Nutricionisti otkrivaju: Kako telo pokazuje da ne unosite dovoljno proteina?

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 avgust 2025

Iako većina ljudi unosi minimalne količine, to ne znači da uvek unosimo dovoljno kvalitetnih proteina koji odgovaraju našem zdravlju i nivou aktivnosti.

Telo nam često šalje signale da mu nešto nedostaje, ali oni nisu uvek lako prepoznatljivi.

Stalna glad

Ako nakon obroka i dalje osećate glad ili ubrzo posežete za grickalicama, moguće je da ne unosite dovoljno proteina. Proteini podstiču hormone koji daju osećaj sitosti, pa njihov manjak može dovesti do stalne potrebe za hranom. Ishrana bogata proteinima pomaže u kontroli apetita i čuva mišićnu masu.

Česte bolesti

Nedostatak proteina može oslabiti imuni sistem. Telo proteine razgrađuje na aminokiseline, koje su ključne za stvaranje imunskih ćelija i antitela. Ako ih nema dovoljno, organizam se teže brani od prehlada, infekcija i sporije se oporavlja nego inače.

Bolovi u mišićima

Ako osećate bol čak i nakon lagane fizičke aktivnosti, moguće je da vam nedostaje proteina. Oni su neophodni za obnovu i jačanje mišića, a bez njih telo počinje da troši sopstveno mišićno tkivo. Unos proteina tokom ili nakon vežbanja ubrzava oporavak i smanjuje bolove.

Slabi rezultati u treningu

Ako redovno trenirate, ali ne vidite napredak u snazi ili izgledu tela, uzrok može biti nedovoljan unos proteina. Aktivne osobe imaju veće potrebe za kalorijama i proteinima, jer se u suprotnom oni troše kao izvor energije, umesto da učestvuju u izgradnji mišića.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 20 avgust 2025

Dok sedite na WC šolji koju je tog dana koristilo stotine ljudi, možda se pitate: koliko dugo patogeni preživljavaju u toaletu?

Čim kročite u javni toalet, teško je odoleti osećaju gađenja. Prizor mokraće po dasci i podu, intenzivan miris tuđih telesnih tečnosti – sve to može snažno da pogodi čula.

Ljudi često vrata kabine otvaraju laktom, puštaju vodu nogom ili celo sedište prekriju papirom pa obave nuždu u čučnju ako im se sve čini previše odbojno, piše BBC.

Ali da li se zaista možete zaraziti samo sedenjem na dasci? Ili su sve te složene tehnike da se izbegne kontakt potpuno nepotrebne? Evo šta kažu mikrobiolozi.

Šta verovatno nećete pokupiti

„Teoretski, da, moguće je da se zarazite s wc daske, ali rizik je zanemarljivo mali“, kaže Džil Roberts, profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije na Univerzitetu Južna Florida.

Polno prenosive bolesti? Bakterije i virusi koji ih izazivaju – od gonoreje do hlamidije – ne mogu dugo da prežive izvan tela, a pogotovo ne na hladnoj i tvrdoj površini poput wc daske. Zato se smatra da se većina polnih bolesti prenosi samo direktnim kontaktom genitalija i razmenom telesnih tečnosti. Da bi postojao rizik, morali biste bukvalno odmah preneti sveže telesne tečnosti sa daske na genitalije, objašnjava Roberts.

Slično je i s bolestima koje se prenose krvlju – krv biste videli i izbegli, a i same šanse za prenos tim putem bez seksualne aktivnosti ili igala gotovo da ne postoje. Ni infekcije urinarnog trakta nije verovatno dobiti sa wc daske – trebalo bi uneti veću količinu fekalija u urinarni trakt, što je teško zamislivo. Mnogo češći razlog za UTI je brisanje sopstvenog izmeta preblizu genitalijama.

Šta se može preneti

Izuzetak su neki dugotrajniji virusi, poput HPV-a, koji može opstati i do nedelju dana na površinama, jer ima čvrstu proteinsku opnu. Ipak, da bi ušao u organizam, potrebna je oštećena koža ili rana na genitalnom području. Zato se HPV uglavnom prenosi seksualnim kontaktom.

U teoriji, i herpes virus bi mogao da se prenese sa daske, ali to je vrlo malo verovatno i uglavnom bi predstavljalo rizik samo za osobe sa slabim imunitetom.

Da li treba prekrivati dasku papirom ili čučati?

Mnogi osećaju da je najčistije rešenje obložiti dasku papirom ili koristiti zaštitne navlake, a neki radije čučnu. Ipak, papir i navlake su porozni, pa mikrobi mogu da prođu. Čučanje može napraviti više štete nego koristi – kod žena naprezanje i nepotpuno pražnjenje bešike može čak povećati rizik od urinarnih infekcija.

Gde je pravi rizik

Glavni problem nije u kontaktu genitalija sa daskom, već u rukama. Dodirivanjem daske i drugih površina bakterije i virusi dospevaju na ruke, a potom preko lica i usta u organizam. Na dasci mogu biti bakterije poput E. coli, salmonele, šigele ili stafilokoka, koje izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju. Fekalije mogu sadržati i norovirus, izuzetno zarazan i otporan, koji može opstati na površinama i do dva meseca.

