Imate česte migrene? Pomoću ovog začina možete ih ublažiti

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 02 avgust 2025

Migrena je vrsta glavobolje koja se javlja iznenada, često s jakim bolom i pratećim simptomima poput mučnine, osetljivosti na svetlo i zvuk, umora.

Migrena mnogima može da poremeti svakodnevne aktivnosti i da traje satima, pa čak i danima.

Iako se migrena najčešće leči lekovima, postoje i prirodne metode koje mogu da ublaže simptome već u ranoj fazi napada. Među njima se ističe jednostavan, ali efikasan pristup koji može pomoći u smanjenju intenziteta bolova i neprijatnosti.

Jedan od tih metoda jeste da popijete pola kašike soli rastvorene u čaši vode. Ova jednostavna kombinacija može da pomogne u stabilizaciji tela kada se pojave prvi simptomi migrene.

Ispijanje slane vode može da utiče na ravnotežu elektrolita u organizmu, posebno natrijuma, koji igra važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema i krvnih sudova. Kada je ta ravnoteža poremećena, mogu da se jave simptomi poput glavobolje, vrtoglavice ili mučnine – upravo oni koji često prate migrenu. U tim trenucima rastvor soli može pomoći u ublažavanju tegoba i pružiti brzo olakšanje.

Važno je napomenuti da ovaj metod treba koristiti s merom i pažnjom, naročito kod osoba koje imaju problema s krvnim pritiskom ili s bubrezima - prenosi B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 01 avgust 2025

Doc. dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje dijabetesa, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla je da je dijabetes bolest današnjice i da nažalost i Srbija prema procenama IDF-a ima preko 790.000 obolelih.

Vlada Srbije usvojila je Operativni program prevencije i kontrole dijabetesa u Srbiji od 2025. do 2029. godine, sa planom aktivnosti za period od 2026. do 2027. godine, prenosi RTS.

Taj plan, navela je Vlada, usaglašen je sa smernicama za razvoj Nacionalnih programa Svetske zdravstvene organizacije za šećernu bolest koji se sprovodi u saradnji sa Međunarodnom federacijom za dijabetes - piše N1.

Republička stručna komisija i Ministarstvo zdravlja napravili su ovaj Operativni program, veoma važan ako znamo da dijabetes jeste globalni problem, da poprima epidemijske razmere, a da je i statistika za Srbiju upozoravajuća. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ima 435.000 registrovanih pacijenata, a postoji veliki broj pacijenata koji nisu prepoznati i koji nisu registrovani, a samim tim i ne započinju lečenje na vreme.

Operativni program prevencije i kontrole dijabetesa

„Jako je bitna prevencija gde mi zaista možemo na vreme da pomognemo pacijentima da ne razviju šećernu bolest ili, ako je već razviju, da im ne naprave kardiovaskularne, mikrovaskularne, makrovaskularne komplikacije, da ne dođe do oštećenja bubrega, očiju. Mi sve to možemo da uradimo da se pomogne prevencijom bolesti. Zbog toga je ova stručna republička komisija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a na zahtev Ministarstva zdravlja, zaista sela i od prošle godine, od 1. septembra, napisala program prema najbitnijim, najznačajnijim i najsavremenijim smernicama za lečenje šećerne bolesti", ističe dr Bjekić Macut.

Dodaje da je komisija predvidela kako treba raditi, šta treba raditi, šta poboljšati, jer pojedine mere postoje, ali šta da se uradi na unapređenju i pre svega na prepoznavanju potencijalnih bolesnika – gojaznima, onima sa pozitivnom pordično anamnezom i slično. Takvim pacijentima moraju da se urade osnovne analize i utvrdi da li „koračaju ka šećernoj bolesti“.

Šta su sledeći koraci

„Videli smo da moramo mnogo da uradimo na unapređenju domova zdravlja, savetovališta koja postoje, ali poslednjih godina ne rade baš onako kako treba. Stavili smo najsavremeniju terapiju da svima bude dostupna. Tu su takođe vrlo bitne edukacije. Cilj je da svaki pacijent u Srbiji ima šansu da se podjednako leči bilo na jugu ili zapadu Srbije, kao i u Beogradu. Znači, svi moraju imati jednako pravo i jednaku šansu da budu savremeno i najbolje lečeni", dodaje dr Jelica Bjekić Macut.

