Godišnje 700.000 ljudi umre u svetu od falsifikovanih lekova kojih ima i u Srbiji

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 oktobar 2025

Godišnje više od 700.000 ljudi u svetu umre od posledica uzimanja falsifikovanih lekova kojih ima i na tržištu u Srbiji.

Najveći broj urmlih do toga su deca, rečeno je danas na međunarodnoj konferenciji "Svet protiv falsifikovanih i substandardnih medicinskih proizvoda".

Direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Saša Jaćović je rekao u govoru na tom skupu da nijedna država, a ni kontinent, nije bezbedan ukoliko i jedno dete umre od falsifikovanih lekova - piše N1.

"Ta pilula često sadrži otrove ili čak ne sadrži ništa, ali to 'ništa' vredi 432 milijarde dolara godišnje, to je tiha pandemija. Samo kroz međusektorsku saradnju možemo zatvoriti lance ilegalne proizvodnje i šverca tih lekova", rekao je Jaćović na konferenciji u Privrednoj komori Srbije.

"Plasman falsifikovanih i substandardnih lekova predstavlja ne samo zločin protiv prava i zakona, već zločin protiv poverenja u medicinu, i protiv samog života", rekao je Jaćović.

Regionalni savetnik Tima za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima u okviru odeljenja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Rasmus Gjesing je izjavio da u siromašnom stanovništvu 286.000 dece umre godišnje od falsifikovanih lekova za malariju i upalu pluća.

"Postoji razni načini za borbu protiv toga: zakonodavstvo, regulativa, upravni odbori i praćenje tih lekova. Neetičke i korupcijske prakse se javljaju u celom lancu snabdevanja lekovima i tu dolazi do grešaka", kazao je Gjesing.

"Prevenciji falsifikovanih lekova doprinose sigurno snabdevanje, zaplene, sprovođenje zakona i razvoj zajedničke obaveštajne baze, razmena podataka", rekao je Gjesing.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 oktobar 2025

Nova studija sprovedena u bostonskoj bolnici Brigam i Žene pokazuje da osobe sa veoma neredovnim obrascima spavanja imaju 34 odsto veći rizik od dijabetesa u poređenju sa onima koji imaju stalan, redovan san, navodi Njujork post.

Kako neredovan san utiče na pojavu dijabetesa

„Naši rezultati ukazuju na važnost doslednih obrazaca spavanja kao strategije za smanjenje rizika od dijabetesa tipa 2“, izjavila je glavna autorka studije Sina Kianersi, istraživačica u odeljenju za mrežnu medicinu u Čeningu.

Dijabetes tipa 2 je među 10 vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu. Broj ljudi širom sveta sa hroničnom bolešću uskoro će se više nego udvostručiti – na 1,3 milijarde do 2050. godine, piše Miss7.

Za potrebe studije, više od 84.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu nosilo je akcelerometre – uređaje slične satovima koji prate kretanje – tokom sedam noći. Učesnici su u proseku imali 62 godine i na početku nisu imali dijabetes. Istraživači su pratili učesnike oko 7,5 godina, prateći njihov razvoj dijabetesa uglavnom putem medicinskih kartona. Otkrili su da ljudi čiji se san razlikovao od noći do noći za više od sat vremena imaju 34% povećan rizik od dijabetesa. Veza između neredovnog sna i dijabetesa bila je jača kod ljudi koji su duže spavali i imali manji genetski rizik za bolest. Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Diabetes Care“. Loš san je odavno poznat kao glavni faktor rizika za dijabetes jer je san važan za kontrolu šećera u krvi, a visok šećer u krvi je znak dijabetesa.

Studija sprovedena u martu otkrila je da ljudi koji spavaju manje od šest sati dnevno imaju „značajno veći rizik“ od razvoja poremećaja u poređenju sa onima koji spavaju sedam do osam sati. Kianersijev tim je priznao neka ograničenja svoje studije, uključujući i to da su informacije o načinu života prikupljene do pet godina pre nego što su učesnici počeli da nose akcelerometre.

Takođe, sedmodnevna procena sna ne obuhvata dugoročne obrasce dremke. Pošto su dobrovoljci u studiji uglavnom bili stariji, zdravi i belci, istraživači planiraju da testiraju svoju teoriju kod mlađih ljudi i onih različitog rasnog porekla. „Naši nalazi imaju potencijal da poboljšaju prevenciju dijabetesa na više nivoa“, rekao je Kianersi. „Klinički, ovi nalazi bi mogli pomoći u boljoj nezi pacijenata i planovima lečenja. Smernice javnog zdravlja bi mogle da promovišu redovne obrasce spavanja. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se mehanizam u potpunosti razumeo i potvrdili rezultati u drugim populacijama“, objasnio je.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 oktobar 2025

Skoro polovina odraslih ima visok krvni pritisak, ali samo mali procenat uspeva da ga drži pod kontrolom.

Ovaj „tihi ubica“ često ostaje neprimećen, ali povećava rizik od srčana oboljenja, moždanog udara i srčane insuficijencije, prenosi Index.hr.

