Sombor.info

Stručnjaci otkrivaju šta treba, a šta ne treba raditi tokom pauza na poslu kako bi se poboljšalo mentalno blagostanje i produktivnost.

Istraživači sa Harvarda ističu važnost pravljenja pauza tokom radnog dana kako bismo napunili baterije. Ove male, ali ključne pauze imaju sposobnost da za samo nekoliko minuta smanje stres i umor i poboljšaju kognitivne sposobnosti. Na sajtu Harvard Business School navodi se: „Rad kada su vam zalihe energije niske ozbiljno ugrožava i dobrobit i učinak. U ekstremnim slučajevima, neprekidan rad može dovesti do negativne spirale: zaposleni pokušava da završi zadatke uprkos iscrpljenosti, ne uspeva da ih obavi kako treba i pravi greške, što dovodi do još više posla i još manje resursa da se s tim izbori. To znači da što više radimo, manje smo produktivni i sve smo iscrpljeniji. Zamislite, na primer, da peti put čitate istu rečenicu, a i dalje je ne razumete.“

Kako da prepoznate da li prolazite kroz roditeljski „burnout“

Da biste prekinuli ovu spiralu, dovoljno je praviti pauze (posebno u kreativnim profesijama). Brend Asics navodi studiju koja pokazuje da su, nakon nedelju dana pravljenja kratkih dnevnih pauza, nivoi stresa smanjeni za 14,7%, produktivnost povećana za 33,2%, a koncentracija za 28,6%. Druge studije pokazuju da nakon 2 sata neprekidnog rada mentalno blagostanje opada, dok stres raste. Nakon 4 sata bez pauze, stres se povećava za čak 18%.

Što više radimo, manje smo produktivni i sve smo umorniji. Koliko treba da traje idealna pauza?

Stručnjaci se slažu da za odmor mozga nisu potrebne duge pauze. Dovoljne su mikro pauze od 1, 5 ili 10 minuta, pod uslovom da su redovne. Neurološkinja Emilie Steinbach pravi pauze na svakih 45 minuta. Kada joj nedostaje motivacije, koristi „pomodoro“ metod: 4 sesije od po 25 minuta rada, odvojene pauzama od 5 minuta, nakon čega sledi duža pauza od 15–20 minuta.

Ključ je pronaći sopstveni ritam, prepoznati kada koncentracija opada i naučiti da se na vreme zaustavite kako biste sprečili iscrpljenost. Važno je i vreme pauze: kraće su efikasnije ujutru, dok su duže korisnije kasnije tokom dana. Istraživanja pokazuju da nivo energije najčešće dostiže minimum oko 15 časova.

Šta treba izbegavati tokom pauza

Nisu sve pauze jednako korisne. Neke aktivnosti čak mogu dodatno opteretiti mozak:

Skrolovanje društvenih mreža (što radi čak 97% ljudi) može dovesti do emocionalne iscrpljenosti i smanjiti kreativnost i angažovanost.
Razgovori o poslu sa kolegama ne donose pravi odmor, jer mozak ostaje fokusiran na obaveze.
U Švedskoj postoji „fika“ pauza – vreme kada se ne priča o poslu i ne koriste telefoni. Naučnici je smatraju ključem za pravi mentalni reset.

Šta raditi tokom pauze da bi ona bila zaista korisna

Kretanje
Fizička aktivnost, čak i kratka, značajno poboljšava mentalno stanje. Dovoljno je ustati, prošetati ili se istegnuti. Već 1-2 minuta može ublažiti negativne efekte dugog sedenja.

Boravak napolju
Boravak na svežem vazduhu i u prirodi efikasnije obnavlja energiju nego sedenje za stolom. Sunčeva svetlost pomaže regulaciji biološkog ritma i poboljšava raspoloženje i san.

Poziv prijatelju
Razgovor sa bliskom osobom stvara osećaj povezanosti i poboljšava raspoloženje. Čak i kratak poziv može imati pozitivan efekat.

