskih gastro specijaliteta, dok su u večernjim časovima uživali u rok koncertu grupe „Trilogy“, a nakon toga i poznate grupe „Zana“.

Pomenutoj manifestaciji prisustvovao je i član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine, Ognjen Andrinčin.

Mladi Nemci posetili su Srbiju tokom leta obišavši jevrejsku zajednicu u Novom Sadu i Somboru, te Muzej Podunavskih Švaba u potonjem gradu.

Kako kaže dr Željko Dragić, organizator ovog putovanja i predsednik organizacije „Gradimo mostove“, prva grupa mladića i devojaka iz Nemačke, njih 35, u svom boravku u Srbiji tokom juna posetili su jevrejsku zajednicu u Novom Sadu i Somboru.

– Ladislav Trajer, dočekao goste iz Nemačke u novosadskoj sinagogi. Ispričao nam je kratku istoriju, kako su Jevreji naseljavali ovo područje, ali je govorio i o današnjem životu u Novom Sadu. Trajer je naglasio da je suživot između Srba i Jevreja bio dobar, kao i odnosi Srbije i Izraela, te istakao važnost prijateljstva među narodima, uključujući Nemačku i Srbiju – rekao je Dragić, koji je nekada živeo u Nemačkoj, a sada trenutno boravi u Ravnom Selu, u „švapskoj kući“.

Za mlade je najveće iznenađenje bio Muzej Podunavskih Švaba u Somboru, jer niko od njih uopšte nije znao da su njihovi sunarodnici nekad živeli na ovom području.

– Zbog sam posle odlučio da povedem još jednu grupu, od 15 mladića i devojaka iz grada Berzenbri, iz regije Osnabrik, da borave ovde i posete pomenuti Muzej, te nauče nešto što nisu znali iz svoje nacionalne istorije – izjavio je Dragić.

Muzej u Somboru prikazuje istoriju Podunavskih Švaba od sredine 18. do sredine 20. veka, počev od njihovog doseljavanja pa sve do proterivanja u logore i posle u Nemačku, nakon 1945. godine i završetka Drugog svetkog rata.

U Muzeju Podunavskih Švaba, goste je dočekala kustoskinja Ivana Dekić i generalna sekretarka udruženja Gerhard, Gabrijela Bogišić.

– Imala sam čast da kratko predstavim izložbu i da u ime udruženja uputim pozdrave. Veoma me raduje što je Dragić već drugi put ove godine doveo grupu mladih Nemaca u Sombor. Mladi ljudi su bili duboko impresionirani i iznenađeni bogatom istorijom Podunavskih Švaba u ovom delu Evrope – kazala je Bogišić.

Daniel (26) koji je više puta boravio u Srbiji uspeo je kaže da pronađe paralele između istorije Podunavskih Švaba i svoje porodične istorije. Njegova porodica se tokom vladavine Katarine Velike preselila iz Nemačke u Rusiju, a sada živi u gradu Alfhausenu, koji pripada regiji Osnabrik.

– Već četvrti put sam u Srbiji. Veoma sam srećan što mogu da učestvujem u ovakvom projektu. Sada shvatam da kao Nemac, naša država nije samo Nemačka, već da nas ima i u ovom delu Evrope i ne smemo zaboraviti naše korene – rekao je Džeremi (22).

Grupi mladih Nemaca pridružio se i Josef Weiszman, pre svega, kako kaže, zbog želje da vidi stalnu postavku u Muzeju.

Njegov otac koji je rođen u Sutjesci kod Zrenjanina i ima 73 godine, pričao mu je o svojoj baki i ocu, koji su prvo pobegli u Austriju, a zatim u Nemačku.

– Svi zajedno posetili smo rodno mesto njegovog oca i pronašli kuću u kojoj je rođen, na čijoj fasadi velikim slovima i danas piše prezime „Weiszman“. Voleo bih da ova izložba iz Muzeja bude prikazana u Nemačkoj, jer danas se tamo ne zna puno o istoriji Podunavskih Švaba u Vojvodini– dodao je Dragić.

Na ovom proputovanju gosti iz Nemačke obišli su i druge znamenitosti; fruškogorske manastire, Karlovačku gimnaziju, Gradsku kuću u Novom Sadu, Kalemegdan, Hram Svetog Save..

Kako najavljuje Dragić, sledeće leto ponovo će da organizuje slično putovanje za mlade Nemice i Nemce.

Izvor: danas.rs

Gradsko udruženje penzionera Sombor, proslavilo je 77 godina postojanja. Tim povodom, održana je proslava u svečanoj sali „Galea“ uz raznovrstan kulturno – umetnički, plesni i muzički program.

Ispred lokalne samouprave, brojne predstavnike udruženja penzionera iz Srbije, Hrvatske i Republike Srpske, pozdravio je zamenik gradonačelnika Milan Stakić, poželevši im prijatno druženje i puno zdravlja.

„Zadovoljstvo mi je što mogu da vas pozdravim ispred Grada Sombora i da vam poželim ugodne trenutke na današnjem druženju. Čast mi je što se obraćam vama, koji ste za vreme vašeg radnog veka gradili ovu društvenu zajednicu, ovaj grad i ovu državu. Takođe, jako sam srećan što sam pred vama koji ste uvek bili tu kada je bilo najpotrebnije. Želimo vam dug život i uživanje u ovom vašem zlatnom dobu koje ste svakako zaslužili. Svako dobro i živeli“, rekao je zamenik gradonačelnika Stakić.

Svojim nastupom, program su ulepšali KUD „Sombor“, učenice Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor, Plesni klub „Ronda“, te vokalna solistkinja Anastasija Sandić, student Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je danas da su prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi trajno zatvoreni, a privremeno je obustavljen rad Centra za azil u Tutinu, Centra za azil u Banji Koviljači i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima u periodu od 1. avgusta do 30. septembra ove godine.

Do toga je došlo na osnovu odluke o novom režimu rada centara za azil i prihvatnih centara, donete na osnovu činjenice da se kontinuirano smanjuje migratorni priliv u Srbiji u dužem periodu, što se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta.

U punom kapacitetu nastavljaju sa radom centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu, u kojima je trenutno smešteno 429 migranata, javlja Tanjug.

Komesarijat podseća da Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama, kao i da je odluku o novom režimu rada prihvatnih centara i centara za azil doneo u skladu sa strategijom reagovanja utvrđenom Planom reagovanja na povećan broj migranata na teritoriji Srbije za 2024. godinu, a u cilju racionalizacije operativnih troškova i efikasnog upravljanja resursima i sistemom prihvata.

"Komesarijat za izbeglice i migracije ima izrađene planove reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata, a uz podršku Vlade Srbije i dobrom saradnjom sa svim državnim institucijama, u mogućnosti smo da svakodnevno pratimo migratornu sliku u Srbiju i adekvatno reagujemo", navodi se u saopštenju.