Sombor.info

Čvarci su specijalitet koji se dobija od svinjske slanine i komadića masnog mesa. Nekada su bili super jeftini i uvek ukusni pa su se mogli naći u gotovo svakom srpskom frižideru. Čvarci su poslednjih godina postali toliko skupi da je danas, većini ljudi u Srbiji, sve teže priuštiti ih, gotovo da su postali luksuz na trpezi.

Najjeftiniji čvarci mogu se kupiti u mesarama, a njihova cena po kilogramu dostigla je cenu kilograma svinjskog buta. To znači da ovaj čuveni srpski specijalitet ne možete kupiti za manje od 800 dinara po kilogramu. Treba napomenuti i da su mesare u kojima možete pazariti čvarke po toj ceni malobrojne.

Nešto skuplji su oni koji se prodaju kao „rinfuz“ u trgovinama i njihova cena se kreće od hiljadu dinara pa naviše, za jedan kilogram, piše N1.

Međutim, ukoliko u nekom od trgovinskih lanaca posegnete za čvarcima koji su izmereni, upakovani, stoje na nekoj polici , a na njima vidite ime nekog poznatijeg brenda ili proizvođača mesa i mesnih prerađevina, možete se šokirati. Jer cena po kojoj neki prodaju čvarke prelazi i četiri hiljade dinara za kilogram.

I dok za kilogram „firmiranih“ duvan čvaraka treba izdvojiti više od 4 hiljade dinara, uvoznu svinjsku, suvu, pršutu možete kupiti i za hiljadu dinara manje, a što nikada nije bilo – da je čisto meso jeftinije od masti i masnoće.

Zašto su čvarci postali tako skupi?

Dragoslav Mitić koji se bavi uzgojem prasadi i svinja u selu Slatina kod Bora kaže da je problem u tome što svinje koje se danas uzgajaju, iako debele, više nisu debele kao ranije.

„Nekada su se životinje, pa i svinje hranile kukuruzom i bile su mnogo masnije. Sada više nije tako. Svinje se hrane koncentratom kako bi brže narasle i brže stigle za preradu. Kada ih hranite koncentratom ili sa vrlo malo kukuruza onda je njihova masnoća manja pa nema ni čvaraka, a ni masti. A ukoliko želite da imate mast i čvarke onda morate dobro uhraniti svinju, a to znači pre svega kukuruzom i svime ostalim jer svinje jedu sve“, objašnjava Mitić

Sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimirović kaže za N1 da ne čudi što su čvarci tako skupi.

„Ne proizvodimo dovoljno svinjskog mesa, genetika u tovu svinja je decenijama usmerena na što veći procenart mesa. Izgubile su se domaće rase svinja koje sui male i slaninu. Sada se uvozi sirovina za dobijanje čvaraka. I u Evropskoj uniji postoji nedostatk sklanine jer su i oni godinama išli na selekciju kojom će dobiti što više mesnatosti“, objasnio je Budimirović.

Čvarci su nekada bili sirotinjska hrana. Danas se proizvode razne vrste čvaraka, od duvan pa sve do takozvanih hrono čvaraka. Postali su i popularni. Bez obzira na cenu koja je otišla „nebu pod oblake“, tako skupi čvarci se prodaju i još jednom potvrđuju pravilo da svaka roba ima svoga kupca.

Rubrika nekad i sad osvojila je vaša srca, možda zbog toga što mnoge poznate ličnosti izgledaju gotovo neprepoznatljivo.

Iako vam devojčica sa fotografije verovatno ne deluje poznato, ona je danas jedna od naših najtraženijih pevačica.

Rođena je 22. septembra 1995. godine u Somboru, a detinjstvo je provela u Hrvatskoj i u Bačkoj Topoli. Kao mala pokazala je talenat za pevanje, nastupala je na školskim priredbama i društvenim dešavanjima.

Pročitajte Devojčica sa slike danas slavi 50. rođendan, a izgleda kao milion dolara - Da li je prepoznajete?
Njeni roditelji Nedeljko i Borka nisu uspeli da sačuvaju brak, a njihov razvod je pevačici slomio srce.

