Sombor.info

Parafrazom one stare narodne – Imdb ocene su kao bikini, otkrivaju sve, a ne pokazuju ništa. Doduše, kad vidimo koji filmovi su se našli u vrhu najgore ocenjenih srpskih filmova na ovom sajtu, ne možemo, a da se ne složimo sa ovim brojkama.

Imdb funkcioniše tako da svako ko ima nekoliko minuta vremena može da se uloguje na ovaj sajt, i da da svoj cenjeni sud o nekom filmu ili seriji. Pa je tako, pre nekog vremena, jedna domaća serija, sprdnje radi, ušla na listu najbolje ocenjenih svetskih serija svih vremena.

Ipak to je neka druga tema. Sad nas je zanimalo koji su to najlošije ocenjeni domaći filmovi u najvećoj bazi filmova na svetu. Kako je generalno domaća kinematografija sastavljena od arthouse naslova koje nikog ne zanimaju, pa sve do komercijalnih ostvarenja, koje podjednako nikog ne zanimaju, tako je i ova lista sastavljena od jedne i druge krajnosti i ocena nezadovljnih ljudi koji su prisustvovali prikazivanjima ovih naslova punih loše glume, režije i scenarija. Na listi se nalaze samo filmovi od 1991. godine.

Na vrhu ove liste, sa skandalozno lošom ocenom, okruglo dva, nalazi se seksi komedija, koja nit’ je seksi nit’ je komedija, „Dorćol Menhetn“. U ovom filmu, u kom su se blamirali pokojni reper Gru, Katarina Žutić, Gordan Kičić i Anja Popović, pratili smo dva para, u naslovnom Dorćolu i Njujorku za vreme bomabardovanja, koji su te dane uglavnom provodili u krevetu.

Malo ljudi je gledalo ovaj film, ali gotovo svako ko ga je gledao, nije ga voleo, a ocena na Imdbu je poput nekog starog profesora matematike, stroga, ali pravična. Gruova pesma koja je ostala iza filma je možda i jedina pristojna stvar koje se vredi sećati.

Na drugom mestu se nalazi visinski trash domet Dragoslava Lazića „Sve je za ljude“ sa ocenom 2,5. Negde posle saradnje sa Radošom Bajićem kao Sekulom, a pre nego će isti zajahati Rts i na stotine epizoda „Sela Gori a baba se češlja“, Lazić je krenuo sa svojim „duhovitim“ pričama i pripovedanjima o srpskom selu i seljaku. U centru svega je bio naš povratnik iz Australije (Srđan Ivanović) koji se vratio u zavičaj da nađe mladu.

Film je očigledno bio voljen od nekoga (ne znamo od koga) s obzirom da je dobio nastavak u vidu filma „Seljaci“ koji se našao na četvrtom mestu sa ocenom 2,9, ali i serije koja se emitovala na Pinku, koja deluje da je imala između 10 i 160 epizoda. Kroz celu ovu sagu prodefilovala su neka bitna imena srpskog glumišta kojima tezgarenje nije strano poput Bate Živojinovića, Seke Sablić, Gorice Popović, ali i mnogi drugi koje ste imali priliku da vidite samo tu, ili u nekoj drugoj sličnoj produkciji.

Pričajući o četvrtom mestu, preskočili smo treće, na kom se našla „Krojačeva tajna“ sa 2,8. Prvi film Miloša Avramovića, koji će se mnogo godina kasnije proslaviti sa režijom filmova i serije „Južni vetar“, uopšte nije pokazivao da će se ovaj reditelj snaći u akcionom žanru, već nam je prezentovao jedan krajnje (neuspešan) arthouse horor na tragu Dejvida Linča. Filmu nije pomogla ni zvezdana glumačka podela, na čelu sa Goranom Šušljikom, Lazarom Ristovskim i Draganom Mićanovićem. Ovo je i zvanično poslednji film u kom se pojavio jedan od najvećih glumaca ovih prostora svih vremena Ljuba Tadić.