Studije pokazuju da je verovatnije da se ljudi zaraze norovirusom preko kontaminiranih površina u kupatilu nego preko kovida ili adenovirusa. Ipak, rizik nije veliki, jer se javni toaleti čiste više puta dnevno, dok prosečno domaćinstvo to radi jednom nedeljno.

„U Sjedinjenim Državama kućna kupatila su često prljavija od javnih“, kaže Čarls Gerba, profesor virusologije na Univerzitetu u Arizoni. Njegovo istraživanje pokazuje da bi idealno bilo čistiti kupatilo kod kuće na svaka tri dana.

Pazite na „kijanje toaleta“

Najveći rizik krije se u takozvanom „toaletnom oblaku“. Kada pustite vodu, mikrobi iz šolje raspršuju se po celom prostoru i na vas ako ste još u kabini. Procene govore da 40–60 odsto čestica može da se podigne u vazduh. Patogeni poput Clostridium difficile, česte u bolnicama, lako se šire tim putem.

Zato su opasne ne samo daske, već i ručke, slavine, kvake i pod, koji je najzagađenija površina u kupatilu. Tu se često nalaze i virusi gripa, preneseni kijanjem i kašljanjem.

Kako smanjiti rizik

Najbolja zaštita je – što manje dodirivanja. Proizvođači toaleta trebalo bi da prave bezkontaktne sisteme (puštanje vode, slavine, sušače). Zatvaranje poklopca pre puštanja vode ne pomaže mnogo, jer čestice izlaze i sa strane. Neki stručnjaci čak smatraju da je bolje izbaciti poklopce, da se izbegne nepotrebno rukovanje.

U zdravstvenim ustanovama koriste se zaštitni štitnici na šoljama i specijalni sprejevi koji dezinfikuju vazduh. Još jedna strategija je „pusti vodu i odmah izađi“, a preporuka je i da se sačeka desetak minuta pre ulaska nakon prethodnog korisnika.

Najvažnije je ipak – pranje ruku. Ljudi to rade znatno kraće nego što bi trebalo. CDC preporučuje 20 sekundi, a prosečno vreme je upola kraće. Tek svaki peti to uradi kako treba. Najbolje je kombinovati sapun i vodu sa sredstvom za dezinfekciju ruku, što daje mnogo jaču zaštitu.

Dakle, rizik od zaraze u javnom toaletu mnogo je manji nego što mnogi misle – uz redovno pranje ruku i malo pažnje, nema razloga za brigu.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 avgust 2025

Kumin je moćan začin koji se upotrebljava već hiljadama godina širom sveta. Njegov ukus je topao, orašast i pomalo zemljani—savršeno se uklapa u razne svetske kuhinje, od indijskih karija, meksičkih enčilada i čili kon karnea, do bliskoistočnog falafela.

Dodajte kumin u marinade za roštilj, začinite njime meso, obogatite ukus variva, supa, pečenog povrća i najrazličitijih jela, piše Punkufer.hr.

Zdravstvene koristi kumina

Antioksidansi i zdravlje srca

Kumin je bogat antioksidansima koji doprinose smanjenju nivoa lošeg holesterola (LDL) i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti — svakako ako je vaša ishrana inače bogata nutrijentima poput svežeg povrća, voća, integralnih žitarica i mahunarki.

Savet za upotrebu: sameljite kumin pre upotrebe kako biste povećali njegovu apsorpciju u organizmu.

Kumin kao “lek” za nadutost

Kumin je dobar izvor vitamina B i E, gvožđa i magnezijuma—kombinacija koja jača imuni sistem, pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi i poboljšava metabolizam, kao i rad mišića i nervnog sistema.

Studije su pokazale da ekstrakt kumina može ublažiti nadutost i simptome sindroma iritabilnog creva. U ajurvedskoj medicini vekovima se koristi u toplim napicima za poboljšanje probave.

U mnogim kulturama kumin se koristi kod pripreme jela s mahunarkama upravo da bi se smanjila šansa za nadutost i stvaranje gasova.

Kako i koliko dodati kumina – i kada

Mleveni kumin ima intenzivniji i koncentrisaniji ukus. Za variva, supe i gulaše za oko četiri porcije, dovoljno je pola do jedna čajna kašičica.

Najbolje je kumin dodati pri kraju kuvanja — tokom dugog kuvanja on gubi svoj ukus i aromu. Počnite s manjom količinom, probajte, pa po želji dodajte još.

Za začinjavanje mesnog odreska ili porcije pirinča/kuskusa dovoljno je četvrtina čajne kašičice mlevenog kumina.

Cele semenke kumina imaju blaži, orašast ukus. Obično se dodaje jedna čajna kašičica semenki pri pečenju povrća u rerni. Ako pripremate hleb ili peciva, pola čajne kašičice semenki je dovoljno za testo od pola kilograma brašna.

Za pojačavanje arome, malo tostirajte semenke u suvom tiganju 1–2 minuta pre upotrebe.

Kumin je izuzetno svestran začin — ne samo da oplemenjuje ukuse u raznim jelima, već nudi i značajne zdravstvene prednosti: od pomoći u regulaciji holesterola i šećera u krvi, preko jačanja imunog sistema i mišićne funkcije, do olakšavanja probave i ublažavanja nadutosti. Uz malo pažnje u pripremi (poput mlevenja i dodavanja pri kraju kuvanja), njegov puni potencijal dolazi do izražaja.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 avgust 2025

Od boljeg sna do zdravijeg srca, mozga, creva i imunosistema, istraživanja sve češće pokazuju snažnu vezu između ishrane bogate voćem i povrćem i smanjenog rizika od ozbiljnih bolesti.

