Sombor.info

Iako je dobro poznato da je previše soli nezdravo, ne treba je potpuno eliminisati. Telu je potreban natrijum, a određene zamene savršeno funkcionišu – hrana ima bolji ukus, a i srce je srećnije.

Zamena obične soli alternativom može da smanji učestalost visokog krvnog pritiska kod starijih osoba bez povećanja rizika od epizoda niskog krvnog pritiska, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.

Ljudi koji su koristili zamene za so, imali su 40 odsto nižu učestalost i verovatnoću da dožive hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so, prenosi Science Daily.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hipertenzija je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i smrtnost. Pogađa više od 1,4 milijarde odraslih i izaziva 10,8 miliona smrti godišnje širom sveta.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od hipertenzije je smanjenje unosa natrijuma. Ovo istraživanje je posmatralo zamene soli kao bolje rešenje za kontrolu i održavanje zdravog krvnog pritiska nego samo smanjenje unosa soli.

Dok prethodna istraživanja pokazuju da smanjenje unosa soli može sprečiti ili odložiti novonastalu hipertenziju, dugoročno smanjenje i izbegavanje soli može biti izazov.

Rezultati istraživanja o zameni za so

Istraživanje DECIDE-Salt obuhvatilo je 611 učesnika starijih od 55 godina iz 48 ustanova za njegu podeljenih u dve grupe: 24 ustanove (313 učesnika) koje su zamenile običnu so zamenom za so i 24 ustanove (298 učesnika) nastavile su da koriste običnu so.

Svi učesnici su imali krvni pritisak <140/90 mmHg i nisu koristili antihipertenzivne lekove na početku. Posle dve godine, incidenca hipertenzije bila je 11,7 na 100 kod učesnika koji su uzimali zamenu za so i 24,3 na 100 kod učesnika koji su uzimali redovnu so.

Ljudi koji su koristili zamenu za so imali su 40% manje šanse da razviju hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so. Štaviše, zamene za so nisu izazvale hipotenziju, što može biti čest problem kod starijih osoba.

S obzirom na efekat snižavanja krvnog pritiska dokazan u prethodnim studijama, pokazalo se da su zamene za so korisne za sve ljude, bez obzira na probleme sa krvnim pritiskom.

U pratećem uvodniku, Rik Olde Engberink, doktor medicine, istraživač, nefrolog i klinički farmakolog na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, rekao je da studija pruža atraktivnu alternativu neuspešnoj globalnoj strategiji smanjenja soli, ali pitanja i trud ostaju..

Zamene za so

Zamena kuhinjske soli sa solju smanjenog procenta natrijuma, ali sa dodatkom kalijuma, značajno smanjuje stopu moždanog udara, srčanog udara i smrti, pokazuju rezultati jedne od najvećih studija o intervencijama u ishrani ikada sprovedenih.

Visok nivo unosa natrijuma i nizak unos kalijuma su široko rasprostranjeni, a oba su povezana sa visokim krvnim pritiskom i većim rizikom od moždanog udara, srčanih oboljenja i prerane smrti. Korišćenje zamene za so – gde se deo natrijum hlorida zamenjuje kalijum hloridom – rešava oba problema odjednom. Poznato je da zamene soli snižavaju krvni pritisak, ali njihovi efekti na bolesti srca, moždani udar i smrt do sada nisu bili jasni.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od 5 grama soli. Prosečna potrošnja soli u srednjoj Evropi je oko 15 grama, a često ide i do 20 grama.

Na sreću, postoje odlične zamene za so koje će hranu održati ukusnom. Jedna od njih su biljke. Bosiljak, origano, majčina dušica, majoran učiniće vaše obroke zanimljivijim, a možete i sami da napravite zamenu za so. Sameljite crvenu papriku, beli luk u prahu i crni biber i po kašičici začinite hranu.

Himalajska so je najčistija vrsta soli na svetu, koja je mnogo zdravija alternativa običnoj soli. Možete ga obogatiti i suvim biljem i belim lukom.

Morske alge, posebno alge, često se koriste kao zamena za so. Takođe će služiti soja sos ili tamari sos – tradicionalni japanski slani začin napravljen od soje, vode i morske soli.

Miso je fermentisana pasta od soje i ječma sa dodatkom morske soli i kulture, takođe iz japanske kuhinje. Najčešće se koristi za supe, variva i povrće i prelive.