Stari vodič je napisan još 2012. godine i bilo je nužno da se uradi novi koji će svim lekarima u Srbiji omogućiti da zahvaljujući novim smernicama, usklađenim sa svetskim standardima, leče svoje pacijente.

Proširenje kapaciteta Bukovičke banje

Ministarstvo zdravlja je dobilo i opredelilo novac za proširenje kapaciteta Bukovičke banje gde se leče mladi koji od detinjstva imaju dijabetes, napominje dr Bjekić Macut.

„Potrudićemo se i da napravimo centar za dijabetično stopalo jer zaista naši pacijenti vrlo često imaju promene na stopalu, koje dolaze usled ishemije, znači nedovoljne prokrvenosti stopala i na kraju najčešće, nažalost, ti ljudi završavaju sa amputacijama, a amputacija im kasnije nekada odnosi i glavu“, ističe gošća RTS Dnevnika.

Dostupnost najsavremenijoj terapiji i insulinskim pumpama i senzorima

„Ono što je takođe bitno, što zanima naše najmlađe pacijente i njihove roditelje, je prisutnost i dostupnost insulinskim pumpama, kao najsavremenoj terapiji i insulinskim senzorima. U poslednje vreme bilo je dosta kampanja koje su veoma bitne. Senzori 24 sata mere nivo šećera i to je jako bitno za mlađu populaciju. Roditelji su se godinama plašili, i nisu mogli da spavaju zbog straha da će deci pasti šećer. Ovim programom to je regulisano, a predvideli smo mnogo. Neće moći sve odmah, ali prema mogućnostima države", napominje doktorka.

Deca sa dijabetesom i kada napune 18 godina, i dalje će imati pravo na senzore o trošku fonda, kao i ugrožene grupe, poput trudnica koje su na insulinu će moći tokom cele trudnoće prate svoj nivo šećera. Takođe, pacijenti sa novootkrivenim dijabetesom tipa 1 koji odmah moraju da primaju insulin, imaće pravo na senzore.

„Zaista smo se svojski trudili da kao struka damo maksimum i da našim pacijentima predložimo najbolje moguće načine lečenja, pomagala sve što postoji. Između ostalog, ovim programom je predviđeno usvajanje rezolucije o šećernoj bolesti u Narodnoj skupštini, pored vodiča i priručnika za preventivno delovanje. Shvatili smo da moramo više i snažnije da radimo u preškolskim ustanovama, u vrtićima, u školama, da vaspitači i nastavnici znaju kako da reaguju sa decom koja primaju insulin", navodi doktorka.

Insistiraće se na edukaciji lekara primarne zdravstvene zaštite, njihovom boljem povezivanjem sa centrima sekundarne i tercijarne zaštite. Traženo je i povećanje broja endokrinologa, s obzirom na činjenicu da je po poslednjim podacima bilo svega 23 pedijatrijska endokrinologa u čitavoj Srbiji.

„Pacijenti se ljute da nikada ne mogu da dođu na red kod endokrinologa, a to nije zato što mi ne želimo da radimo, mi zaista puno radimo, ali i mi smo shvatili i insistirali, da taj broj endokrinologa, u skladu sa mogućnostima našeg društva i države, mora da se poveća. Mnogo aktivnosti i definisanih ciljeva i za primarnu zdravstvenu zaštitu, za roditelje, nadležne institucije, ali mnogo toga je i do nas, mnogo toga je naravno i do zdravstvenog sistema", ističe dr Jelica Bjekić Macut.

Ko mora da ide na redovne kontrole da se ne pojave simptomi dijabetesa

Pre svega gojazne osobe, naglašava gošća Dnevnika, moraju da provere svoj šećer. Ako se pojave simptomi, znači da je šećer već povišen.