Ako vam ishrana i vežbanje ne daju željene rezultate, problem može biti u vašem snu, piše "EatingWell".

„San pomaže u kontroli krvnog pritiska balansiranjem hormona, nerava i krvnih sudova. Kada ne spavate dobro, vaš krvni pritisak može ostati visok noću i tokom dana“, objašnjava kardiolog dr Dejvid C. M. Kortevil. Zato je Američko udruženje za srce 2022. godine navelo san kao ključni faktor zdravlja srca.

Trajanje, kvalitet i redovnost sna

„Različiti aspekti sna, koliko dugo spavate, koliko dobro spavate i koliko ste redovni, sve to utiče na vaš rizik od visokog krvnog pritiska“, kaže dr Dejvid Risik.

On naglašava da je idealna količina sna između sedam i devet sati. To potvrđuju i studije koje pokazuju da spavanje manje od sedam sati povećava rizik od hipertenzije za sedam odsto, a manje od pet sati za jedanaest odsto.

Kvalitet sna je podjednako važan. Ljudi koji loše spavaju imaju do 48 odsto veći rizik od razvoja hipertenzije od onih koji dobro spavaju. Pored toga, važno je voditi računa o redovnosti sna.

Razlog za to je što neredovni obrasci spavanja dodatno opterećuju organizam. Samo jedna nedelja neredovnog sna može povećati krvni pritisak, a istraživanja pokazuju da varijacije od samo 30 minuta povećavaju rizik za više od 30 odsto.

Kako poboljšati san i sniziti krvni pritisak?

Male promene u rutini mogu imati veliki efekat, smatraju lekari i savetuju:

Održavajte raspored spavanja: Idite u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, čak i vikendom

Pripremite mirno okruženje: Spavaća soba treba da bude tiha, mračna i prozračna.

Izbegavajte gledanje u ekran: Isključite ekrane 30 do 60 minuta pre spavanja.

Napravite rutinu opuštanja: Čitanje, istezanje ili lagana muzika.

Napici i teška hrana mogu da poremete san: Izbegavajte kofein, alkohol i teške obroke pre spavanja.

Prestanite sa pušenjem i unosite dosta dnevne svetlosti: To pomaže u regulisanju unutrašnjeg sata vašeg tela.

„Sunčeva svetlost tokom dana pomaže u podešavanju unutrašnjeg ritma vašeg tela, što olakšava spanje noću“, zaključuje dr Risik.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 oktobar 2025

Da li ste bolesni? Ako niste, verovatno poznajete nekoga ko jeste ili barem nekoga ko se upravo oporavio. Kašalj i prehlade, izgleda, trenutno su rašireni, a BBC je istraživao zašto se to dešava.

"Ovo je normalno, jesen je ipak", kaže za BBC profesor Džonatan Bol sa Liverpulske škole tropske medicine.

On kaže da kombinacija dece koja se vraćaju u školu, odraslih koji se vraćaju na posao nakon odmora i ljudi koji provode više vremena u zatvorenom prostoru kako vreme postaje hladnije stvara plodno tlo za bujanje respiratornih virusa - prenosi N1.

"U osnovi, imamo veliki lonac različitih virusa koji počinju da se šire. Imunitet vam oslabi i lako se razbolite", kaže profesor Bol.

Zapravo postoji više od 100 različitih virusa koji izazivaju infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, plus neke bakterijske infekcije.

Da li ima više bolesti nego obično?

Prikupljeni podaci od strane Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) pokazuju da je rinovirus, ono što bi mnogi od nazvali običnom prehladom, u porastu u ovoj zemlji poslednjih nedelja i čini se da je trenutno najčešći uzrok bolesti.

Kovid takođe kruži, vođen dvema novim varijantama – XFG, koji neki nazivaju Stratus, i NB.1.8.1, poznatim kao Nimbus. Ali već postoji visok stepen imuniteta izgrađen u populaciji, što znači da je za većinu to prilično blaga infekcija.

Postoje znaci da je i grip u porastu u starosnoj grupi od 15 do 25 godina, dok respiratorni virusi, koji mogu izazvati ozbiljne probleme kod male dece, takođe imaju tendenciju da se pojačaju tokom jeseni.

"Grip obično dolazi kasnije u decembru i januaru. Ali to nije uvek slučaj i svakako je pandemija poremetila tradicionalne sezonske trendove. Ono što smo videli u poslednjih godinu dana ili nešto više jeste da se ti trendovi vraćaju na nešto slično normalnom", kaže epidemiolog Džejmi Lopez Bernal.

On kaže da nivoi obolevanja trenutno nisu posebno visoki.

"Kovid je iznad početnog nivoa i ima mnogo rinovirusa. Porast gripa u mlađoj starosnoj grupi je možda došao malo ranije nego što bismo očekivali, ali je i dalje na niskom nivou", zaključuje epidemiolog.

Da li je prehlada, grip ili kovid?

Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi, simptomi prehlade se pojavljuju postepeno, uglavnom prvo pogađaju nos i grlo, a najraniji znak je pritisak u ušima.