Nova analiza dodatno potvrđuje rastuće dokaze da veganstvo i vegetarijanstvo smanjuju rizik od nekih vrsta raka.

„Sve ovo su relativno jedinstvene informacije i možda najsnažniji podaci koji postoje u vezi sa rakom želuca i limfomom,“ kaže glavni autor studije, epidemiolog Geri Frejzer sa Univerziteta Loma Linda u SAD.

Frejzer i njegove kolege su uporedili medicinske podatke 79.468 adventista (koji inače uglavnom ne jedu crveno meso i mahom su vegetarijanci), a koji su živeli u SAD i Kanadi između 2002. i 2007. godine. Na početku studije niko od učesnika nije imao rak, ali je određen procenat njih tokom praćenja do 2015. godine razvio različite oblike bolesti.

Koliko ishrana bez mesa smanjuje rizik od raka

„Mnogi od tih ne-vegetarijanaca adventista u studiji i dalje su bili vrlo svesni zdravlja, tako da je na neki način izvanredno što smo uopšte otkrili bilo kakvu razliku,“ objašnjava Frejzer.

Začudo, vegetarijanci su bili u 45 odsto manjem riziku da razviju rak želuca u posmatranom periodu i u 25 odsto manjem riziku da dobiju limfome. Ukupno smanjenje rizika od svih vrsta raka iznosilo je 12 odsto, piše Science alert.

„Ovi podaci ukazuju na manji rizik kod vegetarijanaca za sve vrste raka zajedno, kao i za grupe kancera srednje učestalosti,“ napisali su istraživači u svom radu.

Tim napominje da je logično da se najočigledniji efekti vide u gastrointestinalnom sistemu.

„Ovi organi su u direktnom kontaktu sa hranom i njenim produktima razgradnje tokom varenja, kao i sa drugim metabolitima koje proizvode crevne bakterije,“ pišu Frejzer i saradnici. „Prerađeno meso se smatra faktorom rizika za oba ova mesta, dok kod raka želuca veći unos voća (posebno citrusa), pečene i grilovane ribe i mesa, kao i povrća, verovatno pruža zaštitu.“

Međutim, ishrana se, kako napominje Frejzer, nije pokazala kao zaštita od drugih vrsta raka, uključujući one koji pogađaju urinarni trakt ili nervni sistem.

„Ovo takođe može ukazivati na nekoliko drugih kancera – poput pluća, jajnika i pankreasa,“ objašnjava Frejzer. „Dokazi iz ove studije sugerisali su manji rizik kod vegetarijanaca, ali nisu dostigli potreban standard da bi se moglo reći više.“

Iako je u pitanju velika studija koja obuhvata dug period, ona može pružiti samo dokaze o trendovima, a ne o uzrocima. Stoga je moguće da oni koji izbegavaju životinjske proizvode takođe češće donose i druge odluke koje pozitivno utiču na zdravlje, kao što je vežbanje, što je takođe povezano sa boljim ishodima kada je reč o raku.

Fokus na adventistima donekle pomaže da se uzme u obzir ova ograničenja, budući da vernici obično snažno naglašavaju zdrav način života.

Takođe je važno imati na umu da preterivanje u bilo kojoj dijeti može dovesti do zdravstvenih problema. Vegetarijanske dijete mogu izazvati nedostatak nutrijenata ako nisu pravilno sprovedene. Ovo je posebno izazovno za one koji žive u manje bogatim sredinama ili su preplavljeni nezdravim opcijama.

Štaviše, vegetarijanstvo može biti izuzetno teško za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima vezanim za ishranu. Zbog toga istraživači često naglašavaju da je više povrća u ishrani, a ne strogo pridržavanje veganske dijete, najvažnija poruka svih ovih studija.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 avgust 2025

Novo istraživanje otkriva da veći unos kreatina iz izvora mesa može da ublaži zatvor, posebno kod muškaraca i odraslih osoba u mlađem dobu. Ovo pruža potencijalno dijetetsko rešenje za sveprisutniji problem sa varenjem.

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition sugeriše da veći dijetetski unos kreatina iz izvora proteina životinjskog porekla može da pomogne u smanjenju rizika od hroničnog zatvora.

Hronična dijareja i zatvor su najčešći oblici gastrointestinalnih poremećaja koji značajno utiču na kvalitet života. Na ove probleme može uticati više faktora, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, starost, pol i postojeća zdravstvena stanja kao što su sindrom iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva i metabolički poremećaji.

Kreatin je endogeni organski spoj koji se uglavnom nalazi u mišićima. Sintetiše se u telu iz tri aminokiseline i ima ključnu ulogu u metabolizmu energije u mišićima. Kreatin se može unositi i putem hrane, poput crvenog mesa i ribe - piše N1.

Nova istraživanja ističu potencijalnu terapijsku efikasnost kreatina kod različitih bolesti, uključujući neurodegenerativne i kardiovaskularne bolesti. Ograničeni dokazi sugerišu da suplementacija kreatinom može uticati i na pokretljivost i funkciju gastrointestinalnog trakta, kao i na sastav crevne mikrobiote.