„Kada krene ono čuveno sušenje usta, žeđ, gubitak na telesnoj težini, to su pacijenti koji bi preventivno trebalo da urade analizu na tromesečni prosek šećera koji je vrlo jasan znak. Recimo, ako je preko 6.5, to je već šećerna bolest. Ako je između 5.7 i 6.4, to je pred dijabetes. Osim toga, mi imamo dosta ugrožene grupe mladih žena, sa čuvenom insulinskom rezistencijom", napominje dr Bjekić Macut.

Insulinska rezistencija je pretfaza dijabetesa tipa 2, tako da ona mora ozbiljno da se shvati i leči na vreme, kako ne bi u trudnoći dobile gestacijski dijabetes, a kasnije i dijabetes tip 2.

Koliko često treba proveravati nivo šećera u krvi

Doktorka Bjekić Macut navodi da nivo šećera u krvi treba proveravati bar jednom godišnje. Dodaje i da su u Operativni program uključili i da domovi zdravlja imaju mogućnost da rade testove opterećenja glukoze.

„Znamo koje su sve komplikacije koje dijabetes izaziva i koliko je to opterećenje i za zdravlje, život, odnosno zdravstveni sistem od bolesti bubrega, srca, očiju. To je ono što ja kažem pacijentu kada dođe na početku, ako je čak i mlađi čovek koji ima 30-35 godina, i kaže da mu je šećer 9, 10, 12, ali da ništa ne oseća i ništa mu ne fali. Ali šta će biti za par godina ako ne budemo lečili? Jer upravo na krvnim sudovima, malim krvnim sudovima, prave se mikrovaskularne, krupne makrovaskularne komplikacije koje stvari ubijaju naše pacijente“, naglašava doc. dr Jelica Bjekić Macut.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 01 avgust 2025

Povraćanje krvi nije ni normalno, ni retko, ni bezazleno. To je dramatičan signal da se u organizmu dešava nešto ozbiljno - često poslednji vapaj jetre za pomoć, nakon meseci ili godina ignorisanja simptoma.

Kako na svom Instagram nalogu upozorava dr Kavja Dendukuri, hepatolog i stručnjak za zdravlje creva, ovakvo stanje može da ukazuje na:

• pucanje variksa (proširenje krvnih sudova) u jednjaku zbog ciroze jetre
• nelečene čireve na želucu
• poremećenu sposobnost zgrušavanja krvi usled otkazivanja jetre
• prisustvo hroničnih stanja kao što su masna jetra, hepatitis, oštećenje izazvano alkoholom, zloupotreba lekova protiv bolova ili autoimune bolesti jetre

- Kada pacijent dođe kod mene zbog povraćanja krvi, to gotovo uvek znači da je jetra već ozbiljno oštećena. Taj proces je najčešće počeo masnom jetrom, zatim prešao u fibrozu i dalje u razgradnju jetrenog tkiva. Uzroci mogu biti različiti - nezdrav način života, slaba probava, čir na želucu ili infekcija heliko bakterijom. Ali ni jedno od toga ne bi trebalo svoditi na običnu lošu probavu - to je možda poslednji poziv vaše jetre za pomoć.

Kako dalje objašnjava, oštećena jetra stvara pritisak u krvnim sudovima jednjaka. Nastaju proširene vene - ezofagealni variksi - koji mogu da puknu i izazovu povraćanje krvi ili crnu stolicu.

- Ako vi, neko iz vaše porodice ili prijatelj ima ove simptome, nemojte da gubite vreme. Odmah se javite lekaru - upozorava dr Dendukuri.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 31 jul 2025

Kada je reč o zdravlju srca, kardiolozi ističu da male, svakodnevne navike mogu imati veliki uticaj, naročito kada se radi o snižavanju krvnog pritiska. Ishrana igra ključnu ulogu, a upravo na tom polju mnogi ljudi imaju najviše kontrole.

"Održavanje zdrave ishrane može pomoći u kontroli krvnog pritiska", kaže kardiolog Čeng-Han Čen za Parade.