Na petom i šestom mestu se nalaze dva filma novijih datuma, o kojima se malo zna jer su mahom prodefilovali kroz domaće arty festivale, i ograničeni bioskopski život. Na petom mestu je „Sistem“ iz 2018. godine, sa ocenom 2,8 dok je na šestom mestu prošlogodišnji „Komunistički raj“, sa ocenom 3,3.

Kultni kemp „hit“ sa Draganom Mirković u glavnoj ulozi, „Slatko od snova“ se nalazi na sedmom mestu sa ocenom 3,4. Režirao ga je Vladimir Živković, a scenario su potpisali Srđan Dragojević i Aleksandar Barišić. U periodu kad se sve raspadalo, pa je svako radio ono što je mogao i morao, uz pevačicu su se na listi glumaca našli i Nebojša Bakočević, Branka Katić, Manda i Bata Živojinović ali i Rambo Amdeus. Ipak, ovaj film ulazi u onaj žanr komedije – toliko loše da je dobro. Tako da ako jedan film treba pogledati sa ove liste, onda je „Slatko od snova“ preporuka.

Osmo mesto je DSS-ovska komedija o branjenju srpskih generala sa haške poternice, „Uslovna sloboda“. U ovom krajnje neprijatnom filmu glavne ulogu je poneo Milan Gutović, ali čak ni on nije uspeo da nas natera da se barem jednom ili dva put nasmejemo. Imate pravo da pogađate samo jednom ko je radio muziku za film. Tako je, pogodili ste, u pitanju je Riblja Čorba.

Stari, ali ne i dobri običaj je da domaće serije postanu lošom montažom i domaći filmovi, s tim što neki scenariji i serije su u istoriji naše televizije bile toliko dobre, da im ništa nije mogla ni na silu kasapljenje i seča trake. „Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi“ nije jedan od tih projekata. Nastao kao montaža nastavka serije o avanturama Crnog Gruje, ovaj film je dobio ocenu 3,7 i našao se na devetom mestu.

Deseto mesto odlazi na srpsku koprodukciju, akcioni film o zombijima iz Pančeva iz 2009. godine, „Zone of Dead“ Milana Konjevića i Milana Todorovića. Film je dobio zbirnu ocenu 3,8 i nije mu pomoglo ni to što je među glumcima bio i Ken Fore, čovek koji se proslavio ulogom u hororima Džordža Romera.

Za samo 0,1 ili 0,2, top 10 su izbegli „Plavi voz“ Janka Baljka, „Ona Voli Zvezdu“ i „Artiljero“ (što je možda dovoljan znak domaćim filmadžijama da Crvena Zvezda kao tema filma nije doba ideja) „Pijavice“ Dragana Marinkovića, i film u kom je Laza Ristovski probao da repuje – „Beli Lavovi“.

Evo je i konačna lista od 20 najgore ocenjenih domaćih filmova na IMDB-u. Ako ste rešili da ih slučajno pogledate, konzumirate ih na sopstvenu odgovornost.

1. Dorćol Menhetn – Ocena 2

2. Sve je za ljude – Ocena 2,5

3. Krojačeva tajna – Ocena 2,8

4. Seljaci – Ocena 2,9

5. Sistem – Ocena 2,9

6. Komunistički raj – Ocena 3,3

7. Slatko od snova – Ocena 3,4

8. Uslovna sloboda – Ocena 3,6

9. Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi – Ocena 3,7

10. Zone Of Dead – Ocena 3,8

11. Plavi Voz – Ocena 3,9

12. Ona voli Zvezdu – Ocena 3,9

13. Artiljero – Ocena 3,9

14. Pijavice – Ocena 3,9

15. Beli Lavovi – Ocena 4

16. Vučje Bobice – Ocena 4

17. Mamula – Ocena 4

18. Ranjena zemlja – Ocena 4,3

19. Zduhač znači avantura – Ocena 4,5

20. Zvezde ljubavi – Ocena 4,6

Izvor: citymagazine

Predstavljamo vam najveće jugoslovenske ljubavne priče, među kojima se posebno izdvaja velika ljubav Josipe Lisac i Karla Metikoša, nastala na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije.