Kontakt sa životinjama
Interakcija sa kućnim ljubimcima smanjuje nivo stresa i poboljšava opšte blagostanje.

Hidratacija
Voda, čaj ili biljni napici su najbolji izbor. Izbegavati šećer i kofein u drugom delu dana.

Promena mentalnog stanja je ključna
Mozgu nisu potrebne samo pauze, već i promena vrste aktivnosti. Ako tokom pauze nastavimo sa istim tipom stimulacije (mejlovi, notifikacije), mozak i dalje troši energiju. Pravi odmor dolazi kada napravimo i kratak mentalni otklon.

Trenuci „praznine“ ili jednostavne, ponavljajuće aktivnosti nisu gubljenje vremena – to je prostor u kojem mozak obrađuje informacije, vraća ravnotežu i priprema se za bolju koncentraciju, piše Vogue.

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine putem svog servisa NEPRO obaveštava potrošače da se sa tržišta povlači proizvod za kuhinju zbog potencijalno negativnog uticaja na zdravlje.

Kako se navodi na sajtu NEPRO, povlači se kašika za špagete robne marke LIRVANO HOME.

„Laboratorijskom analizom proizvoda utvrđen je veći sadržaj nikla od propisanog, što može, u većim koncentracijama i dužem periodu korišćenja, negativno da utiče na zdravlje i bezbednost potrošača/korisnika proizvoda“, piše u obaveštenju.

Potrošači mogu proizvod vratiti u bilo koju Lidl prodavnicu gde će im biti izvršen povraćaj novca i bez dostavljenog računa.

Ovaj proizvod je bio dostupan potrošačima preko Lidl maloprodajnih objekata u periodu od 17.02.2025. do 01.04.2025. godine.

Šifra proizvoda: IAN 466183, GTIN 4052916276211.

Mnogima se desilo da im tokom kuvanja jaja za farbanje neka od njih puknu, što pokvari i izgled i krajnji rezultat.

Dobre vesti su – postoji nekoliko jednostavnih, ali vrlo efikasnih trikova koje iskusne domaćice koriste svake godine kako bi jaja ostala cela i spremna za farbanje.

Izvadite jaja iz frižidera na vreme

Najčešća greška jeste stavljanje hladnih jaja u vrelu vodu. Zbog naglog prelaska iz hladnog u toplo, ljuska često puca.

Da biste to izbegli, izvadite jaja iz frižidera barem sat vremena pre kuvanja, kako bi postigla sobnu temperaturu, prenosi Nova.rs.

Spuštajte jaja pažljivo

Ako ste se ikada pitali kako skuvati jaje da ne pukne već na početku, odgovor je jednostavan – koristite kašiku. Lagano spustite svako jaje u šerpu da ne bi udarilo o dno.

Dodajte so ili sirće u vodu

Jedan od najstarijih saveta je da u vodu dodate kašičicu soli ili malo sirćeta. Ako se ljuska ipak ošteti, ovi sastojci će pomoći da belance ostane unutar jajeta.

Kuvajte na srednjoj temperaturi

Nemojte kuvati jaja na jakoj vatri – prevelika temperatura stvara pritisak i lako dovodi do pucanja. Nakon što voda proključa, smanjite temperaturu i kuvajte ih lagano 10 do 12 minuta.

Ne pretrpavajte šerpu

Ostavite dovoljno prostora između jaja. Ako su nagurana, lakše će doći do sudaranja i pucanja tokom kuvanja.

Hlađenje odmah posle kuvanja

Čim su jaja skuvana, prebacite ih u činiju sa hladnom vodom ili dodajte kockice leda. Ovaj postupak ne samo da učvršćuje ljusku već i omogućava bolji prijem boje prilikom farbanja.

Kako izabrati jaja za farbanje?

Za najbolje rezultate birajte jaja sa svetlom ljuskom – boje će biti ujednačenije i intenzivnije. Tamnija ljuska može promeniti ton boje i dati nepredvidiv rezultat.

