Sombor.info

Koliko godišnje doba zaista utiče na tok bolesti i da li leto predstavlja prepreku za lečenje vene?

Mnogi ljudi sa proširenim venama upravo zimi osete olakšanje jer noge manje otiču, bolovi su slabiji, a svakodnevne tegobe kao da se povlače. U tom periodu često se javlja i osećaj da problem više nije toliko ozbiljan, pa se odluka o lečenju odlaže.

Međutim, sa dolaskom toplijih dana simptomi se ponovo javljaju, često izraženije nego ranije. Otoci su veći, bolovi intenzivniji, a komplikacije učestalije. Da li to znači da se stanje neminovno pogoršava iz godine u godinu? Koliko godišnje doba zaista utiče na tok bolesti i da li leto predstavlja prepreku za lečenje?

O sezonalnosti proširenih vena, mitovima koji prate njihovo lečenje, ali i o tome kada treba reagovati i kako sačuvati kvalitet života, Stetoskop je razgovarao sa dr Dariom Jocićem, hirurgom specijalizovanim za lečenje venskih bolesti.

Zašto je zimi lakše i da li se desi da pacijentima toliko budu sakriveni simptomi da pomisle da više nemaju problem?

„Mogu da budu sakriveni simptomi i da kažu: "Ok, ja nemam problem, neću da rešavam" i milion drugih izgovora. Ali leti dolazi do širenja krvnih sudova i zato su problemi veći. Zimi se skupljaju, kao i sva tela,i imamo manji problem, a leti se dolazi do širenja krvnih sudova i onda i veći su otoci i veće su tegobe i bolovi i češće su komplikacije”, rekao je doktor.

Koliko je realno očekivati da će se tegobe sa venama udvostručiti tokom leta?

„To je sigurno. Ja pacijentima često kažem, kad me pitaju da li je hitno ili nije hitno:„Ništa nećete dobiti čekanjem, jer problem vremenom nije manji, nego samo veći." I to i sami pacijenti znaju. Jer proširene vene su hronična, progresivna bolest koja napreduje polako, ali napreduje. Znači, ne zaustavlja se, ne vraća se, ne smanjuje se. Jednostavno napreduje. Tako da, to je izvesna posledica problema sa proširenim venama. I godišnje doba može pojačati taj problem. Svako naredno leto je sve teže i teže”, smatra on.

Da li ekstremna hladnoća može da dovede do problema?

„Nekim pacijentima da. I jednostavno subjektivno navode da tokom zimskih meseci određeni broj pacijenata ima veće tegobe nego tokom letnjih meseci. Za to ne postoji neko specijalno objašnjenje, ali jednostavno je tako. Tako da, treba ih poslušati. Ne treba reći: „Nije to sigurno zbog toga", jer medicina ipak, koliko god da je zasnovana na dokazima, nije 100 odsto egzaktna nauka. Ne možemo tretirati pa promeniti rezervni deo i rešiti problem. Ipak je potrebno nekada, u stvari uvek, pažljivo saslušati pacijenta i obratiti pažnju na tegobe koje navodi”, objasnio je dr Jocić.

Da li je ova sezonalnost nešto što utiče na odluku pacijenta da se operiše ili ne?

„Sezonalnost u tretmanu postoji. Češće se pacijenti operišu u ovom dobu, znači tokom zime, jeseni i proleća. Ređe leti, prvo što svi idemo i na godišnje odmore, pa ne želimo ni da remetimo životni tok, jer cilj laserskih operacija vena i minimalno invazivnih procedura je da ne remete normalan životni tok. Znači da potpuno budu uklopljene u život pacijenta. Operacija vena nije neodložna operacija. Često upravo zbog tih razloga odlože operaciju. Ne zbog mitova koji kažu: „Ne smeš letiti da se operišeš zbog toga što se šire krvni sudovi". Znači, ne zbog toga, nego zato što pokušavamo da ne remetimo normalan životni tok. Recimo, hoćete da idete na godišnji odmor? Idite na godišnji odmor. Odmorite se. Znači, hoćete da idete na more? Idite na more. Završićemo to kasnije. Hoćete da idete na skijanje? Idite na skijanje. Završićemo to ili pre ili kasnije. U dogovoru sa pacijentom ćemo planirati lečenj", rekao je doktor i dodao da postoji sezonalnost u lečenju problema sa proširenim venama, ali ta sezonalnost ne treba da bude opterećena mitovima, nego praktičnim potrebama pacijenta.