- Ne postoji ništa teže. Konkretno, moji roditelji nakon razvoda imaju lep odnos. Patim, jer sam oduvek imala želju da moja porodica bude na okupu.

Nikada neće biti isto, uvek zamišljam kako su oni zajedno – rekla je ona svojevremeno za „Blic“ .

Pročitajte Maštao da postane pilot, ali je ljubav prema glumi bila jača - Da li prepoznajete dečaka sa slike?
Neverovatnu popularnost stekla je 2013. godine učešćem u popularnom muzičkom takmičenju "Zvezde Granda”, gde je osvojila 4. mesto. Kao nagradu je dobila pesmu Još večeras plakaću sa tobom.

Iste godine snimila je duet sa kolegom Amarom Jašarspahićem, a prvi veliki uspeh postigla je pesmom "Za nas kasno” je koja je 2015. godine birana za jedan od najvećih hitova.

Boško Karanović
Sinu nekadašnjeg tenisera Bobe Živojinovića, Filipu, je 2018. godine izgovorila je sudbonosno "da”, a godinu dana kasnije podarila mu je sina Aleksandra.

Skladna i srećna porodica njen je najveći uspeh, a sada već sigurno znate da je pevačica iz rubrike nekad i sad upravo Aleksandra Prijović.

Izvor: gloria.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova danas su u opsežnoj akciji na području Sombora, pronašli 382 ilegalna migranta.

U višečasovnoj akciji učestvovalo je više od 300 policajaca policijskih uprava u Somboru, Novom Sadu, Smederevu, Pančevu, Požarevcu i Šapcu, zajedno sa pripadnicima Žandarmerije.

Policija je pretragom terena pronašla 20 komada hladnog oružja i drugih predmeta, ukupno 240 stranih ličnih dokumenata i putnih isprava, kao i 18 telefona.

Kod Sirijca pronađena marihuana

Uhapšen je sirijski državljanin O. A. H. (18) kod koga je pronađeno oko 270 grama biljne materije za koju se sumnja da je marihuana i vagica za precizno merenje. Njemu je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Pronađeni migranti su, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice, prevezeni u prihvatne centre gde im je obezbeđen adekvatan smeštaj. Policija će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Izvor: blic.rs

Za sve one koji vole, a ne boje se visine i željni su dobrog adrenalina, pogled na panoramu grada i okoline može pružiti izvanredan i nezaboravan osećaj. Paraglajding i paratrajk tandem i solo letovi su relativno mladi sportovi u Somboru koji imaju turistički potencijal, budući da sve više mladih i stranaca vole pogodno tlo Vojvodine i dobar vetar.

Paraglajding i paratrajk su sportovi u ekspanziji, jer je to model letenja koji je najjeftiniji, a najviše slobode daje, ističe pilot Zvonko Gala, koji nerteko leti sa prijateljima u Somboru zbog pogodnog tla i dobrog vetra.

"Sve što nam je potrebno je mala livada za poletanje i da budemo zvanično registrovani u direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Mi imamo školu u Subotici i naše dozvole važe po celom svetu. Meni dolaze ljudi iz mnogih zemalja da lete po Vojvodini", rekao je instruktor paraglajdinga Zvonko Gala.

"Rukovanje nije teško, ali je potrebna fizička spremnost. Ovde je dobra klima, dobri su uslovi, planirmao edukacije i školu u vezi ovog sporta da pokrenemo, ali je potrebna i šira podrška. Mladi su sve više zainteresovani za ovaj sport", kazao je Zoran Radović iz Udruženja za paratrajk i paraglajding Sombor.

Da bi se uživalo u razgledanju panorame sa paratrajkom, za uzletanje tandema potrebna samo mala livada, u šta smo se i lično uverili.

U somborskom paraglajding sportkom udruženju ističu da za razvijanje ovog sporta očekuju i pomoć Grada, kako bi ponuda letenja i razgčledanja grada i okoline imala i turistički pravac.

Izvor: RTV

Popis poljoprivrede 2023. priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine („Službeni glasnik RS“, br. 76/21 ) i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018 (Instrument Pre-accession Assistance 2018).