S obzirom na potencijalni uticaj kreatina na zdravlje creva, trenutna studija je osmišljena kako bi istražila povezanost između unosa kreatina putem ishrane i rizika od hronične dijareje i zatvora kod odraslih u SAD-u starijih od 20 godina.

Istraživanje je sprovelo sekundarnu analizu podataka 10.721 učesnika iz Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES) za period 2005–2010, koju sprovodi Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku (NCHS) radi procene zdravstvenog i nutritivnog statusa dece i odraslih u SAD-u.

Podaci o unosu kreatina iz životinjskih izvora i učestalosti hronične dijareje i zatvora prikupljeni su iz NHANES baze.

Povezanost unosa kreatina i rizika od hronične dijareje i zatvora analizirana je korišćenjem odgovarajućih statističkih metoda. Takođe je ispitivan potencijalni uticaj različitih demografskih faktora (godine, pol, fizička aktivnost) i zdravstvenih stanja (dijabetes i hipertenzija) na ovu povezanost.

Studija je otkrila da je unos kreatina iz životinjskih izvora povezan sa značajno manjim rizikom od hroničnog zatvora. Konkretno, desetostruko povećanje apsolutnog unosa kreatina bilo je povezano sa 19% manjim rizikom od zatvora. Međutim, nije utvrđen značajan uticaj unosa kreatina na hroničnu dijareju.

Analiza podgrupa pokazala je da su koristi od unosa kreatina izraženije kod muških učesnika, onih mlađih od 48 godina i osoba bez hipertenzije, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Značaj studije

Rezultati pokazuju da konzumiranje kreatina iz namirnica životinjskog porekla može smanjiti rizik od hroničnog zatvora, dok nema značajan uticaj na rizik od dijareje.

Takođe, koristi od kreatina bile su izraženije kod muškaraca, mlađih osoba, pušača, osoba koje konzumiraju alkohol, fizički aktivnih i onih bez određenih komorbiditeta. Autori napominju da su ova povezivanja uočena u određenim podgrupama i da rezultati ne dokazuju uzročno-posledične veze.

Prekliničke studije na životinjama ukazuju da kreatin može da poboljša zatvor promenom sastava crevne mikrobiote, jačanjem integriteta crevne barijere i modifikovanjem sastava žučnih kiselina u stolici. Takođe, kreatin može da poveća razmenu materija i pokretljivost creva poboljšanjem hidratacije ćelija creva.

Prema nalazima, kreatin iz ishrane ima veći zaštitni efekat na zatvor kod muškaraca nego kod žena, verovatno zbog razlika u hormonalnim i metaboličkim putevima. Dokazi sugerišu da testosteron može posredovati polne razlike u sastavu crevne mikrobiote putem signalnog puta žučnih kiselina, kao i da podstiče unos kreatina i jača integritet crevne barijere.

Studija nije našla uticaj kreatina na zatvor kod osoba sa hipertenzijom i dijabetesom, što se može objasniti vaskularnim disfunkcijama ili gastrointestinalnim komplikacijama koje ograničavaju efekat kreatina.

Interakcione analize pokazale su da pol značajno menja povezanost između unosa kreatina i rizika od zatvora, dok ovakvog efekta nije bilo za dijareju. Autori smatraju da bi kreatin životinjskog porekla mogao biti istražen kao potencijalna dijetetska intervencija za upravljanje hroničnim zatvorom.

Ograničenje studije je to što njen poprečni dizajn ne omogućava dokazivanje uzročnosti. Potrebne su dalje eksperimentalne studije kako bi se istražili biološki mehanizmi kojima kreatin može poboljšati zdravlje creva u različitim podgrupama.

NHANES baza koristi samoprijavljene podatke o ishrani, što može biti praćeno pristrasnošću i netačnostima. Takođe, baza ne sadrži podatke o trajanju i dozi unosa kreatina. Buduće studije trebalo bi da uključe ove faktore kako bi se preciznije razumeo uticaj kreatina na zdravlje creva.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 avgust 2025

Toplotni talas se vratio i trajaće narednih nekoliko dana, što znači da se moramo dobro zaštititi od vrućine i sunca.

Pored obavezne kreme za sunčanje, sunčanih naočara, šešira i dovoljno vode i boravka u rashlađenim prostorima tokom najtoplijih delova dana, svi sa određenim hroničnim bolestima trebalo bi da budu dodatno oprezni.

"Telo pokušava da stalno održava istu temperaturu, a jedan od načina da se to uradi je znojenje. Leti se više znojimo, pa lakše možemo dehidrirati, što uzrokuje razne zdravstvene probleme", kaže dr Sara Raf, porodični lekar u Univerzitetskoj bolnici UNC Health u Čapel Hilu.

Da biste izbegli dehidrataciju, važno je piti dovoljno vode, a ako se bavite sportom ili drugim fizičkim naporima, verovatno ćete morati da nadoknadite elektrolite, poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma.

"Uključite pauze u svoj plan vežbanja, uvek u hladu ili u zatvorenom prostoru", savetuje ona.

Čak i mali napori su opasni

Ovo se odnosi na sve, jer u teškim letnjim uslovima svi su u riziku od dehidratacije, toplotnog iscrpljivanja, pa čak i toplotnog udara, a mogu se javiti i simptomi poput mučnine i povraćanja, otežanog disanja, vrtoglavice, konfuzije i glavobolje.