Kod gripa simptomi se pojavljuju iznenada sa osećajem iscrpljenosti, groznicom, bolovima u mišićima, suvim kašljem za čije lečenje je potreban dug odmor u krevetu.

Kovid ima tipične simptome gripa sa dodatkom gubitka čula mirisa, dijarejom ili stomačnim tegobama.

Problem u razlikovanju bolesti je što se mnogi simptomi prehlade, gripa i ozbiljnijih virusa, poput Kovida, preklapaju.

Kako možete da se zaštitite?

Respiratorne infekcije mogu, naravno, biti veoma opasne za ljude sa hroničnim oboljenima, posebno tokom zime.

Međutim, nema ničega što bi ukazivalo na to da respiratorni virusi koji sada cirkulišu izazivaju ozbiljnije probleme nego inače.

"Svi reagujemo na različite načine i zapravo ne razumemo zašto", priznaje profesor Bol i dodaje da godine i kondicija imaju mnogo veze sa tim, ali ponekad je to samo individualna genetika ili koliko ste umorni i iscrpljeni ili kada ste poslednji put bili izloženi određenom virusu.

Kada je reč o zaštiti sebe, najvažniji korak koji treba preduzeti, ako ispunjavate uslove, jeste vakcinacija. Vakcine se nude kako bi se zaštitili oni koji su najviše izloženi riziku od ozbiljnih bolesti, što uključuje starije osobe i one sa određenim zdravstvenim stanjima.

Ako ste bolesni, možete pomoći u zaštiti drugih redovnim pranjem ruku, posebno nakon kašljanja ili kijanja, ostajanjem kod kuće ako možete i razmisliti o nošenju maske ako morate da idete na javna mesta.

Prof. Bol kaže da je ispravno preduzeti mere predostrožnosti kako bi se pokušale zaštititi ranjive osobe, ali dodaje da je, ako ste zdravi i mladi ili u radnom dobu, dobijanje poneke respiratorne bolesti prilično neizbežno i ne nužno loša stvar.

"Većina ljudi će dobiti jednu ili dve respiratorne infekcije svake godine. U nekim aspektima, to je dobra stvar kada ste dete ili zdrava odrasla osoba. Izlaganjem infekcijama gradite svoj imunitet kroz prirodnu infekciju, tako da kada ste stariji, nadamo se da ćete imati dovoljno imuniteta da se ne razbolite ozbiljno", zaključuje profesor Bol za BBC.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 11 oktobar 2025

Oči su naš prozor ka svetu, ali se sa njima suočavamo sa različitim problemima u različitim životnim dobima. Dok mladi danas masovno pate od suvog oka zbog mobilnih telefona i kompjutera, starija populacija se bori sa degeneracijom makule koja postepeno krade vid.

Suvo oko je jedan od najčešćih problema sa kojima se ljudi danas suočavaju kada im nešto smeta sa očima. Ranije je ovo uglavnom bila briga starijih ljudi, naročito žena posle menopauze, ali situacija se dramatično promenila.

"U poslednjih deset godina broj ljudi koji pate od suvog oka se gotovo udvostručio, i to najviše zbog prevelike upotrebe telefona, kompjutera i drugih ekrana. Sve više mladih ljudi dolazi u apoteku sa ovim problemom. Suvo oko se javlja iz dva glavna razloga: ili naše oči stvaraju premalo suza, ili nam suze prelako isparavaju. U praksi se pokazalo da kod 30 do 70 odsto ljudi postoji kombinacija ova dva problema. Simptomi su vrlo neprijatni i sigurno će ih prepoznati oni koji imaju ovaj problem: osećaj kao da vam je pesak u oku, peckanje i bockanje, crvenilo očiju, tegobe kada trepćete ili gledate, sekret koji se razvlači kao konci, pa čak i privremeno zamagljenje vida. Zanimljivo je da se kod ljudi sa suvim okom ponekad javi i prekomerno suzenje, ovo je zapravo refleks, odnosno pokušaj tela da zaštiti oko", objašnjava spec. farm. Kristina Kovačević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije - piše N1.

Simptomi se pogoršavaju, nastavlja ona, kada duva vetar, u prostorijama sa klimom ili grejanjem, pri dugotrajnom čitanju ili radu na kompjuteru (jer tada ređe trepćemo). Važno je znati da suvo oko može lakše dobiti bakterijsku infekciju, a mogu nastati i male ranice na rožnjači koje u težim slučajevima mogu oštetiti oko. Zato je bitno početi sa lečenjem čim se pojave prvi znaci.

"Kada su simptomi blagi, a postoje predispozicije za problem (godine starosti, dugo sedenje ispred kompjutera, rad u zatvorenim prostorijama), farmaceut u apoteci može preporučiti veštačke suze. To su kapi koje oponašaju prave suze, imaju istu gustinu i sastav sličan prirodnim suzama. Ukapavaju se svakih 4 do 6 sati, u zavisnosti koliko su simptomi izraženi. Veštačke suze dolaze u tri oblika: kao kapi za oči (najčešće se koriste preko dana), kao gel (obično se stavlja pred spavanje) i retko kao mast", ističe Kovačević.

