Sombor.info

U SC "Soko" u Somboru održano je prvenstvo Vojvodine u benč presu, koje je okupilo 43 takmičara iz osam klubova.

U juniorskoj kategoriji najbolje su bile Somborke Mihaela Osmajić i Milijana Mitrović, a u seniorskoj Pančevke Ana Jakovljević i Jovana Radovanov.

Članovi KDT "Sever" iz Sombora Petar Glušac i Ognjen Živadinović šampioni su u sub-juniorskoj kategoriji a Siniša Čović i Saša Bulaja u seniorskoj.

Za najuspešniji klub proglašen je domaćin "Sever".

U kategoriji kadetkinja pobedu je odnela Nataša Mitrović, članica Kluba dizača tegova "Dinamo" iz Pančeva, koja je postavila novi pokrajinski rekord i proglašena za najjaču kadetkinju prvenstva.

Izvor: novosti.rs

Somborac Petar Arambašić od svoje petnaeste godine sakuplja značke, kako kuglaških klubova, tako i fudbalskih. U zbirci od više hiljada značaka posebno je značajna kolekcija vojvođanskih klubova koje prikazuju razvoj fudbala u Vojvodini pre Prvog svetskog rata, do i posle Drugog svetskog rata. Zbirka ovog kolekcionara smatra se jedinstvenom u našoj zemlji.
Pasionirani kolekcionar i nekadašnji sportista, Petar Arambašić iz Sombora poseduje jedinstvenu zbirku značaka fudbalskih i klubova u Vojvodini, od kojih su većina rariteti. Deo fudbalskih je objavljen u katalogu značaka od 1887. do 1945. godine.

"Uspeo sam da sakupim sve kuglaške federacije sveta, dobar deo kuglaških klubova bivše Jugoslavije, ali i značke federacija fudbala. Fudbalske značke su bile najteže, jer su bile u pitanju kolekcije Međunarodnih fudbalskih federacija onih zemalja koje FIFA nikad nije priznala“, kaže Petar Arambašić, kolekcionar iz Sombora.

Ovaj vremešnik sakuplja značke već šest decenija, a najređe i najvrednije nalaze se u 29 ramova.

"Najvrednije su značke predratnih fudbalskih federacija, koje su i najređe, kao i predratne značke fudbalskih klubova u Vojvodini. Nikada nisam imao nameru da to skupljam radi prodaje, već sam želeo da napravim priču o istoriji klubova koji su postojali.. ,“ dodaje Arambašić.

Sakupljajući značke, ovaj kolekcionar je otkrivao istorijske podatke fudbalskih klubava i gradova, od Sombora do drugih vojvođanskih mesta.

"Uspeo sam da saznam zašto je neki klub imao značku, a neki klub nije imao značku. Osnovni razlog bio je taj što su i u ondašnja vremena imali mecene ili sponzore, koji su potpomagali rad kluba, ali i ljude koji su znali da sve to organizuju. U to vreme značka je bila kao najbolja reklama ili marketing, jer se nosila na reveru. Bogati fudbalski klubovi su radili emajlirane značke ili pozlaćene, a siromašni su imali značke od tekstila, plastike ili drveta...“ kaže Petar Arambašić, kolekcionar iz Sombora:

Petar ističe da je do značaka dolazio uglavnom na razmenama i bezrama po Evropi, a u kolekciji je više hiljada primeraka od kojih mu je svaka draga podjednako.

Izvor: RTV

Napokon je otkriveno zašto kosa sedi kad starimo. Krivac su, veruju američki naučnici, ćelije koje stvaraju pigmente i koje vremenom gube sposobnost sazrevanja, piše BBC.

To prekinuto sazrevanje utiče na nezrele ćelije koje bi se inače razvile u melanocite koji kosi daju prirodnu boju..

Tim naučnika sa Univerziteta u Njujorku (NYU) proučavao je taj proces kod miševa koji imaju iste takve ćelije koje određuju boju dlake.

Ovaj rad bi mogao da bude početak zaustavljanja procesa sedenja kose. Ali ne samo to. Prema Britanskom udruženju dermatologa (BAD), rad na melanocitima takođe nam može pomoći da bolje razumemo zašto dolazi do pojave određenih vrsta raka i drugih medicinskih stanja.

Kako kosa sedi?

Kosa stalno raste i stalno opada i to je normalan ciklus koji se događa tokom života.