Kada se radi o regulisanju pritiska, posebno se preporučuje konzumacija spanaća.

"Spanać može pomoći u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju nitrata, koji pomažu opuštanju krvnih sudova. Osim toga, spanać je bogat kalijumom, koji pomaže u održavanju ravnoteže nivoa natrijuma i dodatno smanjuje pritisak na krvne sudove. Ova dva nutrijenta zajedno predstavljaju snažnu kombinaciju za zdravlje srca", objašnjava dr Čen.

Nutricionistkinja Mišel Rautenštajn naglašava da nijedna namirnica ne može sama rešiti problem visokog pritiska, ali da se spanać odlično uklapa u zdrav način ishrane.

"Važan je celokupan obrazac ishrane, a spanać je svakako dobar izbor zbog kombinacije nitrata i kalijuma", tvrdi ona.

Kako ga konzumirati?

Preporučuje se da se sirov ili kuvan spanać konzumira nekoliko puta nedeljno, bilo u salatama, supama ili sendvičima.

Stručnjaci ističu da se spanać lako može ubaciti i u doručak, poput omleta ili čak u smuti. Ako nekom ne prija ukus spanaća, postoje i dobre alternative poput kelja, blitve, rukole ili cvekle - piše B92.

"Nije poenta jesti samo spanać, već redovno unositi raznovrsno povrće koje podržava zdravlje srca", kaže Garsija-Benson.

Takođe se preporučuju namirnice poput:

batata (slatkog krompira)
avokada
bobičastog voća
banana, jer su bogate kalijumom, vlaknima i antioksidansima, koji svi pomažu u održavanju zdravlja srca i snižavanju pritiska.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 30 jul 2025

Mnogi veruju da su opasni samo mladeži tamne boje, ali londonski onkolog dr Džejms Vilson upozorava da je to jedna od najčešćih i najopasnijih zabluda kada je reč o melanomu.
Gostujući u popularnoj emisiji Dr Hilari Šou, Vilson je uputio važan apel javnosti u vezi sa ključnim znakovima upozorenja za ovu vrstu raka kože.

Pozvao je sve da redovno pregledaju svoje mladeže koristeći jednostavnu ABCDE metodu, ali je posebno naglasio jednu manje poznatu činjenicu koju mnogi zanemaruju – čak i oni koji poznaju ovo pravilo.

"Ako primetite da se mladež menja, koristite ABCDE kontrolnu listu", objasnio je dr Vilson.

"Slovo 'A' označava asimetriju. Ako primetite bilo kakvu promenu u izgledu mladeža, trebalo bi da ga proverite."

"B se odnosi na ivice (engl. border). Ako ivice mladeža postanu nepravilne, nazubljene ili mutne, vreme je da posetite lekara. 'C' označava boju – i tu se krije velika zabluda", prenosi britanski Ekspres.

"Ljudi često misle: ‘Nije potamneo, verovatno nije ništa ozbiljno.’ Ali istina je da melanomi mogu postati i bleđi", istakao je onkolog.

Znak na koji morate obratiti pažnju

Kako dr Vilson naglašava, maligni mladeži mogu biti bledi, pa čak imati i neobične nijanse – ružičaste, bele ili plave. Iako ih ljudi često pogrešno smatraju ožiljcima ili bezopasnim pegama, stručnjaci upozoravaju da se može raditi o vrlo agresivnim oblicima raka, zbog čega je ključno obratiti pažnju na svaku takvu promenu.

Stručnjaci iz američkog Centra za rak City of Hope objašnjavaju da je amelanotični melanom agresivna vrsta raka kože koja ne proizvodi melanin – pigment koji većini melanoma daje tamnu boju. Zato ne izgleda kao tipičan melanom - prenosi B92.

Veličina i promena mladeža

Dr Vilson je dodao i preostala dva kriterijuma:

Slovo "D" označava dijametar, tj. prečnik. Jednostavno pravilo glasi: ako je mladež veći od gumice na vrhu olovke, tj. veći od 6 milimetara, trebalo bi ga pregledati i po potrebi ukloniti.