Možete dodati semenke suncokreta i bundeve u rižoto, testeninu ili salate kako biste poboljšali njihov ukus, prenosi ordinacija.hr.

Novi program Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Čitaonica-pričaonica" namenjen je najmlađim sugrađanima (uzrasta od tri do šest godina). Svakog prvog četvrtka u mesecu bibliotekari će čitati izabrane naslove iz bogatog fonda slikovnica i ilustrovanih knjiga. Svi su dobrodošli - mame, tate, bake, deke, tetke..

Program je besplatan uz prijavu na broj telefona 025/431010 ili lično u Biblioteci.

Iz Biblioteke "Karlo Bijelicki" naglašavaju da je članarina do drugog razreda osnovne škole besplatna, tako da za prisustvo na programu nije potrebno prethodno učlanjivanje.

Izvor: RTV

U Gradskoj hali „Mostonga“, održano je Otvoreno prvenstvo Srbije u sanda borbama, u organizaciji KBS „Galaktik“ Sombor i Kung fu vušu saveza Srbije, uz podršku Sportskog saveza grada Sombora i Grada Sombora. Više od 180 takmičara iz 18 klubova koji dolaze iz Mađarske, Bosne i Hercegovine i Srbije, pokazalo je svoje umeće u želji da dođu do najvišeg odličja i medalja.

Turnir je zvanično otvorila članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, koja je takmičarima poželela mnogo sportskog uspeha.

„Dobrodošli u grad sporta i na Otvoreno prvenstvo Srbije u sanda borbama. Sigurna sam da ste se dobro pripremili za ovo takmičenje i da jedva čekate da pokažete svoje znanje i umeće. Baveći se sportom vi ste izabrali zdrav i dobar način života i verujem da ćete poštovati pravila fer pleja u toku današnjih borbi. Želim vam svima puno uspeha i proglašavam ovo takmičenje otvorenim“, rekla je gradska većnica Antonija Nađ Kosanović.

Sombor su predstavljala dva domaća kluba, KBS „Galaktik“, koji je osvojio devet zlatnih, sedam srebrnih i devet bronzanih medalja i KBS „Ehtreme“, koji je osvojio četiri zlatne, jednu srebrnu i četiri bronzane medalje.

Da li i koliko su banane zdrave za naš organizam? Ovo pitanje muči mnoge ljude, koji bi se rado predali zadovoljstvu uživanja u ovoj voćki.

Za neke su one idealna užina koja sadrži dovoljno hranljivih materija, dok drugi smatraju da preterivanje u konzumiranju banana može dovesti do gojenja i drugih problema sa zdravljem. Kome onda treba verovati?

Prava istina je da su banane veoma zdrave i odličan izvor hranljivih materija kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, vitamin C i vitamin B6, a one su takođe i veoma bogate vlaknima.

Jedna banana težine 100 g ima oko 89 kalorija i ona sadrži:

22,8 g ugljenih hidrata
2,6 g vlakana
5,4 g skroba
12,2 g šećera
1,1 g proteina
8,7 mg vitamina C
5 mg kalcijuma
27 mg magnezijuma
358 mg kalijuma
74,9 g vode

Najveći deo energetske vrednosti banana potiče od ugljenih hidrata, dok one u svom sastavu imaju veoma malu količinu proteina i masti. Upravo zbog toga, one nisu idealan obrok same po sebi, zbog čega se najčešće konzumiraju kao užina. Nutricionisti preporučuju da ih kombinujete sa namirnicama bogatim proteinima i zdravim mastima, kao što su orasi, puter od kikirikija ili kuvano jaje.

Banane uglavnom nisu opasnost za vašu liniju, no, kao u slučaju druge hrane, treba biti oprezan i jesti ih umereno, posebno ako niste previše fizički aktivni. Kako onda glasi odgovor na pitanje iz našeg naslova? Prema mišljenju stručnjaka ne postoji fiksan broj banana koje je poželjno da pojede svaka osoba u toku dana. Nekim ljudima je potrebno više energije, zbog čega oni mogu i treba da pojedu više banana. Naravno, ako samo jedu ovu voćku, ostaće uskraćeni za ostale zdrave namirnice koje ljudskom organizmu daju neophodne hranljive materije, nedostupne ili dostupne u maloj količini u bananama. Drugima je pak dovoljno da pojedu pola ili celu bananu u toku dana.