Imali su najsrećniju i najtužniju ljubavnu priču – sreli su se, na prvi pogled zavoleli i nisu se razdvajali dok ih nije rastavio tragični događaj.

Hrvatska pevačica Josipa Lisac i njen nevenčani suprug Karlo Metikoš doživeli su nesvakidašnju ljubavnu priču i uživali u pravoj ljubavi dok ih rana smrt nije rastavila, ali emocije i sećanja nikada nisu nestali.

Kako su često opisivali, od prvog trenutka kad su se sreli i pogledali znali da je to ono pravo i da će ostati zajedno zauvek.

Ljubavna priča Josipe Lisac i Karla Metikoša počela je 1971. godine. Karlo Metikoš bio je popularni jugoslovenski rok i pop muzičar koji je svoju karijeru započeo u Francuskoj pod imenom Met Kolins. Pre nego što je upoznao jugoslovensku rok divu putovao je po svetu, gradio je veliku karijeru u na muzičkoj sceni, a za njim su ludele žene širom sveta, pa je imao ogroman broj obožavateljki i čak oko 20 veridbi sa groficama, manekenkama, stjuardesama i drugim atraktivnim damama.

U to vreme Josipa Lisac bila je na početku svoje karijere koju je krenula da gradi na svoj jedinstven i originalan način od 1968. godine, kada je počela da piše istoriju muzičke scene bivše Jugoslavije.

„Kad sam se vratio u Zagreb, shvatio sam da se muzička scena promenila. Došli su drugi ljudi, grupa je bilo k’o gljiva posle kiše, uopšte nisam znao ko, šta… Ali nekako sam se utopio u tu kolotečinu, imao gaže i jednom otišao u Petrinju, sreo Josipu Lisac, naši pogledi su se sreli – k’o u priči – i od onda se više nismo rastajali“, ispričao je jednom prilikom Karlo, pa je opisao:

„Od 1971. godine. Bio sam oduševljen i njenim pevanjem i načinom na koji se ponašala… Onda sam se do ušiju zaljubio i tak’… Iz Petrinje smo autobusom krenuli za Zagreb, seo sam pored nje, ispuštao svoje pozitivne vibracije i tu smo se malo upoznavali. Josipa mi je docnije priznala da je, kao klinka, išla da vidi gde stanujem jer su joj pogrešno rekli da živim u Ulici Moše Pijade. Vozila se tramvajem i gledala u nečiji prozor, misleći da je moj! Prva ploča koju je Josipa u životu kupila bila je – ploča Meta Kolinsa! Sudbina.“

Te 1971. godine započeli su svoju ljubavnu priču, a veliku ljubav i čiste emocije ovekovečili su albumom „Dnevnik jedne ljubavi“ iz 1973. godine.

Muzika koju su stvarali bila je njihov zavet, a „Dnevnik jedne ljubavi“ bila je ploča koju su napravili prvenstveno za njih dvoje. Kroz ljubavne pesme koje su se na njoj našle želeli su da izraze svoju snažnu ljubav i na jedinstven način ispričaju svoju ljubavnu pričlu.

Iako su ostali zajedno do kraja, nikada se nisu venčali niti zarekli na večnu ljubav.

Dok je Josipa Lisac stvarala svoju muzičku karijeru i nastupala širom Jugoslavije, Karlo Metikoš je uvek sedeo u prvom redu, a mnogobrojna publika svedočila njihovim zaljubljenim pogledima i nestvarnoj energiji koja se osećala među njima.

„Nikada nismo razgovarali onako monstruozno kako ja danas čujem ljude da razgovaraju. Nikada nismo jedno drugome opsovali ili zalupili vratima. Što smo imali da kažemo, rekli bismo odmah, nismo ostavljali za kasnije. Sve smo rešavali razgovorom. Kad bi neko od nas bio indisponiran ili pod stresom, drugi bi ga dizao, tako smo se izmenjivali i funkcionisali“, govorila je Josipa, prenosi „Stil„.

