Sombor.info

Dobijanje kritike većini ljudi nije prijatno i osećaju se napadnutim, ali za neke ljude kritika znači priliku da postanu još bolji u onome što rade.

Pojedini horoskopski znaci raširenih ruku prihvataju primljene kritike i uzimaju u obzir sve rečeno kako bi ispravili svoje greške i postali bolji u svom poslu. Toj grupi pripadaju sledeći znaci:

Rak
Rakovi su empatični i osetljivi, ali i skloni introspekciji. Svesni su svojih nedostataka i otvoreni su za kritiku jer veruju da im to pomaže u ličnom rastu i razvoju.

Umesto da se osećaju napadnutim, Rakovi koriste kritiku kao priliku za samousavršavanje.

Devica
Device su uvek spremne da priznaju svoje greške. Cene konstruktivnu kritiku jer veruju da im pomaže da budu bolji u onome što rade.

Za njih kritika nije napad, već prilika da se poboljšaju.

Vodolija
Vodolije su otvorene i cene raznolikost i nove ideje. Spremni su da saslušaju svačiju stranu i prihvate konstruktivnu kritiku jer veruju da im to pomaže da se razviju kao ljudi.

Umesto da se brane ili ignorišu kritiku, oni to koriste kao motivaciju za lično usavršavanje

Portugalski grad Albufera (Faro), narednog vikenda od 23. do 25. februara 2024. godine, ugostiće najbolje evropske atletske klubove iz 30 evropskih zemalja koji će nastupili na najprestižnijem klupskom kros takmičenju Kupu Evropskih šampiona u krosu.

Republiku Srbiju, Srpski atletski Savez i Opštinu Apatin na Kupu Evropskih šampiona u krosu treću godinu za godinu predstavljaće muška seniorska ekipa Atletskog kluba Apatin, koja će nastupiti bez pojačanja i u sastavu koja je osvojila titulu ekipnog prvaka Srbije u krosu 2023. godine, Đuro Borbelj (kapiten ekipe), Dušan Krstić, Miroslav Pešić i Aleksandar Stajić.

Takmičarski dan je nedelja 25. februar 2024. godine.

Muška seniorska trka po planu je da startuje u 11.55 časova i pred takmičarima će se naći 9 kilometara i 280 metara (5 krugova po 1860 metara). Na startu je predviđeno da se pojavi 29 klubova iz 18 država. Ekipe su sačinjene od četiri člana, dok se za ekipni plasman boduju tri najbolje plasirana.

„Ponosan sam na činjenicu da ekipa Apatin treću godinu za redom predstavlja Opštinu Apatin, Srpski atletski Savez i Republiku Srbiju na ovom najjačem evropskom klupskom takmičenju, na koje smo se plasirali osvajanjem šampionske titule prvaka Srbije na Prvenstvu Srbije u krosu koje je održano u oktobru 2023. godine u Surčinu ističe Goran Čegar, predsednik AK Apatin.

Kup evropskih šampiona je jedno od najstarijih takmičenja iz kalendara Evropske atletske federacije, u muškoj seniorskoj konkurenciji i ovo će biti 59. izdanje.

Osam puta je Pančić zapregom i na brdskim konjima prejahao Taru, a deset puta Kopaonik dok nije našao, njegovu kako ju je zvao, "ledenu lepoticu" - omoriku.

Ispostavilo se da je ova jedinstvena vrsta na zemlji nastala kada su izumrli - neki dinosaurusi.

Pančić ju je pronašao između Bajine Bašte i Višegrada.

Ekolog pre ekologije i osnivač prirodnjačke biologije u Srbiji rođen je 17. aprila 1814, a umro je na današnji dan - 25. februar 1888. godine.

Želja mladog Josifa za učenjem i obrazovanjem navela je njegovog strica da ga iz Rijeke pošalje u Visoku školu u Zagrebu da uči filozofiju.