Imajući sve ovo u vidu, mi smatramo da je požejno da se ograničite na jednu ili dve banane dnevno.

Dobro bi bilo i da napravite dovoljan vremenski razmak između dve porcije, kako biste u međuvremenu imali dovoljno mesta u stomaku za ostale zdrave namirnice. Neće vam škoditi i ako s vremena na vreme premašite ovu količinu banana na dnevnom nivou, ali vodite računa da vam to ne pređe u naviku.

Izvor: Aktivni.si

Postoje različite vrste nasilja među decom i mladima, a ono što im je zajedničko je da nijedno ne bi smelo da se događa. Fizičko nasilje podrazumeva različite oblike ponašanja: udaranje, guranje, gađanje, šamaranje, čupanje, zaključavanje, pljuvanje i sl. Verbalno nasilje najčešće prati fizičko, a podrazumeva vređanje, širenje glasina, stalno­ zadirkivanje, ismejavanje…

Šta učiniti u tim situacijama? Potrebno je zaštititi dete od zlostavljanja, pre svega uveriti ga da mu verujete i da ćete mu biti podrška. Zatim je važno potražiti pomoć od školske stručne slu­žbe ili drugih stručnjaka koji mogu raditi sa detetom i pružiti mu dodatnu podršku i smernice kako da se nosi sa situacijom.

Neke svađe dete može i samo da reši tako što će direktno reći osobi da ga to što mu čini vređa ili boli i zamoli je da prestane. Evo nekih tehnika koje roditelji mogu da uvežbaju sa decom:

Asertivno samoizražavanje

Asertivnost je jasno izražavanje vlastitih interesa, osećanja i mišljenja bez namere da se povredi drugi.

Možete objasniti detetu da nekad ljudi mogu biti neljubazni, mogu da pokušaju da ga nateraju da radi stvari koje ne želi ili da ga spreče da dobije ono što zaslužuje. Prvo i osnovno što dete treba da kaže jasno i glasno: PRESTANI! Možda dete tako neće odmah rešiti problem, ali je odličan početak i pokazatelj odlučnosti i želje da se bori za sebe.

Snažno ja!

Ovaj način komunikacije podrazumeva jasno izražavanje želja i osećanja u prvom licu: Želim! Ne želim! Osećam! Mislim!

Ova komunikacija je način da dete ponovo stekne osećaj snage, ako je on izgubljen. Važno je da dete govori u prvom licu na jasan i samouveren način kako bi izrazilo želje i osećanja u sukobima. Na primer: “Želim da to prestaneš da radiš!”; “Želim da prestaneš da zadirkuješ!”; “Osećam se loše kada to radiš!”; “Ljutim se kada mi to govoriš!”.

Suprotno, kad okrivljujemo druge bez izražavanja svojih osećanja, želja i predloga za promenom, to vodi stvaranju dodatnog sukoba. Takođe je bitno da dete pazi na govor tela dok izgovara te rečenice. Da bi rečenice dobile željeni učinak, naučite dete da zauzme opušten stav tela, gleda pravo u oči osobu kojoj je rečenica upućena i samopouzdano kaže ono što želi. Bitno je izbeći meškoljenje rukama, smeškanje izvan konteksta, stezanje ramena, prikrivanje usta rukom ili tiho mumljanje u bradu.

Podstaknite dete da vežba sa vama ili ispred ogledala.

Moćno možda

Moćno možda je tehnika koja može poslužiti kao obrana u bilo kojoj situaciji kada se detetu ne sviđa ono što mu druga osoba govori. Moćno možda podrazumeva korišćenje izjava poput “možda si u pravu” ili “možda je tako” i to uvek i iznova dok osuđivanje ne prestane.

Na primer:

Osoba: Ha ha, kada si kupio tu odeću, u prošlom veku?
Mi: Možda si u pravu.
Osoba: Naravno da sam u pravu. Kako možeš to uopšte da nosiš?
Mi: Možda si u pravu.
Osoba: Daj odrasti mali!
Mi: Možda hoću!

