Sombor.info

EMOCIONALNA sigurnost u roditeljstvu gradi temelje ljubavi i prihvatanja. Kroz pažljivo slušanje i podršku, roditelji stvaraju okruženje koje omogućava deci da izraze svoja osećanja i da se suoče sa izazovima.

Ova dinamika podstiče ne samo razvoj emocionalne stabilnosti kod dece već i izgradnju snažnog, povezanog odnosa između roditelja i dece. Dečji terapeut Džesika Vander Vir je na Instagramu otkrila šest znakova da roditelji pružaju emocionalnu sigurnost svojoj deci.

Izvinjavaš se

Ako se roditelji izvinjavaju svojoj deci kada je to potrebno, to je znak emocionalne sigurnosti. "Znate da zaslužuju izvinjenje i hrabro se suočavate sa sopstvenim greškama", napisao je VanderVier u objavi.

Pružate podršku u teškim vremenima

U izazovnim situacijama roditelji treba da budu prvi koji će pružiti podršku. Terapeut ističe: „Shvatate da kada se vaše dete suočava sa poteškoćama, potrebna mu je vaša briga. Možete ponuditi utešni zagrljaj, potvrditi njegova osećanja ili se jednostavno postaviti na njegov nivo i pitati šta se dešava.

Ne birate favorite

Važno je da svako dete zna svoju vrednost. Ključno je da roditelji ne stvaraju preferencije među decom, ne etiketirajući jedno kao problematično, a drugo kao „zlatno dete“. Svako dete je jedinstveno i važno.

Ne osuđujete njihova osećanja

Roditelji ne treba da osuđuju osećanja svoje dece, čak i ako ih ne razumeju. Važno je znati da su njihove emocije stvarne i da im roditelji daju prostor da izraze ta osećanja.

Postavljate i pridržavate se jasnih granica

Deca treba da znaju da roditelji neće tolerisati nasilno ponašanje prema drugoj braći i sestrama. Međutim, granice treba postavljati s ljubavlju, doprinoseći detetovom osećaju sigurnosti.

Dajete deci vremena za odmor

Odmor znači više od sna. Roditelji koji svojoj deci pružaju emocionalnu sigurnost daju im vremena da se opuste kada im zatreba.

Izvor:bitiroditelj.com

Britanski list Gardijan objavio je na svom sajtu snimak grupe muškaraca u donjem vešu, kako po hladnoći u koloni i po mraku idu putem. Prema pisanju Gardijana, u pitanju su migranti kojima je srpska policija skinula garderobu i naterala ih nazad u Severnu Makedoniju.

Gardijan navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi sadržaj dva snimka, a da je do njih došao preko nevladine organizacije Legis iz Severne Makedonije. Prema tvrdnjama ove organizacije, snimci su napravljeni kod sela Lojane u blizini granice sa Srbijom i predati su toj organizaciji 10. februara.

Britanski list prenosti navode NVO Legis, prema kojima su se tog dana desila dva „degradirajuća“ puš-beka, u kojima je više od 50 ljudi bilo primorano da se skinu goli ili u donji veš i naterani da se vrate nazad u Severnu Makedoniju, odakle su i ušli ilegalno na teritoriju Srbije.

Legis tvrdi da je njihovo osoblje uspelo da razgovara sa jednim od muškaraca sa snimka, koji je rekao da su u pitanju Sirijci.

Jasmin Redžepi, predsednik Legisa, kaže za Gardijan da se „uznemirujući i ponižavajući“ pušbek desio oubrzo posle samita Evropske unije i Srbije o graničnoj saradnji, koji je održan u cilju jačanja srpske granice protiv krijumčarenja ljudi.

„Ovi incidenti su se desili dok je Evropska unija pripremala restrikcije za migrante na ruti, i u ovom slučaju samo nekoliko dana posle samita EU i Srbije. Tada smo videli direktni uticaj i posledice“, rekao je Redžepi.

Iako je bilo izveštaja da se migranti skidaju goli i na drugim granicama, Redžepi ističe da je ovako nešto prvi put dokumentovano na granici između Srbije i Severne Makedonije.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji, rekao je da osoblje Centra beleži povećan broj pušbekova iz Srbije za Severnu Makedoniju od početka godine.