Ipak, Pančić je bio naklonjeniji prirodnim naukama, pa je posle Zagreba otišao u Budimpeštu i tamo završio studije medicine.

Jedna poseta Beču, glavnom gradu tadašnje Austro-ugarske, promeniće botaniku Srbije.

Pančić je još u Budimpešti doktorirao botaniku, a interesovanja je proširio dolaskom u Licej, što je preteča Velike škole i Univerziteta u Beogradu.

Prvo što je uradio po dolasku u Licej - osnovao je prirodnjačku zbirku čija baza je bio njegov herbarijum.

Svi koji su završili osnovno školovanje u Srbiji znaju za Pančićevu omoriku.

Ipak, malo ko zna detalje vezane za ovu vrstu.

Utvrđeno je da je postojala još pre oko 65 miliona godina, kada su izumrle neke grupe dinosaurusa.

Po priznanju svetskih naučnika ona je najlepši četinar Evrope.

Pančić je omoriku zvao i "ledena lepotica" jer je utvrđeno da je postojala još pre ledenog doba na području između Bajine bašte i Višegrada.

Važna je i zato što je potpuna zagonetka za naučnike jer uspeva u zagađenim urbanim uslovima.

A kako ju je otkrio?

Pančićev glavni cilj je bio da obiđe što više terena, a oni koji su se pokazali kao interesantni obilazio je nekoliko puta.

Tako je Kopaonik, planinu koju je posebno voleo obilazio čak 10 puta, Taru i Đerdap po osam, Rtanj pet puta.

O teškoćama u terenskim istraživanjima u Srbiji, neupitno je i govoriti, seoska zaprega, brdski konji i naveći deo putovanja peške po brdima i klisurama.

Naučnici pokušali da rekonstruišu Pančićeva putovanja po Srbiji, Crnoj Gori i Bugarskoj na osnovu njegovih dnevnika i "neverovatno je bilo zamisliti kako je sve to izveo".

Feliks Kanic, austrijski putopisac i arheolog napisao je u putopisima da su Pančićevu omoriku za drvnu građu koristili još Rimljani za podupiranje rudničkih jama u Bosni.

Upravo u sanduku od drveta vrste koja je dobila naziv po njemu, Pančić je i sahranjen na najvišem vrhu Kopaonika.

I taj vrh je po njemu dobio naziv.

Pančić je bio sahranjen u Beogradu do 1951. godine, kada su planinari Srbije preneli Pančićeve kosti na Kopaonik, na njegov najviši vrh, Suvo Rudište na koji se on peo 18 puta.

To je bila njegova poslednja želja.

Učionica pod otvorenim nebom

Samo mesec dana posle Pančićeve smrti, Dunav se izlio i poplavio prvu Beogradsku botaničku baštu.

Ako su među kolekcionarima knjiga najvažnija prva ili retka izdanja nekih dela, tako biolozi najviše cene herbarijume svojih najpoznatijih kolega.

Pančićev herbarijum potiče iz 1860. godine, a on ga je poklonio Velikoj školi u Beogradu.

Sastoji se od 80 svežnjeva osušenih biljaka koje je sakupio na području Srema i Banata. Danas može da se vidi u Botaničkoj bašti ili preko virtuelnog pretraživača.

U jednom pismu Ministarstva prosvete, Pančić piše da je njegov herbarijum vredeo tadašnjih 5.000 franaka.

Ipak, biolog kaže da to nikako nije u srazmeri sa njegovim trudom i da dopunjavanje te zbirke smatra "glavnim zadatkom svog života".

Baš zato, od herbarijuma se nije odvojio do kraja tog života.

Izvor: direktno.rs

Slavni britanski pisac iranskog porekla Salman Ruždi, 2022. izboden je nožem u Njujorku posle višegodišnjih pretnji smrću zbog romana „Satanski stihovi“ iz 1988, kada je ajatolah Homeini, tadašnji vođa Irana, izdao fatvu – naređenje muslimanima da ga ubiju, jer „ismeva osetljiva načela” islama.