Istrajnost se isplati

Objasnite detetu da drugi ljudi u životu mogu ignorisati naše reči, ismejavati nas ili zastrašivati kako bi nas naveli da se predomislimo ili da odemo. Savetujte detetu da kada neko ignoriše njegove reči nastavi da ih mirno ponavlja dok ne dobije reakciju kakvu želi.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Pubertet i period od petog do osmog razreda osnovne škole mogu biti izazovni za mnoge adolescente. U isto vreme, i roditeljima može biti teško da znaju kako da pomognu.

Sva ta drama i osećaj da je svega – pa, previše – čine ovo doba teškim, kako za klince, tako i za roditelje. Da je ovaj period težak potvrđuje čak i nauka, tačnije, jedno istraživanje sa Državnog univerziteta u Arizoni koje je pokazalo da su najviše pod stresom i sklone depresiji majke dece između 12 i 14 godina, dok su majke beba i starijih tinejdžera bile u mnogo boljem stanju.

Šta može da pomogne da ovo doba prođe lakše? Za početak, znači da postavite granice, da saosećate i da u svakoj situaciji pokušate da idete jedan korak unazad. Evo detaljnijeg objašnjenja:

Granice

Važno je da deca imaju jasne granice za sve, od vremena ispred ekrana i privilegija do ponašanja i učenja. Navedite im sve. Naravno, treba biti fleksibilan, u zavisnosti od situacije, ali kada smo svi na istoj strani, sve je mnogo lakše.

Saosećanje umesto empatije

Kao roditelji ne možemo ni da zamislimo kako je biti tinejdžer u današnjem složenom svetu. Zato, kada su emocije naše dece „velike“, najbolje je da ne pokušavamo da ih razumemo sa njihove tačke gledišta, već da jednostavno prihvatamo ta osećanja kao validna i slušamo. Ovo može da bude teško, ali će značajno promeniti stvari.

Vratite se korak unazad

Vrlo je verovatno da će se vam se u nekom trenutku vaš tinejdžer obratiti s besom na koji nećete biti spremni. Nepoštovanje dolazi neočekivano i čini se – niotkuda. No kada malo dublje razmislite, možete otkriti da vaše dete zapravo prenosi na vas svoja osećanja povodom nečega što se dogodilo u školi. Da, može vam se slomiti srce, ali u isto vreme „otvara oči“. Jasnije ćete videti stvari i stoga ćete moći da ne shvatate ovo ponašanje lično. Umesto toga, kad vaš tinejdžer bude sppreman, moći ćete da pokrente razgovor na zdraviji način. Ovo će bukvalno spasiti vaš odnos sa detetom.

Koje su to brige i problemi koje imaju devojčice u ovom uzrastu?

Strah da ne razočaraju druge
Period od 12. godine do srednje škole su upravo one godine kada mlade devojke, posebno, počinju da se više fokusiraju na svoje vršnjake, što često „zaoštrava prijateljstva“ (i može dovesti do čuvene drame). Neke devojke pronalaze svoj glas, dok druge postaju previše popustljive, često na račun sopstvenih želja i potreba. To ih može dovesti u ulogu ugađanja ljudima i razviti strah da ne razočaraju druge. Rezultat može biti nekoliko problematičnih scenarija, uključujući i to da postanu meta nasilnika, žrtva perfekcionizma ili da budu podložnije pritisku vršnjaka i drugim rizičnim ponašanjima.

Roditelji mogu da pomognu tako što je ih obučiti kroz situacije da razumeju sopstvene želje, potrebe i emocije. Mladi ljudi treba da shvate da je u redu da se bave brigom o sebi i da su odgovorni za sebe.

Popularnost u školi
Do kraja 5. razreda, nestrukturirana igra sa igrališta prelazi na složeniju grupnu dinamiku i hijerarhiju. Tada popularnost postaje centar u školi. Jedna je studija pokazala da manje od 10% dece od 1. do 4. razreda smatra popularnost važnijom od prijateljstva. Taj procenat se više nego udvostručuje kada deca pređu u starije razrede. Preko 25% učenika 5. – 8. razreda smatra popularnost važnijom od prijateljstva. Ne žele sva deca da budu popularna, ali moraju da shvate kako da se kreću prema vršnjacima i statusu. Oni zapravo rade na tome da otkriju ko su izvan svojih porodica, pa je zato status vršnjaka bitan.