Ako ste se do sada pitali kako skuvati jaja da ne puknu, ovi jednostavni saveti mogu napraviti veliku razliku. Uz malo pripreme i pažnje, vaša uskršnja jaja biće savršeno skuvana, bez naprsnuća, spremna za farbanje i ukrašavanje.

I ove godine u budžetu Grada opredeljeno je 3 miliona dinara za podršku najperspektivnijih sportista od pionirske do seniorske selekcije za 2026. godinu. Ugovore sa Gradom potpisalo je 26 sportista i to: šest iz kategorije pionira koji će narednih dvanaest meseci primati ovaj vid podsticaja u iznosu osam hiljada dinara, sedam sportista iz kategorije kadeta koji će primati devet hiljada dinara, sedam juniora koji će primati po deset i šest sportista iz kategorije seniora koji će primati po jedanaest hiljada dinara mesečno.

Svečano uručenje ugovora o dodeli sportskih stipendija upriličio je Ognjen Andrinčin, član Gradskog veća za sport, decu i omladinu Ognjen Andrinčin koji je pozdravio sportiste i čestitao im uspehe , istakavši tom prilikom značaj sporta u razvoju i rezultate koji se postižu čime se ne doprinosi samo ličnoj afirmaciji, već i negovanju zdravih stilova života i promociji Sombora kao grada sporta.

„Naš Grad je i ove godine opredelio sredstva u iznosu 3 mioliona dinara za stipendiranje naših najperspektivnijih sportista od pionirske do seniorske selekcije, a čak 70 miliona dinara obezbedilio smo za godišnje programe klubova kakko bismo obezbedili što bolje uslove za bavljenje sportom. Takođe, na taj način želimo da podstaknemo što više dece i omladine da se okrenu vrednostima koje nudi sportski način života. Naše opredeljenje je da i narednih godina nastavvmo da ulažemo u sport i u naše sportiste, kako bismo vam pomogli i dali dodatni podsticaj i motivaciju za ostvarenje što boljih rezultata“, rekao je većnik Ognjen Andrinčin tokom svog obaraćanja na svečanom uručenju ugovora sportistima.

Apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na bicikliste i motocikliste, naročito u raskrsnicama i prilikom preticanja, jer je njihova bezbednost često ugrožena i najmanjom nepažnjom.

Dolaskom lepšeg vremena na putevima se očekuje veći broj motocikala i mopeda. Iz Policijske uprave u Somboru podsećaju vozače dvotočkaša da je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu.

Korišćenje zaštitne kacige nije samo zakonska obaveza, već najvažnija mera zaštite koja može spasiti živote i značajno smanjiti posledice saobraćajnih nezgoda.

Takođe, važno je da motociklisti koriste zaštitnu opremu, budu vidljivi na putu, poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima na putu i vode računa o drugim učesnicima u saobraćaju.

Apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na bicikliste i motocikliste, naročito u raskrsnicama i prilikom preticanja, jer je njihova bezbednost često ugrožena i najmanjom nepažnjom.

Gradski muzej Sombor neće raditi u periodu od 10. do 13. aprila. Prvi radni dan nakon praznika je 14. april, kada Muzej nastavlja sa radom po redovnom radnom vremenu.

Povodom obeležavanja uskršnjih praznika, Gradski muzej Sombor neće raditi u periodu od 10. aprila do 13. aprila 2026. godine.

Prvi radni dan nakon praznika je 14. april 2026. godine, kada Muzej nastavlja sa radom po redovnom radnom vremenu.

Uprava granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u saradnji sa graničnim organima Mađarske, usaglasila je privremeno produženje radnog vremena pojedinih graničnih prelaza, kako bi se olakšao protok putnika u periodu pojačanog saobraćaja.

Granični prelaz Bački Vinogradi – Ašothalom biće otvoren neprekidno, od 00 do 24 sata, u periodu od 10. do 12. aprila. Takođe, od 17. do 19. aprila ovaj prelaz radiće u produženom režimu od 7 do 22 sata.