„Možemo reći da je to sada regularna praksa“, rekao je Đurović za Gardijan.

Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope, istakla je da je neophodna hitna istraga nedavnih izveštaja o navodnim pušbekovima koje srpska policija sprovodi na granici sa Severnom Makedonijom.

„Ovi incidenti nisu samo uznemirujući, već takođe pokazuju širi, zabrinjavajući trend. Ove akcije krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koja zabranjuje kolektivno proterivanje, kao i druge međunarodne standarde“, kazala je Mijatović.

Prema njenim rečima, rašireni fenomen ileglanih pušbekova predstavlja „hitan panevropski problem“.

Redžepi je zatražio da navodni incident sa snimka istraže zaštitnici prava građana Severne Makedonije i Srbije, a da posmatračima bude dozvoljeno da prisustvuju policijskim operacijama što će, prema njegovoj oceni, obezbediti da se nasilje i dehumanizacija ne nastave u mraku.

Gardijan piše da srpska policija nije odgovorila za zahtev da prokomentariše slučaj.

Izvor: nova.rs

"Sombor City Card" biće ekskluzivno predstavljen na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Ovaj domaći projekat uvodi potpuno novi pristup turizmu primenom digitalnih inovacija, koje donose revolucionaran i održiv način istraživanja destinacija.

Osmišljen kao digitalni ekosistem, "Sombor City Card" predstavlja integralni deo pilot projekta održivog turizma grada Sombora. "Sombor City Card" aktivno doprinosi razvoju Sombora kao turističke destinacije koji se temelji na 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Cilj "Sombor City Card" je da omogući različite usluge i pogodnosti ne samo turistima i gostima Sombora već i lokanom stanovništvu kroz pristup raznim turističkim atrakcijama, muzejima, kulturnim događajima, restoranima i smeštajnim objektima. "Sombor City Card" pruža praktičnost i uštedu vremena, omogućavajući posetiocima da uživaju u gradu uz povoljnije cene i dodatne pogodnosti.

u eri ubrzanog digitalnog razvoja, "Sombor City Card" će biti dostupna na onlajn platformi domaćeg turizma Visit-Serbia.online , kao i na interaktivnim terminalima sa beskontaktnim plaćanjem raspoređenim po lokacijama u Somboru.
U okviru "Sombor City Card" se nalaze registrovani pružaoci ugostiteljskih usluga za smeštaj i ishranu. Sve onlajn kupovine "Sombor City Card" su fiskalizovane i svaki kupac dobija račun elektronskim putem.

"Sombor City Card" ima i dodatnu vrednost koju omogućavaju članovi tima - Turistička organizacija grada Sombora, Gradski muzej Sombora i Muzej Podunavskih Švaba, zgrada Županije sa atraktivnom slikom "Bitka kod Sente", Narodno pozorište Sombor, Galerija "Milan Konjović", Poljoprivredno domaćinstvo Periškić , Hotel Barkod, Green Town apartmani, Etno domaćinstvo Naš salaš i Etno restoran Fijaker.

Tokom četiri dana sajma, od 22-25. februara posetiocima će biti predstavljena turistička ponuda Sombora "Sombor City Card" na atraktivnom štandu izmedu Hale 4 i Hale 1.

Promocija projekta sadrži VR video prezentaciju "Sombor City Card", interaktivne toteme sa beskontaktnim plaćanjem, LCD ekrane sa video prezentacijom projekta i najatraktivnijih ponuda vezanih za Grad Sombor.

Posebna atrakcija biće promo aktivacija Fijaker Avanture - Put ka Somboru, uz poklone i suvenire Sombora, prva tri dana sajma od 15:00 do 15 :30 časova i u nedelju od 12:00 do 12:30 časova.

Opštinu Apatin je posetila ambasadorka SR Nemačke u Beogradu Anke Konrad i tom prilikom razgovarala sa predsednicom opštine Apatin Dubravkom Korać o različitim privrednim i kulturnim temama. Sastanku je prisustvovao i kulturni ataše ambasade Migel Valterajt (Miguel Waltereit). Nakon sastanka koji je održan u kabinetu predsednice opštine Apatin, u obilasku Muzeja Podunavskih Nemaca, delegaciji se pridružio i predsednik udruženja Nemaca “Adam Berenc” Boris Mašić.