Nova kosa raste iz folikula dlake, koji se nalaze u koži, gde se takođe nalaze melanociti koji proizvode pigment.

Melanociti takođe kontinuirano propadaju i obnavljaju se. Novi se stvaraju od matičnih ćelija, a istraživači veruju da su kod ljudi čija je kosa posedela te ćelije na neki način ‘zapele‘.

Tim sa njujorškog univerziteta koristio je posebna skeniranja i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija.

Kako kosa stari, ona ispada i opet iznova raste, a s vremenom sve veći broj matičnih stanica melanocita počinje sve sporije da obavlja posao.

Matične ćelije prestaju da kruže oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne mogu da sazru i prave melanocite. Ako nema stvaranja pigmenta, kosa postaje siva, bela ili srebrna.

„Naša studija pomogla nam je da bolje razumijemo kako matične ćelije melanocita djeluju na boju kose“, rekao je za časopis Nejčer voditelj studije dr Ći Sun.

„‘Velika je verovatnoća da se isti fiksni položaj matičnih ćelija melanocita pojavljuje i kod ljudi. Ako je tako, to predstavlja potencijalni put kojim treba ići kako bi se poništilo ili sprečilo seđenje“, rekao je on.

Ovo nije prvi put da su naučnici sugerisali da bi sedenje kose mogao biti delimično reverzibilan (povratan) proces.

Loša ishrana jedan je od mogućih uzroka preranog sedenja koje se može izlečiti.

Neki istraživači tvrde i da stres može doprineti tome da ljudska kosa postane bela i sugerišu da bi uklanjanje stresa moglo – barem na neko vreme da obnovi proces pigmentacije.

Druga istraživanja upućuju da genetika, odnosno naš DNK, delimično određuje kada ćemo posediti.

Sedo je moderno

Dok neki više vole da sakriju sedu kosu bojom, drugi je prihvataju. Neki čak odluče da i ranije oboje kosu u srebrnu, belu ili sedu nijansu.

Prema Glamur Magazinu, upravo je srebrna kosa trend za proleće koji su prigrlile mnoge mlade devojke.

„Primetili smo da je jedna nijansa posebno popularna. Siva – sveža, prozračna, sedefasta boja koja osvaja Instagram“, piše u članku Glamur Magazina.

Frizer Luk Heršeson nedavno je rekao za britanski Vog: „Jedno vreme niko nije želeo da ima sedu kosu, ali sada toliko ljudi boji kosu u sivo da više ne poistovjećujemo sedu kosu sa starošću“.

Stručnjaci savetuju da se izdajničke sede vlasi ne čupaju jer to neće sprečiti da sledeća dlaka koja izraste iz istog folikula bude siva. A ako oštetite folikul dlake, nova kosa će teže rasti, što znači da biste na kraju mogli da imate manje kose ili čak područja u potpunosti bez kose.

Dr Lejla Asfur iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je da je bojenje kose velik posao oko kojeg se vrti silan novac.

„Predviđa se da će globalno tržište boja za kosu dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara do 2030. Jasno je da postoji velika potražnja. Kad je reč o široj populaciji, očita implikacija ovog istraživanja je da smo korak bliže pronalaženju načina da sedim vlasima ponovno vratimo prirodnu boju“, rekla je ona.

Potrebno još istraživanja

„Ali, rezultati ove studije takođe pomažu medicinarima da bolje razumeju i neka druga stanja u kojima ove matične ćelije mogu igrati ulogu, Na primer, moći ćemo bolje da razumemo temeljnu prirodu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma“, dodaje doktorka.

Ovo istraživanje može da pomogne kod medicinskog stanja koje se zove alopecija areata, kada imunološki sistem napada kosu i prouzrokuje njeno ispadanje. Ponekad kod ovakvih pacijenata kosa ponovo izraste, ali pobeli, objasnila je.

Osim toga, istraživanje bi moglo da donese i neka nova saznanja o vitiligu – stanju kad se na koži razvijaju bele mrlje.

Naučnici su pokušali da hirurški postave folikule dlake na zahvaćena područja kako bi pomogli regeneraciju boje iz pigmenta koji se nalazi u folikulu dlake. Ali, za to je ipak potrebno još istraživanja, kaže dr Asfur.

Izvor: Vijesti

Elektroprivreda Srbije nedavno je postala akcionarsko društvo, a sto odsto akcija upisano je na jedinog vlasnika - Republiku Srbiju. S obzirom na to da se upravo EPS u procesu transformacije pozvao, između ostalog, i na Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u postupku privatizacije, postavlja se pitanje - da li je trebalo da i građani dobiju 15 odsto akcija EPS, kao što se navodi ovim propisom?