Njihova veza trajala je 20 godina i završena je kada je Karlo iznenada preminuo 10. decembra 1991. nakon infarkta u 51. godini života. Međutim, ljubav nikada nije prestala.

Josipa je posle velikog gubitka prolazila kroz najtežu životnu fazu. Smrt voljenog Karla nikada nije prebolela, niti je dozvolila da uspomene na njega izblede.

Slavna pevačica i danas posvećuje trenutke na sceni preminulom Karlu, piše mu pisma i voli ga kao nekada, a kako je govorila, nikada nije ni pomislila na drugog muškarca.

„Nisam, jer mi je srce puno i u njega više ništa ne može da stane“, govorila je o ljubavi Josipa Lisac i dodala:

„Zahvaljujući Кarlu obišla sam i ceo bivši SSSR. Tamo sam probala najbolji šampanjac, kupala se u njemu i prala zube, a i jela najskuplji kavijar na svetu. Ljudi su komentarisali: ‘Кakva dekadencija!“

Izvor: nova.rs

U petak će u Somboru biti isključenja struje u sledećim ulicama:

U Somboru

08:00 - 14:00
Ulice: Stevana Sinđelića - Cela , Vere Gucunje 12-84 I 13-87 , Ivana Gundulića 2-8 I 1-9a

09:00 - 11:00
Ulica: Ilije Birčanina 52-60 I 39-45 I Maksima Gorkog 27

U Sivcu

08:00 - 09:30
Ulice: B.Hadžića 19-31 I 66-96 I M.Tita 121-149

Na osnovu nastale materijalne štete usled vremenskih neprilika na građevinskim objektima i poljoprivrednim zemljištima na teritoriji grada Sombora, na dane 13. i 21. jula 2023. godine, građani prijavljuju informacije o mestu nastanka štete i ličnim kontakt podacima vlasnika objekata i zemljišta, počevši od 24. jula, 2023. godine.

Prijava informacija o nastaloj šteti će se vršiti do ponedeljka, 7. avgusta, 2023. godine, putem brojeva telefona: 066/833-12-02 i 025/468-130. Za prijavu štete, građani mogu doći i lično u mesnu zajednicu u naseljenom mestu u kojem žive ili u zgradu Županije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, u kancelariju br. 154. Prijava štete se može obaviti i elektronskim putem, slanjem popunjenog Obrasca na sledeću elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Da podsetimo, Gradsko veće Grada Sombora je na 163. Sednici formiralo Komisiju za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i poljoprivrednim zemljištima nakon elementarnih i drugih nepogoda i to u danima 13. i 21. jula 2023. godine, na teritoriji grada Sombora.

Elektronski možete preuzeti Obrazac ovde.

Nakon popunjenog Obrasca, formirana Komisija izlazi na mesto prijavljene štete.

Molimo građane da unapred pripreme podatke za unos u Obrazac za prijavu štete.

Zahvaljujući sredstvima u iznosu od 4,1 milion dinara koja su zajedniči obezbedili Ministarstvo zaštite životne sredine i Grad Sombor, uspešno su započeti radovi na raščišćavanju i ravnanju terena, koje vrši JKP „Čistoća“ Sombor.

Projektom je predviđeno da se u narednom periodu na predmetnoj lokaciji zasnuje travna površina i zaštitni pojas od visokog rastinja, kao i postavljanje nadzornih kamera, u cilju sprečavanja ponovnog stvaranja divlje deponije.

Grad Sombor će intenzivno nastaviti sa saniranjem divljih deponija kako bismo sačuvali životnu sredinu, te zaštitili zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta.

U utorak, 01. avgusta je u Sokolskom domu održana Konferencija klubova Međuopštinske fudbalske lige Sombor – prvi razred. Predstavnici klubova izabrali su predsednika (Zdravko Ivković) i zamenika predsednika (Milorad Grgurović) Konferencije klubova. Predstavnici Saveza su klubovima dali instrukcije za novu takmičarsku sezonu, a nakon toga se pristupilo izvlačenju takmičarskih brojeva.