“Ambasadorka Konrad je tokom posete upoznata sa kulturnim nasleđem opštine Apatin. Bila je veoma zahvalna radom našeg udruženja, ali i podrškom koju nam lokalna zajednica pruža u realizaciji projekata. Poseta je bila od velike važnosti za naše udruženje, čijem sastanku su prisustvovali gosti iz ambasade, kao i predsednica opštine Apatin, a verujem da će u budućnosti koristiti i daljem razvoju naše opštine”, poručio je Boris Mašić.

“Velika zahvalnost s moje strane na ljubaznom i prijateljskom dočeku u opštini Apatin. Osetila sam mnogo optimizma u razgovoru sa predsednicom Korać i verujem da ćemo u budućnosti imati još mnogo prilike za saradnju i nove susrete. Takođe, ljudi koji vode udruženje “Adam Berenc” već godinama pokazuju veliku posvećenost svom radu i ono što sam danas videla i čula je za poštovanje”, istakla je ambasadorka Anke Konrad.

“Veliko je zadovoljstvo i privilegija razgovarati o raznim temama sa ambasadorkom jedne zemlje kakva je Nemačka. Razgovarali smo o iskustvima koja Anke Konrad ima sa razvojem manjih sredina, kakva je naša opština, sa sličnim u Nemačkoj. Pričali smo o sličnim problemima, ali i kako se nemački narod suočavao sa njima. Takođe, razgovarali smo i o bogatom kulturnom nasleđu Nemaca na ovim prostorima i nadam se da će u budućnosti današnja poseta otvoriti neke nove pravce u razvoju opštine Apatin”, rekla je Dubravka Korać.

Jednostavne promene u svakodnevnom životu mogle bi da smanje rizik od sindroma iritabilnog creva (IBS), poznatog i kao nervozna creva, otkriva novo dugoročno istraživanje.

Naučnici iz Hongkonga veruju da su pronašli pet zdravih navika koje mogu sprečiti pojavu ovog sindroma.

Šta je sindrom iritabilnog creva (nervozna creva)?

Nervozna creva su stanje koje utiče na digestivni sistem i izazica grčeve u želucu, nadutost, proliv i zatvor. Ovi simptomi mogu trajati danima, dolaziti i nestajati s vremenom, ali u nekim slučajevima mogu se osećati mesecima.

Tačan uzrok ovog zdravstvenog problema nije poznat i obično je to stanje koje traje ceo život, što ima veliki uticaj na svakodnevne rutine i kvalitet života.

Povezan je sa problemima poput prebrzog ili presporog prolaska hrane kroz creva, stresom i naslednim bolestima.

Mada ne postoji lek za nervozna creva, lekari savetuje promenu ishrane i lekove koji mogu pomoći u kontroli simptoma.

Šta kaže nova studija?

Nova studija, objavljena u žurnalu „Gut“, a koju su napravili naučnici sa Univerziteta u Hongkongu, istražuje kako promene u navikama mogu doprineti pozitivnim pomacima u borbi sa sindromom iritabilnog creva.

Od nekoliko faktora čini se da su najveći efekat imali vežbanje, spavanje najmanje sedam sati dnevno i nekonzumiranje cigareta.

Pet jednostavnih i zdravih promena za bolje varenje:

nemojte pušiti,
naspavajte se,
redovno vežbajte,
držite se što više zdrave ishrane,
konzumirajte što manje alkohola.

Nakon što se uzmu u obzir faktori koji bi mogli uticati na rezultate, kao što su nasledne bolesti, ljudi koji su bili najzdraviji imali su najmanji rizik od IBS-a.

Jedna zdrava navika povezana je sa 21 posto nižim rizikom od IBS-a, dve su bile povezane sa 36 posto nižim rizikom, a tri do pet povezane su sa 42 posto nižim rizikom od razvoja IBS-a.

Kad se navike posmatraju zasebno, nekonzumiranje cigareta je povezano sa 14 posto nižim rizikom, dobar san doveo je do 27 posto nižeg rizika, a visok nivo fizičke aktivnosti doveo je do 17 posto nižeg rizika od obolevanja od IBS-a, piše Sky News.