Većina veštačkih suza ima sličan sastav: lubrikante (koji "podmazuju" oko), vodu, elektrolite, pufere (koji održavaju pH vrednost) i konzervans (koji čuva sterilnost).

Posebno treba obratiti pažnju na:
Lubrikante – Najbolje su one kapi koje sadrže natrijum-hijaluronat jer duže zadržavaju vlagu, pa ih možete ređe ukapavati.

Konzervanse – Najčešće se koristi benzalkonijum-hlorid, ali on može nadražiti oko ili čak oštetiti njegovu površinu. Ovo je posebno važno za ljude koji nose kontaktna sočiva, jer ovaj konzervans može oštetiti sočivo. Srećom, novije veštačke suze sadrže savremene stabilizatore koji se u bočici ponašaju kao konzervansi, ali kada dođu u kontakt sa okom, pod dejstvom svetlosti se razlažu na prirodne sastojke suza.

Trehaloza – Ovo je sastojak koji ima posebna zaštitna svojstva. Studije pokazuju da trehaloza štiti ćelije naekturi oka od propadanja čak i kada je oko suvo. Deluje tako što čuva ćelijsku membranu i podstiče obnavljanje ćelija, a uz to deluje i kao antioksidans.

Kako pravilno staviti veštačke suze?

Dobro operite ruke. Sedite sa glavom zabačenom unazad ili lezite. Otvorite bočicu pazeći da ne dodirnete vrh. Odmaknite donji kapak i ukapajte jednu kap dok gledate naviše (ne stavljajte kapi direktno na oko, već između kapka i oka). Nakon ukapavanja držite oči zatvorene neko vreme da se kapi rasporede – ako trepćete odmah, isteraćete i kapi.

Najčešća greška je što ljudi retko stavljaju kapi – morate ih koristiti redovno! Kapi koristite preko dana, gel pred spavanje. Ako koristite druge kapi za oči, sačekajte 10-15 minuta nakon veštačkih suza.

Ali, ako postoje znaci zapaljenja ili ako je reč o hroničnom suvom oku, obavezno idite lekaru!

Starenje i zdravlje očiju - degeneracija makule

"Kako starimo, oči se suočavaju sa novim problemima. Nakon katarakte (zamućenja sočiva), senilna degeneracija makule (SDM) je drugi najčešći uzrok slepila u svetu. Čini oko 15 do 20 odsto svih slučajeva slepila u Evropi. Makula je centralni deo mrežnjače koji nam omogućava jasan vid, pomoću nje čitamo, prepoznajemo lica, vozimo. SDM je degenerativna bolest koja napade upravo ovaj deo oka. Rizik dramatično raste sa godinama, ljudi stariji od 75 godina imaju više nego trostruko veći rizik nego oni između 65 i 74 godine", napominje Kovačević.

Pored godina i porodične istorije koje ne možemo promeniti, na mnoge faktore rizika možemo uticati. Najveći neprijatelji zdravlja očiju su pušenje i prekomerna upotreba alkohola (više od dva pića dnevno), zatim gojaznost i loša ishrana siromašna vitaminima i mineralima. Dijabetes, visok pritisak i holesterol takođe povećavaju rizik, ali se njihovim dobrim kontrolisanjem mogu sprečiti ozbiljne komplikacije na očima. Važno je i štititi oči od prekomerne izloženosti suncu tokom cele godine, kao i ograničiti vreme ispred ekrana koje dovodi do sindroma kompjuterskog vida.

Velike naučne studije pokazale su da određeni vitamini i minerali mogu usporiti napredovanje SDM. AREDS2 studija je otkrila da svakodnevno uzimanje određene kombinacije može smanjiti progresiju SDM kod ljudi sa povećanim rizikom.

AREDS2 formulacija (preporučena kombinacija):

Vitamin C – 500 mg
Vitamin E – 400 i.j.
Lutein – 10 mg
Zeaksantin – 2 mg
Cink (kao cink-oksid) – 80 mg (ili 25 mg u nižoj dozi)
Bakar (kao bakar-oksid) – 2 mg

Važno je napomenuti da dodaci ishrani koji su trenutno dostupni kod nas često ne sadrže sve ove sastojke u preporučenim dozama iz AREDS2 formulacije.

Uloga ishrane u zaštiti vida

Mediteranska ishrana povezana je sa smanjenim rizikom od progresije SDM. Stoga treba više jesti voća i povrća, kao i ribu koja predstavlja prirodni izvor omega-3 masnih kiselina. Sa druge strane potrebno je izbegavati prekomernu upotrebu biljnih ulja i životinjskih masti, crveno i prerađeno meso, hranu sa visokim glikemijskim indeksom (beli hleb, slatkiši) i unos alkoholnog pića.