Pisac i izdavač švedskog porekla Gi Minhai otet je u Kini 2018. dok je išao na lekarski pregled u pratnji dvoje diplomata, jer je radio za izdavačku kuću u Hongkongu koja objavljuje knjige o privatnom žitvotu kineskih političara.

 Iste godine, samo nekoliko dana nakon što je novim zakonom osigurao sebi doživotni mandat, kineski predsednik Si Đinping „udario“ je još jaču i bizarniju cenzuru – zabranio je iz javne upotrebe sintagme „ne slažem se“, „kult ličnosti“, „doživotno“, „besmrtnost“, „iseljavati“, „besramno“…, čak i bezazleno slovo N, jer bi moglo da se interpetira kao znak neslaganja.

Ruski predsednik Putin zabranio je pre desetak godina korišćenje psovki u knjigama, filmovima, predstavama, medijima i na javnim mestima. Iako po zakonu o autorskim delima ona ne smeju da se menjaju, institucije koje se ogluše o Putinovu naredbu plaćaju kaznu od 1.500, a fizička lica od 70 evra.

 Istorija, naravno, pamti ideološko i političko disciplinovanje književnosti i puna je zabrana knjiga od srednjeg veka do danas – „Manifest komunističke partije“ bio je zabranjen u Turskoj 165 godina (do 2013), „Poreklo vrste“ Čarlsa Darvina više od pola veka bilo je zabranjeno i u katoličkim i u pravoslavnim zemljama, „Životinjska farma“ Džordža Orvela iz 1945, mračna satira protiv totalitarizma i danas je zabranjena na Kubi, u Keniji, Ujedinjenim Arapskim Еmiratima, u Kini je cenzurisana, engleska verzija je zabranjena, a doživela je višedecenijsku satanizaciju i u Rusiji, gde je, recimo, kultni roman „Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel objavljen tek 2001, posle komunističke zabrane koja je trajala 65 godina.

Ideološkim „korekcijama“ književnosti u režimima i zemljama čiji su lideri našoj vlasti danas najveći prijatelji, sva je prilika da će se možda pridružiti i Srbija. Ukoliko se prihvati predlog (zahtev) Sindikata zaposlenih u policiji, upućen velikom broju gimnazija, roman „Dorotej“ Dobrila Nenadića neće biti u programu srpskog jezika i književnosti za prvi razred.

Kako je saopšteno, ovaj sindikat, zajedno sa nekim roditeljima, „zamera“ jednom od najboljih dela srpske književnosti, ovenčanim Nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1978, po kojem je 1981. reditelj Zdravko Velimirović snimio istoimeni film koji je ušao u antologiju, „lascivan sadržaj, neprikladan za taj školski uzrast“.

 Jer, u romanu koji je na neki način crkvena, pravoslavna priča (radnja se događa početkom 14. veka u vreme kralja Milutina, koji je kasnije kanonizovan), plemeniti monah i travar Dorotej zaljubljuje se u ženu vlastelina, i među njima se rađa strastvena ljubav…

I to je zapravo ono što najviše i smeta policijskom sindikatu, jer po ovom tumačenju stvarnosti, ni u imaginarnoj književnosti monah ne sme da se zaljubi i da ima bogohulne misli.

A stvarnost, život i velika svetska književnost je prepuna takvih likova, koji su ostavljali Boga zbog ljubavi.

Ali budući da Srbija brzom brzinom ide u Dorotejevo vreme, nije daleko dan kada će se tražiti da se iz škola izbace fizika, hemija i matematika i biologija, kao bogohulni predmeti, a zatim i da se ukinu svi fakulteti, sem Teološkog.

Izvor: danas.rs

Sa čime se sve susreću radnici u kladionici, kakav je zapravo njihov posao i kakva sve iskustva imaju svaki dan?