"Poslednje slovo, ‘E’, označava evoluciju", zaključuje dr Vilson.

"Bilo šta što se menja, raste ili se pogoršava umesto da zaraste – zahteva lekarski pregled."

ABCDE pravilo za samopregled mladeža

Institut za javno zdravlje Srbije, kao i brojne svetske zdravstvene organizacije, preporučuju ABCDE metodu za procenu sumnjivih mladeža. Evo na šta treba obratiti pažnju:

A (Asimetrija): Normalni mladeži su simetrični. Ako zamislite liniju kroz sredinu mladeža, obe polovine bi trebalo da izgledaju isto. Kod melanoma, polovine su često različite.

B (Ivica): Benigni mladeži imaju glatke, pravilne ivice. Melanomi često imaju nazubljene, nepravilne ili nejasne ivice.

C (Boja): Većina bezopasnih mladeža je jedne boje. Upozorenje je prisustvo više boja ili nijansi u istom mladežu – od smeđe i crne, do crvene, bele ili plave.

D (Dijametar): Mladeži veći od 6 mm su sumnjivi, iako melanomi mogu biti i manji.

E (Evolucija): Svaka promena u veličini, boji, obliku, uzdignuću, kao i pojava simptoma poput krvarenja, svraba ili stvaranja krasti, razlog su za hitnu posetu dermatologu.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 30 jul 2025

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 28 jul 2025

Američka psihijatrica dr Džudit Džozef kaže da radost nije samo nešto lepo što imamo — ona je deo toga ko smo mi.

"Mi smo građeni s tim DNK-om za radost. To je naše rođeno pravo kao ljudskih bića," rekla mi je nedavno.

Džozef je psihijatar sa sertifikatom i istraživač, koja je svoju misiju posvetila proučavanju radosti — i onoga što sprečava ljude da je osećaju.

Njen rad, uključujući novu knjigu „Visoko funkcionalni: Prevaziđite svoju skrivenu depresiju i povratite svoju radost“, privukao je široku pažnju, delom zbog njenog pionirskog istraživanja o stanju visoko funkcionalne depresije, koje se napokon počinje shvatati ozbiljno - prenosi N1.

„Želela sam da ljudi shvate da depresija izgleda različito“, rekla je Džozef CNN-u.

„Postoje ljudi koji se bore s anhedonijom, (što znači) nedostatak radosti“, rekla mi je. „Oni ne deluju depresivno, (ali) ne morate osećati tugu da biste ispunili kriterijume za depresiju.“

Džozef sebe ubraja među one koji su imali visoko funkcionalnu depresiju, i primetila je da „mnogi od nas pate od patološke produktivnosti.“

Jedan od najvećih izazova u prepoznavanju visoko funkcionalne depresije kod sebe, rekla je, jeste što neki ljudi doživljavaju psihološke prepreke kao što su anhedonija i aleksitimija — poteškoće u identifikaciji i izražavanju emocija. Obe stvari mogu ubiti radost i često se zanemaruju u razgovorima o mentalnom zdravlju, jer ti ljudi i dalje funkcionišu na poslu i kod kuće — barem spolja gledano.

Džozef je otključala više radosti u svom životu kroz snažne veze s porodicom i zajednicom. Njena radost, kaže, dolazi i iz pomaganja drugima da pronađu svoju.

Ali to je zahtevalo vreme da se otkrije.

Ne samo da je radila klinička istraživanja o visoko funkcionalnoj depresiji, već ju je i sama iskusila, čak i dok je profesionalno dobijala priznanja.

„To sam bila ja 2020. godine“, rekla je Džozef. „Nosila sam masku. Spolja je sve izgledalo savršeno — vodila sam svoju laboratoriju, imala malo dete, savršenu porodicu, bila na televiziji. Ali borila sam se s anhedonijom“ — nesposobnošću da osetim zadovoljstvo.

Pa kako se boriti s tim?