Кada je reč o graničnom prelazu Bajmok – Bačalmaš, on će 10. i 11. aprila biti otvoren od 7 do 24 sata, dok će 12. aprila raditi od 6 do 21 sat.

Nadležni apeluju na putnike da se blagovremeno informišu o stanju na graničnim prelazima i planiraju putovanja u skladu sa izmenama radnog vremena, kako bi se izbegle nepotrebne gužve i zadržavanja.

Preterana potreba za konzumiranjem velike količine tečnosti, pojačano mokrenje, izrazita glad i gubitak telesne mase, glavni su simptomi dijabetesa, bolesti od koje je umro nekadašnji trener Partizana Duško Vujošević.

Dijabetes melitus ili šećerna bolest je hronično oboljenje koje karakteriše trajno povišen nivo šećera (glukoze) u krvi, poznat kao hiperglikemija.

Reč je o hroničnoj bolesti iz grupe poremećaja metabolizma. Nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Ovo dovodi do hiperglikemije, povišenog nivoa glukoze u krvi čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa i ozbiljnih komplikacija, piše stetoskop. info.

Više od 415 miliona ljudi na svetu ima dijabetes, a procenjuje se da će se do 2040. godine taj broj popeti na blizu 650 miliona obolelih. Ohrabrujuće je to da je dijabetes bolest sa kojom se uz edukaciju i lečenje može normalno živeti.

U Srbiji oko 700.000 ljudi, odnosno 12 odsto odraslih, živi sa dijabetesom.

Tipovi dijabetesa

Dve osnovne kategorije dijabetesa ukazuju na poreklo i razvoj (etiopatogenezu) bolesti.

Tip 1 se odnosi na destrukciju B ćelija pankreasa, po pravilu izazvanu autoimunim procesom. Ovi pacijenti su skloni ketoacidozi i zahtevaju insulin kao doživotnu substutucionu terapiju.

Tip 2 se osnosi na heterogene poremećaje, a načešće se radi o smanjenom dejstvu insulina (insulinskoj rezistenciji) i posledičnim poremećajem u kompenzatornoj sekreciji insulina.

Najčeći oblik je dijabetes tip 2, od kojeg boluje oko 90 odsto dijabetčara, dok oko 10 odsto boluje od dijabetesa tip 1. Drugi specifični tipovi su vrlo retki, i odnose se na genetske defekte u sekreciji ili dejstvu insulina, primarnom oboljenu endokrinog pankreasa, dijabetesu izazvanom lekovima, ili dijabetesu u sklopu drugih, posebno endokrinoloških oboljenja.

Simptomi dijabetesa

Osnovni simptomi dijabetesa:

• suva usta
• potreba za mnogo tečnosti
• napadi gladi
• gubitak telesne težine
• pojačano mokrenje
• umor i malaksalost
• promene raspoloženja

Činjenica koja dodatno zabrinjava jeste da značajan broj ljudi ne zna da ima dijabetes - hiljade građana svakodnevno živi sa šećernom bolešću, a da nisu svesni rizika i mogućih komplikacija, upozoravaju stručnjaci.

Duško Vujošević se godinama borio sa dijabetesom koji je prouzrokovao niz hroničnih bolesti, ali i otkazivanje bubrega i probleme sa plućima. Zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, njemu je u maju, 2025. godine u Minsku transplantiran bubreg.

Krajem marta Duško Vujošević je bio primljen u bolnicu usled problema sa transplantovanim bubregom i upalom pluća. Stanje je bilo poprilično ozbiljno, ali je ipak posle nekolio dana lečenje nastaviti od kuće.

Kako bi pomogla kupcima da donesu informisane odluke, neprofitna organizacija Environmental Working Group (EWG) objavila je svoj godišnji Vodič za kupce o pesticidima u proizvodima.

Objavljene su liste pod nazivom a "Čistih petnaest“, sa najmanje ostataka pesticida, i "Prljavih dvanaest", sa najviše ostataka. Ovogodišnji izveštaj posebno ističe prisustvo takozvanih "večnih hemikalija" PFAS u određenim vrstama voća.