Jeste li se ikada zapitali kako je raditi u kladionici? Sa čim se ti ljudi svakodnevno susreću, kakve mušterije im dolaze, šta sve dožive? To za Nova.rs priča jedna radnica iz manjeg grada u unutrašnjosti Srbije.

Traži mi 100 dinara za hleb, pa uplati tiket

„Evo baš nedavno mi se desilo da igrač uplati 100 evra na nalog (onlajn klađenje), prokocka ih, izgubi i onda od mene, radnice, traži 100 dinara da kupi hleb. Sačeka tri, četiri minuta, sastavi tiket i od tih istih 100 dinara uplati taj novi tiket“, priča devojka koja u kladionici radi sedam godina.

Ljudi koji dolaze kod nje u lokal po pravilu su zavisni od kocke, bilo da su to tiketi za fudbalske utakmice, slot mašine, rulet… I jasno se vidi promena u njihovom ponašanju kad gube i kad dobijaju.

„Igrač dobije veću sumu novca i ostavi mi bakšiš, a onda izgubi sve što je dobio, pa traži taj isti bakšiš da mu se vrati.“

To je još i manja neprijatnost kakvih sve ima.

„Jedan mi je pretio da će da mi otme novčanik sa parama jer nisam htela da mu uključim aparat na ler.“

Kad obezbeđenje mora da reaguje

Dešavaju su neretko i scene kada obezbeđenje mora da reaguje.

„Čovek koji ima psihijatrijsku dijagnozu stalno je dolazio u kladionicu, a tim što je na početku bio normalan. Posle smo ukapirali da je tada bio pokriven terapijom. E kada je počeo da preskače terapiju, postao je agresivan. U lokalu nas je gađao listama, pokušavao da uđe iza pulta i udari mene i koleginice, vređao konstanstno. Policiju smo pozivali više puta, ali problem je bio što niko nije znao šta će s njim i za koju je ustanovu. Obezbeđenje ga je izbacivalo više puta, ali bezuspešno. Čak je jednom pod halucinacijama optužio koleginicu da mu je ušla u stan i ukrala neke slike. Takođe je nudio posao u njegovoj nepostojećoj garaži da se naplaćuje parking. Na kraju je ipak završio u psihijatrijskoj bolnici.“

Naša sagovornica priča i da se oni koji dolaze u kladionicu često žale na život.

„Jednom mi se čovek žalio jer ga je žena ostavila i odvela dete pošto se on kocka, nije mogla to da trpi. Pričao dugo o porodici, o detinjstvu, o tome kako zapravo imaju novca, kako će on da se promeni, ali eto ne može sve odjednom…“

Idu u inostranstvo da zarade da bi vratili dugove

Priča i da u kladionicu dolaze ljudi svih starosnih grupa.

„Mnoga maloletna deca pokušaju da dođu i onda ih izbacujemo napolje. Ljudi u penziji, njih je dosta, kao i onih u sredjnim godinama… Uglavnom svi koji dolaze imaju porodicu, ali mislim da su to disfunkcionalni odnosi jer nije normalno ovde provesti po osam sati i više svaki dan. Neki dolaze i više puta dnevno. Svi oni zapostavljaju lični život, nezainteresovani su za sve drugo. I 90 odsto njih je u kreditima, dugovima. Zato odlaze u inostranstvo da rade da bi vratili dugove. Onda se vrate i opet po ceo dan ovde sede.“

I ima li ičeg pozitivnog u tom njenom poslu?

„Jedino u ovom poslu što je pozitivno su pare i bakšiš. Drugo ništa. Najteže mi je gledati iste ljude svaki dan, kako propadaju. Nije mi želja da nastavim da ovo radim, ali živimo u maloj sredini gde je moja plata među najvećima. A šta ću drugo da radim, za sada ne znam.“

Izvor: nova.rs

Somborska policija je intenzivnim radom rasvetlila 10 teških krađa i uhapsila Ž. Ž. (41) iz okoline Sombora.