Šta kažu naučnici?

Premda znanstvenici nisu mogli dokazati uzrok i posljedicu zbog prirode studije, zaključili su da zdrav načina života koji uključuje ovih pet ili više koraka kojih se treba pridržavati, smanjuje rizik od razvoja IBS-a.

“Pridržavanje većeg broja od pet zdravih životnih navika značajno je povezano s nižom incidencijom IBS-a u populaciji srednjih godina”, rekli su. “Naša otkrića otkrivaju potencijal promjene načina života kao primarne strategije u prevenciji IBS-a.” - prenosi Danas.

Preoravanje pašnjaka na Fruškoj gori više nije incident nego je to postala rutina, pa čak i ako se te parcele nalaze u granicama najstarijeg Nacionalnog parka u našoj zemlji.

Poslednji takav primer nalazi se na pašnjacima između Grgurevaca i Šuljma na kojoj su nekada živele strogo zaštićene vrste ptica, ali i zaštićene vrste biljaka, poput jedne jedine vrste orhideja koje rastu ili su rasle gotovo samo na ovom području. Skoro 30 hektara pašnjaka je nepovratno uništeno, što je najveći slučaj uzurpacije u jednom komadu do sada na Fruškoj gori.

Zakup 30 hektra pašnjaka na petnaest godina po ceni od oko 1.000 evra, dobio je lokalni poljoprivrednik, od grada Sremske Mitrovice na javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište 2022. godine.

Ovo je bio jedan od najlepših i najvednijih pašnjaka u ovom delu naše zemlje, a nadležni trenutno utvrđuju ko je počinilac ovog nedela.

No, kako kažu ljubitelji prirode, ako i bude volje da se utvrdi krivac, šteta koja je već sada učinjena je nenadoknadiva.

Planinar Goran Vučićević ističe da ko poznaje te pašnjake, zna da je to pravi mali raj na zemlji, barem je to bio, a nalazi se delom i na teritoriji samog NP.

– Lokalni uzurpatori su još pre nekoliko godina nezakonito zaorali prvi pašnjak (parcela broj 385 KO Grgurevci) koji je ni manje ni više na teritoriji NP. Niko od odgovornih nije reagovao na ovo. Uzurpator je tako ohrabren nastavio da zaorava nove parcele i obrađuje ove već zaorane pašnjake, dok je u pozadini izgleda obezbeđivao i pravo zakupa ne samo na parcelama koje je već uzorao, već i na parcelama koje će tek uzorati – kaže Vučićević.

Cena zakupa pašnjaka je desetostruko niža od cene zakupa obradivog zemljišta jer pašnjaci služe isključivo za ispašu, pa je ovde namera jasna, doći do plodne zemlje po bagatelnoj ceni, na veliku štetu prirode.

Kako smatra Vučićević, odgovornost je i na lokalnoj samoupravi koja ugovor o zakupu mora hitno da raskine, a uzurpator treba da bude kažnjen.

Fruška gora: Preorano gotovo 30 hektara pašnjaka od izuzetnog značaja i to je najveće uništavanje prirode do sada zabeleženo 2
Nekada prirodni biser, danas oranice, foto: OŠFG
– Pašnjak tu više ne možemo vratiti. Napravljena je ogromna šteta po prirodu zarad sitnog interesa i nešto krupnije zarade i to na kriminalan način. Ovi pašnjaci naše su prirodno blago koje polako gubimo. O pticama koje tu borave će više reći ornitolozi. O tekunicama, orhidejama i ostalim zaštićenim biljkama i životinjama će nešto reći biolozi. O lepoti predela mogu i ja da vam pričam jer tamo idem godinama, a mnogi meštani Grgurevaca su zgroženi i šokirani ovim što im se dešava i šta su im napravili od tih pašnjaka, ali nemaju kome da se žale – nastavlja ovaj planinar.

Kako ističe, ista stvar se dešava i na drugi lokacijama na Fruškoj gori, poput Rakovca gde je nedavno izgoreo jedan pašnjak, kao i na obodima prema Ležimiru.