Kako navode na sajtu Popis poljoprivrede 2023, Javni poziv (konkurs) za prijavljivanje kandidata za popisivače objavljuje se 15. avgusta 2023. godine u 8.00 časova na veb-sajtu Zavoda (www.stat.gov.rs) i sajtu Popisa poljoprivrede 2023 (popispoljoprivrede.stat.gov.rs), kao i u sredstvima javnog informisanja.

Popisivanje gazdinstava biće realizovano od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine.

Jedinice posmatranja u Popisu poljoprivrede 2023. jesu poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na status (porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i preduzetnika).

Planirano je da u Popisu poljoprivrede 2023. učestvuje oko 3 000 popisivača, 300 opštinskih i 16 regionalnih koordinatora. Javni konkurs za izbor popisivača biće objavljen 15. avgusta.

Pre početka Popisa biće organizovana petodnevna obuka za organizatore i neposredne izvršioce Popisa, po nivoima, radi obezbeđivanja jedinstvenog postupanja u tumačenju i primeni metodologije, prema planu i programu Zavoda.

Više informacija Popisu i Javnom pozivu za popisivače zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova će do 14. avgusta sprovoditi međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja će biti usmerena na kontrolu brzine kretanja vozila.

Tokom akcije, koja se istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalјa članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), saobraćajna policija će angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije, takozvanim presretačima.

Na auto-putevima biće merena i prosečna brzina kretanja vozila korišćenjem proširenog i unapređenog sistema, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi Tanjug.

Određeni broj patrola snimaće brzinu kretanja bez zaustavlјanja vozača, a vlasnici vozila koja budu snimlјena u prekoračenju brzine dobiće na kućnu adresu poziv da se izjasne o identitetu osobe koja je učinila prekršaj.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom apeluje na sve vozače da poštuju ograničenje brzine kretanja.

Ministarstvo turizma i omladine je na osnovu javnog konkursa, odobrilo Gradu Somboru sredstva u iznosu od 2 miliona dinara za projekat „Podrška jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou“. Ispred Grada Sombora, ugovor je potpisao pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje, Branislav Svorcan.

Cilј ovog projekta je da se podrži rad kancelarije za mlade i da se odobrenim srestvima podrži rad Kluba za mentalno zdravlјe mladih. Pored toga, deo sredstava će biti namenjen za rekonstrukciju i opremanje Omladinskog centra, kao i pružanje podrške njihovom godišnjem planu aktivnosti.

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković i načelnik Zapadnobačkog okruga, Goran Nonković, posetili su fabriku za preradu žitarica „Bimal Sunce“, a domaćin im je bio Aleksandar Vasilјević, direktor te fabrike u Somboru sa saradnicom Natašom Pucar, direktoricom korporativnih komunikacija.

Tokom obilaska fabrike i proizvodnih pogona, domaćini su gradonačelnika Ratkovića i načelnika Zapadno bačkog okruga Nonkovića upoznali sa strateškim planom razvoja ulјarske industrije na ovim prostorima, kao i o potencijalnim ulaganjima u širenju proizvodnog kapaciteta u našem gradu. Gradonačelnik je u razgovoru istakao „da je Grad Sombor uvek dostupan investitorima i sa timom svojih saradnika spreman da im pruži podršku s cilјem doprinosa otvaranju novih radnih mesta i kvalitetnom i ubrzanom razvoju grada“.

Nataša Pucar je navela da „ Bimal Grupa“ ima ozbilјne razvojne planove za Somborsku fabriku: „Planiramo da proširimo proizvodnju i time ćemo i da povećamo broj radnih mesta, a podrška koju nam pružate i verujemo koju ćete nam pružati i nadalјe su nam u tim nastojanjima izuzetno značajni“.

„Bimal grupa“ sa sedištem u Brčkom u BiH, posluje u nekoliko država čiji se proizvodi mogu videti u celom svetu, a fabrika u Somboru koja proizvodi izuzetno kvalitetne i poznate proizvode iz palete prehrambenih namirnica, trenutno ima preko 165 zaposlenih.

Ovogodišnja proslava Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, počeće događajem „Dan za nas“ u 18 sati na platou Županije. Mladi iz Zapadnobačkog okruga predstaviće uspešne aktivističke priče o tome kako su realizovali svoje ideje i projekte i kako su zajedno sa vršnjacima doprineli promenama u lokalnoj zajednici.