"Zdravlje očiju je kontinuirana briga kroz ceo život. Problemi se menjaju, od suvog oka u mladosti do degeneracije makule u starosti, ali prevencija je uvek ključ. Redovni pregledi kod oftalmologa su najvažnija zdravstvena intervencija, jer mnoge očne bolesti se razvijaju polako i bez simptoma. Ako imate bilo kakvih tegoba ili ste u rizičnoj grupi, ne čekajte, posetite oftalmologa. A za sve savete o veštačkim suzama i dodacima ishrani za zdravlje očiju, obratite se vašem farmaceutu u apoteci, tu smo da vam pomognemo", savezuje Kovačević.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 10 oktobar 2025

Žene kasnije obolevaju od infarkta, ali češće umiru od muškaraca, rekao je kardiolog, dr Petar Otašević i dodao da su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok obolevanja i umiranja u razvijenom industrijskom svetu, pa i kod nas.

"Nažalost, naša zemlja i region spadaju među evropske i svetske rekordere po stopi obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti. Imamo veoma lošu statistiku i moramo učiniti sve napore da te stope smanjimo", rekao je dr Petar Otašević, kardiolog, gostujući u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1.

Kardiolog je istakao da postoje razlike između ženskog i muškog infarkta.

"Zaista postoje razlike i u vremenu obolevanja i u simptomima kod muškaraca i žena. Faktori rizika - kao što su pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak i holesterol - isti su za oba pola, ali žene su u prednosti jer ih štite polni hormoni. Zbog toga žene obično obolevaju kasnije od muškaraca, najčešće posle 65. godine života", objasnio je dr Otašević.

Mehanizam nastanka infarkta isti je kod oba pola, ali simptomi mogu biti različiti, navodi dr Otašević.

"Tipičan simptom akutnog infarkta miokarda je jak bol u grudima, osećaj stezanja ili pečenja koji traje duže od 20 minuta. To su klasične tegobe. Međutim, kod određenih grupa pacijenata, među kojima su često žene, taj tipičan bol može izostati. Umesto toga, može se javiti nedostatak vazduha, otežano disanje, nemogućnost da se pređe nekoliko koraka, bol u grlu ili jedna bolna tačka na ramenu. To otežava prepoznavanje infarkta kod starije populacije, naročito kod žena", kaže kardilog.

Dodaje i da nije svaki bol u grudima znak za srčani problem - statistike pokazuju da više od dve trećine ljudi koji se jave lekaru zbog bola u grudima zapravo nemaju srčane probleme.

"Trnjenje, probadanje ili bol koji menja stranu grudnog koša uglavnom nisu srčanog porekla. Međutim, ako se javi bol praćen stezanjem, pečenjem i širenjem u vrat ili levu ruku, to vrlo verovatno ukazuje na srčani bol", objašnjava dr Otašević.

Kardiolog kaže i da se žene kasno obraćaju lekaru, između ostalog i zato što su, nažalost, naučene da trpe, za razliku od muškaraca koji se, čim ih nešto zaboli, uznemire, uplaše i odmah idu kod doktora.

Ako žena dobije infarkt pre 65. godine, to znači da ima izraženije faktore rizika - dugotrajan dijabetes, nelečenu hipertenziju ili visok holesterol. Nalazi kod žena u tom životnom dobu obično su teži nego kod muškaraca. Ali, navodi dr Otašević, posle 65. godine, statistika se izjednačava - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 10 oktobar 2025

Ljudi sa dobrim imunitetom ostaće zdravi čak i ako ih napadne sezonski virus, kaže infektološkinja Saša Božović.

Šta god da izaziva bolest, navodi ona, ljude sa dobrim imunitetom neće pogoditi.

"Ako je vama imunitet dobar, neće biti problema. Vidite i sami, u porodici se neko razboli i ima tešku kliničku sliku. Neko se uopšte ne razboli. Doktori se slabije razboljevaju zbog prokuženosti, jer smo stalno u kontaktu sa bolesnima, pa naš organizam napravi antitela", rekla je ona za Tanjug.

Pedijatar Saša Milićević dodao je da se imunitet stvara još u majčinom stomaku. Prema njegovim rečima, imunitet zavisi od toga šta nam majka prenese.

"Od majčinog imuniteta zavisi mnogo. Naravno, i od očevog. Ali, mame su važnije u tome. Tokom života i vakcine su jako važne da steknemo imunitet. One nam omogućavaju da ne moramo da preležimo sve", rekao je Milićević za Tanjug.

Kako kaže, imunitet je veoma različit, individualan i stvara se tokom vremena. U tom osnaživanju, navodi Milićević, najviše nam pomažu kontakti sa različitim klicama.

"To ne znači da će neko ko je non-stop bolestan, kasnije biti zdrav. Ipak, taj kontakt, to takozvano prokužavanje je jako važno, jer na taj način stičemo imunitet. Dakle, ne treba decu držati po staklenim zvonom", rekao je pedijatar.

Božović i Milićević su se složili da sada, kada ulazimo u sezonu gripa, ljudi ne smeju na svoju ruku da uzimaju antibiotike, jer se virusi kojih ima u ovom periodu ne leče antibioticima.