Objašnjava i kako se ljubitelji prirode godinama sami organizuju i dobrovoljno čiste pašnjake na Fruškoj gori, kako bi se vratile tekunice pa za njima i ostale životinje, poput ptica grabljivica. Neki celo leto provedu u tom poslu, dok se sa druge strane, dešava ova užasna i bahata uzurpacija bezobzirnih ljudi.

– Zavod za zaštitu prirode ne reaguje, Nacionalni park ne reaguje, možda izađu na teren, tek da se kaže. Iz grada ne reaguju, a morali su već odavno da utrde šta se ovde dešava jer su oni dali parcele u zakup i odgovorni su. Iz NP se stalno hvale sa svojim vrstama orhideja, a njihova staništa su upravo ovaka mesta koja sada nestaju. Preko puta Planinarskog doma „Zanatlija“ bogati privatnik kupio je nedavno pašnjak koji je u sklopu NP i koji služi za monitoring orhideja, dakle tu dolaze biolozi i beleže ih. Videćemo uskoro šta će od tog pašnjaka ostati. Naravno NP je imala pravo preče kupovine, ali eto – dodaje naš sagovornik.

Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ kaže da su podneli inspekcijsku prijavu na adresu resornog Ministarstva koje se saglasilo sa dodelom parcela na tom javnom nadmetanju organizovanom u Sremskoj Mitrovici.

– Podneli smo prijavu Inspekciji zaštite životne sredine. Mi sada treba da čekamo desetak dana da tražimo putem zahteva za informacije od javnog značaja, da li je inspekcija izašla na teren. Oni nažalost uopšte ne obaveštavaju šta rade, ne postoji neka normalna komunikacija, nego sve mora putem informacija od javnog značaja – rekla je Arsić.

Živko Cvetković v.d. direktor Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“, kaže za Danas da preduzimaju sve pravne i faktičke radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima, Zakonom o nacionalnim parkovima, Zakonom o zaštiti prirode i Planom područja posebne namene Fruške gore, povodom preoravanje pašnjaka na Fruškoj gori.

– Za konkretna dešavanja, na teren su izašli čuvari zaštićenog područja, sačinili zapisnike o činjeničnom stanju. Zatim su na teren izašli geometri JP „Nacionlani park Fruška gora“ i utvrdili preorane pašnjake u odnosu na granice zaštićenog područja i u odnosu na vlasničku strukturu preoranih pašnjaka. O navedenim radnjama obaveštena je nadležna inspekcija i nadleži Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, čiji se izlazak i zapisnici očekuju do kraja ove nedelje. Po prikupljenim činjenicama, JP „Nacionlani park Fruška gora“ će podneti odgovarajuće prijave nadležnim organima – rekao je Cvetković.

Izvor: danas.rs

Ako vas plaše pesticidi u voću i povrću, možda će vas zanimati da saznate koje je to povrće i voće uvršteno u "Čistih 15" u 2023. godini. Rang listu voćki i povrćki sa najmanje pesticida napravila je američka "Environmental Working Group", neprofitna organizacija koja je fokusirana na kreiranje zdravije životne sredine.

Oni su ovu listu bazirali na osnovu podataka koje su prikupili testirajući na pesticide 46.000 uzoraka od 46 vrsti voća i povrća.

"Skoro 65 odsto uzoraka voća i povrća sa ovog spiska nije imalo ostatke pesticida koji se mogu otkriti", navodi se u izveštaju.

Ovo je 15 plodova sa najmanjom količinom ostataka pesticida.

Avokado
Kukuruz
Ananas
Luk
Papaja
Grašak
Špargla
Dinja
Kivi
Kupus
Pečurke
Mango
Slatki krompir (batat)
Lubenica
Šargarepa

Kako se pravilno čisti voće i povrće?

"Najbolja opcija čišćenja je jednostavno pranje voća i povrća hladnom vodom", ističe američki dijetetičar-nutricionista Karisa Galovej za "CNBC".

Iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) savetuju isto to. Iako ljudi neretko koriste deterdžente ili sodu bikarbonu za čišćenje voća i povrća, ovaj zdravstveni centar ih ne preporučuje i to nije neophodno.