Leto nije nikakva kontraindikacija za operaciju

„Naprotiv. Kad postave pacijenti to pitanje, ja kažem: „Žive ljudi i u Africi, i u Dubaju, i u Majamiju, i u Norveškoj." Znači, svuda žive, tamo se operišu kad imaju problem. Ne treba da robujemo mitovima, nego praktičnim potrebama pacijenata. Ne da kažemo: „Leti se to ne operiše" ili "Nema razloga"”, reko je on.

Dolazi period praznika kada jedemo malo više, malo više smo u kući, kako će to uticati na proširene vene?

„Ne samo na proširene vene, nego i na druge bolesti, ne baš sjajno. Ovo je svakako, 21. vek se definiše kao vek izobilja, bar što se tiče hrane. Naša zemlja i naše područje je retko oskudevalo u hrani i mi to i dalje dokazujemo. I tu je neumerenost problem, a problem je, naravno, i za krvne sudove. Tako da je nešto što bi trebalo da promenimo u tim životnim navikama, da ipak ovo vreme, pojedemo više malo. Znači, neće doći Nova godina ako ne bude ruske salate i praseta, sigurno. Ali treba da povedemo računa i o fizičkoj aktivnosti. To je neka moja poruka za sve nas, da pre svega povedemo računa o fizičkoj aktivnosti”, smatra doktor.

Koje tegobe i simptomi zahtevaju da se pacijent obrati lekaru?

„Svakako mogu biti te umerene tegobe na koje su pacijenti već navikli, ali ukoliko postoje neke izražene tegobe, u smislu crvenila, bola, ali jakog bola i crvenila, tvrdoće, kada postoje ti znaci, otoka, tu onda treba reagovati odmah. Ja se nadam da to niko neće imati, ali već kada postoji simptomatska venska bolest u smislu otoka, u smislu pojave kožnih promena, to je već uznapredovala faza venske bolesti i tad ne treba čak ni mnogo ni razmišljati o operaciji. Znači, treba se usredsrediti na rešavanje problema, ne treba razmišljati kada ću se operisati, nego najbolje vreme je odmah. Znači, u što skorijem roku, bolje je tako rečeno, da se rešava problem. Međutim, dolaze meni i pacijenti koji imaju vensku ranu i kažu: „Idem prvo na more, pa ću da se kad se vratim s mora." Ali ja tu ništa ne mogu. Znači, to je jednostavno njihov izbor”, rekao je.

Kako pacijent, koji možda nije trenutno u situaciji da operiše proširene vene, da se pripremi za leto?

„Da nosi čarapu, elastičnu čarapu, da se šeta i da se ne ugoji. Da proba da smrša. To su moje preporuke. Često uspemo sa tim, posebno u ovom poslednjem zahtevu, često uspemo. Nekada nam dođu ljudi sa potpuno drugim izrazom lica i izgledaju 15 godina mlađi. Upravo zbog toga, a naročito posle operacije, kada to sve odrade posle operacije, bukvalno izgledaju 15 godina mlađi, budu drugi ljudi. Tako da je to lepa stvar”, konstatuje doktor.

Nekada će pacijenti imati neka pridružena stanja, sa kim tada sarađujete?