Kako su naveli, od početka škole naročito je zastupljena takozvana "salata od virusa", pod čim se podrazumevaju rino virusi, respiratorni, stomačni, rotavirusi, adenovirusi, kao i mononukleoza, koje je ove godine bilo mnogo više nego ranijiih godina - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 09 oktobar 2025

Hronična bolest bubrega pogađa više od 850 miliona ljudi širom sveta i predviđa se da će do 2040. postati peti vodeći uzrok smrti. Sa tim u vezi, u nastavku otkrijte koje to uobičajene navike mogu naštetiti bubrezima.

Bubrezi igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja filtriranjem štetnih supstanci, viška tečnosti i elektrolita poput natrijuma i kalijuma iz krvi. Takođe pomažu u regulisanju krvnog pritiska, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i održavanju ravnoteže kalcijuma u ​​telu. Kada su bubrezi oštećeni, njihova sposobnost filtriranja otpada i održavanja ravnoteže je ugrožena, što dovodi do nakupljanja toksina, zadržavanja tečnosti i neravnoteže elektrolita. Ovo može izazvati niz zdravstvenih problema, od visokog krvnog pritiska do srčanih oboljenja i slabih kostiju. Oštećenje bubrega može na kraju napredovati do hronične bolesti bubrega i otkazivanja bubrega, piše Miss7.

Oštećenje bubrega može uticati na skoro svaki deo vašeg tela — ali postoje jednostavne promene načina života koje možete odmah napraviti kako biste održali zdravlje bubrega.

Navike koje mogu naštetiti bubrezima:

Često uzimanje lekova protiv bolova

Uobičajeni antiinflamatorni lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta, poput ibuprofena i aspirina, mogu oštetiti bubrežne tubule, male strukture u vašim bubrezima koje vraćaju važne supstance i tečnost u krv. Kada postoji upala i smanjen protok krvi do vaših bubrega, otpad i tečnost se mogu nakupljati u ovim tubulima, što ometa njihovu normalnu funkciju i može oštetiti vaše bubrege. Ovo je verovatnije kod starijih osoba ili osoba sa drugim zdravstvenim problemima.

Osobe koje već imaju hroničnu bolest bubrega trebalo bi da izbegavaju ove lekove protiv bolova, osim ako ih nije prepisao lekar koji može da prati funkciju bubrega. Da biste smanjili rizik od neželjenih efekata, koristite lekove protiv bolova što je moguće kraće i u dozi koja je preporučena na pakovanju.

Nedovoljan unos vode

Bubrezima je potrebna voda za eliminaciju otpada. Ljudi koji ne piju dovoljno vode mogu rizikovati oštećenje bubrega, posebno po vrućem vremenu. Dehidracija uzrokuje da bubrezi proizvode visoko koncentrovani urin sa izmenjenim hemijskim i fizičkim svojstvima i višim nivoima minerala i drugih otpadnih proizvoda, što povećava rizik od kamena u bubregu i infekcija urinarnog trakta koje mogu oštetiti bubrege.

Neke osobe sa zdravstvenim problemima, kao što su bolesti jetre ili srčana insuficijencija, mogu imati ograničen unos tečnosti. Međutim, za većinu ljudi se preporučuje da piju 1,5 do 2 litra vode dnevno (oko šest do osam čaša).

Prekomerna konzumacija alkohola

Bubrezi regulišu količinu vode u telu. Alkohol može izazvati dehidraciju, što može oštetiti njihovu funkciju. Prekomerna konzumacija alkohola takođe može povisiti krvni pritisak, što oštećuje bubrege. Mnogi ljudi su svesni da alkohol može doprineti bolestima jetre, ali može i negativno uticati na bubrege jer moraju više da rade na obradi tečnosti i toksina. Preporučuje se da muškarci i žene ne konzumiraju više od 14 jedinica alkohola nedeljno (idealno raspoređeno tokom nedelje sa nekoliko dana bez alkohola). To je otprilike ista količina kao jedna čaša vina (dve jedinice) ili pola litra lakog piva (dve jedinice) dnevno.

Pušenje

Većina ljudi zna da pušenje može doprineti raku i srčanim oboljenjima. Ali pušenje može direktno oštetiti bubrege na nekoliko načina. Cigaretni dim sadrži toksične hemikalije poput kadmijuma, koji može oštetiti bubrege. Pušenje takođe povećava oksidativni stres (kada štetni molekuli nazvani slobodni radikali oštećuju ćelije u telu) i može suziti krvne sudove i oštetiti sluznicu krvnih sudova, što može dovesti do oštećenja bubrega. Pušenje takođe povećava rizik od drugih stanja koja mogu oštetiti bubrege, uključujući dijabetes i visok krvni pritisak. Pušenje je uvek štetno, pa je najbolje odmah prestati sa pušenjem, uz pomoć zdravstvenog radnika ako je potrebno.