Treba napomenuti i da će umesto Omladinca sa Bukovca koji je istupio iz takmičenja, novi član MFL – prvi razred ekipa Jedinstvo – Lemeš iz Svetozar Miletića.

Već na startu šampionata gledaćemo prvi somborski derbi u Bačkom Bregu gde će gostovati Kordun iz Kljajićeva, dok će u drugom kolu igrati Graničar i Aleksa Šantić. U trećem kolu snage odmeriti Dinamo 1923 i Radnički, te Aleksa Šantić i Jedinstvo Lemeš.

Četvrti vikend donosi mečeve između Graničara iz Riđice i Jedinstva – Lemeš, Korduna i Alekse Šantića, te Poleta iz Rastine i Dinama 1923. Da podsetimo, prvenstvo startuje 19. avgusta, nema vanrednih kola, a završava se 12. novembra. Prvak lige direktno ide u Područnu fudbalsku ligu Sombor, dok će drugoplasirana ekipa kroz baraž sa predstavnikom OFS Bačka Palanka tražiti prolaz u viši rang.

Iz lige ispada poslednja ekipa prvenstva. U prilogu možete preuzeti kompletan raspored takmičenja Međuopštinske fudbalske lige Sombor – prvi razred za jesenji deo sezone 2023/2024.

Izvor: sportsombor.org

Kompletna rehabilitacija državnog puta IIA reda broj 106, na deonici puta od naseljenog mesta Kljajićevo ka naseljenom mestu Telečka, u dužini od 6,6 km, uspešno je počela asfaltiranjem prvog nosećeg asfalta od strane izvođača radova „Vojput“ d.o.o. Subotica.

Predstavnici Grada Sombora porazgovarali su sa stručnim predstavnicima izvođača i investitora radova o samom procesu i fazama radova koje će uslediti u narednom periodu, te izrazili zadovoljstvo početkom rekonstrukcije puta od velikog značaja.

U nedavnoj poseti gradu Somboru, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, najavio je početak ovog velikog projekta o povezivanju svakog dela Srbije formiranjem saobraćajne infrastrukture kroz izgradnju auto – puteva, brzih saobraćajnica, kao i magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva. Ministar Vesić je tom prilikom naveo da se u ovom delu Vojvodine planira obnova kompletne mreže lokalnih puteva, kako bi zaista svi koji ovde žive imali dobru vezu sa brzom saobraćajnicom i auto – putem, a samim tim i veći životni komfor, te potencijal za nove investicije.

Gradonačelnik Ratković je iskazao veliku zahvalnost Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i ministru Vesiću, što su prepoznali značaj ove saobraćajnice, te pored rehabilitacije puta na deonici Sombor – Apatin i rekonstrukcije apatinskog mosta, izdvojili sredstva i za ovaj, veoma bitan putni pravac.

Ako je suditi po onome što kaže advokat Duška Tošića, brak proslavljenog fudbalera i pop dive Jelene Karleuše bi uskoro i sudski trebalo da se okonča.

No, da je u Jeleninom i Duškovom braku nekada sve cvetalo od ljubavi i da su imali velike planove za budućnost, dokaz je i Tošićev intervju koji je posle Nikinog rođenja dao za Svet plus, a u kome je priznao da očekuje da će jednog dana dobiti i sina.

– Presrećan sam što sam po drugi put postao tata, i to za samo godinu dana. Međutim, na tome se neću zaustaviti. Nadam se da ću jednog dana dobiti i sina koji će me naslediti na fudbalskom terenu. Trenutno u kući imam četiri žene, tako da sam u manjini, pa i ne treba da čudi što priželjkujem sina. Međutim, ako bih i treći put dobio devojčicu ne bih se razočarao. Idemo dalje, dok se ne rodi mali Tošić – izjavio je tada Duško, jasno stavljajući do znanja da neće odustati dok ne dobije i muškog naslednika.

Pored toga, on je tom prilikom izjavio i da planira da obezbedi veliki dom za svoju porodicu.