Validacija: Imenujte kako se osećate. Priznajte to. Prihvatite. „Ako ne znamo kako se osećamo, ako ne možemo to imenovati, zbunjeni smo, sve je neizvesno. Osećamo anksioznost, pa je imenovanje i prihvatanje osećanja izuzetno važno“, objasnila je.
Izražavanje: Pronađite nekoga kome verujete da mu ispričate kroz šta prolazite — uz napomenu. Ako ne razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje, Džozef upozorava da se pazite „istresanja traume“ na prijatelje i porodicu. „Proverite to. Pitajte za emocionalnu saglasnost, recite: ‘Da li je sada dobar trenutak?’“
Vrednosti: Šta vam daje smisao i svrhu u životu? „Razmislite o stvarima koje su neprocenjive. … Ja sam ranije jurila priznanja, postignuća, ali to su stvari o kojima, znate, na samrti neću govoriti“, rekla je.
Vitalni faktori: To su stvari koje vas održavaju u životu i dobrom stanju: zdrava ishrana, redovno vežbanje i dobar san. Lako se kaže, teško sprovodi.
Vizija: Ovo je teško imati kada ste zaslepljeni sopstvenom nelagodom. Ali doktorka za radost preporučuje da planirate više radosti i da prestanete da se vraćate u prošlost.

Nemojte pokušavati da sve ovo uradite odjednom ili brzo za redom, upozorila me je Džozef za CNN.

„Nemojte biti visoko funkcionalni“, rekla je — kada je reč o ovom procesu. To nije još jedan problem na poslu. To je vaš život.

I zapamtite - sreća je spoljašnja i kratkoročna — kao ushićenje kada kupite nešto novo ili osvojite nagradu.

Radost je unutrašnja.

„Ona se nosi u nama“, rekla je Džozef. „Detetu ne morate učiti radost. Mi smo rođeni s njom.“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 jul 2025

Mnogi ljudi misle da je voće najzdraviji način za početak dana.

Profesor Tim Spektor, jedan od vodećih svetskih nutricionista i epidemiolog na Kings koledžu u Londonu, upozorava da to nije uvek slučaj.

Prema njegovim rečima, neko voće nas može učiniti gladnijima i umornijima ujutru, posebno kada se jede na prazan stomak, prenosi Index.hr.

Prema profesoru Spektoru, banane i mango treba izbegavati za doručak. Iako su bogati vitaminima i mineralima, imaju visok sadržaj šećera, a relativno malo vlakana. Kada se takvo voće jede na prazan stomak, nivo šećera u krvi brzo raste. Ovaj nagli porast može stvoriti privremeni osećaj energije, ali ubrzo ga prati pad, poznat kao „pad šećera u krvi“.

Ovaj pad šećera u krvi može dovesti do umora, razdražljivosti i ponovne gladi u roku od sat ili dva. Ovo često dovodi do prekomernog grickanja i dodatnih kalorija kasnije tokom dana.

Šta jesti umesto banana i manga?

Spektor preporučuje da za doručak birate bobičasto voće, kao što su borovnice, maline, jagode ili kupine. Sadrže manje šećera, a više vlakana i polifenola, koji su moćni antioksidansi korisni za zdravlje creva.

Vlakna usporavaju varenje šećera, što pomaže u održavanju stabilnog nivoa glukoze u krvi i dužeg osećaja sitosti. Polifenoli, sa druge strane, podstiču rast korisnih bakterija u crevima, čime jačaju crevnu floru, što je važno za opšte zdravlje.

Kako poboljšati svoj doručak?

Ako volite voće poput banana i manga, Spektor savetuje da ih ne jedete same. Najbolje je kombinovati ih sa hranom koja sadrži masti i proteine, kao što je grčki jogurt sa punim sadržajem masti ili šaka orašastih plodova.

Ova kombinacija usporava varenje šećera i pomaže u održavanju energetske ravnoteže tokom celog jutra.