Prekomerna težina

Zdrav indeks telesne mase (ITM) je između 18,5 i 24,9. Sve preko toga se klasifikuje kao prekomerna težina ili gojaznost. Međutim, to nije jedini pokazatelj prekomerne težine – i ponekad je netačan. Obim struka je dobar pokazatelj masnoće oko stomaka (centralna gojaznost), za koju je pokazano da povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa – dva uobičajena uzroka bolesti bubrega. Gojaznost može direktno oštetiti bubrege tako što narušava hemijske procese u masnom tkivu. Zdravija ishrana u kombinaciji sa vežbanjem može vam pomoći da smršate i održite zdravlje bubrega. Neka istraživanja su pokazala da fizička aktivnost smanjuje rizik od bolesti bubrega – ciljajte na 30 minuta aerobnih vežbi pet dana u nedelji, ali postepeno povećavajte intenzitet vežbanja.

Nezdrav izbor hrane

Ultra-prerađena hrana (UPH) je proizvedena hrana koja sadrži sastojke kao što su masti, šećeri, soli i aditivi, uključujući veštačke boje, arome i konzervanse kako bi imala bolji ukus i duže trajala. Primeri ultra-prerađene hrane uključuju mesne proizvode kao što su kobasice, gazirana pića i pakovani hleb. Ova hrana je povezana sa raznim zdravstvenim problemima, kao što su gojaznost, srčane bolesti i dijabetes tipa 2. Nedavno je povezana i sa bolestima bubrega. Jedna američka studija pratila je 14.000 odraslih tokom 24 godine. Oni koji su jeli najviše ultra-prerađene hrane imali su 24% veći rizik od bolesti bubrega. Skoro 5.000 njih je razvilo hroničnu bolest bubrega.

Ishrana bogata solju (natrijuma) takođe može biti problematična, posebno za ljude koji već imaju bolest bubrega. Bubrezi filtriraju višak tečnosti iz krvi i potrebna im je ravnoteža natrijuma i kalijuma da bi to uradili. Ishrana bogata solju remeti ovu ravnotežu, otežavajući bubrezima da funkcionišu i uzrokujući visok krvni pritisak, što opterećuje bubrege i može dovesti do bolesti bubrega. Ograničite unos soli na ne više od šest grama dnevno – što je ekvivalent jedne kašičice.

Loš kvalitet sna

Postoje neki dokazi koji povezuju kvalitet i trajanje sna sa bolestima bubrega. Jedna studija je otkrila da loš san povećava rizik od hronične bolesti bubrega. Iako se rezultati pojedinačnih studija malo razlikuju, čini se da spavanje manje od šest sati ili više od deset sati dnevno može oštetiti vaše bubrege. Za većinu ljudi, optimalna količina sna je između sedam i devet sati noću.

Ne možete kontrolisati faktore poput starosti i porodične istorije, ali možete promeniti mnoge druge navike i održati zdravlje bubrega.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 07 oktobar 2025

Dijareja je česta pojava kod dece i najčešće je posledica infekcije digestivnog trakta.

U uzrastu do dve godine najčešći uzročnici infekcije digestivnog trakta su virusi, a značajno ređe bakterije.

Od virusa, Rota virus je na prvom mestu uzročnika, a pored njega mogu biti i drugi, poput Adeno, Noro i Astro virusa, piše za Stetoskop dr Nataša Dragutinović, specijalista pedijatrije i gastroenterolog.

Simptomi bolesti uglavnom počinju sa povraćanjem i povišenom temperaturom, a vrlo brzo se razvija i dijareja. Uporno povraćanje, dijareja i nemogućnost da dete pojede mogu usloviti dehidraciju i elektrolitne poremećaje.

Osnovne smernice lečenja akutnog enterokolitisa

Pravilna rehidracija
Nastaviti podoje ukoliko odojče sisa.

Pojenje elektrolitnim rastvorima (ORS): Pojenje elektrolitnim rastvorima najprirodniji je i najbolji put rehidracije deteta. Na ovaj način nadoknadiće se i izgubljena tečnost i elektroliti.

Elektrolitne rastvore treba davati polako (jedan do dva gutljaja na nekoliko minuta). Veći unos bilo koje tečnosti (dete će sigurno hteti, jer je žedno) može provocirati dodatno povraćanje. Budite pored deteta i kontrolišite unos tečnosti.
Ne pojiti dete isključivo vodom i/ili čajevima. Na taj način nadoknađujete samo vodu, ne i elektrolite, što može dodatno pogoršati već postojeći elektrolitni disbalans.
Izbegavajte gazirane napitke, voćne sokove i pića bogata šećerom - mogu pogoršati dijareju.

Probiotici

Probiotici mogu pomoći u obnovi crevne flore i ubrzati oporavak. Nemojte očekivati da će probiotik odmah obustaviti dijareju. Studije su pokazale da davanje probiotika može skratiti prirodan tok bolesti za jedan dan.

Diosmectit

Preparati na bazi Diosmectita imaju za cilj da u digestivnom traktu vežu patogene (viruse i bakterije) i njihove toksine i obezbede njihovu bržu eliminaciju iz creva.