Nakon ove aktivnosti počeće događaj „Muzika na točkovima“. Na pokretnoj bini/kamionu koji u 19 sati polazi sa platoa ispred Županije, nastupiće Undo & Bane hosted by: Daba.

„Muzika na točkovima“ podrazumeva povorku mladih koji peške, na biciklima, rolerima, skejtovima i drugim prevoznim sredstvima prate pokretnu binu ulicama Sombora.

Nakon pokretnog koncerta, „Somborsko leto za mlade 2023″ seli se u letnji kabare (prostor između pozorišta i biblioteke) gde će od 21 sat nastupiti sledeći izvođači:

Stonehenge band

Maršali

Majkan

E-play

Undo & Bane hosted by: Daba

Ulaz na sve aktivnosti je BESPLATAN.

Ne treba gajiti iluzije, očekuju nas sve vrelija leta i sve ekstremniji oblici vremenskih nepogoda, bile to oluje, suše, poplave ili požari, kaže u razgovoru za “Blic nedelje” dr Vladimir Đurđević klimatolog i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

- Nisam iznenađen, i ne samo ja, već i mnogobrojni istraživači širom sveta koji se već decenijama bave klimatskim promenama i koji znaju da nas ovakav rasplet situacije neizbežno očekuje s obzirom na to da na vreme nisu preduzeti neophodni koraci da se proces klimatskih promena zaustavi. Neophodni koraci su naravno, na prvom mestu napuštanje uglja, nafte i gasa kao primarnih energenata, koji već decenijama, tačnije više od jednog veka, dominantno definišu proces proizvodnje energije. Međutim, čak i danas se, i pored svog znanja koje imamo, proces napuštanja ovih energenata tek nazire na horizontu.

- Suki Manabe, japanski meteorolog, je 2021. dobio Nobelovu nagradu iz fizike, za radove koje je objavio krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih a u kojima je više nego uspešno, to naravno danas znamo, predvideo klimatske promene kojima danas svedočimo. U jednom od intervjua Manabe je rekao da ne zna da li je srećan zato što je dobio ovu prestižnu nagradu ili ipak preovlađuje zabrinutost jer su se njegove prognoze obistinile. Ovo je osećaj koji dele mnoge od mojih kolega širom sveta. Jednostavno, u nauci je već decenijama sasvim jasno u kom smeru idemo ali i šta je potrebno da uradimo da promenimo ovaj smer, međutim adekvatna akcija i dalje izostaje.

- Biću iznenađen kada budem video da sve zemlje sveta zaista preduzimaju korake koji su neophodni da ceo proces zaustavimo u granicama koje su koliko-toliko prihvatljive. Jednostavno, potrebno je da emisije ugljen-dioksida koje nastaju tokom sagorevanja ovih energenata svedemo na nulu, a da bismo u tome uspeli, svet energetike bi, ako smo već neke prilike iz prošlosti propustili, morao danas mnogo brže da se menja nego što je to slučaj, kaže Vladimir Đurđević klimatolog.

- Skoro sasvim izvesno, a da bismo razumeli zašto, moramo da se vratimo na ugalj, naftu i gas. Tokom sagorevanja ovih energenata, emituje se ugljen-dioksid, tako da je zbog njihovog sagorevanja tokom poslednjih 150 godina, čovečanstvo povećalo koncentraciju ovog gasa u atmosferi za više od 50%. Ovo je dovelo do zagrevanja planete, jer ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas efekta staklene bašte, koji ovom efektu doprinosi sa nešto više od 25%. Zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida, planeta je danas toplija, u proseku za jedan stepen. Sve zemlje sveta su potpisale Pariski sporazum, u kome stoji da bi proces daljeg zagrevanja morao ostati ispod dva stepena, ukoliko želimo da klima na planeti ostane relativno stabilna, i ukoliko želimo da broj i intenzitet ekstremnih događaja ne postane „nepodnošljiv“.