Verovatnije je da će se javiti kod ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima, čiji se problemi, čak i kada je bolest dobro kontrolisana, mogu pogoršati na vrućini. Za takvo pogoršanje nije potrebno ići u posebnu avanturu.

"Kada postane veoma vruće i kada je sunce posebno jako, čak i normalne aktivnosti mogu biti rizične. Ljudi su već u opasnosti ako se samo upute u najbližu prodavnicu ili apoteku na vrućini. Čak i taj mali napor može ugroziti vaše zdravlje", kaže lekar opšte prakse dr Marvin Mina iz bolnice Cedars-Sinai u Los Anđelesu - prenosi B92.

Saveti za ljude sa hroničnim stanjima

Bolesti srca

Bilo koje stanje koje utiče na srce može biti pogoršano toplotom i dehidratacijom, jer nedostatak vode utiče na volumen krvi i cirkulaciju. To znači da srce mora više da radi da bi pumpalo krv po celom telu.

"Ovo povećano opterećenje na srce takođe može dovesti do srčanog udara", upozorava dr Raf.

Budite oprezni sa vežbanjem po vrućini i imajte na umu da zadaci poput košenja travnjaka po vrućem vremenu takođe mogu uticati na vaše srce. Pijte puno vode i pazite na simptome.

Ako uzimate diuretik, lekove za visok krvni pritisak ili lekove za srčanu insuficijenciju, možete biti izloženi povećanom riziku od dehidratacije, jer su ovi lekovi dizajnirani da stimulišu mokrenje. Ako provodite puno vremena napolju, obavezno pijte puno vode i pazite na znake dehidratacije.

Problemi sa plućima

Kako vaše telo pokušava da održi normalnu temperaturu po vrućini, možete početi da brže dišete jer vaša pluća pokušavaju da dobiju više kiseonika.

Kod bilo kog stanja koje smanjuje kapacitet pluća – bilo da je u pitanju HOBP, emfizem, intersticijalna bolest pluća ili bronhitis – brže disanje može dodatno otežati već tešku situaciju tako što će primorati vaša pluća da rade više.

"Ako imate bolest pluća, izbegavajte izlazak napolje tokom najtoplijeg dela dana i pokušajte da se ohladite i pijete puno vode. Po vrućem vremenu, vlažnost može dodatno otežati disanje, jer može izazvati simptome astme, pa oboleli uvek treba da drže inhalator pri ruci", kaže dr. Raf.

Nije neuobičajeno da neka područja imaju loš kvalitet vazduha tokom leta, zbog šumskih požara ili dugih sušnih perioda. Zato proverite lokalne uslove pre nego što izađete napolje.

Glavobolje i migrene

Dehidratacija leti može brzo izazvati glavobolje. Ako obično patite od migrena, možete primetiti da se one češće javljaju leti.

"Neki ljudi su osetljiviji na promene spoljašnjeg pritiska i toplote, pa ako već znate da su to okidači za migrene, pokušajte da ostanete dobro hidrirani, možete popiti i napitak sa elektrolitima i ostati u hladu.

Ako ipak morate da izađete napolje, zaštitite se šeširom, suncobranom i naočarima za sunce. Uvek imajte lekove sa sobom", kaže dr Raf.

Čak i ako ne dobijete glavobolju, možete osetiti da sporije i teže razmišljate na vrućini. Ovo je siguran znak da vam je potrebna voda i da se povučete u hlad.

Kada telu nedostaje vode, ono se isključuje ili stavlja funkcije koje mu u tom trenutku nisu neophodne u drugi plan, što može uticati na brzinu misli i kognitivne funkcije.

Da biste izbegli glavobolje, najbolje je tražiti mir i hlad, sa puno vode i laganih grickalica.

Dijabetes

Vrućina i dehidratcija mogu izazvati značajne fluktuacije nivoa šećera u krvi, pa je izuzetno važno da osobe sa dijabetesom ne zanemaruju kontrolu.

Ako ne pijete dovoljno vode, nivo šećera može porasti, ako uložite više energije da se rashladite, nivo šećera u krvi može pasti.

"Visoke temperature takođe mogu uticati na to kako vaše telo koristi insulin, što dijabetes čini nepredvidivijem leti. Možda ćete morati da prilagodite svoje lekove, zato budite oprezni i često proveravajte šećer u krvi", savetuje dr Raf.

Problemi sa kožom

Lekari savetuju svima da koriste kremu za sunčanje svaki put kada izlaze, bez obzira da li je sunčano ili oblačno, kako bi se zaštitili od opekotina od sunca i smanjili rizik od kancera kože.

Letnji uslovi takođe negativno utiču na postojeća stanja kože, na primer, sunčevi zraci mogu pogoršati crvenilo i simptome rozacee, a toplota može dehidrirati kožu, što dodatno pogoršava stanje. Povećano znojenje može da dovede do pojave akni.

"S druge strane, za mnoge ljude koji imaju ekcem ili hronično suvu kožu koja svrbi, toplota donosi olakšanje, ali ono što može pogoršati situaciju je često tuširanje. Više se znojimo, pa se više tuširamo. Zato ne zaboravite da nanesete losion i hidratantnu kremu na kožu posle svakog tuširanja", podseća dr Raf.

Moguća je i alergijska reakcija na sunčeve zrake, koja se manifestuje crvenim osipom i svrabom kože. Najbolja zaštita su kreme sa SPF-om i odeća koja pokriva kritična područja.