„Ukoliko je to bolest koja je direktno vezana sa venskim bolestima, onda tražimo konsultacije i u skladu sa tim preduzimamo terapijske mere. Naravno, retko postoji kontraindikacija za tu intervenciju, jer je to intervencija u lokalnoj anesteziji. Znači, vrlo mali broj pacijenata ne može da podnese tu operaciju. Ti pacijenti koji nisu za tu operaciju su jako, retki, praktično ih i nema. Ja kažem, ako možete kod stomatologa, možete i kod nas, jer jednostavno je tako. Raspon godina pacijenata je od najmlađih pacijenata koje smo operisali, imali su 14 godina. Mnogi od njih su sada tridesetogodišnjaci, 14 godina do 91. Tako da je, znači, moguće operisati pacijente i u poznim godinama, tako da nije vezano samo za fit i zdrave ljude”, rekao je dr Jocić.

Kada je reč o operaciji, ne govorimo o klasičnoj, nego o minimalno invazivnoj intervencija- laserskoj operaciji

„Laserska operacija vena, to je minimalno invazivna metoda, izvodi se u uslovima lokalne anestezije. Može da se radi i pacijentima koji imaju i 80 i 90 godina, naravno, ukoliko postoji indikacija za to i ukolikoće imati koristi od toga. Tako da može da se radi i njima. Znači, operacija se izvodi u uslovima lokalne anestezije, traje oko 40 minuta do sat vremena za obe noge. Brz je oporavak, brzo je vraćanje u normalne životne i radne aktivnosti i pacijent, ono što je naš zahtev, da se šeta što više nakon intervencije i to je to, otprilike. Tako da nije teško za podnošenje i nije teško za nama za izvođenje, što je takođe važno, jer se mi u našem centru se bavimo isključivo problemima sa proširenim venama”, objasnio je doktor.

Koje bi savete dali onima sa trenutnim simptomima?

„Da ne rešavaju probleme sami, nego da potraže pomoć. Da, ukoliko je preporuka da se radi laserska operacija vena, da ne odlažu nešto preterano rešavanje tog problema, da ne treba da se plaše niti toga, niti tog problema, niti rešavanja problema, jer ova operacija nije za spas života, nego za kvalitet života. Da promene životne navike, ukoliko imaju loše životne navike, jer će im to pomoći ne samo za vensko zdravlje, nego za zdravlje u celini. I da povedu računa da žive što duže i što kvalitetnije. Pre svega je u kvalitetu života akcenat”, zaključio je dr Jocić.

Pretrage na Guglu u 2025. godini pokazuju svet opčinjen inovacijama u oblasti veštačke inteligencije, važnim svetskim događajima, globalnim sportom, zabavom i tehnološkim gedžetima, piše RTS.

Tokom 2025. godine, Gugl pretrage širom sveta reflektovale su promene u interesovanjima ljudi u odnosu na godinu pre od najsavremenije tehnologije i političkih zbivanja do velikih sportskih događaja i popularne kulture, piše RTS.

Ovo je šest najzapaženijih tema koje su privukle globalnu pažnju:

Veštačka inteligencija i tehnologija "Džemini"

Veštačka inteligencija dominirala je trendovima pretrage tokom cele 2025. godine, a Džemini (Guglov virtuelni asistent) našao se na vrhu globalnih trendova. Interesovanje za alate veštačke inteligencije i njihove mogućnosti pokazalo je koliko je nova tehnologije ove godine postala deo svakodnevnog života i radoznalosti ljudi.

Globalne vesti i događaji

Veliki svetski događaji takođe su izazvali snažno interesovanje korisnika. Teme poput geopolitičkih dešavanja u Iranu i istaknutih ličnosti u vestima, poput ubistva Džarlija Kirka, pojavljivale su se visoko na listama pretraga, pokazujući kako globalna zbivanja oblikuju kolektivnu pažnju.

Kriket i sportska rivalstva – Indija protiv Engleske

Ljubitelji sporta širom sveta pratili su velike međunarodne mečeve, naročito ključne kriket serije poput Indija–Engleska, ali i događaje kao što su Svetsko klupsko prvenstvo i Azijski kup.