Osim Naftne industrije Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Telekoma Srbije, Zakon o pravu na besplatne akcije predviđa i podelu 15 odsto od ukupnog broja akcija Elektroprivrede Srbije – građanima koji na to imaju pravo.

I dok su građani, po osnovu ovog zakona, postali akcionari NIS, Aerodroma i Telekoma – kod Elektroprivrede Srbije ovaj „korak“ je – izostao.

EPS, doduše, nije listiran na berzi (osnivač navodi da je reč o „zatvorenom AD“ iako je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva napuštena u Zakonu o privrednim društvima još u februaru 2012. godine), ali nije ni Telekom, čije akcije su građanima podeljene u maju 2012. godine.

Portal N1 je od Ministarstva rudarstva i energetike (u sredu 19. aprila) zatražio odgovor na pitanje iz kog razloga je izostala dodela 15 odsto akcija EPS građanima, ali ga do momenta objave ovog teksta – nismo dobili.

„To je pravno pitanje“

Više ekonomista sa kojima smo razgovarali istaklo je da je ovde reč o pravnom pitanju.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za portal N1 kaže da je pitanje podele besplatnih akcija građanima – preuranjeno.

„Treba ipak sačekati malo, pa videti kako će se razvijati situacija. Nije kasno da do podele besplatnih akcija dođe, ako vlasnik – Republika Srbija tako odluči. Ali, EPS nije otvoreno akcionarsko društvo, ne kotira se na berzi. A podsećam da je jedini način da prometujete akcije – da kompanija prethodno izađe na berzu. Preuranjeno je još govoriti o ovome“, smatra Grubišić.

„EPS teorijski najvrednija kompanija u paketu“

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, međutim, ističe da ovo nije prvi put da se ignoriše važeći regulatorni okvir.

„To samo po sebi govori o nestabilnosti ovdašnjeg privrednog ambijenta, pa na kraju donosioci ekonomskih politika moraju da pribegavaju netržišnim prečicama poput subvencija kako bi privukli investitore. Nažalost, ovakva ekonomska politika je prilično pogubna na duže staze s obzirom da nije održiva i dovodi do narušavanje jednakosti tržišnih učesnika“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker društva „Momentum sekjuritis“.

Kada je reč o akcionarstvu, tu su, dodaje Gujaničić – ove slabosti posebno vidljive.

„Pa se ne dešava prvi put da se krše prava manjinskih akcionara te kao posledicu vidimo devastirano domaće tržište kapitala koje je godinama na putu odumiranja. Prema zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu na Beogradskoj berzi su se pojavili Aerodrom Nikola Tesla (koji je zbog koncesije ostao samo školjka firma) i Naftna industrija Srbije koja predstavlja ključnu hartiju na tržištu. Akcije Telekoma, premda su podeljene pre više do deset godina, nikada nisu ugledale svetlost dana i njima se trguje preko oglasa i društvenih mreža, preko ugovora o poklonu što verovatno najbolje pokazuje u kakvom stanju se nalazi domaće akcionarstvo“, ukazuje naš sagovornik.

EPS bi, kaže, teorijski trebalo da predstavlja najvredniju kompaniju u ovom paketu gde bi prema zakonu građanima trebalo da pripadne 15 odsto kapitala, a bivšim i sadašnjim zaposlenima blizu toliko u skladu sa njihovim godinama staža.

„Ova podela akcija svakako nije nešto prvo što bi trebalo da se desi u očekivanoj korporativizijaciji kompanije, ali vidljivo ignorisanje potrebe da bi kompanija na kraju procesa morala da se pojavi na berzi i da se pride podele akcije svakako je prilično simptomatično. Prave korporativizacije i željenih efekata nema bez kotiranja kompanije na berzi, a poštovanje zakonskog okvira je neminovnost i nešto bez čega se ne može zamisliti uređena tržišna privreda. Ostaje ipak nada da će se ovi procesi ipak odvijati u pravom smeru i da EPS neće doživeti sudbinu Telekoma kome nije mnogo pomogla fiktivna forma akcionarskog društva„, zaključuje Nenad Gujaničić.

Odluka EPS o promeni u AD

U Nacrtu odluke o promeni pravne forme EPS, objavljenom u Agenciji za privredne registre, navodi se da je, između ostalog, i Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije propisano da je „osnivač JP EPS dužan da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti“.