"Niste izloženi opasnostima samo kada ste na plaži ili bazenu. Ljudi su najviše izloženi suncu tokom rutinskih aktivnosti poput baštovanstva ili šetnje psa", podseća dr Mina.

Autoimune bolesti

Toplota ublažava simptome Rejnoovog sindroma, povećane i bolne osetljivosti na hladnoću koja se javlja kod skleroderme, a moguća je i kod Šegrenovog sindroma, lupusa, reumatoidnog artritisa i nekih drugih autoimunih bolesti.

S druge strane, direktna sunčeva svetlost može povećati umor i bolove u zglobovima kod ljudi sa autoimunim bolestima. Preporučljivo je zaštititi se od sunca kremama sa mineralnim filterima (cink ili titanijum dioksid) i odećom sa dugim rukavima.

Kod multiple skleroze i drugih bolesti koje utiču na mijelinsku ovojnicu, neurološki simptomi se mogu pogoršati čak i uz malo povećanje telesne temperature.

Fenomen se naziva Uhtofov fenomen i može se javiti po vrućem vremenu, tokom vežbanja, povišene telesne temperature usled bolesti, u saunama i toplim kupkama, pa čak i pri konzumiranju veoma tople hrane ili pića.

Povišena temperatura usporava ili blokira provodljivost nervnih impulsa, ali tačan mehanizam nije objašnjen. Kada se telesna temperatura normalizuje, znaci i simptomi obično nestaju.

Saveti stručnjaka

Uvek ostanite dobro hidrirani. Letnje sunce i visoke temperature mogu vas iscrpeti i prouzrokovati gubitak vode, određenih hranljivih materija i elektrolita. Pored vode i "obogaćenih" napitaka, održavajte njihov poželjan nivo jedući dovoljno voća i povrća – povećaćete rezerve vitamina i minerala u telu i istovremeno ostati hidrirani.

Dobro se rashladite. Ponekad je toliko vruće da ventilator i suncobran nisu dovoljni. Ponesite flašu vode i ventilator na baterije, i razmislite o kupovini rashladnog prsluka.

Zaštitite se od UV zraka i opekotina od sunca. Kada ste napolju, nosite sunčane naočare i svetlu odeću (ili odeću koja blokira sunčeve zrake, sa UPF zaštitom) i šešir širokog oboda. Ne preskačite nanošenje i ponovno nanošenje SPF kreme. Opekotine od sunca mogu povećati rizik od toplotne iscrpljenosti i moždanog udara.

Pročitajte uputstva za svoje lekove. Proverite da li lekovi koje uzimate pogoršavaju nelagodnost i simptome bolesti povezanih sa toplotom, na primer, neki antidepresivi mogu povećati štetne efekte ukoliko su izloženi toploti. Obavezno se konsultujte sa lekarom i upoznajte se sa znacima bolesti povezanih sa toplotom, kao što su bol u grudima ili vrtoglavica. Vodite računa o svom srcu, jer ga toplota dodatno opterećuje, pa pravite redovne pauze, rashladite se, potražite klimatizovan smeštaj, pokušajte da izbegavate naporne aktivnosti na otvorenom i pazite na simptome kao što su povećana žeđ, nedostatak znojenja, bol u grudima...

Bezbedno čuvajte svoje lekove. Ako nosite lekove sa sobom, uverite se da su pravilno skladišteni, jer toplota može uticati na njihovu efikasnost. Za savet o tome kako da ih pravilno čuvate, konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Slušajte svoje telo. Svako drugačije doživljava toplotu, zato se prilagodite onome što vaše telo traži. Ako osetite bilo kakve neobične simptome, ne oklevajte da potražite medicinsku pomoć.

Budite informisani. Pratite upozorenja o visokim temperaturama u vašem području. Budite svesni u kojim hladnim područjima možete da se sklonite. Pripremite se za moguću vanrednu situaciju – imajte pri ruci kontakte za hitne slučajeve, nosite vodu i zdrave grickalice, ponesite sve lekove koji su vam potrebni.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 avgust 2025

Nema potrebe za strogim ograničenjima – važno je biti svestan šta konzumiramo i ne koristiti slatkiše kao način da se nosimo sa vrućinom ili dosadom.

Leto donosi pregršt slatkih izazova – od kuglica sladoleda na plaži do ohlađenih voćnih kolača i sokova koji nas mame iz frižidera, prenose Vijesti.me.

I dok je prirodno posegnuti za slatkišima tokom vrelih dana, postavlja se pitanje: koliko je zapravo previše?

Šećer i vrućina – loša kombinacija?

Visoke temperature već opterećuju naš organizam. Ako tome dodamo veće količine šećera, rizikujemo:

dehidrataciju (jer šećer ubrzava gubitak tečnosti),
oscilacije šećera u krvi koja izazivaju umor i razdražljivost,
povećan apetit i želju za još više slatkiša.

Nutricionisti preporučuju da odrasli konzumiraju najviše 25 grama dodatog šećera dnevno (što je otprilike jedna puna kašika), dok bi deca trebalo da konzumiraju manje.

Gde se sve šećer krije?

Leti često nismo ni svesni koliko šećera konzumiramo, jer se on ne nalazi samo u kolačima i čokoladi. Evo nekih tipičnih letnjih „krivaca“:

Da li treba potpuno da izbacimo slatkiše?