Pre i posle čišćenja voća i povrća, uvek treba dobro oprati ruke i očistite potencijalan pribor za pripremu kao što je nož ili daska za sečenje, prema CDC-u. Galovej objašnjava i kako treba da izgleda čišćenje voća i povrća u tri najprostija koraka:

Držite proizvode pod mlazom hladne vode u sudoperi, dobro istrljajte.

Koristite čist papirni ubrus kako biste uklonili prljavštinu sa proizvoda.

Osušite proizvode papirnim ubrusom, osim ako ne planirate odmah da ih pojedete.

CDC preporučuje i da odstranite oštećene delove ploda. Imajte na umu da se neki plodovi mogu oprati danima pre upotrebe, ali neke kao što su paradajz ili maline bolje je oprati neposredno pre konzumiranja kako biste sprečili da se brže pokvare.

Izvor: blic.rs

Sada smo na vrhuncu ciklusa.

Novo ledeno doba nastaće na Zemlji za 100.000 godina, smatra profesor Odeljenja za planetarna istraživanja i proučavanja Zemlje Fakulteta prirodnih nauka na Univerzitetu u Tokiju Masajuki Ikeda.

Zajedno sa svojim kolegama, ovaj naučnik bio je autor istraživanja uticaja monsuna na klimu i razvoj dinosaurusa pre deset miliona godina.

Naučnici su, između ostalog, koristili teoriju srpskog inženjera Milutina Milankovića o oscilacijama količine sunčeve svetlosti i zračenja na Zemlji tokom dužeg perioda zbog periodičnih promena ugla nagiba Zemljine ose u odnosu na površinu njene orbite.

- Na osnovu Milankovićeve teorije, novo ledeno doba nastupiće za 100.000 godina, ali to zavisi od ljudskog faktora emisije ugljen-dioksida - izjavio je japanski profesor za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, važno je shvatiti da smo "sada na vrhuncu ciklusa od 10 miliona godina, sa prohladnom, intenzivno-monsunskom klimom i niskim koncentracijama ugljen-dioksida u atmosferi".

- Sada i u narednih 10 miliona godina moglo bi doći vreme povoljno za biološke organizme koji su navikli na vlažnu i hladnu klimu - objasnio je naučnik. On smatra da će se trend hlađenja nastaviti tokom trenutne kenozoičke ere.

U nedavno objavljenom istraživanju japanskog naučnika i drugih njegovih kolega navodi se da je smanjenje koncentracije ugljen-dioksida i hlađenje Zemljine klime jakim monsunima dovelo do povećanja veličine dinosaurusa.

Takođe, imali su i više staništa zahvaljujući povećanju izvora hrane i vode pre oko 212 miliona godina u periodu trijasa mezozoičke ere.

- Budući da Milankovićev mehanizam nastavlja da deluje u istoriji Zemlje, pokušaćemo da nađemo vezu između ovog mehanizma i evolucije klime i ekosistema - naveo je Ikeda.

On i njegove kolege uspeli su da objasne kako je to izgledalo tokom 10 miliona godina u eri rane evolucije dinosaurusa, a sada će istraživanje biti usredsređeno na to kakav je uticaj ciklus od 10 miliona godina imao na razvoj ne samo dinosaurusa, već i sisara, životinja i biljaka.

Milutin Milanković - matematičar, astronom, klimatolog, fizičar, građevinski inženjer...

(Dalj, 28. maj 1879 - Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar.

· Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914 - 1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941 - 1945) na Univerzitetu u Beogradu

· Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953.

· Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti

· Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu), te Zemljinom prirodnom satelitu - Mesecu

· Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom „Pomeranje Zemljinih obrtnih polova“

· Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu - građevinarstvu, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije.

Izvor: sd.rs

Kao jedna od mnogobrojnih manifestacija upriličenih povodom Dana grada, odnosno 275. godina od proglašenja Sombora za slobodan kraljevski grad, u zdanju Skupštine grada, pred mnogobrojnom publikom predstavljeno je još jedno u nizu delo ovdašnjeg hroničara, Milana Stepanovića.

Monografija „Vizija slobode – Elibertacija Sombora 1745-1749“ je objavljena u izdanju Istorijskog arhiva Sombor i udruženja građana „Norma“, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine.