Ž. Ž. se sumnjiči da je od avgusta do decembra prošle godine, na području Sombora, Bačkog Monoštora i Bezdana, provaljivao u kuće i krao novac, nakit i različite predmete.

Materijalna šteta koja je na ovaj način pričinjena vlasnicima procenjuje se na oko 2.120.000 dinara.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on je, uz krivičnu prijavu, priveden osnovnom javnom tužiocu.

Sudija Osnovnog suda u Somboru, na predlog tužioca, odredio je osumnjičenom pritvor do 30 dana.

Izvor: dnevnik.rs

Apatinac P. B. (28) koji se sumnjiči da je izvršio surovo ubistvo starice Bosiljke Miljanović (83) u njenoj porodičnoj u Apatinu, a inače bake svoje drugarice iz škole, danas se na glavnom pretresu u Višem sudu u Somboru izjašnjavao o krivici, a svoje viđenje su dali i veštak, kao i svedok oštećena J. M.

Kako "Blic" saznaje, glavni pretres koji je održan danas praktično je počeo iznova, zbog izmene u sastavu veća.

- Nakon izlaganja optužbe, izjašnjavanja optuženog i uvodnih izlaganja, u okviru dokaznog postupka saslušan je optuženi P. B. te je dalje saslušan veštak, dipl. inženjer tehnologije, svedok oštećena J. M. - navela je za "Blic" portparolka Višeg suda u Somboru, Manela Operta Podunavac.

Biće urađeno trasološko - sudsko - medicinsko veštačenje

U daljem toku dokaznog postupka pročitana je i pisana dokumentacija iz spisa predmeta koja predstavlja dokaze, te je na istom glavnom pretresu doneto rešenje kojim će se odrediti kombinovano trasološko - sudsko - medicinsko veštačenje.

- Određeno je da će naredni glavni pretres biti zakazan nakon prijema nalaza i mišljenja navedenog veštačenja, a na isti će biti pozvani i veštaci SZB Beograd, kao i svedok D. N. - dodala je Operta Podunavac.

Takođe, pritvor prema P. B. produžen je rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 02. februara 2024. godine do dalje odluke suda, a najduže do 07.04.2024. godine.

Detalji zločina lede krv

Kako mu se stavlja na teret, postoji osnovana sumnja da je P. B. lišio života 83-godišnju Bosiljku iz koristoljublja, na svirep i podmukao način, zadajući joj više uboda nožem po telu od kojih je ona zadobila 15 ubodnih rana i posekotina i od kojih je preminula, pri čemu je trpela bolove jakog intenziteta i jake psihičke patnje.

Podsetimo, kako je "Blic" ranije pisao, kod P. B. u kući pronađeni su krvav duks, farmerke i obuća koje je imao na sebi prilikom zločina. Nož kojim je ubio staricu nađen je na mestu zločina i to je bio krucijalni trag nakon detaljnog veštačenja oružja koji je doveo do hapšenja svirepog mladića.

Krug osumnjičenih sužen je nakon što je otkriveno da je ubica na mesto zločina došao crvenim puntom, a da je DNK analiza oružja kojim je počinjen zločin potvrdila sumnje policije da je reč o P. B. koji je inače poznanik iz škole unuke pokojnice.

Kako navode iz Višeg suda, za krivično delo koje je počinio 28-godišnjak iz Apatina zaprećena je zatvorska kazna od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor.

Izvor: blic.rs

Da li spavanje u odvojenim krevetima vodi u propast veze ili ne? Kako to utiče na partnerski odnos, objašnjava srpski stručnjak.