Ne nužno. Leto je savršeno vreme da se zasladimo na zdraviji način:

Sveže sezonsko voće – lubenica, breskve, borovnice i smokve su prirodno slatke i pune vode.

Domaći ledeni deserti – smrznuti jogurt sa voćem, čia puding sa bademovim mlekom, hladni čajevi bez šećera.

Crna čokolada – u malim količinama može zadovoljiti želju za slatkišima bez prekomernog unosa šećera.

Uživajte u slatkišima, ali umereno

Nema potrebe za strogim zabranama - važno je biti svestan šta jedemo i ne koristiti slatkiše kao način da pobedimo vrućinu ili dosadu.

Umesto toga možemo da se rashladimo konzumiranjem vode, da se krećemo, a kada poželimo nešto slatko - treba da biramo mudro.

Leto je tu da bismo uživali u njemu - i ukusom i balansom u svemu.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 avgust 2025

Vilični zglob je najčešće korišćen zglob u ljudskom telu tokom života. On ima ulogu prilikom žvakanja, govora, smejanja kao i zevanja.

Tegobe u ovom zglobu znaju biti vrlo neprijatne (pored čestog bola pacijenti se žale i na „pucketanje” koje nekada može biti tako jako da čak i okolina primećuje).

Simptomi bola u viličnom zglobu

Prosečno 20 do 30 odsto ljudi iskusi su neprijatne simptome i probleme sa viličnim zglobom u toku života. Interesantno je da se kod žena ove tegobe javljaju višetruko češće nego kod muškaraca - piše Stetoskop.info.

Pacijenti koji tokom sna „škrguću” zubima imaju još izraženije tegobe nego inače, s obzirom da se zglobovi ni tokom noći ne uspevaju da se rasterete.

Simptomatologija vezana za obolenje viličnog zgloba je vrlo raznolika i ide od:

blage nelagodnosti ili zujanja u predelu uha,
zatim „škljocanja” pa do jakih bolova čak i pri minimalnom pokretu donje vilice,
krivljenje vilice u jednu ili drugu stranu pri maksimalnom otvaranju usta,
ograničeno otvaranje usta.

Pacijenti se žale takođe na:

nejasne bolove u predelu slepoočnice, poglavine,
dalje na bol koji ide ka licu ili prema oku,
bol koji ide prema prema grlu i vratu i tako dalje.

Obzirom na raznoliku manifestaciju istog problema pacijenti često lutaju od lekara do lekara raznih specijalnosti (neurolog, otorinolaringolog, fizijatar...) koji opet, u skladu sa svojom oblasti koju leče, pokušavaju da pomognu pacijentu.

Nažalost, nedovoljno znanje i ne obraćanje pažnje na obolenje viličnog zgloba vrlo često dovode do toga da pacijenti beznadežno pokušavaju da se reše bolnih tegoba pri čemu ih često ubeđuju da rešenja nema, da je u pitanju urođena „slabost” zgloba i da moraju da trpe bolove do kraja života.

Uzroci bola u viličnom zglobu

Ono sto je zajednička karakteristika za 95 odsto pacijenata jeste neadekvatan zagrižaj:

nedostajući zubi,
nepravilan međusobni odnos gornjih i donjih zuba,
skeletni deformiteti vilica.

Takođe, čest je slučaj da pacijenti iako i imaju zubne proteze, ne nose ih, je im nisu udobne, smetaju im jer menjaju ukus hrane, postoji i problem sa donjom zubnom protezom koja nije stabilna u ustima kao gornja.

Kod pacijenata kod kojih je prepoznat problem sa viličnim zglobom dešava se da protetski rad nije korektno urađen, a on i dalje ima iste tegobe sa novom zubnom protezom ili mostom.

Svi nabrojani uzroci dovode do toga da pacijenti imaju dugotrajne tegobe koji im utiču na kvalitet života, a postaje jasno da je problem obolenja viličnog zgloba očigledno vrlo komplikovan i zahteva studiozan pristup kao i stručnost (poznavanje stomatologije, ortopedije vilica, hirurgije…) kako bi se pomoglo pacijentu.

Lečenje bola viličnog zgloba

Istina vezana za lečenje viličnog zgloba je sasvim drugačija od onoga sto se najčešće predstavlja pacijentima, pogotovo od onoga sto prezentuju lekari koji nemaju znanje iz stomatologije.

Kako za Stetoskop navodi dr Bojan Pejaković, maksilofacijalni hirurg, kao što se leče drugi zglobovi (koleno, kuk…) tako se leči i vilični zglob. Nažalost, mali broj ljudi bude upućen specijalisti maksilofacijalne hirurgije koji će proceniti koja terapija je adekvatna te na taj način trajno zbrinuti pacijenta.

Dijapazon terapije je širok i zavisi od toga koliko je zglob oštećen kao i šta je uzrok obolenju.

Ona podrazumeva sanaciju bezubosti (implantima, zubnim mostovima ili protezama), izradu takozvanih splintova (štitnika za zube) koji sprečavaju noćno škripanje zubima, aplikaciju lekova direktno u zglob, a na kraju i primenu hirurgije.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 avgust 2025

Da li se često osećate preumorno da izgurate dan, nedostaje vam energije ili vam je teško da se koncentrišete? Umor je čest problem koji može da ima brojne uzroke, ali jedan od njih se često zanemaruje – zdravlje creva.