– Trenutno smo kupili stan na Dedinju, ali to nam je samo privremeno rešenje, dok ne nađemo mesto na kome ćemo napraviti porodičnu kuću – rekao je tada Duško.

Želja Duška Tošića nažalost nije ispunjena, jer je, kako je jednom prilikom priznala, Jelena imala dva spontana pobačaja. No, fudbalski menadžer ne krije koliko je srećan sa svojim naslednicama Atinom i Nikom, koje su sa majkom nastavile da žive u luksuznoj vili koju je otac kupio za njih.

Izvor/ ekskluziv.rs

David Š. (12) iz Beograda pronađen je nakon deset dana opsežne potrage, pošto je nestao iz dvorišta svoje porodične kuće. Sreći njegovih roditelja nije bilo kraja kada im je zazvonio telefon, a sa druge strane žice čuli su policajca koji ih je pozvao i rekao da mogu doći po svog sina, piše "Blic".

„Pozvao nas je prvo jedan čovek, koji nam je, da kažem, dao dojavu da je viđen u Nišu, ali sve do policijskih informacija nismo mogli da se radujemo. David je dobro, stigao je kući, išao sam po njega u policijsku stanicu u Nišu“, priča za „Blic“ Davidov otac, Asan.

Kako je ispričao otac pronađenog dečaka, drama je počela kada je David otišao iz dvorišta i uputio se ka Ušću. Tada je naišao na grupu vršnjaka koji su ga, navodno, naterali da pođe sa njima u Niš.

„Rekao mi je da su ga pokupili ti dečaci, kao i njihovi roditelji, uz pretnje da ako ne bude išao da prosi, da će ga prebiti. U Nišu je, valjda, ćerka te porodice udata, pa su tamo otišli. Ne znam kako su se prevezli, verovatno autobusom. Jedan je mlađi od Davida, a ovi drugi, ne znam, krupniji su od njega, pa ne znam koliko godina imaju. Znao ih je iz grada, sreo ih je nekoliko puta“, kaže Asan.

Nije poznato posle koliko dana je David, po izlasku iz dvorišta na Bežanijskoj kosi, završio na niškim ulicama.

„Nikada nije bio problematično dete, niti je čak odlazio van Beograda. Tu malo do Zelenog venca, do Ušća. Strašno je bilo ovih devet dana kada nijednu informaciju o njemu nismo imali. Ranije bi se desilo da malo ode do grada, ali uvek se javi, snađe se da pozajmi telefon i da nas nazove. Najvažnije je da je on sada dobro i da je sa nama. Naučio je lekciju, hvala Bogu“, zaključio je Asan Šerifović.

Opšti uslov da bi postali korisnik materijalne socijalne pomoći u Srbiji je da ne smete imati prihode ni za dinar veće od visine te pomoći, a koja u našoj zemlji iznosi 11 hiljada i 122 dinara. Novim Zakonom o socijalnoj karti više od 27 hiljada korisnika izgubilo je pravo na tu pomoći, izjavio je za N1 Uroš Ranđelović iz organizacije A11.

„Međutim, to nije sve. Postoje i pojedinačni uslovi, kao na primer, da ne smete imati nepokretnu imovinu veću od 0,5 ili jednog hektara, kao i da ne posedujete pokretnu imovinu čija je vrednost veće od šestostruke visine materijalne socijalne pomoći odnosno 6 puta 11.122dinara“, rekao je u Danu uživo Ranđelović.

On je naveo i da je novi Zakon o socijalnoj karti ostavio bez finansijske pomoći 27 hiljada ljudi, iako iz nadležnog ministarstva demantuju tu informaciju.

„Izašlo je saopštenje nadležnog ministarstva u kojem piše da je novi broj korisnika novčane socijalne pomoći oko 176 hiljada, a ne 182 kako smo mi primarno naveli, a to nas navodi na zaključak da je broj korisnika smanjen za ne za 27 hiljada već skoro 35 hiljada ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć. Ministarstvo stalno spominje navodne zloupotrebe i da su one sada rešene. Međutim nikada ministarstvo nije izašlo sa podacima o tim zloupotrebama i ko je to i kada zloupotrebljavao“, rekao je Ranđelović.