APR

Ovaj zakon u članu 18a predviđa da, između ostalog, nosioci prava ostvaruju pravo i na podelu akcija bez naknade u sledećim javnim preduzećima i privrednim društvima sa učešćem državnog kapitala odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa:

1) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd,

2) 15% akcija Republike Srbije u Preduzeću za telekomunikacije „Telekom“ a.d. Beograd,

3) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd.

Zakon o pravu na besplatne akcije Screenshot Paragraf.rsScreenshot Paragraf.rs
Zakon, takođe, predviđa i podelu određenog procenta akcija sadašnjim i bivšim zaposlenima, srazmerno ostvarenom radnom stažu.

Ko je stekao pravo na besplatne akcije

Prema Zakonu, pravo na besplatne akcije imali su građani koji su navršili 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i koji su na dan sticanja statusa nosioca prava bili upisani u birački spisak. Uslov je bio i da su državljani Srbije, da su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivalište na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. I, takođe – da do tada nisu stekli niti jednu besplatu akciju po osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji i Zakona o privatizaciji.

Po osnovu ovog zakona besplatne akcije NIS, Aerodroma i Telekoma Srbije steklo je oko 4,8 miliona građana Srbije.

Koliko je besplatnih akcija podeljeno do sada

Do sada je građanima podeljena po jedna akcija Aerodroma Nikola Tesla, po pet akcija Naftne industrije Srbije i po 31 akcija Telekoma Srbija.
Pripalo im je i po sedam akcija takozvanog Akcionarskog fonda u kojem se, zapravo, nalaze akcije velikog broja firmi.
Za razliku od akcija Aerodroma i NIS, koje se kotiraju na berzi, akcijama Telekoma Srbije nije moguće trgovati, pošto ova državna telekomunikaciona kompanija nije listirana na berzi.
Takođe, nije moguće trgovati ni akcijama Akcionarskog fonda.

Izvor: n1info.rs

Jedan od njih je vrlo kreativan i može da izrazi sebe kroz pesme, ples i glumu.
Svaki horoskopski znak ima neku osobinu koja ga čini posebnim, a u nastavku možete pronaći tri znaka koja krasi dar kreativnosti.

Ribe

Ribe su poznate po svojoj kreativnosti i osećajnosti, a umetnost im je vrlo bliska. One su prirodno talentovane za pisanje, slikanje, muziku i druge oblike umetnosti. Kao izraz svoje umetničke strane, Ribe će često da kreiraju nešto jedinstveno i originalno, a njihov rad može da bude izuzetno inspirativan.

Rak

Rakovi su emocionalno osetljivi i izrazito kreativni. Oni su takođe vrlo intuitivni i mogu lako da uhvate duhove i emocije oko sebe. Rakovi su poznati po svojoj sposobnosti da se izraze kroz pesme, ples i druge oblike umetnosti. Njihova umetnička strana je izrazito intimna i često se koristi kao način za izražavanje svojih dubokih osećanja.

Lav

Lavovi su vrlo samopouzdani i ne plaše se da budu u centru pažnje. Oni su vrlo kreativni i mogu da izraze sebe kroz pesme, ples i glumu. Lavovi takođe vole da rizikuju i eksperimentišu sa različitim oblicima umetnosti. Njihova umetnička strana je vrlo dramatična i često se fokusira na teme kao što su moć i ljubav prema sebi.

Izvor: sd.rs

Bivši indijski političar Atik Ahmed ubijen je zajedno sa svojim bratom tokom davanja izjava novinarima uživo na televiziji. Nakon pucnjave, trojica napadača koji su se predstavljali kao novinari, predali su se i odvedeni su u pritvor. Policija je naredila istragu ubistva i zabranila javne skupove. Ovaj slučaj je šokirao ceo svet i podsetio na slične događaje koji su se desili tokom prethodnih godina.

Ubijena novinarka

Novinarka američke televizije „WDBJ7“ Alison Parker (24) ubijena je u gradiću Moneta, u državi Virdžiniji 2015. godine, tokom intervjua koji je emitovan uživo u jutarnjem programu.

Stradao je i njen kamerman Adam Vord (27). Kako su mediji preneli, ubica je njihov kolega Vester Li Flanagan (41).

Policija je tragala za njim nakon zločina, a on je na kraju počinio samoubistvo. Potera je trajala gotovo pet sati. Alison je bila usred intervjua kada su se začuli pucnji, nakon čega je prvo na zemlju pao kamerman.