Iako stručnjaci još uvek rade na potpunom razumevanju ove veze, gastroenterološkinja dr Rabia de Latour ističe da se "nauka i dalje u velikoj meri razvija", piše Parade, a prenosi B92.

Umor se definiše kao "ekstremna iscrpljenost" i može da uključuje i poteškoće s koncentracijom, manjak motivacije, pa čak i depresiju i anksioznost. Prema istraživanju američkog Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku iz 2022. godine, oko 13,5 odsto odraslih Amerikanaca izjavilo je da se oseća "veoma umorno ili iscrpljeno" većinu dana.

Simptom koji se često zanemaruje

Neka istraživanja su povezala disbiozu, tj. neravnotežu u crevnom mikrobiomu, sa određenim oblicima umora, kaže dr de Latour. Istraživači su takođe otkrili razlike u crevnim mikrobiomima ljudi sa sindromom hroničnog umora u poređenju s onima koji nemaju to stanje.

"Zdravlje creva usko je povezano s regulacijom energije", kaže dr Obri Grant, sportski kardiolog. On objašnjava da je verovatno reč o dvosmernoj vezi.

Crevni mikrobiom utiče na upale, apsorpciju hranljivih materija i proizvodnju neurotransmitera.

"Disbioza može dovesti do sistemske upale, promenjenog metabolizma i poremećaja u putevima serotonina i dopamina – a sve to doprinosi umoru", objašnjava dr Grant.

Dr de Latour dodaje da hrana bogata probioticima, poput jogurta, kao i protivupalna hrana – kao što su voće i povrće – dokazano podižu nivo energije. Ako takvu hranu ne unosite redovno, to može da bude jedan od razloga zbog kojih se osećate umorno.

Stanja creva koja mogu da izazovu umor

Ako je vaš umor povezan sa zdravljem creva, verovatno ćete iskusiti i druge simptome, napominje dr Grant. To mogu biti nadutost, bol u stomaku, zatvor, dijareja, promene apetita, neobjašnjiv gubitak telesne mase, mučnina ili krv u stolici.

Dr de Latour posebno ističe anemiju kao važan uzrok umora. Kada je anemija posledica nedostatka gvožđa, "brinemo se zbog malih količina nevidljivog gubitka krvi usled tumora ili velikog polipa u gastrointestinalnom traktu".

U takvim slučajevima lekari mogu preporučiti endoskopski pregled.

Stanja poput celijakije mogu dovesti do anemije jer upala tankog creva ometa apsorpciju gvožđa. Slično tome, upalne bolesti creva takođe mogu uzrokovati anemiju. Dr Grant dodaje da sindrom iritabilnog creva, hronični gastritis i prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO) mogu izazvati umor zbog loše apsorpcije hranljivih materija i hronične upale.

Kada posetiti lekara?

Ako se borite s umorom i sumnjate na probleme s crevima, dr de Latour savetuje da obratite pažnju na "crvene zastavice". To uključuje anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa, krv u stolici, promene u navikama pražnjenja creva i neobjašnjiv gubitak telesne mase. Ovi simptomi su posebno zabrinjavajući ako u porodici imate istoriju raka debelog creva.

"Ako osećate umor koji traje duže od nekoliko nedelja, uz bilo koji od ovih simptoma, obavezno posetite lekara", zaključuje dr Grant.

Lekar će verovatno uraditi analize krvi, a po potrebi i endoskopiju, kako bi se utvrdio uzrok problema.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 avgust 2025

Punomasno ili obrano mleko? Novo, dugoročno istraživanje donosi jasan odgovor na pitanje koje je mleko zdravije.

Velika norveška studija, objavljena u časopisu „The American Journal of Clinical Nutrition“, obuhvatila je 73.860 ljudi prosečne starosti 41 godine, koje su naučnici pratili 33 godine, zabeleživši 26.393 smrtnih slučajeva, uključujući 8.590 od kardiovaskularnih bolesti.

Analiza je pokazala da je konzumacija punomasnog mleka povezana sa većim rizikom od smrtnosti u poređenju sa konzumacijom obranog ili poluobranog mleka - piše N1.

Koja je mast bezbedniji izbor za srce?

Rezultati se uklapaju u trenutne preporuke zdravstvenih institucija, koje upozoravaju da je većina masti u mleku i mlečnim proizvodima zasićena. Njihov prekomerni unos doprinosi povećanju LDL holesterola, većem kardiovaskularnom riziku i, indirektno, povećanju telesne težine.

U praksi, to znači da izbor nižeg udela mlečne masti može biti jednostavan, svakodnevni korak u korist zdravlja srca, posebno za ljude koji redovno konzumiraju mleko i mlečne proizvode.

Ako volite mleko u kafi, ovsenoj kaši ili smutijima, prelazak na obrano ili poluobrano mleko je verovatno najlakša promena sa merljivim dugoročnim koristima.

Takođe je važno sagledati širu sliku: ukupan unos zasićenih masti dolazi i od sireva sa većim sadržajem masti, putera, prerađenog mesa i industrijskih peciva.

Tekstura i kremastoća poluobranog mleka su zadovoljavajući kompromis za mnoge, a sadržaj proteina ostaje praktično isti kao kod punomasnog mleka.

Ako vam je cilj da dodatno smanjite ukupan unos zasićenih masti, obrano mleko pruža najveći efekat uz najmanje promene u navikama.