Trenutno je na evidenciji 176.580 lica koja primaju novčana socijalnu pomoć. Kroz formiranje 12.590 obaveštenja o tome da je lice preminulo, centrima za socijalni rad je omogućeno da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i da spreče dalje isplate. Pronađeni su slučajevi neosnovanih isplata i nakon što su lica preminula: kod prava Dodatak za pomoć i negu drugog lica 4.427 lica, kod prava Novčana socijalna pomoć 1.134 lica, kod prava Usluge smeštaja 308 lica“, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad.

Ranđelović kao još jedan problem sa novim zakonom vidi to što sada, kako kaže, radnicima u Centrima za socijalni rad stižu podaci o materijalnom statusu putem ‘notifikacija’ i da im je na taj način smanjen prostor za rad.

„Socijalni radnici sada ne mogu tačno i sveobuhvatno da procene socijalni i ekonomski status nekog lica i vide da li mu je potrebna pomoć jer je sam sistem tih notifikacija nepouzdan. Često se dešava da podaci koje putem notifikacija dobijaju nisu tačni, da ne budu baš u skladu sa Zakono u socijlanoj zaštiti, da primenjuju pogrešne kriterijume iz zakona ali i da ne sagledavaju na sveobuhvatan način nečiju poziciju. Mi smo imali slučaj jednog korisnika socijalne pomoći koje su namirena dugovanja, i ona su isplaćena direktno poveriocu. Taj korisnik, ta žena nije raspolaga tim novcem, čak ni ta sredstva za vraćanje duga nisu uplaćena na njen račun. Međutim sistem socijalne karte je taj novac prepoznao kao njen prihod. Uzeo je u obzir samo ono što je stiglo iz Poreske uprave. To pokazuje i da ne postoji neusklađenost između poreske i socijalne karte, pa je toj korisnici socijalna karta prepoznala kao prihod od privremenih i povremenih poslova iako je to bilo dugovanje“, naveo je Ranđelović.

On je naveo i da je još jedan bitan nedostatak zakona to što notifikacije obaveštavaju socijalne radnike samo kada treba da se ukine neko pravo ili uspstavi neka obaveza.

„Prihodi se procenjuju u tromesečnom periodu pre nego što se odluka donese tako da se može desiti da vam bude ukinuta socijalna pomoć na neko vreme, a da nakon toga ne postoji kontra način gde bi registar socijalne karte obavestio socijalnog radnika da osoba kojoj je to pravo ukinuto ponovo može da ostvari to pravo. Nema proaktivnosti sistema, čitav koncept je usmeren na to da se ukidaju prava. I mi to zamo jer smo videli način rada i sadržinu tih notifikacija. One su faktički po sadržaju nalog jer u poslednjoj rečenici za povećanje prihoda piše ‘da je potrebno doneti novo rešenje ili ukinuti postojeće’. Novo rešenje se donosi jedino ako se iznos socijalne pomoći smanjuje, a ukida se postojeće rešenje ukoliko socijalna pomoć prestaje. Nema mogućnosti da socijalni radnik utvrdi to što treba da utvrdi i to njemu predstavlja problem da zatvori taj sistem notifikacija, a on ga mora zatvoriti onako kako mu sistem kaže. On nema tehničkih mogućnosti da postupi ne drugi način“, rekao je Ranđelović.

On je naveo da je obaveza socijalnog radnika je da svakog potencijalnog korisnika socijalne pomoći pozove na razgovor.

„Međutim u praksi se to ne dešava. Uglavnom se donose rešenja ‘pa neka se žale ako nisu zadovoljn’ Uloga socijalnog radnika je obesmišljena i novim zakonom nije ispraćena logika Zakona o socijalnoj zaštiti koji ima dosta odredbi koje daju diskreciono pravo socijalnom radniku da postupi na nači koji on smatra bitnim, ispravnim“, zaključio je Radnđelović.

Izvor: n1info.rs