Viralna pop kultura i zabava

Trendovi u zabavi takođe su imali snažan odjek. Pretrage vezane za popularne sadržaje – uključujući hit TV serije, filmove, zajednice obožavalaca poput „K-Pop demon hanters“, ali i za smrt Ozija Ozborna – naglo su porasle.

Tehnološki proizvodi – ajfon 17

Interesovanje za najnovije tehnološke proizvode ostalo je snažno, a korisnici su često pretraživali vesti i karakteristike "ajfona 17", što potvrđuje da novi gedžeti i dalje podstiču radoznalost i utiču na tehnološke razgovore širom sveta.

Šta je zanimalo ljude u Srbiji – VI, Đoković i Jokić

Uspon veštačke inteligencije takođe je i u Srbiji bio jedna od ključnih tema, pretrage poput "ChatGPT na srpskom“ i pitanja kako koristiti veštačku inteligenicju za svakodnevne zadatke (pisanje profesionalne biografije ili zarade na internetu) ubrajale su se među najbrže rastuće upite, što ukazuje na povećano interesovanje za digitalne veštine i alate.

Novak Đoković je ostao "najguglovanija" ličnost u Srbiji, sa skokovima u pretragama povezanim s njegovim nastupima na velikim teniskim turnirima, dok je Nikola Jokić takođe bio među najtraženijima, čime je nastavljen trend snažnog interesovanja za sportske zvezde.

U Srbiji se danas očekuju najintenzivnije padavine u ovom talasu zimskog vremena, najavio je meteorolog Nedeljko Todorović. Dok će u južnim krajevima preovlađivati kiša, u centralnim i severnim delovima zemlje padaće sneg, a u Beogradu se do kraja dana očekuje između 15 i 20 centimetara vlažnog snežnog pokrivača koji će se zadržati i u ponedeljak.

Todorović je rekao za Tanjug, da će narednih dana temperatura biti u padu i da će na severu biti više snežnih padavina, dok se na jugu očekuje kiša.

Podsetio je da je jutros u Bačkoj izmereno u oko osam centimetra snega, kao i u Novom Sadu, Somboru, dok je u Beogradu bio u tragovima.

Najintezivnije padavine kako kaže Todorović uslediće sutra, dok će do kraja današneg dana hladan vazduh sa snežnim padavinama zahvatiti Srbiju do zapadne Morave - piše Dnevnik.

"A južnije od zapadne Morave, to je južna polovina Srbije, ili će biti suvo u većini mesta, ili nešto malo kiše. Do kraja dana sneg prestaje, tamo gde pada, dok se sutra ujutru očekuje drugačiji scenaerio. Počinje sa juga da pristiže nova oblačnost, toplija malo, koja će doneti kišu", rekao je Todorović.

Dodao je da će se oblaćnost premeštati kako sa severa na jug, tako i sa juga na sever i da u toj borbi, kako kaže, kiše i snega može da doći do toga da se kiša ponegde ledi pri tlu, pa čak i u Beogradu.

"Ali u toj glavnoj zoni, to jest u zoni sa najvećom količinom padavina, u Južnom Banatu, Sremu, Južnoj Bački, na području Beograda, Mačve, Podrinje, tu negde do Užica, pa negde do Kragujevca, pa dalje na sever, jedna relativno uska zona tu će biti najveća količina sutrašnjih padavina. Ujutru sam rekao kiša, ali bi vrlo brzo, na primer, u Beogradu prešla ta kiša u sneg, negde prepodne, između 8 i 10 sati. I onda bi sutra u toku dana tu, mislim na ceo ovaj region, bilo najviše snežnih padavina i stvaranje višeg snežnog pokrivača, pa moj proceni za taj region od 10 do 30 centimetara vlažnog snega. U Mačvi i Podrinju najviše", rekao je on.

Od ponedeljka, kako kaže Todorović, slično vreme.