Zabrinutost oko prihvatanja, odbacivanja i popularnosti je na maksimalnom nivou za decu i njihove roditelje tokom ovog perioda i prvih godina srednje škole. Kroz stalne razgovore, roditelji mogu pomoći deci da povećaju svoju društvenu svest i neguju veštine koje podržavaju zdrave odnose. Ovo uključuje slušanje bez osuđivanja, širenje njihove perspektive da bi razumeli važne kvalitete ljudi, razvijanje društvenih/prijateljskih veština i modelovanje čvrstih odnosa.

Društvene mreže
Čak i ako vaše dete nema telefon ili društvene mreže, to ne znači da ne može da skroluje na tuđem uređaju. Poznato je da je upotreba društvenih mreža povezana sa višim nivoima depresije, anksioznosti i usamljenosti kod tinejdžera.

Problem leži u činjenici da roditelji nisu često spremni da se nose sa problemima koje predstavljaju društveni mediji. Primera radi, devojčica koja skroluje kroz Instagram otkriva da je izostavljena sa prijateljeve zabave. Ona postaje razumljivo uznemirena i traži savet od svojih roditelja. Ovakve situacije mogu biti uobičajene, ali to ne znači da će odrasli uvek znati šta da kažu.

Neka deca izgleda više vole da se povežu na mreži od drugih, posebno ako imaju stariju braću i sestre u kući. Tehnički gledano, tinejdžeri uopšte ne bi trebalo da budu na društvenim mrežama (zakonski uzrast je 13 godina), roditelji moraju da odvoje vreme da postave granice, razgovaraju o riziku i nauče svoju decu kako da pravilno koriste internet i ove platforme. Naša deca ne odrastaju kao mi i naša je odgovornost da im pomognemo da se kreću svetom punim ekrana.

Druženja
Ponekad su stariji razredi u osnovnoj školi poput hodanja kroz minsko polje. Prijateljstva koja su nekada bila jednostavna mogu postati sve složenija. Nova interesovanja, „zle“ devojčice, dolazak učenika iz različitih škola, menjanje učionica i hormonske fluktuacije mogu izazvati haos u nekada stabilnim vezama.

U ovom periodu roditelji treba da odustanu od učestvovanja u stvaranju prijateljstava svog deteta. Ipak, to ne znači da ne treba da uočavaju znake da postoje problemi (tamo gde ih ima). Postoji mnogo načina na koje roditelji mogu pomoći da dete lakše prevaziđe probleme sa drugovima, Mogu, na primer, da podstaknu dete da učestvuje u aktivnostima koje mu pomažu da upozna nove prijatelje, da dublje ulaže u trenutna prijateljstva. Krajnji cilj je da pomognete tinejdžeru da nauči kako da identifikuje i neguje odnose koji su zdravi i produktivni – a to je često nešto što mora sam da otkrije.

Akademski uspeh i stres
Stariji razredi osnovne škole su sasvim sigurno vreme kada ocene počinju da postaju sve važnije, a često i prvi put kada se deca dele u različite grupe. Učenik u predtinejdžerskom uzrastu može doživeti stresne faktore kao što su opterećenje domaćeg zadatka, postizanje određenih ocena, upravljanje zauzetim rasporedom, anksioznost prilikom testiranja, ocene, teži kursevi i još mnogo toga.

Roditelji mladih devojaka treba da obezbede da njihovo samopoštovanje ne bude isprepleteno sa njihovim ocenama ili akademskim napretkom (ili bilo kojim postignućem). Pošto mladi tinejdžeri često žude za odobrenjem roditelja, za mame i tate je od suštinskog značaja da nagrađuju i hvale trud i ne postignuće. U svetu u kojem su adolescenti bombardovani negativnim porukama, od ključne je važnosti podrška.

Uz sve to, imidž tela predstavlja veliki problem za devojčice. To je vreme kada naše ćerke misle da su previsoke, preokrugle, suviše ravne, previše bubuljičaste ili samo – previše. Nerealne fotografije im se plasiraju u svakom trenutku, a filteri postaju norma. To je vreme kada njihovo samopoštovanje često opada, a osećaj nespretnosti i neadekvatnost nikada ne nestaje.

Roditelji treba da budu izuzetno svesni svog jezika kada govore o izgledu (kako svom tako i tuđem), hrani, vežbanju i zdravom životu, kao i modelovanju pozitivnog ponašanja. Važno je razgovarati o porukama koje njihova deca dobijaju iz medija i o tome kako funkcionišu tehnologije poput filtera i fotošopa.