Jedva čekate veče da mu se pred spavanje ušnjurate u zagrljaj, ništa slađe nego kad cele noći spavate isprepletanih stopala, samo da osetite da je on tu, uz vas. A onda, kao grom iz vedra neba, zahrče, pa počne da vuče prekrivač na svoju stranu, vrpolji se celu noć… Tad mu poželite sve najgore i zapitate se šta ste bogu zgrešili.

Prva pomisao na dvoje koji su u ljubavi a ne spavaju zajedno, u istom krevetu ili u istoj prostoriji, jeste da tu nisu čista posla, nešto među njima sigurno ne štima. Međutim, mnoge strudije kažu da su parovi koji spavaju odvojeno srećniji, da bolje funkcionišu jer su odmorni i samim tim raspoloženi. U suprotnom, kad smo hronično nenaspavani i nervozni, to može da bude okidač za probleme u vezi i braku.

„Sigurno da spavanje u istom krevetu nije jedini preduslov bliskosti, ali je veoma značajan, kao što su i komunikacija, finansije, roditeljstvo, seksualni život partnera. Zbog preopterećenosti poslom i drugim problemima, bračni krevet daje mogućnost da se dvoje opuste i povežu, kroz ljubav i intimnost“, kazao je za Zadovoljna.rs dipl. psiholog Josif Fidanovski, psihoseksualni i kognitivno-bihevioralni terapeut.

Dobro je kad ponekad spavamo razdvojeni, ali…

Onda se otvara pitanje da li je to odvojeno spavanje zaista nešto rizično što sa sobom nosi i manje seksa. Pa pomislimo da je ipak bolje istrajavati u nečemu što nam možda ne prija da ne bismo stvorili dodatni problem. Ili se to samo tako doživljava…

„Ponekad je to dobro rešenje, kada smo iscrpljeni, umorni, a sutradan nas čekaju važne obaveze. Ali ne bi trebalo da to bude pravilo jer, kao što ulažemo u posao, tako bi trebalo i u naš ljubavni i seksualni život. Ništa nije ni važnije, ni manje važno. Sigurno je da spavanje u odvojenim krevetima vremenom donosi neku distancu, nezadovojstvo i frustraciju zbog nedostatka povezanosti“, tvrdi Josif Fidanovski.

Ipak, ne mora da znači da će vaš dragi, ako mu predložite da spavate odvojeno, odmah pomisliti da biste da budete što dalje od njega i da nešto ne štima među vama. Jedno je kada to poželite jer dete plače i budi se na svaka dva sata, pa nemate uslova za odmor, a drugo je kada želite da izbegnete susret sa njim jer ste ljuti zbog nečega.

„Trebalo bi da iskreno predstavite zbog čega se javila ta ideja i da se zna vremenski okvir, do kada biste spavali odvojeno ili u kojim situacijama. Nesvesno razdvajanje zbog neopravdanih razloga donosi više otuđenosti, brige i hladnoće u vezi i braku nego što stimuliše pozitivnu partnersku dinamiku“, kaže Josif Fidanovski.

Uz to, partner koji sluša takav predlog treba da istraži motive onog drugog za spavanje u odvojenim krevetima. Ukoliko su motivi čisti, onda je dobro da se krene sa provežbavanjem neki kraći period, pa nakon toga testirati osećanja i bliskost.

Dakle, u odnosu punom poverenja to nije nešto uznemiravajuće. Slično je kao kada jedan partner odbije da vodi ljubav, a ovaj drugi to prihvati bez ljutnje i dalje polemike jer se ne dešava stalno.

„Ipak, spavanje u odvojenim krevetima i prostorijama je najčešće simptom da su partneri na ratnoj nozi, ponekad u hroničnom konfliktu i nezadovoljstvu, ili da nesvesno pristupaju bračnom životu. Onda jedan ne želi ili se boji seksualne bliskosti, pa spava sa detetom ili odvojeno. S druge strane, postoje parovi koji se ne mirišu međusobno, ali ipak po navici spavaju zajedno u istom krevetu, svako okrenut na svoju stranu jer nemaju prostora da se razdvoje“, kaže naš sagovornik.