Kamera je nastavila da snima Flanagana koji ubija novinarku, a njeni vrisci su mogli da se čuju na snimku. Kamera je snimila deo lica ubice. Pored stradalih Parker i Vorda, ranjena je i Viki Gardner, direktorka lokalne privredne komore, koja je pogođena u leđa. Posle hirurškog zahvata, kojim su joj odstranjeni jedan bubreg i deo debelog creva, puštena je iz bolnice.

Direktor televizije Džefri Marks rekao je da su Parkerova i Vord bili „posebni ljudi, koji su svakodnevno obavljali sjajan posao“.

Ubica Vester Li Flanagan II, poznat pod pseudonimom Brajs Vilijams, radio je na pomenutoj televiziji, sa koje je otpušten 2013. godine zbog remetilačkog ponašanja.

Pucali novinaru u glavu

Brazilski novinar i radio voditelj, poznat po antikorupcijskoj kampanji, ubijen je 2015. godine tokom emisije, saopštila je tada policija, navodeći da sumnja da je ubistvo politički motivisano.

Novinar Glejdson Karvaljo ubijen je sa pet hitaca, a napadač je potom sa saučesnikom pobegao na motociklu.

„Došli su do ulaza radio stanice. Rekli su da žele nešto da objave. Neko im je otvorio vrata. Oni su onda rekli da je u pitanju napad i pitali ko je u studiju“, rekao je agenciji AFP šef policije Ebert Silva.

Silva je kazao da je napadač odmah ušao u studio i ubio novinara – tri puta mu je pucao u glavu, a dva puta u stomak.

Bezbednosne snage su identifikovale osumnjičenog. Brazilski mediji su javili da je Karvalju prećeno zbog njegovog posla.

Prema podacima Reportera bez granica, Brazil je treća najopasnija zemlja za novinare, posle Meksika i Hondurasa.

Horor u Dominikanskoj Republici

Dva novinara na radiju upucana su u Dominikanskoj Republici 2017. godine dok su uživo vodili emisiju, a tom prilikom povređena je i jedna žena.

Policija je nakon ubistva uhapsila tri osobe, za koje je navedeno da dosad nisu osuđivane.

Kako se navodi, novinar i voditelj Luis Manuel Medina snimao je telefonom emisiju i emitovao je uživo na Fejsbuku kada je pogođen, a na snimku se vidi kako naoružani muškarac prekida emisiju i ženu kako panično viče “Pucnjava!”

Njegov snimak objavila je agencija Storiful, navodeći da se pucnji mogu čuti u poslednjih 20 sekundi snimka, nakon čega je emitovanje prekinuto.

Osim Medine, ubijen je i producent Leo Martinez.

Ubistvo na demonstracijama

Novinar iz Nikaragve ubijen je 2018. godine dok je uživo izveštavao sa antivladinih demonstracija.

Anhel Gahona je događaje sa protesta uživo prenosio na Fejsbuku. Dok je opisivao kako su nasilni demonstranti oštetili bankomat, začuo se pucanj.

Pogođen je u glavu i pao je na zemlju dok su njegovi prijatelji počeli da dozivaju pomoć. Na snimku se potom vidi kako i drugi ljudi trče da bi mu pomogli.

Ubistvo se dogodilo u trenutku kada su trajali protesti protiv vladinih planova da smanje penzije i radnička prava.

Atentati na političare

Pored ubistava novinara pred kamerama, dešavali su se atentati ili pokušaji atentata na političare.

U Vašingtonu je 30. marta 1981. godine pucano na Ronalda Regana i njegovu pratnju i tom prilikom ispaljeno nekoliko hitaca. Atentator je bio Džon Hinkli, koji nije imao političkih motiva za ubistvo. On je pušten iz psihijatrijske bolnice u Vašingtonu 2016. godine, u kojoj je proveo više od 30 godina, a snimak pucnjave je obišao planetu.

Hamid Karzai, avganistanski predsednik, bio je na meti atentatora deset puta. Jedan pokušaj atentata su snimile kamere, a on se dogodio 2008. godine. Tada je pokušala da ga ubije grupa talibana u blizini predsednikove palate u Kabulu tokom proslave pobede nad sovjetskom vojskom. Pucali su na njega iz automatskog oružja u prenosu uživo na televiziji.