Vodič zasnovan na hiljadama uzoraka

EWG objavljuje svoj vodič svake godine od 2004. Izdanje za 2026. godinu zasniva se na podacima američkog ministartstva poljoprivrede (United States Department of Agriculture -USDA), koje je sprovelo testiranja na 54.344 uzorka iz 47 vrsta voća i povrća.

Svi proizvodi su pre testiranja oprani pod tekućom vodom 15 do 20 sekundi, a uklonjene su im i nejestive kore, poput onih na avokadu ili citrusima. Uprkos takvoj pripremi, u uzorcima su i dalje pronađeni ostaci 264 različita pesticida. Na osnovu tih nalaza, EWG rangira namirnice prema učestalosti i koncentraciji hemikalija, kao i njihovoj toksičnosti.

"Liste nemaju za cilj da obeshrabre ljude da jedu voće i povrće, već da im pomognu da bolje razumeju šta se može nalaziti na njihovim namirnicama kako bi mogli da donose informisane odluke u prodavnici", objasnio je Varun Subramaniam, naučni analitičar EWG-a - piše B92.

Poseban naglasak na "večnim hemikalijama"

Jedno od najznačajnijih otkrića u ovogodišnjem izveštaju bila je detekcija PFAS pesticida. Konkretno, fludioksonil je pronađen u 14 % svih uzoraka, kao i u gotovo 90 % breskvi i šljiva. Među 10 najčešće otkrivenih hemikalija našla su se i dva dodatna PFAS pesticida, fluopiram i bifentrin.

"PFAS je klasa od više od 10.000 sintetičkih hemikalija poznatih kao 'večne hemikalije' zbog njihove izuzetne postojanosti u životnoj sredini", kaže Subramaniam.

On dodaje da, iako je potrebno više istraživanja, rane studije ukazuju na to da bi njihovi razgradni produkti mogli predstavljati reproduktivne i razvojne rizike. Takođe ističe zabrinutost zbog istovremene izloženosti većem broju hemikalija, čiji bi kombinovani efekat mogao biti štetniji od pojedinačnog.

Kako smanjiti izloženost pesticidima

Subramaniam naglašava da koristi ishrane bogate voćem i povrćem nadmašuju rizik od izloženosti pesticidima.

"Zaključak je da bi ljudi trebalo i dalje da jedu mnogo voća i povrća, bilo da je iz organske ili konvencionalne proizvodnje", poručuje.

Kako bi se smanjila izloženost, EWG preporučuje biranje organskih verzija namirnica sa liste "Prljavih dvanaest" kad god je to moguće. Takođe se savetuje temeljno pranje voća i povrća pod tekućom vodom najmanje 20 sekundi pre konzumacije, što može značajno smanjiti količinu ostataka.

"Čistih petnaest" za 2026.

Gotovo 60 % uzoraka sa liste "Čistih petnaest" nije imalo merljive ostatke pesticida. Ananas, slatki kukuruz i avokado, koji su na vrhu liste, imaju i najnižu ukupnu toksičnost pesticida. Ovih 15 namirnica ima najniže nivoe ostataka pesticida: ananas, slatki kukuruz, avokado, papaja, luk, slatki grašak, špargle, kupus, karfiol, lubenica, mango, banane, šargarepa, pečurke i kivi.

"Prljavih dvanaest" za 2026.

Na 96 % uzoraka sa liste "Prljavih dvanaest" otkriveni su pesticidi. Ukupno su pronađena 203 različita pesticida, a većina uzoraka sadržala je u proseku četiri ili više vrsta. PFAS pesticidi pronađeni su na 63 % uzoraka sa ove liste, dok je 90 % krompira sadržalo klorprofam, sredstvo protiv klijanja koje je zabranjeno u Evropskoj uniji. Ovih 12 vrsta voća i povrća proglašeno je najkontaminiranijima: spanać, kelj (uključujući raštiku i gorušicu), jagode, grožđe, nektarine, breskve, trešnje, jabuke, kupine, kruške, krompir i borovnice.