- Zaustavljanje temperature, znači da treba da prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, jer sve dok nastavljamo da dodajemo ovaj gas u atmosferu planeta će biti sve toplija. Napuštanje uglja, nafte i gasa nije jednostavan zadatak, i procena je da nam, kao globalnom društvu potrebno najmanje oko 30 godina da bismo ovaj zadatak ispunili. Drugačije rečeno ako želimo da zaustavimo klimatske promene na granici od dva stepena, potrebno je da do 2050. prestanemo da koristimo ove energente. Ako se dogodi ovaj najoptimističniji scenario napuštanja fosilnih goriva, globalno zagrevanje će se zaustaviti na dva stepena, što u odnosu na trenutni nivo zagrevanja znači dodatnih jedan stepen zagrevanja do 2050.

- Ukratko, u narednih 30 godina u najboljem slučaju videćemo isto zagrevanje, od jednog stepena, kojem smo svedočili u poslednjih 150 godina. Iz ovih činjenica jasno je da će ceo proces da se ubrzava u narednim decenijama. Da se vratimo na 45 stepeni. U Srbiji je 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci izmeren apsolutni maksimum za našu zemlju od 44,9 Celzijusa. S obzirom da je izvesno da nas u narednih 30 godina očekuje dodatno globalno zagrevanje od jedan stepen, skoro je izvesno da ćemo u Srbiji osmotriti i temperature preko 45 stepeni. U svakom slučaju pred nama je mnogo vrelih leta, a leta koja su za nama pamtićemo kao uočljivo blaža i prijatnija od onih koja ćemo imati u budućnosti. U godinama koje dolaze promene će biti sve vidljivije iz decenije u deceniju.

Jedini izlaz je zabrana fosilnih goriva

- Napuštanje fosilnih goriva je suština zaustavljanja procesa klimatskih promena, međutim nema povratka na klimu iz prošlosti. Jednog dana kada naše emisije ugljen-dioksida budu jednake nuli, klima se neće vratiti „na staro“. Kada proces jednom bude zaustavljen klimatske promene će ostati na tom nivou, na kome su zaustavljene, veoma dugo, stotinama godina u budućnosti. Granica od dva stepena, koja je postavljena kao osnovni cilj Pariskog sporazuma, je definisana kao granica koja nam daje prostora da se prilagodimo promenjenim klimatskim uslovima, koji će biti „na sceni“ u tom trenutku, a to znači ekstremniju klimu u odnosu na današnje uslove.

- Što više odstupimo od ove granice prilagođavanje će biti sve teže, a sam proces će biti ekonomski veoma skup, verovatno i stihijski i haotičan. Ako se ne zaustavimo na granici od dva stepena, već nastavimo da koristimo fosilna goriva na način kako je to do sada bio slučaj, odnosno na način da svake godine potrošimo malo vaše uglja, nafte i gasa nego prethodne, odnosno da svake godine dodamo malo više ugljen-dioksida u atmosferu nego prethodne, planeta do kraja veka može da se zagreje za dodatna četiri stepena. Planeta koja je za četiri stepena toplija od današnje, je prilično negostoljubiva za ljude i živi svet na njoj. U ovom slučaju slike budućnosti su prilično tmurne, ali da ne ulazimo u detalje te slike, mnogo je važnije da čitaoci razumeju da ovakva budućnost nije neizbežna već da imamo izbor i šansu da izaberemo mnogo sigurniji put, jer danas ne postoje ni ekonomske ni tehnološke prepreke da izaberemo opciju u kojoj se umesto fosilnih goriva energija isključivo proizvodi iz obnovljivih izvora.

- Nažalost, mnogi čak ni danas ne veruju u takav svet, ali svet koji svu potrebnu energiju proizvodi iz obnovljivih izvora energije, vetra, sunca i vode, ne da je moguć, već donosi i mnogobrojne druge benefite osim zaustavljanja klimatskih promena. Takav svet je pitanje izbora a ne prevazilaženja tehnoloških i tehničkih ograničenja ili ograničenja ekonomske prirode. Iz mnogobrojnih istraživanja i analiza, danas smo sigurniji mnogo više nego ikada pre, da sve zemlje sveta, uključujući i Srbiju, svu energiju koja im je potrebna mogu proizvesti iz obnovljivih izvora, ono što je potrebno je čvrsta odluka i malo vizionarskog duha.

Izvor: blic.rs