Takođe, dobar je trenutak da pređete na higijenske navike, kao što su redovno tuširanje, dezoderans, pranje zuba, itd. Ponekad tinejdžeri ne smatraju ove zadatke važnim, ali oni su deo razvoja zdravog imidža tela. Osećati se dobro (i čisto) je pola bitke.

Perfekcionizam
Jedna anketa iz 2018. godine pokazala je da više od polovine tinejdžerki oseća pritisak da budu savršene, dok tri od četiri devojčice brinu o neuspehu. Između 12 i 13 godina, procenat devojčica koje kažu da im „nije dozvoljeno“ da ne uspeju raste za neverovatnih 150 procenata.

Na kraju krajeva, perfekcionizam može biti pozitivna osobina kada podstiče tinejdžere da teže izvrsnosti i postignu svoje ciljeve. Međutim, to može dovesti i do negativnih posledica kada ih ometa.

Kada se devojčica perfekcionista topi i oseća se kao da je neadekvatna, poslednja stvar koju želite da uradite jeste da joj kažete da su njena osećanja pogrešna. Ovo samo pogoršava stvari jer se mlada devojka može osećati nevidljivo.

Umesto toga, ohrabrite je da se fokusira na trud i napredak, a ne na savršenstvo. Podsetite je da je u redu praviti greške i da iz njih može da uči. Naglasite da je cilj da se poboljša, a ne da bude savršena.

Maltretiranje
Maltretiranje je problem star koliko i vreme, ali učenici u starijim razredima osnovne mogu biti neumoljivi. Stalno maltretiranje i uznemiravanje mogu uzrokovati nisko samopoštovanje, probleme mentalnog zdravlja i povećati rizik od samopovređivanja i samoubistva.

Znakovi da vašeg tinejdžera možda maltretiraju:

Glavobolje, bolovi u stomaku, umor ili loše navike u ishrani
Izostajanje iz škole, izjave da ne voli školu ili ima lošiji školski uspeh nego ranije
Samodestruktivna ponašanja, kao što je bežanje od kuće ili nanošenje štete sebi
Razmišljanje o samoubistvu ili pokušaj da se izvrši samoubistvo
Neobjašnjive povrede
Izgubljena ili uništena odeća, knjige, elektronika ili nakit
Poteškoće sa spavanjem ili česte noćne more
Iznenadni gubitak prijatelja ili izbegavanje društvenih situacija

Važno je imati na umu da mnogi mladi ljudi koji su žrtve maltretiranja – ili oni koji maltretiraju druge – imaju poteškoća da traže pomoć. Oni koji su maltretirani mogu biti posramljeni zbog onoga što se dešava, mogu biti zabrinuti da će se situacija pogoršati ako progovore ili jednostavno žele sami da se izbore sa tim. Ako verujete da je mlada osoba maltretirana, nemojte odlagati traženje pomoći. Rana intervencija je ključna za rešavanje problema.

Emocije i samopoštovanje
Ono što znamo o pubertetu i razvoju mozga adolescenata sugeriše da se mozak devojčica razvija pre dečaka. Ujedno, tu su i hormoni koji se poput teniskih loptica ispaljuju iz automatskog topa različitim brzinama. Oni eksplodiraju u vidu svih ovih snažnih osećanja, onemogućujući bilo kome da se nosi sa njima, što dovodi do plača, promene raspoloženja i stavova. Način na koji roditelji reaguju na ovo može uticati na samopouzdanje mlade devojke.

Adolescentkinje moraju da shvate da ne gube razum i da ovi moćni hormoni podstiču mnoge od intenzivnih emocija koje doživljavaju. Biće promena koje prate i menstrualni ciklus, pa je važno da sa ćerkom razgovarate o načinima za „upravljanje“ promenama raspoloženja.