Najpoznatiji atentat bio je na američkog predsednika Džona Kenedija kada je usmrćen dok je bio u autu sa svojom ženom Džeki Kenedi i guvernerom Džona Konalija. U njega je pucao Li Harvi Osvald. Ovaj događaj je šokirao svet, a snimak ubistva je obišao planetu. Nakon ovog zločina, nizale su se brojne teorije zavere.

 Japanski političar Inejira Asanuma ubijen je u tv prenosu uživo 12. oktobra 1960. godine. Njega je u napadu nožem ubio tinejdžer Otoja Jamaguči (17), tokom tv debate u Tokiju. Asanuma se zalagao za raskid savezništva sa SAD i približavanju Kini i SSSR. Preminuo je ubrzo nakon ranjavanja, a njegov ubica je kasnije počinio samoubistvo.

 Bivši japanski premijer Šinzo Abe ubijen je prošle godine tokom govora u gradu Nara. Na Abea je pucao četrdesetesedmogodišnji Japanac, a bivši premijer u bolnici je nedugo nakon napada podlegao povredama. Kamere su snimile trenutak napada na Abea. Nastala je pometnja, video se dim, a Abe je pao kao pokošen. Osumnjičeni Tetsuja Jamagami uhapšen je u blizini mesta pucnjave. On je rekao policiji da je za zločin koristio ručno napravljen pištolj.

Izvor: nova.rs

Još jedna u nizu saobraćajnih nesreća u nedelju dogodila se na putu Sombor - Bezdan.

Na Instagram stranici "192" objavljena je slika uništenog automobila. Izgleda jezivo. Potpuno je razbijen.

Kako se navodi u objavi, vozač je pukom srećom preživeo.

Naime, kako se na slici vidi, leva strana vozila je smrskana, ali s obzirom na to da je reč o automobilu za englesko tržište, volan mu je sa desne strane, koja je ipak prošla sa manjim oštećenjima.

Izvor: kurir.rs

U nedelju 23.04.2023. godine održano je 36. izdanje Beogradskog maratona koje je okupilo 10.500 trkača iz 65 zemalja. Novi rekord maratona i lepo vreme bili su najlepša slika koja je otišla iz glavnog grada Srbije.

Članovi atletsko rekreativnog kluba ''Somaraton'' Sombor redovni su učesnici najveće sportske manifestacije u našoj zemlji. Najviše uspeha imala je Tijana Kabić koja je u nedelji u kojoj je istrčala čuveni Bostonski maraton uspela da osvoji treće mesto na trci na 10 kilometara.

Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometara od Somboraca najbrže je istrčao Daniel Dieneš, a Beogradski polumaraton su istrčali i Robert Lalić, Dejan Nikolić, Zoran Nikolić, Aleksandar Martinović, Arpad Šarkezi kao i Biljana Vezmar i Maja Bodrožić koje su samo dan ranije bile učesnice Fruškogorskog polumaratona gde su prešle stazu od 33 kilometra.

Glavnu maratonsku trku u dužini od 42 kilometra istrčali su Suzana Filipović i Đorđe Vučković.

Dan ranije u hotelu Mona Plaza održan je sportski forum Beogradskog maratona na kojem su učestvovali organizatori trka. Svoje učešće imao je i Somborski polumaraton, a Damir Marković i Milan Kovačić su iskoristili priliku da čuju nove svetske trendove i da u direktnom razgovoru sa direktorom Beogradskog maratona Darkom Habušom unaprede saradnju dve trke.

Na već pomenutnom tradicionalnom Fruškogorskom maratonu koji je održan ovaj vikend Miroslav Liščević je prešao srednji istočni maraton u dužini od 59 kilometara.

Istog vikenda Lazar Sanković i Milica Stojšić istrčali su zahtevnu stazu Heidelberg polumaratona, sa čak 360 metara kumulativnog uspona na 21.1km.

Vasilisa Pešić iz Sombora je jedanaestogodišnja devojčica koja je napisala svoj prvi roman "Dve setre i pećina tajni“, čime se ova devojčica svrstala u najmlađe pisce u našoj zemlji. O tome zašto treba pročitati ovaj dečiji roman za RTV je u Jutarnjem programu govorila autorka Vasilisa. 

Štampanje knjige i ostvarenje jednog dečijeg sna o tome da je moguće postati pisac i držati svoje delo u rukama omogućila je Srpska pravoslavna crkva iz Osla i otac Aleksandar Zeljković.

Izvor: RTV