Da li je doručak uopšte neophodan?
Profesor Spektor takođe ističe da doručak nije neophodan svima. Ako ujutru niste gladni, nema potrebe da se terate da jedete. Za neke ljude, posebno one koji praktikuju povremeni post, preskakanje doručka zapravo može imati pozitivne efekte.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 jul 2025

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da velika epidemija virusa čikungunja (chikungunya) preti da se proširi svetom, pozivajući na hitne mere kako bi se to sprečilo.

SZO je saopštila da primećuje potpuno iste rane znake upozorenja kao i tokom velike epidemije pre dve decenije i da želi da spreči ponavljanje.

Čikungunja je virusna bolest koju prenose komarci, a koja izaziva groznicu i jake bolove u zglobovima, što je često iscrpljujuće. U nekim slučajevima može biti smrtonosna, piše Science Alert.

„Čikungunja nije bolest koja je široko poznata, ali je otkrivena i preneta u 119 zemalja širom sveta, dovodeći 5,6 milijardi ljudi u opasnost“, rekla je Dijana Rohas Alvarez iz SZO.

Podsetila se kako je od 2004. do 2005. godine velika epidemija čikungunje prešla preko Indijskog okeana, pogodivši male ostrvske teritorije pre nego što se proširila globalno i pogodila skoro pola miliona ljudi.

„Danas, SZO primećuje isti obrazac: od početka 2025. godine, Reinion, Majot i Mauricijus su prijavili velike epidemije čikungunje. Procenjuje se da je trećina stanovništva Reiniona već zaražena“, rekla je ona na konferenciji za novinare u Ženevi, dodajući da se kao i pre 20 godina, virus sada širi na druga mesta u regionu, kao što su Madagaskar, Somalija i Kenija.

„Prenos epidemije se dešava i u južnoj Aziji“, dodala je, a u Evropi su takođe prijavljeni importovani slučajevi, povezani sa epidemijom na ostrvima Indijskog okeana. Lokalni prenos je prijavljen u Francuskoj, a sumnjivi slučajevi otkriveni su u Italiji.

„Pošto su ovi obrasci prenosa viđeni tokom epidemije od 2004. godine nadalje, SZO poziva na hitnu akciju kako bi se sprečilo ponavljanje istorije“, rekla je Rohas Alvarez.

Simptomi čikungunje

Simptomi čikungunje su slični onima kod denga groznice i bolesti izazvane virusom Zika, što otežava dijagnozu, prema podacima SZO.

Glavni simptomi bolesti su visoka temperatura i bolovi po celom telu, glavobolja, bolovi u mišićima, ospa i stomačne tegobe koje mogu trajati i do nekoliko meseci. Teški simptomi i smrtni slučajevi od čikungunje su retki i obično su povezani sa drugim udruženim zdravstvenim problemima, navodi Vikipedija.

Većina ljudi zaraženih Čikungunja virusom razvija simptome virusne infekcije 3-7 dana nakon uboda od strane zaraženog komarca, i to najčešće groznicu i bolove u zglobovima. Većina pacijenata se oseća bolje u roku od nedelju dana. Međutim, bol u zglobovima koji je često jak i onesposobljavajući i može trajati mesecima.

Grupe koje su u riziku od težeg oblika bolesti su novorođenčad, starije odrasle osobe (preko 65 godina), osobe sa zdravstvenim stanjima kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili srčana oboljenja.

Rohas Alvarez je napomenula da je stopa smrtnosti manja od jednog procenta, „ali kada počnete da brojite milione slučajeva, taj jedan procenat može biti hiljade“ smrtnih slučajeva.

„Rano podižemo uzbunu kako bi se zemlje mogle rano pripremiti, otkriti i ojačati sve kapacitete kako bi izbegle veoma velike epidemije“, istakla je Rohas Alvarez, objasnivši da u regionima gde populacije imaju mali ili nikakav imunitet, virus može brzo izazvati značajne epidemije, pogađajući čak tri četvrtine populacije.

Opasnost od tigrastih komaraca

Virus čikungunje se prenosi na ljude ujedima zaraženih ženki komaraca, najčešće komaraca Aedes aegypti i Aedes albopictus, koji su poznati kao tigrasti komarci. Oni se šire ka severu kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Ubadaju prvenstveno tokom dnevnih sati, sa vrhuncem aktivnosti često rano ujutro i kasno popodne.