Takođe, smanjuju zapaljenski proces i obezbeđuju bolju fizičku zaštitu sluznice od oštećenja. Studije su pokazale da značajno skraćuju trajanje i intenzitet dijareje.

Pravilna ishrana

Unos hrane ćemo započeti oko 3-4 sata nakon prestanka povraćanja.
Savetujemo da dete uzima češće, ali manje obroke.
Od hrane davati lako svarljivu hranu: hleb, dvopek, jogurt, bareni krompir, pirinač, piletinu, belu ribu.
Ne davati teško svarljivu, začinjenu hranu, masnu i hranu sa koncentrovanim šećerima, jer će pogoršati dijareju.

Kada je neophodno odmah potražiti pomoć lekara?

Dete ima manje od 6 meseci
Nemogućnost pojenja deteta (svaki oralni unos izaziva povraćanje)
Prisustvo krvi u povraćenom sadržaju
U stolici se pojavljuje krv i/ili sluz

Dete prikazuje znake teške dehidratacije:
- Značajno smanjeno mokrenje ili ne mokri

- Dete je bledo, halonirano, suvih usnica i jezika

- Promena stanja svesti: razdražljivo, pospano, letargično

- Hladna i/ili cijanotična periferija (hladne šake i stopala)

- Ubrzano disanje i ubrzan puls

- Uvučena fontanela kod beba

Ključne stvari koje bi treba imati na umu

Mala deca i bebe imaju najveći rizik od teške dehidracije.
Blaga dehidracija se može lečiti kod kuće davanjem tečnosti za oralnu rehidrataciju. Nemojte davati napitke sa visokim sadržajem šećera.
Ako vaše dete pokazuje znake teške dehidratacije, potražite pomoć pedijatra.
Ukoliko dijareja traje duže od 14 dana, tada je u pitanju hronična dijareja i ona zahteva pomoć dečjeg gastroenterologa.

Poruka

„Dijareja je ozbiljno stanje koje zahteva pažljivo praćenje i pravovremeno lečenje, posebno kod malih beba i dece. Ukoliko simptomi potraju ili se stanje pogorša, važno je potražiti stručnu pomoć”, poručuje dr Dragutinović.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 06 oktobar 2025

Osećaj hladnoće koji ne prati druge ljude oko vas može biti znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže.

Sa dolaskom jeseni, mnogi ljudi se prirodno okreću toplijoj odeći i grejanju. Ali ako vam je stalno hladno, čak i kada drugima nije, razlog možda nije samo pad temperature, prenosi Index.hr.

Farmaceutkinja Nijam Makmilan upozorava da osećaj hladnoće može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema, a ne samo posledica vremena, piše Express.co.uk.

Ona upozorava da osećaj hladnoće koji ne prati druge ljude oko vas može biti znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže. U nastavku vam donosimo zdravstvena stanja koja mogu biti uzrok.

Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza)

Jedan od najčešćih razloga zašto se ljudi stalno smrzavaju, čak i u zatvorenom prostoru, jeste smanjena funkcija štitna žlezda.

Hipotireoza se javlja kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona koji regulišu niz važnih funkcija, uključujući metabolizam i telesnu temperaturu.

„Spor metabolizam može sniziti vašu unutrašnju temperaturu, čineći da se osećate hladno i osetljivo na niske temperature“, objasnila je Makmilan.

Pored osećaja hladnoće, drugi simptomi mogu uključivati umor i iscrpljenost, povećanje telesne težine, zatvor, depresivno raspoloženje, suvu kožu i kosu, promukao glas i neredovne ili obilne menstruacije.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, preporučuje se da posetite lekara koji može da proveri nivo hormona štitne žlezde.

Rejnoova bolest

Ako vam prsti na rukama ili nogama često osećaju utrnulost, belinu ili plavost, posebno na hladnoći, možda imate Rejnoovu bolest.

Ovo stanje uzrokuje sužavanje krvnih sudova, najčešće u prstima, što ograničava protok krvi i izaziva osećaj utrnulosti i ekstremne hladnoće.

„Za one sa Rejnoovom bolešću, hladni ekstremiteti nisu samo neprijatnost već svakodnevna borba“, rekao je Makmilan.

Anemija

Anemija je stanje u kojem telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika do organa i tkiva. To rezultira lošom cirkulacijom i osećajem hladnoće, posebno u rukama i stopalima.

Najčešći oblik anemije je nedostatak gvožđa, koji se može javiti ako ne unosite dovoljno gvožđa ishranom ili ako imate povećan gubitak krvi, kao što je menstruacija ili bolest.

Pored osećaja hladnoće, simptomi anemije uključuju umor, vrtoglavicu, bledu kožu i kratak dah.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes može oštetiti živce, posebno u rukama i stopalima. Ovo oštećenje može prouzrokovati da stalno osećate hladnoću, čak i ako su vam ekstremiteti fizički topli na dodir.

Drugi simptomi dijabetesa uključuju povećanu žeđ, često mokrenje, neobjašnjiv gubitak težine i osećaj iscrpljenosti.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, obavezno posetite lekara da proveri šećer u krvi i druge važne parametre.