"Malo će samo padavine da oslabe. Biće na severu i dalje snežne padavine, na jugu kiša i velika razlika u temperaturi. Na jugu, krajnjem jugu i u istoku, maksimalne temperature desetak, dvanaest stepeni, a sever Vojvodine minus jedan, nula stepeni maksimalna temperatura. U Beogradu oko jedan, dva stepena najviša dnevna, nedelja i ponedeljak. Na jugu neće biti još sneg, na jugu će sneg da počne, u nižim predelima, verovatno tamo sreda ili četvrtak", rekao je on.

Todorović je rekao da se do kraja naredne sedmice očekuje slično vreme, dok bi padavine oslabile negde od sledećeg vikenda, 11. januara.

"I onda bi se možda ponegde malo razvedrilo. A onda to stvara uslove da u noćnim, jutarnjim satima ona minimalna temperatura bude niža, pa čak i maksimalna da ne bude iznad nule, nego da bude možda minus jedan, minus dva", rekao je on.

Što se tiče planina, neće biti obilnih snežnih padavina narednih dana.

"Zato što će, ako uzmemo Zlatibor, Kopaonik, Staru planinu, tamo će biti manje padavina i preovlađivaće kišna varijanta, sem, možda, Kopaonika. Tako da je mala verovatnoća da padne u planinskim predelima više od 30 centimerata. Vrlo mala verovatnoća. U južnim predelima očekuje se da padne temperatura u četvrtak, petak, kada se očekuje i minus. U svakom slučaju, glavne i veće padavine biće u centralnom i severenom delu,a dole idući ka jugu manje. Tamo će biti padavina, ali više u obliku kiše. Tako da je ovo izuzetna situacija, zanimljiva i vrlo teška za prognozu", rekao je Todorović.

Košarkaši Jokera 361 doživeli su novi poraz u šampionatu Meridijan Bet Košarkaške lige Srbije. Somborci su poraženi od beogradskih „Krstaša“ sa 82:59 (29:19, 17:12, 22:17, 14:11). Domaćin je utakmicu otvorio sa tri vezane trojke i vođstvom 9:0. Već u 5. minutu na semaforu je bilo 17:4. Prednost su sačuvali do odlaska na veliki odmor. I u nastavku neča domaćin je bio bolji rival na parketu, te je na kraju zasluženo slavio sa +23.

Uzrok poraza gostiju pored loše igre, bio je i manjak raspoloženih igrača. Marko Bajić i Milan Šuput postigli su po 11 poena, dok su Jovan Savić i Uroš Šuput pridodali po poen manje. Glasper i Bogdanović su meč završili sa po sedam poena, dok je Jerebičanin postigao tri poena.

Novim (12) porazom u sezoni izabranici trenera Radomira Kisića ostali su usamljeni na začelju tabele sa 16 bodova. Narednog vikenda u 15. kolu ugostiće ekipu kragujevačkog SPD Radničkog - piše somborsport.org.

Prva beba, čiji roditelji imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora, rođena u 2026. godini u porodilištu Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ je devojčica Sofija Trivunović. Sofija je rođena 2. januara u 01.25 časova, sa težinom 3200g i dužine 50cm.

Ignorisanje signala koje telo šalje može biti fatalno, a simptomi srčanog udara često se kriju iza maske svakodnevnog umora. Saznajte kako da prepoznate razliku između prolazne iscrpljenosti i alarma za Hitnu pomoć pre nego što bude kasno.

Koliko puta ste legli u krevet misleći da je težina u grudima samo posledica stresnog dana na poslu? Mislite da vam treba samo dobar san, ali telo vam zapravo šalje SOS signal koji ne smete ignorisati. Simptomi srčanog udara nisu uvek filmski dramatični sa jakim bolom i padanjem na pod; oni mogu biti podmukli, tihi i maskirani u običnu iscrpljenost koju svi osećamo. Ključ preživljavanja leži u prepoznavanju ovih suptilnih znakova dok još imate vremena da reagujete.

Kada umor prestaje da bude samo umor?