SZO je pozvala ljude da se zaštite merama poput korišćenja repelenta protiv komaraca i da ne ostavljaju vodu da stagnira u posudama poput kanti, gde se komarci mogu razmnožavati.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 jul 2025

Oči mogu otkriti mnogo o zdravlju našeg mozga. Između ostalog, problemi sa očima mogu biti jedan od najranijih znakova kognitivnog pada.

Studija stručnjaka sa Univerziteta Lafboro pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može predvideti demenciju 12 godina pre nego što se dijagnostikuje.

Vid kao rani pokazatelj kognitivnog pada

„Naše istraživanje se zasnivalo na 8.623 zdravih ljudi u Norfolku u Engleskoj, koji su praćeni dugi niz godina. Do kraja studije, 537 učesnika je razvilo demenciju, tako da smo mogli da vidimo koji su faktori mogli da prethode ovoj dijagnozi“, navode autori.

Na početku studije, zamolili su učesnike da urade test vizuelne osetljivosti. Za test su morali da pritisnu dugme čim su videli trougao koji se formira u polju pokretnih tačaka. Ljudi koji će kasnije razviti demenciju su mnogo sporije videli ovaj trougao na ekranu od ljudi koji nisu imali takav kognitivni pad.

„Vizuelni problemi mogu biti rani pokazatelj kognitivnog pada, jer toksični amiloidni plakovi povezani sa Alchajmerovom bolešću mogu prvo da utiču na oblasti mozga povezane sa vidom, pri čemu se delovi mozga povezani sa pamćenjem oštećuju kako bolest napreduje. Dakle, testovi vida mogu otkriti nedostatke pre testova pamćenja“, ističu.

Postoji nekoliko drugih aspekata vizuelne obrade na koje utiče Alchajmerova bolest, kao što je sposobnost da se vide obrisi objekata (osetljivost na kontrast) i da se razlikuju određene boje (sposobnost da se vidi plavo-zeleni spektar), a oni mogu uticati na živote ljudi, a da oni toga nisu odmah svesni, prenosi Science Alert.

Još jedan rani znak Alchajmerove bolesti je nedostatak u „inhibitorskoj kontroli“ pokreta očiju, gde se čini da ometajući stimulansi lakše zadržavaju pažnju. Naime, čini se da ljudi sa Alchajmerom imaju problem sa ignorisanjem ometajućih stimulansa.

Drugačije „skeniranje“ lica

„Imamo neke dokaze koji sugerišu da ljudi sa demencijom imaju tendenciju da neefikasno obrađuju lica novih ljudi. Drugim rečima, oni ne prate uobičajeni obrazac skeniranja lica osobe sa kojom razgovaraju“, objašnjavaju naučnici, pa nastavljaju:

„Kod zdravih ljudi, ovo bi bilo od očiju do nosa do usta. To radimo da bismo „utisnuli“ lice i zapamtili ga za kasnije. Ljudi ponekad mogu osetiti kada osoba sa kojom razgovaraju to ne radi. U stvari, neki lekari koji rade sa osobama sa demencijom prepoznaće da neko ima demenciju kada ih sretnu. Ljudi sa demencijom ponekad mogu izgledati izgubljeno, jer ne pomeraju namerno oči da bi skenirali okolinu, uključujući i lica ljudi koje su upravo sreli. Iz toga bi sledilo da ćete kasnije biti manje sposobni da prepoznate ljude jer niste utisnuli njihove karakteristike“, navode autori studije.

Dakle, ovaj rani problem u neprepoznavanju ljudi mogao bi biti povezan sa neefikasnim pokretom očiju za nova lica, a ne sa čistim poremećajem pamćenja. Međutim, pošto je vizuelna osetljivost povezana sa performansama pamćenja, naučnici takođe testiraju da li navođenje ljudi da rade više pokreta očima pomaže u poboljšanju pamćenja.