Izvor: zelenaucionica.com

Ako se plašite da ste me malo milovali, treba da znate da nisam zaboravio ni jedno.
Ako ti je žao što si me i jednom izgrdio, treba da znaš da se toga ni ne sećam.
Ako misliš da si me ostavio samog predugo, treba da znaš da sam te uvek čekao.
Ako se plašite da ste malo vremena proveli sa mnom, treba da znate da sam ja, čak i ono malo, uživao u svakom trenutku.
Ako mislite da ste se malo igrali sa mnom, trebalo bi da znate da nikada nisam brojao koliko puta ste bacili loptu na mene.
Ako misliš da sam zaboravio na tvoj parfem, treba da znaš da ga i sada osećam na vetru.
Ako ste želeli da se preporodite u nekom drugom životu, trebalo bi da znate da bih i u tom voleo da budem vaše štene.
Ako ste ubeđeni da imate neke mane, treba da znate da ste za mene bili savršeni.
Ako verujete da ljubav može imati kraj, treba da znate da je u mom srcu mesto ljubavi beskonačno.
Ako misliš da žališ za mnom, treba da znaš da ne bih promenio ni sekundu života koji sam proveo sa tobom.
Ako mislite da više ne čujem vaš glas kada me zovete, samo poverite povetarcu zalaska sunca zadatak da mi donese vaše reči.
Ako misliš da mogu zaboraviti tvoje lice, treba da znaš da sam želeo da živim sam da bih uživao u tvom izgledu.
Ako misliš da sam mogao da volim nekoga više od tebe, treba da znaš da sam te voleo više od sebe.
Ako misliš da bih voleo mekanu sofu, znaj da bih sa tobom i ja spavao na kamenju.
Ako misliš da sam želeo više nego što si mi dao, treba da znaš da sam uvek osećao
kao najsrećnije štene na svetu.
Ako ste se ikada osećali usamljeno, trebalo bi da znate da nikada nisam napustio svoje mesto pored vas.
Ako mislite da je moj život bio kratak, trebalo bi da znate da ne bih želeo da živim ni minut duže da ga nisam proveo pored vas.
Ako se plašiš da me više nema u tvojoj blizini, znaj da ću čim zatvoriš oči zaspati pored tebe.
Ako mislite da niste doneli pravu odluku, treba da znate da sam vam uvek verovao.
Uvek.

Naša čitateljka poslala nam je fotografije postavljene zamke za ptice u koju se uhvatila jedna ptičica koja je, na sreću, oslobođena. Naša čitateljka se sa pravom pita kome prijaviti ovakve sučajeve?

Njenu poruku prenosimo u celosti:

"Sombor ,Selenča,ul .Prote Mateje Nenadovića 6.Neko od komšija postavio klopku za ? Mala SENICA se upecala,otkinulo joj nogicu koja je 2mm.Ko zna koliko se borila i vukla da se oslobodi dok je slučajno nisam videla.Komšinica nas je uslikala.Stavila sam malu,malu senicu na debelu granu drveta ,dok sam je pustila odletela je ne znam dokle.Osećala sam se bespomoćno.Kome prijaviti i koga ?Mučitelj je verovatno u mojoj blizini."

(ime poznato portalu sombor.info)

Od petka su na snazi novi saobraćajni propisi koji bi skupo mogli da koštaju nesavesne vozače. Policija može privremeno da oduzme vozilo onima koji počine težak prekršaj i to ako su u prethodne dve godine već dobili presude Prekršajnog suda. U riziku da ostanu bez vozila je nekoliko hiljada vozača u Srbiji.

Leskovčanin (61) u petak uveče ostao je bez vozila jer je tokom kontrole odbio da uradi alko-test. To je prvi i za sada jedini slučaj oduzimanja vozila od stupanja na snagu dugo najavljivane i kontroverzne mere. Zašto mu je policija oduzela "pasat" u saopštenju detaljnije precizira Ministarstvo unutrašnjih poslova.

- U prethodne dve godine taj vozač je pravosnažno osuđen zbog odbijanja alko-testiranja i zbog nasilničke vožnje jer je upravljao vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, sa 2,03 promila alkohola u organizmu,“ navode u MUP-u.

Kada policija može da oduzme vozilo?

To je primer situacije u kojoj će se ubuduće oduzimati vozilo vozačima. Novi propis kaže - policija može da oduzme vozilo privremeno samo onim koji su "uhvaćeni“ u teškom prekršaju, a u prethodne dve godine su osuđeni za najmanje dva, takođe teška prekršaja. Pobrojano ih je 18, između ostalog - preticanje kolone preko pune linije, vožnja deteta na suvozačevom sedištu, prolazak kroz dva crvena svetla u roku od 10 minuta.