Mnogi pacijenti koji su preživeli infarkt kasnije su priznali da su danima, pa čak i nedeljama pre događaja, osećali da „nisu svoji“. Nije se radilo o klasičnom bolu, već o osećaju da im telo otkazuje poslušnost pri najobičnijim radnjama. Ako primetite da vas jednostavne aktivnosti, poput nameštanja kreveta ili kratke šetnje do prodavnice, ostavljaju bez daha kao da ste trčali maraton, to je crvena zastavica. Vaše srce ne pumpa dovoljno krvi, a telo pokušava da kompenzuje taj nedostatak.

Skriveni simptomi srčanog udara koji zbunjuju lekare

Najveća opasnost leži u tome što ovi znakovi ne deluju urgentno. Ipak, atipični simptomi srčanog udara su češći nego što mislite, posebno kod žena i mlađih ljudi. Obratite pažnju na sledeća tri stanja koja se često pogrešno tumače:

Neobjašnjiva iscrpljenost: Ovde ne govorimo o umoru nakon napornog treninga ili neprospavane noći. Ovo je iznenadni, parališući umor gde vam se čini da su vam ruke i noge preteške. Ako se probudite umorni isto kao kad ste legli, vaše srce možda radi pod velikim opterećenjem.

Hladan znoj bez fizičkog napora: Ako vas iznenada oblije hladan, lepljiv znoj dok sedite i gledate televiziju ili čitate knjigu, to nije valunga niti prolazna slabost. To je znak da se vaš nervni sistem aktivira u režimu „bori se ili beži“ jer srce pati.

Bol koji „šeta“ po telu: Infarkt ne mora da boli samo u grudima. Bol ili neprijatnost koja se širi u vilicu, vrat, leđa ili čak stomak (često se meša sa gorušicom) može biti jasan predznak.

Zapanjujuće je da skoro 50 odsto ljudi koji dožive srčani udar imaju simptome koje su ignorisali danima ranije. Medicinska istraživanja pokazuju da su tihi simptomi srčanog udara odgovorni za veliki broj fatalnih ishoda jer se pomoć ne potraži na vreme. Vreme je ključni faktor – svaki minut u kojem srčani mišić ne dobija kiseonik znači trajno oštećenje tkiva.

Ignorisanje ovoga je kockanje

Nema ničeg vrednijeg od vašeg zdravlja i prisustva vašim najmilijima. Ne dozvolite da strah od lekara ili misao „proći će samo od sebe“ budu razlog tragičnog ishoda, jer su simptomi srčanog udara ponekad varljivi. Ako prepoznate bilo koji od ovih znakova kod sebe ili nekog bliskog, ne čekajte ni trenutak. Bolje je otići na pregled i saznati da je lažna uzbuna, nego zakasniti jedan jedini minut. Pozovite pomoć, slušajte svoje telo i dajte svom srcu šansu da nastavi da kuca za sve one lepe trenutke koji tek dolaze!

Pun Mesec u januaru pojaviće se na nebu četvrtog januara i izgledaće neuobičajeno veliko. Ujedno je i poslednji u nizu takozvanih supermeseca koji je započeo još u oktobru.

Supermesec nastaje u trenutku kada se Mesec i Zemlja nađu bliže nego što je uobičajeno. Zbog toga Mesec može da izgleda do 14 odsto veće i oko 30 odsto svetlije nego inače.

Zvanični trenutak najveće punoće januarskog Meseca nastupiće oko 10 časova ujutru u subotu, ali će se kao veliki i sjajni krug jasno videti tokom cele noći koja mu prethodi - piše Nova.

Januarski pun Mesec često se naziva i Vučji Mesec, Hladni Mesec ili Tvrdi Mesec. Iako se ti nazivi smatraju tradicionalnim, mnogi od njih su zapravo tek u novije vreme postali široko rasprostranjeni.

Za posmatranje supermeseca nije potrebna nikakva posebna oprema niti priprema. Za razliku od nekih drugih, osetljivijih nebeskih pojava, čak može biti korisno posmatrati ga iz naseljenih područja, jer objekti na horizontu dodatno naglašavaju njegovu veličinu i dramatičan izgled.

