Ovaj podatak nedavno je u gostovanju na RTS-u otkrio ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, kao argument u prilog tvrdnji da uoči početka ove školske godine nije bilo masovnog otpuštanja nastavnika koji su imali ugovore na određeno.
Stanković je precizirao da u osnovnim i srednjim školama radi 99.500 zaposlenih, od čega je 70 odsto nastavni kadar, dok je zaposlenih na određeno ili određena zamena u julu 2025. bilo 34.056 - piše Danas.rs.
Koliko je od te cifre angažovano u nastavi, a koliko je nenastavnog osoblja; koliko radnika na određeno ima punu normu; čime objašnjavaju da trećina radnika u školama u Srbiji nema stalan radni odnos, te kako se došlo do brojke od 34.000 ako je Ministarstvo prosvete saopštilo da je kroz osam faza više od 22.600 prosvetnih radnika dobilo posao za stalno u školi od 2020. godine – pitanja su na koja nam ni nakon nekoliko pokušaja Ministarstvo nije odgovorilo.
Prosvetna vlast nije želela da komentariše navode da se ovoliki broj zaposlenih po ugovoru na određeno održava u obrazovnom sistemu sa ciljem da se lakše ucene i zastraše.
A da je upravo to jedan od razloga ovakve situacije smatra Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Nedavno saopštenje ovog sindikata, u kome su upozorili da se već nekoliko godina ne raspisuju konkursi za prijem nastavnika na neodređeno vreme, bilo je povod za reakciju Ministarstva, koje je kazalo da je reč o neistinitim tvrdnjama koje dovode u zabludu zaposlene u školama, ali i širu javnost.
„Postoje indicije da su direktori škola pod pritiskom vlasti da ne zaključe nove ugovore s nastavnicima koji učestvuju u građanskim protestima, već da ih u novoj školskoj godini zamene nestručnim, ali zaslužnim braniteljima lika i dela Aleksandra Vučića iz Ćacilenda’“, naveli su tada iz NSPRS-a.
Na to je Ministarstvo repliciralo da niko iz vlasti ne vrši pritisak na direktore u pogledu angažovanja nastavnika na određeno vreme, te da je netačno da će nastavnici iz političkih razloga biti zamenjeni nestručnim licima. Ministarstvo je istaklo da je u prethodnih osam faza zapošljavanja, počev od 2020. godine, radno mesto na neodređeno vreme dobilo je više od 22.600 prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama.
„Vlada Srbije je poslednju saglasnost za zapošljavanje na neodređeno u prosveti, odnosno za popunjavanje slobodnih, upražnjenih radnih mesta sa najmanje 30 odsto angažovanja dala u julu prošle godine. Ova saglasnost se odnosila na zapošljavanje 1.312 nastavnika. Potrebe za angažovanjem nastavnika na neodređeno vreme se sagledavaju na godišnjem nivou i Vlada svake godine daje saglasnost za nova zapošljavanja na neodređeno vreme. Pored toga, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava razmatra na mesečnom nivou zahteve škola i procenjujući prioritete daje saglasnost na raspisivanje konkursa na neodređeno vreme za upražnjena radna mesta“, poručili su iz Ministarstva.
Dušan Kokot pak napominje da niko ko je ušao u sistem obrazovanja za poslednjih pet godina nema posao za stalno, jer su poslednji konkursi raspisivani 2023, a realizovani 2024. i odnose se na radna mesta koja su ostala slobodna zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.
– Ako znamo da svake godine četiri do pet odsto zaposlenih ode u penziju, govorimo o 20 do 25 odsto radnih mesta, a na to treba dodati procenat nastavnika koji su nestručni, jer ti ljudi ne mogu zasnovati radni odnos na neodređeno vreme. Deo statistike su i ljudi koje je u sprovedenim fazama zapošljavanja sistem ignorisao, a za čija radna mesta je trebalo odavno da budu raspisani konkursi. Imajući sve to u vidu, cifra od 34.000 radnika na određeno mene ne iznenađuje – kaže Kokot.
Poslednji zvanično objavljeni podaci o broju nestručnih ili nedovoljno stručnih nastavnika datiraju iz 2023, ali se odnose samo na one koji nemaju završene odgovarajuće master studije da bi mogli da drže nastavu iz određenih predmeta. A koliko je u školama onih koji nemaju završene ni osnovne studije i nisu stručni za predmete koje predaju, godinama je misterija.
Kokot smatra da je održavanje ovolikog broja ljudi u statusu zaposlenih na određeno politički motivisano, jer je na njih najlakše vršiti pritisak.
Po tome prosvetni radnici nisu izuzetak – to važi za sve zaposlene u javnom sektoru.
Sagovornik Danasa izražava sumnju prema podatku prosvetne vlasti o više od 22.000 zaposlenja za stalno, napominjući da se, čak i da je ta cifra tačna, odnosi na radna mesta koja su bila upražnjena do 2020. godine.
Kokot kaže da je Zakon o zabrani zapoljšavanja u javnom sektoru, koji je i dalje na snazi, imao smisla onda kada je donet jer je ogroman broj ljudi u prosveti bio zaposlen sa malim procentom norme.
– To je posledica situacije u kojoj prethodna vlast u jednom periodu nije htela da plaća prekonormni rad pa su ljudi za stalno zapošljavani i sa pet, 10 odsto norme. I tada je taj zakon imao smisla, ali je poslednjih pet, šest godina besmislen jer su zaposleni koji su bili tehnološki višak dopunili normu – kaže Kokot.
On ukazuje da su radna mesta na određeno realna i da se posao nastavnika koji na njima rade ne može tumačiti kao privremeno-povremeni poslovi.
Kokot se slaže sa našom opaskom da je u obustavi rada tokom prošle godine bilo mnogo više zaposlenih u školama na određeno, od broja onih kojima ugovori nisu produženi posle 31. avgusta.
U javnosti se pominjao podatak od oko 100 do 150 nastavnika koji su, kako se tvrdi, kažnjeni jer su učestvovali u obustvi rada. Dobar deo njih je uspeo da nađe radno mesto u nekoj drugoj školi jer su stručni, a školama hronično nedostaju nastavnici određenih predmeta.
Zašto su onda neki direktori posegli za ovom merom?
– Da vlast pokaže silu i da svima nama poruči da, ako hoće, može da nas otpusti – smatra Kokot.
Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevac, smatra da je mera zabrane zapošljavanja u prosveti trebalo da traje kratko, dve do tri godine, a da je sve posle toga kontraproduktivno.
Problemi su, kaže, počeli onog trenutka kada je zapošljavanje centralizovano na nivou Republike. Direktorima je dato svojsvo poslodavca, ali ne i da primaju ljude na neodređeno vreme.
– Država povremeno otključa konkurse i kaže: sad smo primili hiljadu ljudi. Treba ih pitati koliko je za tih desetak godina otišlo u penziju. Svake godine je po 3.000 ljudi steklo uslov za penzionisanje što znači da je mnogo više otišlo u penziju nego što se zaposlilo za stalno. Mislim da su prosvetni radnici diskriminisani u odnosu na sve druge radnike u Srbiji, jer ostali ukoliko rade dve godine na radnom mestu koje je upražnjeno, iz statusa na određeno automatski prelaze u status na neodređeno. U prosveti nije tako. Za nas važi Zakon o radu u svim slučajevima osim ako je u koliziji sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV). Ako su odredbe ta dva propisa nesaglasne važi ZOSOV koji je za nas leks specijalis i on se smatra prioritetnim u odnosu na Zakon o radu – pojašnjava Jevtić.
A ZOSOV precizira da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