"Vrši se dovođenje vozača do prostorije, jer je već izvršio teži prekršaj, recimo upravljao je pod dejstvom alkohola kao što se desilo u leskovcu ili je odbio da se alkotestira, vrši se dovođenje tog lica do prostorija policije, vozilo se prenosi u dvorište recimo Saobraćajne policije odnosno mesta gde će se vozilo staviti pod nadzor i čuvati do okončanja prekršajnog postupka", rekao je Zlatko Belencan, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije.

Kada se vraća vozilo?

Ako vozač na prvom ročištu prizna krivicu, vozilo mu se odmah vraća. Ako na presudu uloži žalbu i proces se oduži, bez automobila može biti i godinama.

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan kažu da o trajnom oduzimanju vozila odlučuje sud, pre svega zato što sud u sudskom postupku odlučuje o tome da li je to opasno sredstvo, da li je tim vozilom izvršeno još neki prekršaj i na osnovu toga će se odlučivati od strane suda.

"Sigurno da nekome to neće biti prijatno, sigurno će neko pokušati da se žali, sigurno da će u primeni doći do određenih problema koje ne možemo u ovom trenutku da predvidimo. Ovo je jedan od načina finog podešavanja zakona i mislim da u budućnosti ovakva podešavanja treba raditi sve do onog trenutka dok ne prihvatimo bezbedan način ponašanja odnosno dok drastično ne budemo smanjili broj poginulih", rekao je Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Mera se, kažu u policiji, neće primenjivati ukoliko je proces pred sudom u toku, već samo na one vozače kojima je presude izrečene. A takvih je, prema procenama, trenutno oko 10 hiljada.

Izvor: blic.rs

Pre nego što počnete da koristite određene lekove ili dodatke, obratite pažnju kako utiču na vaše zdravlja, jer jedan dodatak koji reguliše holesterol povezan je sa rizikom od srčanog udara.

Niacin, takođe poznat kao vitamin B3, neophodan je za različite telesne funkcije i ponekad se dodaje u hranu. Međutim, istraživači Klivlend klinike otkrili su da višak niacina povećava cirkulaciju nusproizvoda zvanog 4PI. Viši nivoi 4PI u cirkulaciji su povezani sa srčanim udarom, moždanim udarom i drugim neželjenim srčanim događajima u velikim kliničkim studijama.

Istraživanja su takođe pokazala da direktno izaziva zapaljenje krvnih sudova. Niacin je ranije bio propisan za povećanje HDL holesterola, tzv „dobrog“ holesterola, koji pomaže u uklanjanju LDL, „lošeg“ holesterola, iz krvotoka.

 Međutim, pokazalo se da je niacin manje efikasan od drugih lekova za snižavanje holesterola.

Istraživač dr Stenli Hejzen, koji je vodio studiju, kaže: „Decenijama su Sjedinjene Države i više od 50 zemalja nalagale obogaćivanje osnovnih namirnica niacinom, kao što su brašno, žitarice i zob, kako bi se sprečile bolesti povezane sa nedostatkom hranljivih materija. “, prenosi The Sun.

Većina ljudi dobija dovoljno niacina iz hrane

Pored toga, studija je otkrila da jedna od četiri osobe u grupama pacijenata ima visok nivo 4PI, što sugeriše da su konzumirali niacin u višku.

Doktor Hazen ističe: „Efekti niacina su uvek bili pomalo paradoksalni. Uprkos snižavanju holesterola, klinička korist je uvek bila manja od očekivanog na osnovu stepena smanjenja LDL. Ovo je dovelo do ideje da višak niacina izaziva nejasne nuspojave koje delimično negiraju prednosti snižavanja LDL-a.“

Hazen veruje da njihovi nalazi pomažu da se objasni ovaj paradoks.

„Ovo ilustruje zašto je istraživanje rezidualnog kardiovaskularnog rizika tako kritično; saznajemo mnogo više nego što smo nameravali da pronađemo“, objasnio je on.

Nacionalna zdravstvena služba ističe da većina ljudi svakodnevnom ishranom dobija dovoljno niacina, a dobri izvori su meso, riba, jaja i pšenično brašno. Međutim, nema dovoljno dokaza da se zna kakvi bi mogli biti efekti uzimanja visokih dnevnih doza nikotinamida. Stoga se preporučuje da se doze ograniče na 17 miligrama nikotinske kiseline ili 500 miligrama nikotinamida dnevno.

Izvor: danas.rs