Januarski Mesec biće postavljen više na nebu nego bilo koji drugi tokom godine. Zbog toga će biti vidljiv duže i lakše, ali istovremeno može delovati manje impresivno, jer Meseci koji se nalaze visoko na nebu obično ne izgledaju toliko veliki u poređenju sa objektima na Zemlji.

Supermesec u januaru poklopiće se i sa meteorskom kišom Kvadrantida. Zbog jake svetlosti punog Meseca, posmatranje meteora moglo bi biti otežano, jer će njihov sjaj biti slabije uočljiv dok prolaze nebom.

Studije sprovedene nad desetinama hiljada dece ukazuju da korišćenje pametnih telefona pre 13. godine života značajno povećava rizik od poremećaja spavanja, gojaznosti i psihološkog stresa, naveli su istraživači.

Jednu od studija vodio je profesor dečije i adolescentne psihijatrije, Ran Barzilaj, koji je sa timom analizirao podatke o više od 10.500 dece u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi N1.

Istraživači su uporedili decu koja su prvi pametni telefon dobila sa 12 godina sa onima koja su ga dobila sa 13.

Prema rezultatima, deca iz prve grupe imala su oko 60 odsto veći rizik od poremećaja spavanja i 40 odsto veći rizik od prekomerne telesne težine, dok su znaci psiholoških tegoba bili češći.

Studija je objavljena početkom decembra u stručnom časopisu "Pedijatrija" i deo je šireg talasa novih istraživanja zasnovanih na dugoročnom praćenju velikog broja ispitanika.

Slične nalaze donosi i istraživanje objavljeno u decembru u časopisu "JAMA", koje je ispitivalo uticaj korišćenja društvenih mreža kod dece uzrasta od devet do 13 godina. I ograničena, ali redovna upotreba bila je povezana sa slabijim rezultatima na testovima čitanja, vokabulara i pamćenja.

Međunarodna studija sprovedena na više od 100.000 mladih odraslih u desetinama zemalja pokazala je da je raniji uzrast dobijanja prvog pametnog telefona povezan sa većom verovatnoćom prijavljivanja psihološke nelagode, naročito kod mladih žena.

Rezultati su objavljeni u časopisu "Journal of Human Development and Capabilities". Istraživanja, takođe, ukazuju da nisu sve digitalne aktivnosti jednako rizične.

Dugoročna švedska studija pokazala je da je povećana nepažnja kod dece povezana pre svega sa korišćenjem društvenih mreža, dok sličan efekat nije zabeležen kod video-igara ili gledanja video sadržaja.

Naučnici navode da je ključni problem beskonačno skrolovanje i stalno društveno poređenje koje podstiču društvene mreže. Nalazi se u velikoj meri poklapaju sa preporukama stručnih organizacija.

U Švajcarskoj se pametni telefon ne preporučuje pre uzrasta od 12 godina, dok nemačko pedijatrijsko udruženje savetuje izbegavanje pametnih telefona do kraja osnovne škole i odlaganje korišćenja društvenih mreža do početka adolescencije.

Stručnjaci naglašavaju da je nadgledana i postepena upotreba važnija od samog ograničavanja vremena ispred ekrana.

Javno preduzeće "Putevi Srbije" apelovalo je na sve učesnike u saobraćaju da bez preke potrebe ne kreću na put i da budu posebno oprezni u noći između subote i nedelje.

Po upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u noći između subote i nedelje (3. i 4. januara) očekuje se kiša koja će se lediti na tlu, dok se na severu i istoku Srbije očekuje jači sneg.

"Apelujemo na vozače da bez preke potrebe ne kreću na put, a ukoliko krenu da obavezno imaju zimsku opremu i lance i striktno poštuju ograničenja brzine", naveli su Putevi Srbije u saopštenju, uz obaveštenje da se sve informacije o stanju na državnim putevima mogu naći na internet stranici JP Putevi Srbije https://www.putevi-srbije.rs/.