Probajte da nađete sličan ritam

Bračni krevet, po svemu sudeći, nije jedini pokazatelj dobrog ili lošeg odnosa, ali ne bi ga trebalo zanemariti. Dobro je da dvoje spavaju u njemu jer će biti bliskiji i intimniji, i to ne samo kada su dobro jedno s drugim nego i kada se posvađaju. Ako nemaju izbora da spavaju na drugom mestu, onda moraju da smire svoj podivljali ego, a to može biti šansa da se stvari izglade.

Kompromis je, čini se, pravo rešenje i kada nema oziljnijih problema, već jednostavno njoj smeta što se on noću prevrće po krevetu ili do kasno gleda TV, a njemu pak znači da su jedno uz drugo čim ujutru otvore oči.

„Oboje treba da uspostave sličan ritam da bi imali najviše benefita. Do usklađivanja se stiže kroz vreme i prepoznavanje prioriteta, što znači da svako ima kapacitet da se pomera iz svoje pozicije i približava onom drugom, sa saznanjem da i on tako dobija više“, savetuje Josif Fidanovski.

Izvor: nova.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima

Narodno pozorište Sombor obaveštava svoju publiku da su ulaznice za predstave koje će biti odigrane u martu mesecu 2024. godine u prodaji.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za mart

Petak, 1. mart, od 20 sati – Velika scena – Ken Ludvig “Tenor na zajam”, režija: Olja Đorđević

Subota, 2. mart, od 11 sati – Velika scena – Po motivima bajke „Bio jedan slon“ Genadija Mihajloviča Ciferova PLIŠANA BAJKA, autorski projekat Amele Vučenović 2+, Dečje pozorište Subotica 2+

Subota, 2. mart, od 20 sati – Velika scena – Miodrag Karadžić TO KAD UVATI NE PUŠTA, režija: Milan Karadžić, Zvezdara teatar, Beograd

Četvrtak, 7. mart, od 11 sati – Velika scena – Žigmond Moric NE MOGU DA ŽIVIM BEZ MUZIKE (NEM ÉLHETEK MUZSIKASZÓ NÉLKÜL), režija: Šandor Laslo, predstava je na mađarskom jeziku, prevod obezbeđen, Narodno pozorište Subotica

Subota, 9. mart, od 11 sati – Velika scena – Vaclav Havel AUDIJENCIJA, režija: Milan Nešković, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Sreda, 13. mart, od 20 sati – Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, režija: Boris Liješević

Četvrtak, 14. mart, od 11 sati – Velika scena – Anton Pavlovič Čehov Galeb, režija: Milan Nešković

Petak, 15. mart, od 20 sati – Velika scena – Branislav Nušić Sumnjivo lice, režija: Jagoš Marković

Ponedeljak, 18. mart, od 20 sati – Velika scena – po motivima originalne Molijerove drame TARTIF, režija: Igor Vuk Torbica, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, Novi Sad

Petak, 22. mart, od 20 sati – Velika scena – Dušan Kovačević “Radovan Treći”, režija: Vito Taufer, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva

Subota, 23. mart, od 11 sati – Velika scena – Po bajci Šarla Peroa u dramatizaciji Atanasa Ilkova O JEDNOJ SASVIM OBIČNOJ CRVENKAPI, adaptacija i režija: Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, predstava za decu 3+, Dečje pozorište Subotica

Utorak, 26. mart, od 20 sati – Velika scena – Ana Đorđević ZAJEDNO, režija: Jana Maričić, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

Sreda, 27. mart, od 20 sati – Velika scena – Mate Matišić Ljudi od voska, režija: Ivan Vanja Alač, Svetski dan pozorišta

Subota, 30. mart, od 18 sati – Velika scena – po romanu Đorđa Lebovića SEMPER IDEM, režija: Gorčin Stojanović