Prema rečima prvog recenzenta ovog dela, prof. dr Vladana Gavrilovića sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, radi se o voluminoznoj monografiji koja, kao i prethodne Stepanovićeve knjige, svedoči o prebogatoj, izuzetno zanimljivoj i još uvek do kraja neispričanoj istoriji Sombora.

- Ona kroz različite istorijske epohe opisuje put elibertacije Sombora i za koju je nadareni Somborac i povesničar grada Milan Stepanović uradio ogroman posao, spojivši i sagledavši dosadašnja, većinom parcijalna istraživanja – rekao je prof. dr Gavrilović, dok je njegov kolega doc. dr Atila Pfajfer, ujedno i drugi recezent knjige, istorijski rastumačio pojavu slobodnih i kraljevskih gradova i njihovih prava i povlastica koje su uživali.

- Stepanovićeva monografija „Vizija slobode” je s jedne strane rezultat ozbiljnog prikupljanja i analize postojećih arhivskih izvora i literature čiji spisak možemo da pratimo čak na 10 strana pri kraju knjige, a s druge strane predstavlja i odličan pregled istorije grada između 1745. i 1749. godine, tako da ova i estetski lepa knjiga, na kojoj možemo kao građani Sombora da budemo zahvalni njenom autoru i izdavačima, uspešno i sveobuhvatno sažima period elibertacije Sombora i jasno svedoči o tom vremenu i o velikom poduhvatu Somboraca, koji su, pre 275 godina, uspeli da, posle tri i po godine uporne borbe, ostvare naizgled neostvariv poduhvat i da se izbore za status grada, koji je kasnije profilisao Sombor u mesto kakvo danas poznajemo i volimo – rekao je Pfajfer.

Izvor: dnevnik.rs

Kuću od 50 kvadrata, sa pomoćnim objektom na placu od 7 ari u Somboru, Jasmina je oglasila na jednoj grupi na Fejsbuku za prodaju jeftinih kuća i drugih nekretnina za samo 30.000 evra.

Kako stoji u oglasu ova kuća poseduje 1 spavaću sobu, dnevni boravak, trpezariju, kuhinju, kupatilo i predsoblje. Takođe, objekti su kompletno opremljeni nameštajem, a podovi su od laminata i pločica.

Ipak, iako je kuća u vlasništvu 1/1, proces legalizacije još uvek nije gotov, već je u toku.

Za kupovinu jeftine kuće na selu i pomoć države

Zainteresovanost za prodaju nekretnina na selu posebno je veća od kako je najavljen nova pomoć države pri kupovini seoskih kuća. Kako je "Blic Biznis" prvi izvestio, država ponovo za kupovinu kuća na selu daje 10.000 evra.

Za dodelu seoskih kuća sa okućnicom mogu da konkurišu punoletni državljani Srbije (pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri) mlađi od 45 godina koji imaju neprekidno prijavljeno boravište najmanje tri godine na teritoriji Republike Srbije. Bitno je da ne poseduju nepokretnost (osim poljoprivrednog zemljišta), kao i da nisu otuđili nepokretnost u prethodnih pet godina, rekao je tom prilikom za "Blic Biznis" resorni ministar Milan Krkobabić.

Srpsko tržište puno jeftinih kuća

Ovo nije jedina jeftina kuća koja je trenutno u ponudi na tržištu nekretnina u Srbiji. Postalo je nepisano pravilo da čim izađete iz urbanih, gradskih sredina cena kvadrata počinje naglo da pada, a sa dovoljno volje za potragom moguće je naći nekretnine (kao i ova u tekstu) koje se uopšte ne cene po kvadratu već u celini.

Tako je moguće naći kuću od 200 kvadrata i 25 ari placa za manje od 30.000 evra nadomak dve reke.

Isto u ponudi je "Blic Biznis" pronašao i 2 kuće ukupne površine 150 kvadrata koje vlasnik ceni samo 20.000 evra.

Iako je većina ovih kuća zrelo za renoviranje, samim tim što se prodaju po bagatelnim cenama, i što postoji i pomoć države za ovu namenu, kupovina ovih nekretnina se i više nego isplati.

Izvor: blic.rs